Борба, 04. 03. 1991., стр. 12
12 ПОНЕДЕЉАК, 4. МАРТ 1991. ГОДИНЕ БЕОГРАД i
БЕСПАРИЦА УГРОЖАВА РАД БЕОГРАДСКИХ
ВЕСПОВЕСТПОВЕСТП КАКО ПОСЛУЈЕ ЈЕДИНА ПРИВАТНА СРПСКА БАНКА етилен.
Популарна економија
Бранко Драгаш, председник „Карић банке ДД“: Све што смо постигли урадили смо сами, без помоћи државе
ОСНОВАН БИЛЕТ – СЕРВИС: Београд. — У оквиру акције самозапошљавања у Савезу незапослених Београда, основан је билет-сервис, за продају карата позоришних представа за следећа београдска позоришта: Народно позориште, Југословенско драмско позориште, Београдско драмско, Позориште, Душко Радовић и за представе у Студентском културном центру.
У својој почетној фази, билет-сервис ће за фирме, установе, као и за становнике са територије Старог града радити по принципу „карта на ваша врата“.
Билет-сервис ради сваког радног дана од 10-14 часова, а карте се могу поручити на телефон 321-131. (М. К.)
РОК СЦЕНА ДОМА ОМЛАДИНЕ: Београд. — Од вечерас у Дому омладине Београда почеће да ради клуб, који ће посетиоцима осим рок концерата понудити и видео материјале популарне музике. Првог понедељка гости клуба биће београдски рокери „Кокроучс“ („Буба-швабе“). (M. M.)
СМОТРА СОВЈЕТСКОГ ФИЛ-
МА: Београд. — Делом „Такси блуз“ Павела Лонгина вечерас у београдском Дому омладине почиње тродневна смотра савременог совјетског филма. Реч је о остварењима која су учествовала на овогодишњем ФЕСТ-у, а њихово поновно приказивање обезбеђено је у сарадњи са „Совекспорт филмом“ и Домом совјетске културе у Београду. Осим поменутог, биће емитовани и „Мати“ (такође вечерас), „Катала" и „Тако се више не може живети“ (5. марта), те „Замри, умри, васкрсни“ и „Псећа гозба“ (6. марта). Почетак пројекција је у 18 и 20 часова. (В. М.)
САВЕЗ НЕЗАПОСЛЕНИХ РАКОВИЦЕ: Београд. — Омла-
дински савез општине Раковица основаће Савез незапослених радника ове општине. Сви заинтересовани могу да постану чланови уколико се пријаве у згради општине, у соби 401, сваког лана од 8 до 15 часова. Оснивачи кажу да ће се ова организација борити за права својих чланова који су остали без радног места. (С. С.)
ОШТРИЈЕ КАЗНЕ: Београд.
— Скупштина Општине Стари град покреће иницијативу за измену законских прописа у циљу пооштравања казнене политике, посебно код прекршаја који се односе на противправно усељавање у станове и прекршаје. избегавања војне обавезе. Досадашње казне за учињене прекршаје су биле такорећи симболичне, и спровођење појединих поступака коштало је више од износа санкције. (П. В.)
НОВИ ЈАВНИ ТЕЛЕФОНИ: Београд. — Предузеће „Градски телефон“ убрзо ће у граду поставити 20 нових апарата са аутоматском наплатом и 20 телефонских апарата у киосцима „Дувана“. Такође, ове године је у плану постављање нових јавних телефона на картицу, као и замена дотрајалих кабина телефонских говорница. (В. Т.)
СПОМЕНИК ПЕТРУ КОЧИЋУ У ЧУБУРСКОМ ПАРКУ:
Београд. — На својој последњој седници Извршни савет општине Врачар подржао је иницијативу града да се подигне споменик Петру Кочићу у Чубурском парку. Средства за подизање споменика обезбедили би једним делом град и општина Врачар, а остатак би се прикупио од прилога грађана и других давалаца. О овом пројекту ће се старати Одбор који ће именовати Скупштина општине Врачар из редова познатих културних, научних и јавних радника. (Ј. Ф.)
