Борба, 14. 10. 1991., стр. 6

NIRATNIMIR · |

6 PONEDELJAK 14. OKTOBAR 1991. GODINE _

ŠTA SE ZBI(VA)LO U HERCEGOVAČKOM MESTU RAVNO I U OKRŠAJIMA U KOJIMA SU ŽIVOTE IZ-

GUBILA ČETIRI VOJNIKA

Okršaj u klancu, ombe na selo

Nakon što je jedinice JNA sačekalo u zasedi oko 250 gardista, vojska nije imala

kud, pa je vatra otvorena. Stradali su vojnici. A potom je bombardovano selo

Okršaj u Čepikući

Po popovopoljskim selima prepričava se kaČepikući došlo kada je vojska sa 76 kamiona ušla u jedan klanac gde ih je sačekalo oko 250 gardista raspoređenih po okolnom kamenjaru. U istom momentu minirana je odstupnica i put ispred Čepikuće. Vojska nije imala kuda pa je otvorena vatra i sa jedne i sa

ko je do okršaja u

druge strane.

Meštani sela Brestice u blizini Trebinja pričaju da je pored njihovog sela iz pravea će prema Veličanima dan nakon okršaja prošlo osam do devet hladnjača. Krenuli smo tamo. Na kamenju pored puta videli su se tragovi krvi.

Duž puta nailazili

la, vojničke jakne, ćebad, razbacane kutije cigareta. Izbrojali smo samo oko tridesetak rančeva. ili smo na rančeve, šatorska kri-

Ruševine u Ravnom

” Reporter „Borbe“ zajedno sa ekipom mostarske televizije uspeo je ući u Ravno. Od tridesetak porušenih kuća kamera našeg kolege snimila je kuće Ivice i Nikše Bukvića, Ivana Skaramuce i još desetak razrušenih kuća; veliki krater promera deset metara na zidu osnovne škole i neuništenu sliku vrhovnog komandanta JNA maršala Tita u razruše-

noj učionici. Od Doma omladine „Kralj Tomislav“ ostali su čitavi samo kameni zidovi, na njima tabla

piku-

NA RATNIM PARALELAMA: Oktobarski pejsaži '91.

· Ravno — Čepikuća. — Oblaci crni i teški prekrili su Popovo polje u subotu popodne i ostavili ga u mraku i tišini. Iščekivala se kiša a čula se jaka grmljavina artiljerije. Prošli smo Turkoviće i na sopstvenu odgovornost krenuli prema Belićanima ispod Ravnog. Hteli smo do položaja Armije u ovom mestu, ali je naša namera da saznamo nešto više o pogibiji četvorice vojnika u Ravnom na koju je, prema tvrdnjama Radomira Eremije, komandanta titogradskog Когpusa, kako je javljeno preko radija, pucano u petak uveče oko 19 časova iz jedne kuće u selu potiskivana sve većim strahom za sopstveni život.

Dok se krećemo prema Trnčini duž Popovog polja nešto oko 14 časova detonacije. postaju sve jače. Iza nas ostaje desetak starijih ljudi. Prema Hutovu teraju stoku, na leđima im kabanice, starinski kaputi, ćebad — nose sve što se moglo poneti. Nadomak kuća na 300 metara ispred nas 11 granata promašuje selo i razlama kamene salaše ispred ceste. Od daljeg puta odvraćaju nas Jela i Luka Prkut.

— Djeco moja, vratite se izginućete, preklinje nas glas starice. Možda bi preuzeli rizik da nastavimo put ali je molba ovih starih ljudi da ih prebacimo bar do Hutova, presudila.

Iz Rupnog Sudola, dva kilometra od Ravnog gde živi svega desetak familija, saznajemo dok se vraćamo prema Hutovu po'begli su i spavali po pećinama u brdima, a preko dana su se vraćali u selo da nahrane stoku. U petak su, kažu, u selo banula petorica rezervista. Kada su počeli da beže zaustavili su ih rečima: „Mi smo narodna vojska, nemate se zbog čega bojati“. Kasnije je došlo Još njih dvadesetak. Pretresli su nam kuće, pitali ima li gardista. Rekli smo da je u selu pet, šest baba i da nikoga nismo videli. Kada su oni otišli i gore naložili vatru, mi smo iz sela pobegli na drugu stranu brda. Onda je došao „mravinjak“ vojske. Neki su otišli prema Trebinju, a drugi su ostali tu.

