Борба, 10. 10. 1991., стр. 2
2 ЧЕТВРТАК 10. ОКТОБАР 1991. ГОДИНЕ
ДНЕВНИК
СКУПШТИНА СФРЈ: ОДБОР ЗА ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКЕ ОДНОСЕ САВЕЗНОГ ВЕЋА О ИЗМЕНАМА ИЗБОРНОГ ЗАКОНА |
јестраначка скупштина»
Зарија Мартиновић: Правимо закон за оне који мисле да остану у Југославији Ф Хусеин Хоџић: Не знамо ни каква ће бити држава, а камоли њен парламент Ф Божидар Жан: Да ли је Председништво у непотпуном саставу могло донети одлуку која би
била уставна
Београд. — Упркос чињеници да седници нису присуствовали, поред словеначких и хрватских делегата ни македонски а ни Албанци са Косова, чланови Одбора за друштвено-политичке односе Савезног већа јуче су усвојили измене Закона о избору и опозиву делегата тог скупштинСКОР дома.
Пошто су формално имали кворум, већином гласова присутних одлучили су да овај законски предлог упуте Савезном већу на хитно усвајање. Да ли ће он бити усвојен на данашњем заседању остаје да се види, али се претпоставља да ће дискусија о њему, уколико се накнадно уврсти у дневни ред, бити „врућа“. То је уосталом наговестила и "расправа чланова Одбора.
Суштина предложених законских измена које је још летос припремио Милисав Миленковић делегат из Србије заједно са 35 истомишљеника из, како се
наглашава, више република, је у |
томе да се на вишестраначким тајним изборима изаберу посланици Савезног већа Скупштине југославије. Мандат нових посланика према овом предлогу тра-
јао би до доношења новог уста-
ва. Односно, новоизабрани посланици би чинили уставотворну скупштину. Наравно, јучерашња полемика се и водила око кључног питања: коју би и какву државу представљао такав парламент, будући да се југославија у садашњем облику распада. За део делегата дилеме нема парламент би уредио односе ме-
ђу оним републикама које остају _
у Југославији (Милисав Миленковић, Зарија Мартиновић из Србије, и двојица из Црне Горе Славко Булатовић и Радивоје Шћекић. Војвођански делегат Стеван Петров је такође за овај заједнички став српско-црногорске већине. Занимљиво је међутим да-се делегат са Косова Де-
симир Јовановић изјаснио и гласао-против предложеног закона сматрајући да га треба оставити за нека боља времена.
За Божидара Жана (БиХ) далеко је, пак важније да се размене мишљења (по њему кворум за одлучивање и није постојао без обзира на формалан број присутних) о одлуци Председништва СФРЈ о раду у стању непосредне ратне опасности. Стога је у вези с тим и поставио више питања: ко је надлежан да прогласи овакво стање и каква је улога Скупштине, да ли је Председништво у непотпуном саставу могло донети такву одлуку и је ли она заснована на Уставу и Пословнику. Да ли је Председништво дужно да на првој седници Савезног већа (дакле данас прим.а.) поднесе одлуку Скупштини на верификацију. Жан је такође затражио објашњење које то функције савезног парламента преузима државно Председништво и запитао — зашто нико делегате о одлуци није обавестио.
Не могу да схватим да ће се на Савезном већу расправљати о тезама (људске слободе и економска заједница) а не и о овако крупној одлуци, каже Божидар Жан.
На ово је реаговао председник Одбора Зарија Мартиновић речима да ће се тумачење одлуке хитно затражити од председнице Савезног већа Богдане Глумац Леваков и др Слободана Глигоријевића, председника Скупштине, како би се Савезно веће са тим данас упознало:
· Хусеин Хоџић (Србија) је ос-. врћући се на предложени изборни закон запитао — за кога ми правимо тај закон, за коју изборну базу и скупштину2 Нема никаквог смисла у овом моменту претресати овај предлог у Скупштини када не знамо ни каква ће бити држава а камоли њен будући парламент. Са њим се сло-
ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ ПРЕУЗИМА НЕКЕ НАДЛЕЖНОСТИ СКУПШТИНЕ СФРЈ
Суспензија крњег
Парламента
Београд. — Председништво
СФРЈ јуче је званично обавес- ·
тило Скупштину Југославије о одлукама усвојеним на седницама 1. и 3. октобра. Председ-
ништво у писму наводи да је
на седници колективног шефа државе 1. октобра оценило „да се земља налази у стању непосредне ратне опасности“. На седници 3. октобра, Председништво је констатовало да су се стекли услови да оно ради и делује „у условима непосредне ратне опасности, на: начин предвиђен уставом и одлуком Председништва из новембра 1984. године“. Нрелазећи на услове рада за време непосредне ратне опасности, како се наводи, Председништво отклања могућност блокаде свог рада и преузима одређене ингеренције Скупштине 8. у складу са уставом.