„ХАЛО“ ЗА МАРИНКОВУ
БАРУ: Београд. — После вишегодишњег „натезања“ са одговорним у вождовачкој општини и ПТТ, житељи Маринкове Баре коначно могу да одахну. Овом вождовачком насељу предстоји увођење телефонских прикључака до средине године, а за то је највећи „кривац“ Месна заједница „Радован Симић Цига“. Активисти овдашње месне заједнице већ су направили списак заинтересованих грађана, у првих тридесетак бројева треба да „стигне“ средином ове године. Цена прикључка је 18 хиљада динара, а плаћање је у неколико рата. (М. JL M.)
ПУШТА СЕ У ПРОМЕТ ЛЕВА СТРАНА ТРГОВАЧКЕ УЛИЦЕ НА ЧУКАРИЦИ: Београд.
— Данас почиње постављање саобраћајних знакова на новоизграђеној левој траци Трговачке улице на Чукарици, од окретнице код трафо-станице до улице Солунских бораца. Када се ови радови обаве саобраћај ће бити пребачен са десне на леву страну улице. На десној траци ће, истовремено, почети изградња водова инфраструктуре. Извођач радова је Грађевинска радна организација „Ратко Митровић“.
_ Током ове недеље у Старом Жаркову почиње формирање градилишта за наставак изградње цевовода Жарково — Железник, а ових дана РО „Београд пут“ требало би да настави радове на изградњи Београдске улице у Сремчици. До сада је урађено само два, од предвиђених пет километара Београдске улице. Штаб за изградњу Чукарице замерио је РО „Београд пут за спорост у реконструисању ове улице јер су средства још у децембру уплаћена, а радови нису завршени. (С, 3.)
Београд. — Када би грађани Србије истресли своје сламарице и јастуке, и новац који је тамо сакривен уложили у послове, или барем у штедњу, то би био солидан корак ка оживљавању новчаних токова и оздрављењу привреде — каже Бранко Драгаш председник „Карић банке ДД“ прве приватне банке у нас. Овај млади економиста налази се на челу фирме која је за мање од годину дана постојања прошла многе порођајне муке, да би данас са 15 запослених у 10 филијала и два милиона долара капитала постала узданица мале привреде. Кредити „Карић банке“ помогли су, наиме, оснивање 140 приватних предузећа која запошљавају преко 1.500 радника. Све што смо постигли — постигли смо сами, тврди Драгаш, без икакве државне помоћи или интервенције. Не тражимо ми да нас неко издржава, али када бисмо имали равноправне услове у односу на друштвене банке, тек тада би се видело ко је пословнији и способнији.
Управо због неједнакости услова пословања друштвених и приватних предузећа „Карић банка“ предводити акцију у којој ће се захтевати изједначење ових критеријума и оснивање министарства које ће се бавити
БИЗНИС НЕ ПОЗНАЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ: Бранко Драгаш
приватним сектором. Оптимизам и вера у успешност ове акције базирани су на информацији да је 400 највећих приватних фирми у Србији, финансијски успешније и моћније од читаве „друштвене привреде“.
Остали планови за блиску будућност „Карић банке“ банкарске су природе: продаје се друга серија _ благајничких — записа (прва је, кажу, распродата за 5 дана), омогућиће се девизна штедња грађанству (тренутно се
(Снимио: Б. Петровић)
примају само орочени динарски улози), наставиће се са проширивањем мреже филијала по Ср-
бији и Југославији, а у току про-
лећа у продаји ће се наћи и деонице „Карић банке ДД“. Објашњење за популарност и поверење које ова банка ужива може се наћи једино у економској сфери. У прилог томе говори и податак о великом интересу клијената-Албанаца у Приштинској филијали. M.M.