Cijelu tu noć (između petka i subote) odjekivale su granate. Luka veli da je iz brda mogao videti Ravno. Na selo je iz Popovog polja ispod Veličana — kaže, sručeno najmanje 300 ako ne i 500 mina. Luka i Jela posle onoga što su videli ne veruju. da je Jedna kuća u Ravnom ostala čitava. Pucalo se i po stoci, po svemu što se kretalo. Ni mi ni oni ne znamo šta je sa petoro ljudi koji su ostali u Ravnom. U trenutku dok predajemo ovaj izveštaj iz dopisništva u Mostaru, gde smo se morali vratiti jer su popovopoljska sela ostala bez

telefonskih veza, dobijamo vest

od straha 80-godiš

godine izgradnje — 1925. Ispod, razrušeni zid u Kapinu, spomenici nesreće iz 1944. godine, koje ovo hercegovačko selo na jugu trebinjske opštine u kome živi 80 do 100 hrvatskih i šest srpskih porodica · nije moglo izbeći. Uočili smo iz mesta i vojsku u Popovom Polju ispod Veličana. U selu smo, ne mogavši ih povesti, ostavili uplakane i skoro zanemele nju Anu Blažević, troje staraca i dva meštana. Nisu imali kuda da beže. |

Snimio Zoran Sinko

iz Neuma da se i u toku protekle noći (između subote i nedelje) ponovo pucalo na Ravno. Panika vlada i među meštanima Hutova jer se pronosi glas da „vojska navodno ima pik na njihovo selo“. ;

U subotu uveče, oko 17 časova dok se još čula grmljavina artiljerije oko Ravnog prema Hutovu i selu Duži blizu Čepikuća na jugu dubrovačke opštine uz samu granicu sa Hercegovinom zaustavljaju nas pripadnici Zbora narodne garde. Iščekuju novi napad i pokrete vojske prema njihovim položajima. Ne preporučuju nam da idemo dalje, čak ni uz njihovu pratnju. Pucali su iz aviona koji je, kako tvrde, prethodnih dana mitraljirao Sve što se kretalo ovim područjima. Obećavaju vašem reporteru i ekipi mostarske televizije da će nas odvesti do njihovog položaja u Čepikućama, pod uslovom da dođemo sutradan ali mnogo ranije. Kažu nam da su protekle noći, te u subotu vođene žestoke borbe kod Slanog, a da je u noći između petka i subote bilo samo: sporadičnih minobacačkih napada Armije sa Trebinja na Čepikuće. Tvrde da vojska nema avijaciju i artiljeriju ne bi mogla ništa napraviti. Slano, veli jedan

od njih, ne bi palo da im avijaci- -

ja nije otkrila i onesposobila radio-veze. = а

- „M.ŠUTALO,

NA PODRUČJU VUKOVARA VARLJIVO PRIMIRJE

Grad sa

usporenim padom

Oružje (hrvatsko) u tovaru hrane, mupovci u kanalizaciji, JNA u okruženju 0 Rade Leskovac: Hrvati ubacuju feroriste 0 JNA najavljuje zauzeće Нока

Vukovar. — U gradu na Dunavu koji je sav u ruševinama nema mira. U noći između subote ı nedelje pripadnici hrvatskih oružanih formacija pucali su na kasarnu JNA u ovom gradu a takođe i na vojnike koji se nalaze u okolini samoga grada jer ga .drže u okruženju. U početku napada na JNA vojska nije odgovarala, ali kada su bili ugroženi životi vojnika žestoko je uzvratila vatru iz svih vrsta oruđa i oružja. O žrtvama za sada nema podataka.

Proteklog vikenda ni tovar lekova i hrane namenjen hrvatskoj strani nije stigao. Hrvatsko vrhovništvo je u njega stavilo oružje za branioce Vukovara, pripadnike Garde i MUP-a, kojih sada ima oko 2.500, a većina je smeštena u Borovu Naselju i u nesuđenoj kanalizaciji grada dugoj tri kilometara. Tovar oružja umesto lekova i hrane otkrile su jedinice JNA pa su i pratioci, evropski posmatrači odmah naredili da se sve vrati. Tovar je krenuo iz Osijeka, a u grad nije stigla ni kolona od 40 kamiona hrane i lekova koja je navodno krenula iz Zagreba. Ulazak ·'ovih kamiona trebao je da omogući odlazak iz grada civilnom stanovništvu ali i da se iz grada izvuku ranjenici.