Председништво. СФРЈ ће сваку уредбу са законском снагом, односно одлуку о избору, именовању или разрешењу, поднети на потврду Скупштини СФРЈ, чим она буде у могућности да се састане, каже се у писму председнику Скупштине СФРЈ др Слободану Глигоријевићу, кога је потписао потпредседник Председништва др Бранко Костић.
Пословник прецизира да ће јавност рада седница већа и обавештавање јавности о раду већа бити у складу с насталим условима. Предвиђена је и могућност подношења предлога за избор и именовање, односно разрешења и без претходног мишљења комисије Скупштине СФРЈ за избор и именовања. (Танјуг)
жио Десимир Јовановић, али не
и са Божидаром Жаном. јованоuh наиме тврди да је Председништво донело одлуку на основу Устава и Одлуке из 1984. године а то је, пошто се председник Месић „забарикадирао у Загребу и бојкотује колективног шефа државе“ начин да се деблокира рад Председништва. Јовановић је рекао и да недолазак Македонаца на седнице радних тела значи
тихи бојкот Скупштине.
За Милисава Миленковића дилеме-нема — Председништво је донело одлуку према Уставу, па, аутоматски, и Савезно веће треба да, по свом Пословнику, ради у условима непосредне ратне опасности. -
Миленковић је одговорио „Хоџићу“: Изборни закон је за грађане југославије, а њиме се не прејудицирају ни територија
ли границе будуће државе. Слично је Хоџићу одговорио и Зарија Мартиновић: Правимо закон за оне који мисле да остану у Југославији, а каква ће она бити, ја не знам. Овим законом не оспоравамо ничије право да оде из југославије, али ми који остајемо морамо се организовати и правно и економски. Овде не може, због одвајања „неких“ да настане хаос. | Захваливши се на покушају да протумаче предлог Хусеин Хоџић је опонентима поручио: Скупштина треба да ради у нормалним условима, али бојим се да нам се светска и југословенска јавност не смеју ако расправљамо о закону који се неће применити на садашњем ЈУ-простору. Уосталом, 50 посто делегата овде није ни присутно. Европа се мучи, ми се мучимо, Председни-
штво је Скупштину гурнуло у
аут, војни министар каже да смо се распали, и немојте да дођемо до тога да се сутра стидимо овак-
-вог закона. Зашто да председни-
ка Скупштине доведемо у позицију да расписује изборе на које ће се одазвати 30 посто људи У Југославији. За месец дана пемо; знати каква нам је судбина, зато не треба журити.
- Шандор Добо (Војводина) је био у дилеми — да ли је о изборима било речи на Председништву и у међународним форумима који се баве питањем Југосла-
- вије па је затражио од председ-
ника савезног парламента, будући да је он присуствовао седници државног Председништна и био у Европском парламенту, да о томе нешто каже. Одговарајући на питање, др Слободан Глигоријевић је подвукао да управо свет стално интересује да -ли је Скупштина вишестраначка, и да јој због тога многи оспоравају ле-. гитимитет.-
ј "В. ВИГЊЕВИЋ
Д. ВУЧИНИЋ |
ОДБОР ЗА ДРУШТВЕНО-ЕКОНОМСКЕ ОДНОСЕ
У
тедостатку дог
таћег по моделу Европе
Поред делегата из Словеније и Хрватске јучерашњој седници Одбора нису присуствовали ни представници сив a Како уредити односе кад се не зна будући модел југословенске заједнице
Након тромесечне“ паузе Одбор за друштвено економ-
ске односе одржао је јуче сед- ·
ницу, на којој је расправљано о тезама о заједничким економским интересима у будућој југословенској заједници и њеним функцијама. Полазећи управо од непознанице каква ће та заједница бити, неки делегати су сматрали да оваква расправа сада нема превише смисла, тим пре што су на дневној сцени процеси дословног разарања југословенске економије, и свега што ју је повезивало. Занимљиво је да јучерашњој седници нису присуствовали (поред делегата из Словеније и Хрватске) ни представници савезне владе, односно њених кључних економских ресора. То је оцењено као непримерно, без улажења у евентуалне узроке, Ратко Вукчевић у овом тренуту не види ко су на пример, субјекти одлучивања о будућим економским односима и интересима, а Ђурица Ланђушки да тема није „зрела“ ни за расправу на одбору, а камоли за данашње заседање Савезног већа. По његовим речима Савезна скупштина се није до сада изјаснила да не важи досадашње савезно законодавство, нити југословенски Устав, баш
као што није утврђен ни неки прелазни период у коме би се разговарало о будућности. Тако би се на мала врата протурили односи важећи за неку нову заједницу,у тренутку када се не зна каква ће она бити.
