Борба, 31. 05. 1991., стр. 32

| 20 ПЕТАК, 31. МАЈ 1991. ГОДИНЕ

ПИ У

ДЕЛЕГАЦИЈА САБОРА СРПСКОГ УЈЕДИЊЕЊА ПОСЕТИЛА ПРИВРЕДНУ КОМОРУ БЕОГРАДА

Искористити углед српских бизнисмена

Првенствени задатак делегације је упознавање са приликама у Србији, а потом конкретно планира-

«ње привредних пројеката

Продор наших предузећа на пробирљива и тешко освојива страна тржишта, посредством имена и угледа познатих српских бизнисмена и њихових фирми које на тим про-сторима имају већ стечене позиције, могао би да постане добар начин за опоравак посустале српске и београдске привреде.

Ова идеја америчких бизнисмена нашег порекла из делагације Сабора српског уједињења, поткрепљена је током њихове јучерашње посете Привердној комори Београда и видним интересом да се она претвори у стварност. У разговору са челним људима При-

могла, у немогућности директног продора, да уђу преко америчких фирми чији су власници Срби. Првенствени задатак ове делегације која се у мисији добре воље налази у Србији, према Џантићу је, да се упозна са привредним и политичким приликама у републици, а да се касније, на основу резултата посете, приступи изради конкретних планова и пројеката.

Угледне бизнисмене чланове ове групе — Душана Петровића из Аустралије и Мирка Сандаља из Канаде су током разговора посебно занимали прописи којима је регулисано оснивање малих и ме-

вредне коморе града, Александар Пантић, угледни бизнисмен из САД, је нагласио да

шовитих фирми, царински прописи као и индустријске се поменута идеја посебно од- _ гране где приватници, страни носи на грађевинска предузе- И домаћи, могу улагати капића из Беогрда која би на Ta.

тржиште _арапских земаља Зш.

ВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТ

НОВЕ КЛУПЕ НА КАЛЕМЕГДАНУ. але-

мегданском парку однедавно се могу одмарати на некој од три стотине нових клупа. Квалитетна израда, масивност и леп дизајн (мотив старе беоргадске клупе с почетка века) основне су карактеристике овог изузетног корисног детаља калемегданског ам-

бијента. Слични покушаји постављања оваквих клупа, знамо из ис-

куства, брзо су пропадали под рушилачком руком несавесних

Београђана. Питали смо Александра Мучалова, директора сек-'

тора оджавања Градског зеленила (које је поставило клупе) шта ће урадити на заштити „старих беоргадских клупа“ од којих сва-

ка кошта 6000 динара: — Бићемо упорнији од рушилачког манира Београђана и с ваки поломљени део редовно замењивати, рекао нам је 5 JIOB.C. 3.

ТРКОМ ПРОТИВ РАТА: у Светску трку мира, ове године

највећу од свих мировних манифестација на свету, са учесницима из преко 70 земаља са свих континената, 7. јуна се укључује и Београд. Планирано је да се у суботу, 8. јуна у Загребу, Сарајеву и Београду одрже паралелне манифестације, одакле ће бакље ис: товремено кренути према Осијеку где је завршна свечаност добре воље. Све бакље мира источног сегмента Европе сусрећу се у Будимпешти половином јуна, а бакље из целе Европе окупљају се у Бечу (П. Г.)

ПОМОЗИТЕ ШКОЛАМА: Јединствена масовна акција

Црвеног крста Србије „Друг-другу“ одржаће се у целој Републици у оквиру „Недеље солидарности“ од 1. до 7. јуна. Циљ акције је прикупљање уџбеника, школског прибора, књига и новчаних средстава, одеће и обуће за социјално и здравствено угрожене ученике, школе и ђачке кухиње. Позивају се сви грађани да 1. јуна посете и помогну своју бившу школу. Позив важи и за предузећа и установе које могу да помогну у овој хуманој акцији. Многе вежу лепе успомене за ђачке дане, а ово је користан начин за сећање. (С. 1.)