ЈУГОСЛОВЕНСКО УДРУЖЕЊЕ ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА ПОКРЕЋЕ ПОСЛОВНУ ШКО-
ЛУ
YUTA проширује активности
Београд. — Потреба за континуираним процесом стручног оспособљавања и(ли) усавршавања туристичких радника, пружање потпуније помоћи чланицама, те проширивање сервисне функције Удружења и на образовну делатност, основни су разлози за покретање пословне школе Југословенског удружења туристичких агенција (УЏТА), која почиње са радом 11. марта.
Ова школа — чије претензије, кажу у УЏТА, нису да конкурише постојећим образовним институцијама — засниваће се на концепту интензивног семинара за стицање теоретских и практичних знања потребних за унапређивање пословања туристичких агенција. Трајаће два месеца, а толики ће бити и размак између почетака две смене, с тим што се, из разумљивих разлога, школа неће организовати током јула и августа. Настава ће обухватати 90 часова, од чега половина отпада на курс пословног енглеског, док ће остатак испунити предавања из различитих области туристичког бизниса — агенцијског пословања, информатике, правних, финансиј-
Предавање др Мијата Дамјановића
Београд. — У оквиру редовне „Трибине понедељком“ у просторијама Савеза реформских снага у Србији, у улици 7. јула 46, вечерас ће професор др Мијат Дамјановић одржати предавање на тему „Менаџерство у условима квази-тржишне привреде“. Почетак је у 19 сати. Б. И.
азашиаеиниититишиврветтт веовра уаг тле падини тета штети.
ских и организационих послова и свега осталог уско скопчаног са овом привредном делатношћу. Предавачи на пословној школи биће струнњаци УЏТА и други специјалисти за поједине секторе у туризму, а по њеном завршетку полазници ће добити потврду о окончању обуке.
B.M
НЕЗАДОВОЉСТВО ГРАЂАНА ЗГРАДЕ У ПОЖЕШКОЈ 138-142
законом преко травњака
ПАРК ИЛИ ПРИСТУПНИЦА: Жика Петровић показује где би требло да се гради прилаз објектима мале привреде
Београд. — Урбанистичка решења подразумевају унапређење човекове околине, али су понекад и у супротности са стварним жељама становника. На Чукарици, у Пожешкој улици, испред зграде од броја 138-142, упpano је актуелан један такав нроблем. По речима Жике Петровића, једног од станара ове зграде, још 1986. године је на јавну расправу у Скупштини месне заједнице дат предлог урбанистичког решења по коме је било предвиђено и прављење приступнице (за излазак на градилиште објеката намењених _ малој привреди) кроз парк површине 16 ари, Пошто се станари ових зграда нису сложили са понуђеним решењем Секретаријату општине за комуналне послове је упућен негативна став. Међутим, на доношење ДУП-а, то није имало никакав утицај пошто је у супротности са Законом о плану развоја и унапређења животне среди-
(Снимио: Б. Петровић)
не.
Ипак, осећају се изиграним, јер нема ни говора о уважавању њихових ставова (мишљење је узето проформе) па се због тога са понуђеним решењем не могу сложити. Проблем је прослеђен и Уставном суду Србије, који је у децембру донео пресуду — У прилог Општине. Станко Родић, секретар Општинског секретаријата за комунално-стамбе-, не послове при Чукарици, износи све аргументе против захтева станара Пожешке и спор сматра окончаним. јер за њега, као правника, све је решено оног тренутка кад слово закона да последњи печат. И тако, грађани ригидност закона не могу лако да прихвате, јер се ради о простору који су сами уредили а општинари се не осећају одговорним за нешто што је неколицина људи самоиницијативно пре-
узела на себе... БЈ.