Судећи по иступањима „друге врсте“ превасходно је
битно да се осигура континуи- -
тет рада савезног парламента и његових радних тела, па је и ова седница и расправа нека
врста почетног „загревања“, како је то образложио Радољуб Мицић. Ова тема не за-
тева никакво формално доношење одлука, ни на одбору, ни на самом заедању савезног већа. Можда су за неке делове Југославије ове тезе већ данас неактуелне, али не може се допустити ни да време пролази, да једни „завршавају послове“, а други део Југославије нема ни могућности да се изјасни о
и
Македонска делегација не долази на седницу
Скопље. — Делегати Савезног већа Скупштине СФРЈ из Ма-
кедоније неће учествовати на седници Савезног већа која је'
заказана за данас. У закључцима са састанка ових делегата се каже да би њихово присуство на тој седници било нецелисходно и непродуктивно пре него што се састане Председништво СФРЈ у пуном саставу и донесе одлуке које ће бити леги-
тимне.
Такође, треба и одмах да престану сва ратна дејства у Хрватској и да се у целини поштују договори о прекиду ватре од стране Хрватске, Србије и ЈНА. Само на такав начин моћи ће да се створе услови да Савезно веће може да ради и да доноси одлуке у складу са Уставом СФРЈ чиме би се отвориле перспективе мирног и демократског решавања југословенске
кризе.
M. H.
томе како види будуће односе и живот, сматра Мицић. Председница Савезног већа Богдана Глумац-Леваков је подсетила да је Савезно већелва пута, својим закључцима, задужило Уставну комисију да сачини концепт односа у будућој заједници. Зато није реч ниокаквим илузијама, већ о доприносу да се налазе решења за излаз из кризе. Она истиче да је Веће република и покрајина у још већој блокади, која траје више од годину и по дана, због чега су многе мере биле доношене као привремене, а сада барем четрдестак аката чека на могућност да се усвоји. Председник одбора Зоран Кијац мисли да се овимтезама не прејудицира ниједно будуће решење, већ да се иде „у сусрет догађајима“. Гледано рационално ту и нема неких нових спектакуларних решења, која не би била наслоњена на постојећи југословенски устав, а која уједно не би представљала минимум онога (по узору на еворопску заједницу), без чега једна економска заједница уопште може да функционише. Укратко на територији заједнице (шта год она буде
- била) утврдиће се заједнички
економски интереси. На таквом југословенском простору
- призната валута
предвиђен је слободан проток роба, услуга, капитала, знања, и не може бити царинских и других ограничења. Искључују се било какви 06лици дискриминације међу чланицама заједнице, у области својинских односа потврђује се равноправност свих облика својине, између чланица нема царине, динар је једина и средство плаћања, порески систем би био заснован на јединственим основама, а заједница би се финансирала из буџета, кроз изворне приходе од царина и пореза. Доприноси чланица записани су под „изузетно“. Расправљајући о овим тезама појединачно чланови одбора за друштвено економске односе нису ни имали неке кључне примедбе, јер је уосталом све на нивоу завидне уопштености. Закључили су, као одбор да су тезе основа за даљи рад у дефинисању економских интереса, као и да се у њима поштује у пуној. мери модел Европске заједнице. Савезном већу ће предложити да се овај материјал достави републичким скупштинама, али и радним телима Хашке конференције. __ ЈАГЕР
AMA
а права аи
OR: ER ba