ЛЕТЊА КУЛТУРНА ДОГАЂАЊА НА ГАРДОШУ:

Крајем јуна у кули на Гардошу у Земуну одржаће се тронедељна изложба младих српских надреалиста. На програму су представе, литерарни радови, костимирани бал... или једноставније надреализам као живот,. као начин живота. У програму ће учествовати Биљана Вилимон, Милена Павловић, Милица Милша, Гордана Стошић, Миља Вујановић, Француски културни центар, и, како су назвали, „главни идеолог изложбе“ Милић од Мачве. (Р. Д.) ;

__БЕОГРАД

ШТА БЕОГРАД НУДИ ТЕНИСКИМ РЕКРЕАТИВЦИМА27

Играј мало али — скупо

Највеће могућности рекреативног бављења тенисом, Београђанима нуде

тениски клубови

Подстакнути успесима Монике Селеш и Горана Иванишевића све већи број Београђана рекреативно се бави тенисом. Старим и новим тениским заљубљеницима, након скромне зимске сезоне, од пролећа је на располагању неупоредиво већи број терена, мада по укупном броју тениских објеката, кажу стручњаци, наш град пуно заостаје за развијеним центрим „белог спорта“. Највеће могућности рекреативног бављења тенисом, Београђанима нуде најпознатији тениски клубови. Тако на пример, ТК Партизан (крај стадиона ЈНА) располаже са 17 терена (15 земљаних и 2 асфалтна) за чију употребу треба уплати-

ти годишњу чланарину од 4 до 5 хиљаде динара, што вам омогућва један термин недељно. По речима Банета Вучетића, секретара клуба, готово

Награде посетиоцима

Управа Београдског сајма ове године се постарала да цена улазница посетиоцима буде сасвим приступачна. За свега 30 динара госту се пружа прилика да учествује у игри „улазница-срећка“ и да дођу до примамљивих награда (видео-рикордер, телевизор, бесплатно путовање на Космај...)

сви термини су распродати, а празнина има само у преподневним сатима.

Нешто повољније услове нуди TK Црвена Звезда, која на својих 9 земљаних терена у близини Омладинског стадиона, за 5.000 динара чланарине омогућава најмање два термина недељно.

У непосредној близини ТК Црвена Звезда, крај хале Пионир, недавно су изграђена три асфалтна терена, а ускоро ће им се придружити и четврти, као и рефлектори. Чланарина од четири до 5.500 динара · обезбеђује два термина недељно, док појединачан закуп кошта 200 динара за један сат.

Најповољније финансијске услове нуди Спортски центар у Кошутњаку, у коме сваки сат играња кошта 120 динара. На овим теренима (5 земљаних и 1 бетонски) број термина у току недеље није ограничен.

Спортски центар на Звездари већ је распродао своје чланске карте, а појединачни термини се по цени од 150—250 динара могу обезбедити и то до поноћи сваког дана. Нешто скупљи је центар у Сурчину који располаже са шест асфалтних терена, а за један сат играња треба одвојити између 150 и 300 динара.

ММ. – ДС.

„РАДУЈМО СЕ ЗАЈЕДНО“ циљу бољег узајамног упознавања и заједничког наступа окупиће се 2. јуна у Пионирском граду, хендикепирана деца из специјалних школа и завода Србије и ученици редовних београдских школа. Покровитељ ове манифестације је Скуп-

"штина Београда. У организа-_

цију скупа укључен је велики број приватних и друштвених предузећа која су прихватила да на донаторској основи у различитим формама покрију све трошкове ове манифестације. На отвореном простору биће организована продајна изложба ликовних и других радова хендикепиране деце. Основни мото шире хуманитарне акције у оквиру које се изводи ова манифестација је „Дајући мало чините много за хендикепирану децу“

(M. K.)