КОЊИЧКОМ | КЛУБУ БЕОГРАД ПРЕТИ УКИДАЊЕ
Политичка
пресуда коњима2
Клуб захтева нову локацију и просторије како би могао да настави своје активности
Београд. — „.-. Обавезан је тужени Коњички клуб „Београд) да се са свим лицима и стварима исели из просторије — штале и пратећег објекта који се налази на плацу Хиподрома „Београд“. Ова пресуда Окружног суда у Београду унела је неслокој у најпопуларнији београдски коњички клуб. У Клубу истичу да је пресуда политичке природе, „са циљем форсирања БРЦ-а) и отуд очекују политичку помоћ како би се она, ако не обеснажила, а оно бар одложило њено извршење. У то смислу су се писмом обратили Милораду Јелисавцу, потпредседнику Извршног савета Београда тражећи разговор, а како би позитиван исход предстојећег разговора био извеснији, недавно су затражили и подршку Милоша Марковића, секретара СОФК Београда.
Делегација Клуба, коју су сачињавали чланови Управе Слободан Поповић, Живадин Перић и Никша Црногорац, инсистирајући на сумњивости правног основа за доношење већ
поменуте пресуде (услед вишеструког уступања права коришћења она је потпуно замагљена), захтева нову локацију и просторије адекватне онима које су имале. При томе је Хиподрому замерено да се у складу са пресудом понашао и пуно пре њеног доношења, а као најдрастичније манифестовање самовоље поменути су рушење мањежа и паркура. Ј Секретар СОФК је помоћ обећао. А у случају да њихов захтев, и овако подупрт, буде игнорисан, из Коњичког клуба „Београд“ поручују да ће коње препустити ономе чија су, по правној дефиницији, несумњива својина — друштву. То, у конкретном случају значи да ће ако буду хтели да мирују, коњи бити привезани испред Скупштине Трава
< PREDUZEĆE | VAM NE NUDI KONJE
ONO VAM NUDI SVETSKU POSLOVNOST
TELEFAKS; TELEFON;
AUT. SEKRETARICA; KOPIR sve u jednom uređaju
GUIS FAX
14 A — 128
Cena samo: 16.920,00 Garancija 12 meseci + supergarancija Servisna mreža u YU те ах: 011/186-757, 071/490-932
Sarajevo — Ilidža 71210 Dobrinjska 16
AMATEPA
Београд. — Једна, по форми супротна, реченица „Што услови лошији — то ми бољи“, била је константа рада наших аматерских културно-уметничких друштава. Њу је, потом, заменила условна „И поред тешке материјалне ситуације, ми постижемо значајне резултате“. Овакви искази одраз су суштине нашег аматерског стваралаштва: мало новца и пуно ентузијазма.
Међутим, ова година може бити баш она у којој ће ентузијазам остати без икакве материјалне подршке, јер са новцем добијеним од дотација, по речима Слободана Вујовића, секретара Савеза културно-уметничких
Београд. — Ускоро у Београду почиње Фестивал документарног и краткометражног филма. Фестивал више неће имати у називу „југословенски“ пошто су учешће отказали словеначки и хрватски кинематографи (због страха „од звиждука и пријема филмова“) али ће се и даље одржавати као београдска манифестација југословенског карактера. Ор. ганизатори _су „Југославија филм“ и град Београд. Четрде-
друштава Београда, неће моћи да подмире ништа више од плата и комуналних трошкова. „Шта вреди што наши врхунски културни сарадници, Даринка Матић-Маровић на пример или Бранко Марковић раде за месечни хонорар од свега 3-4000 динара кад ми нећемо моћи да финансирамо ни један програм, нити да купимо бар један нови инструмент: Финансијска средства која аматери добијају за своју активност већ су једном, у првој расподели, опорезована свим дажбинама, порезима и доприносима. Тако добијен динар за активности у култури поново се опорезује свим фискалним обавезама и друштвима од њега остаје за културно-уметничке делатности 20-70 пара, а у неким случајевима ни толико“, каже Вујовић.