18 „политика“

15.30 Видео текст и програм са сателита

16.00 Поп рок хит

16.30 Телекс

16.40 Видео текст и програм са сателита

17.00 Београд на длану

17.30 Телекс i

17.45 Риболов за викенд

18.15 Универзитетско око 19.00 Дан

"19.30Музички минути

19.55 Видео излог

20.00 Музички магазин „Звук и визија“

20.50 Серијски филм „Страсти“ 21,15 Квиз „Коло среће“

21.55 Записи из Мирковаца 22.45 Анина астровизија

23.45 Дан за нама

HrB стУДИО Б

10.00 НТВ вести

10.05 Ко, јел' ја2 11.00 Домаћин и комшилук 11.30 Београдски хоризон-

ти

12.00 НТВ вести

12.05 Укључење у МОМ 17.00 НТВ вести

17.05 СОС — Све о спорту 18.30 Ниво 23, емисија из културе

19.00 Дани у недељи

19.30 НТВ пакет

21.00 НБА лига, спорт 23.00 Колпо гросо, квиз 24.00 НТВ вести

уутел

САЈАМ МАЛЕ ПРИВРЕДЕ

Промоција идеја

Замисао да се посебно место да малој привреди и преду-

зетништву као њеном значај-_

ном одељку кроз иновације и свеже идеје, јер ће у блиској будућности, токови привредног развоја у многоме зависити и од личног ангажовања стоји у иницијативи организационог одбора овогодишњег сајма мале привреде. Овај међународни Сајам (ХИП по реду) нове шансе пружа за склапање послова, јер ће осим презентација бити и продаје робе.

Организациони одбор овогодишњег Сајма покренуо је и идеју да се, почев од ове сајамске манифестације, па и након њеног престанка, устали својеврстан – пословно-операциони центар, који би сервисирао одређене потребе приватних предузетника (у то би требали бити укључени консалтинг, банкарски систем, намењен искључиво пословима малих привредника, сектор за продају, односно, изнајмљивање пословног простора и сличне службе). То је још један од услова о којим би интересовање приватника требало да се појача.

Ове године ће учешће у малопривредничким промоцијама узети гости из Загреба, Љубљане, Сарајева, Новог Сада и бројни страни излагачи

Најскупље код Генекса

Најексклузивније место за рекреативно играње тениса у Београду су тениски терени Генекса при апартманима. Међутим, термин овде добија само члан „Рекет клуба“, а ово престижно задовољство коштаће заинтересоване 500 долара. Тек тада се добија право коришћења терена, и то по цени од 22-32 долара по сату — У зависности од доба дана које посветите рекреацији.

— из Немачке, Италије, Бугарске, Румуније, Совјетског Савеза, Кине...

Установљене су и награде: Народног фонда за привредни препород у Србији — за најбољу идеју и Београдског сајма — за најбољу презентацију.

КАКО ОДАБРАТИ КАДРОВЕ ПРИ ЗАПОШЉА-

ВАЊУ

Селекцијом до већег учинка

Како одабрати кадрове при запошљавању, са каквим проблемима се том приликом сусрећу Американци и Канађани и да ли се њихово искуство може применити у нашим условима — питања су на које је јуче у београдској Служби за запошљавање покушао да одговори др Вилијем Лидел, професор персоналног менаџмента на канадском Брок Универзитету. Поменутом проблему се на америчком континенту приступа систематски. Претенденти на одређена радна места попуњавају формуларе и сваки одговор се вреднује да би се касније, на примеру запосленог, број поена упоредио са постигнутим резултатима.

Дакле — нагласио је проф. Лидел — за праву селекцију кадрова најважнија је анализа радних места као и очекивани, односно остварени учинак „према којем се људи награђују у нашем систему. Да бисмо направили: стратегију морамо да претпоставимо како ће радити будући запослени, а да ли смо добро проценили накнадно ће се показати“.

Да би учинак укупног пословања био већи потребни су оштри критеријуми приликом одабира кандидата са тржиш!та радне снаге — чуло се на јучерашњем предавању. Сигурно, доста од ових искуства ваљало би и код нас O E

.B.