Новац је и главни узрок нерешавања сталног стамбеног статуса културно-уметничких друштава. (Иначе, просторије, грејање, струја и комуналије
Данас када се готово слободно, поново говори о монархији, када многе политичке странке своје програме заснивају на разлозима за и против њеног 06нављања и када се све чешће чује пословица „без краља не ваља“, можда је право време да се покрене питање заштите и очувања културног наслеђа везаног за наше две династије, или бар зног што је преостало из времена њихове владавине, након последњих педесет година. Куће у којима су живели или повремено боравили, ако нису претворене у резиденције и јавне установе, препуштене' су пропадању, споменици _ уклоњени _— или уништени, а личне ствари и предмети, који су некад припацали краљевским породицама загубљени су, поклоњени „пријагељима" или се налазе у подрумима и трезорима музеја који вечито кубуре са простором. Овој „заборављеној“ културној баштини припада и кућа у којој је неко време живео и у њој умро унук Карађорђев — краљ Пегар 1 Карађорђевић.
Од 24. септембра 1919. године, кад се из петогодишњег рата вратио у Београд па до смрти 16. августа 1921. године краљ Петар [ Ослободилац живео је на Сењаку, у кући у броју 40 у улици Васе Пелагића. Кућу је пред крај прошлог века, 1896. године, подигао угледни београдски трговац Ђорђе Павловић. Грађена је по узору на у оно време мо-
Петар Карађорђевић родио се 29. јуна 1844. године у Београду, у кући капетана Мише Анастасијевића, као пето од десеторо деце кнеза Александра Карађорђевића и жене му Персиде. Са четрнаест година септембра месеца 1858. године одлази на школовање у Јевропу, које ће се претоворити у 45 година дуго изгнанство. Само неколико месеци по његовом одласку Скупштина је донела одлуку о свргавању кнеза Александра и повратку Милоша 06реновића. Млади кнежевић школовао се у Заводу „Венел Оливијеа“ у Женеви, у Француској: у гимназији „Сен Барб“, војној школи „Сен Сир“ и Војној академији у Мецу као добровољац у легији странаца француског ХУ корпуса учествује у Француско-пруском ра-
Пара ни за осмех
Динар добијен за културне активности, подвргнут фискалном третману
плаћају се по истом режиму који важи и за производне организације). Многа од друштава су у подстанарском односу са раз-, ним домовима културе, месним заједницама, школама... „Шпанац“, једно од најквалитетнијих и најпознатијих друштава истеран је, заједно са одељењем Градске библиотеке, из МЗ „А. јули“, а уместо њих, као бољи подстанар дошао је аутомат клуб и бифе извесног приватника. „Шпанац“ је најпознатији али, на жалост, не и једини случај. Ту се поставља и једно питање: ко је издвојио новац за просторије месних заједница, и ко га и на основу чега сада, као једини
Скраћен „кратки метар“
сет одсто финансијских средстава требало би да обезбеди градски Фонд културе што је за ову институцију поприличан намет. Стога ће, кажу у Фонду,
Савету фестивала на поновно разматрање бити враћен по. стојећи финансијски план, а од Скупштине град затражено је раздељивање ресора финансирања појединих културних ма: нифестација на нивоу рада.
ваљан винил илити“.
власник, прикупља2 Наравно, питање је реторско.
И још једно питање: требају ли овом друштву аматери2 Наравно — требају. Нарочито неколико њих који су у иностранству врло тражени репрезентанти нашег етноса; али ни тих елитних не би било без великог броја „малих“ чији најбољи чланови по правилу прелазе у оне високе категорије. Додуше, у Београду постоји 114 аматерских колектива што је, свакако, много, и у Савезу предлажу, а и раде на томе, да се тај број смањи њиховим фузионисањем, што би омогућило и бољи увид у квалитет рада. Наравно, није ово једини предлог из Савеза културних друштава Београда, али је за све друге, нарочито економске, потребна помоћ Града и Републике. Ако је не добију, уобичајени, професионални осмех на лицима музичких и фолклорних извођача могао би да буде — кисео. ; ; Пп. ВУЧИНИЋ
дерне „виле у виноградима“, у „маниру академизма са елементима необарока и неоренесансе“ и окружена плацем површине око 88 ари. После Првог светског рата у коме је зграда Старог двора (данас је у њој смештена Градска скупштина) била оштећена, од Управе двора вила је изнајмљена за краља Петра који је трговцу Павловићу плаћао месечну кирију од три хиљаде ондашњих динара (признанице се чувају у Историјском музеју Србије). Ова, за „краљевске“ прилике скромна двоспратна кућа, након смрти старог краља следила је судбину свог станара „плаве“ крви. По одлуци Министарског савета 9. фебруара 1924. године вила је откупљена од породице Павловић са намером да се у њој отвори Музеј краља Петра 1 Ослободиоца. Основан је и Одбор у коме су били др. Влада Петковић (управник Народног музеја), пуковник Берислав Тодоровић краљев ађутант и друга угледна имена из јавног живота. До почетка рата Одбор је само успео да направи импозантну ограду са капијом и натписом, а од материјала и личних ствари краља Петра, по речима господина Милана Кашанина, прикупљен је и сачуван део салона, кревет у коме је краљ умро, шпорет, врата од аутомобила, полица за књиге, краљев кабинет (радни сто и неколико књи: га) пронађен у Старом двору,
ту (1870 — 1871). По проглашавању републике неко време друговао је са париским комунарима, руским анархистима и револуционарима, због чега је добио надимак „црвени принц“. Под лажним именом, као Петар Петровић а доцније као Петар Мркоњић учестовао је у Невесињској буни 1875. године. Од 1883. до 1894. године живео је у Црној Гори, у којој се оженио књегињом Зорком (најстаријом ћерком књаза Николе Петровића), која му је родила троје деце: Јелену (1884), Ђорђа (1887) и Александра (1888). Након одласка из Црне Горе, све до мајског преврата и убиства краљевског пара Обреновић, Петар Карађорђевић живео је у Женеви.
2. јуна 1903. година Народна Скупштина изабрала га је за
ЛУТРИЈСКА ГРОЗНИЦА УХВАТИЛА И Пру
ВАЛНИКЕ
Јесте ли гребали
ноћас2
Само у фебруару обијена су 102 киоска „Дува а и „Штампе“ а уместо луксузних цигарета лоџ ви су најчешће односили лозове инстант лутр
је
УЛОГ МАЛИ, НАДА ВЕЛИКА:
Београд. — Дванаест киоска је обијено у ноћи између среде и четвртка у Београду. У фебруару, само оних који припадају „Штампи“ и „Дувану“ — 102. Киосци су и до сад обијани и својом крхком грађом као да маме на то али овако масовно на њих никад није наваљивано. И мотиви провале су у времену садашњем нешто другачији. Некад су се односиле углавном луксузне цигарете, нешто козметике и новац, ако га је било. Сада, међутим, разни тикети лутрије и лозови скоро су искључиви мотив крађе. Општа лутријска грозница тресе и лопове, а подстиче и оне који се у криминалу до сада нису окушали.
Према већ објављеним статистикама, важимо за народ који на коцку мало даје. Али статистика не може да измери ин-
зацији Београдске естраде, поводом Дана жена, популарни пера Драган Стојнић, одржаће концерте 7. и 8. марта, у Дому синдику та, са почетком у 20.30 часова. Као гост, појавиће се и драмски
уметник Раде Шербеџија. (В. Т.)
ДОЛАЗИ „КУМ 3" Београд. — Ни једна земаљска сила н
може да промени човекову судбину. Под овим рекламним слоге ном у београдске биоскопе 15. марта стиже трећи наставак антолб гијског филма „Кум 3" у режији Френсиса Форд Кополе са Ал ћином у Рлавној улози Филм је, да потсетимо, један од фавори
за овогодишњег Оскара са укупно седам номинација. (С. С) |
БЕОГРАД КОЈИ БИ ТРЕБАЛО САЧУВАТИ: МУЗЕЈ КРАЉА ОСЛОБОДИОЦА
Затурена историја
СЛЕДИ СУДБИНУ СТАНАРА „
1
„Гребање“ на Теразијама (Снимио: Б. Петровију
тензитет уверености у сигурн добитка, интензитет надања ју ће се сиромаштво једним грефјњем или отварањем срећке пре творити у сјај и богатство, а коју“ је у нас свакако велики. Коцка!
хазард су одавно синоними, Хе зард је и бацање коцке на Рубу кону, као и пут Оназисових тај“ кера са нафтом око Рта добре наде, са претпоставком да ће (је ецки канал бити затворен, У овим случајевима улози су ве ки, добици огромни, а улагачу
лико пута. А неки људи гребуј ноћу. За њих је највећа срећа не буду ухваћени.
Да ли ће у години у којој се навршава 70 година од смрти краља Петра 1 Ослободиоца Београд до“ бити музеј са његовим именом |
ONI ПЛАВЕ“ У КРВИ: Кућа у којој
је умро краљ Петар 1 Ослободилац (Снимио: А. Јоксимовић)
прогласи и плакати из времена његове владавине, и купљена је нова спаваћа соба. Симболи краљевског достојанства, које је краљ Петар носио на крунисању: хермалински плашт, скиптар и круна сачињена (у радионици браће Фализ у Паризу по нацртима Михаила Валтровића) од бронзе са дршком Карађорђевог топа, позлате, емајла, вештачког драгог камења, сомота и свиле, сачувани су, и данас се налазе у трезору Историјског музеја.
О вили на Сењаку до 1945. године бринуо је Г. Вукоман Ни-
основна школа „Бранко Ради“
вић“. Од 1951. године вила | власништво општине Савски Ве_ нац и користи се као стамбеву објекат. Како у последњих неко. лико деценија помињање краљ“. није било баш упутно, а још МУ. ње наше последње краљевско породице, кућа на Сењаку није | проглашена за културно добро |
свете, па је у њој била O
„иако је Завод за заштиту споме_
ника културе града Београда | чинио сву потребну документ. цију. На иницијативу Скупшт не општине Савски Венац 198
колић, жандармеријски наред- године основан је нови Одбор My ник и краљев пратилац. За вре- оснивање Музеја краља Петра ме окупације у кући су станова- Карађорђевића, који као и ов
ли Немци, а после ослобођења припала је Министарству про-
Судбина „црвеног принца“
краља Србије. Крунисан је у Саборној Цркви, миропомазан у манастиру Жича, по угледу на Немањиће, а 12. јуна заклетву је положио у Народној Скупштини. Србији је враћен Устав из 1888. године. После Балканских ратова, 22. јуна 1914. године већ стар и болестан, краљ је Власт уступио млађем сину, престолонаследнику Александру. Први светски рат провео је у војничком шињелу, са својим војницима који су га звали „чика Пера“. По преласку Албаније, неко време живео је у избеглиштву у Грчкој. У Београд се вратио 1919. године. Последње године живота провео је у вили на Сењаку, напуштен Кети заборављен од својих лижих, који „преча посна“. а на
предратни има нимало лак! сао — прикупљање загубљећ и по приватним KyhaMa 3071. них ствари и предмета који пр падају члановима породице рађорђевић. Да би краљ пета Ослободилац _ напокон MO а свој музеј, потребно је да се пре | тходно из куће иселе салаш“. станари и зграда конзервир / peHonmpa. O63MpoM Ja je BHT јадном стању, неопходна је o плетна рестаурација кровне струкције, инсталација и Феб, | Пројектант је „Сигма-пројек инвеститори су: Српска 4 по мија наука и уметности, 38 „за заштиту cnoMeHwKa „GI, града Београда и Историјск ом зеј Србије, а део потребног | |
JD, прикупиће се и путем дома, ђе
За сада, према речима 17 Ане Прентић из Општи Савски Венац, реновираРе у број 40 у улици Васе мораће да сачека. Због ка пара, за садашње станар ов"
; а пронаћен смештај, тако 1
још ничу мрена тад!