— 1 ovo primirje, kao i sva dosadašnja, bilo je čista prevara — kaže Radisav Mitrović, dobrovoljac iz Ka-

ravukova u jedinici komandanta Ko-

leta. Tek kada je počelo primirje grupa boraca, od nas 18, našla se u okruženju hrvatskih formacija. Jedva smo se izvukli. Primirja potpisuju političari sa obe zaraćene strane i hrvatske i srpske, a nas samo guraju u rat i smrt.

Na položaju u Vukovaru je i vojnik Klaudio Šišić iz Sarajeva koji čeka naređenje svojih starešina da odgovori na vatru onih koji pucaju na

vojsku. Na prvoj borbenoj liniji u Vu-—

kovaru na Tenjskoj cesti je i vojnik Dejan Katić iz Aleksandrovca Župskog, koji već mesec dana spava u tenku. — Nas mlade vojnike u kompletnim akcijama vode poručnik Boriša Doknić i kapetan ljupčo Lazarevski. Bilo je žestoko. Oštećeno nam je osam tenkova u dosadašnjim borbama. -

Proteklog vikenda žestoko se iz Borova Naselja pucalo na Crepulje i Koreju, delove Borova Sela. U ovim naseljima nema više ni jedne kuće koja nije oštećena. Dok se pucalo, stražu na Crepulji čuvao je i Suljo

Braha, Albanac koji već tri decenije

živi u Borovu Selu. Napišite, kaže Braha, da se ja ovde borim za moje sugrađane, pre svega Srbe jer ih je i najviše, ali i sve druge koji ovde žive. Pitate me otkud ja, Albanac ovde. Tu sam se oženio Srpkinjom, stekao porodicu pa se borim za naše oslobođenje. Hoćemo da živimo u Jugoslaviji.

Srpska oblast sada ovde zauzima tri hiljade kvadratnih kilometara i to

je sve osim Vukovara oslobođeno kaže Rade Leskovac, član vlade Srpske oblasti. Vukovar pada nešto sporije i teže nego što smo procenjivali i očekivali. Za sada držimo i kontrolišemo 50 procenata grada. Dosadašnja primirja samo su koristila hrvatskim formacijama da se konsoliduju, naoružaju i da mi onda ponovo moramo da osvajamo ono Što smo već bili osvojili.

Hrvatske oružane formacije neće da se pomire sa gubitkom ovih teritorija jer sada je kompletna Baranja u rukama teriorialaca, odnosno „srpske vlade“. A zbog niza pokušaja da se ubace teroristi zatvoren je i granični prelaz Kneževo kod Belog Manastira. Jer, na ovom području proteklih dana prvo je uhvaćeno 27 terorista, odbeglih zengi, potom njih 12 koji su pokušali da napadnu karaulu na ovom području. U ovoj akciji hvatanja poginula su četiri pripadni-. ka teritorijalne odbrane. Uoči samog,

Počinje škola Prema izjavi Milana Kneževića, ministra prosvete u Srpskoj ob-

lasti, od danas će početi da rađe —

škole iako je dobar бео десе онšao. U osnovnim školama bi trebalo da bude oko 18.000 učenika a u srednjim oko 5.000. Kada je reč o Mađarima, dodaje Knežević, koji su se časno držali u ovim ratnim uslovima, gararnttjemo im da će imati škole i obrazovanje na Svom miaternjemi jeziku...

Proteklih dana krenuo je i prvi ~

voz na pruzi Bogojevo — Dali.

vikenda uhvaćena je i grupa terorista u rejonu Тепје, 12 diverzanata spremnih za terorističke akcije. Tom prilikom, jedan terorista je poginuo, trojica su povređena. Danas se očekuje predaja Ioka. U

~ ovom gradu, kako vojne vlasti proce-

njuju proteklih dana bilo je oko 2.000 pripadnika ZNG i mupovaca. Jedinice JNA koje kontrolišu prelaz preko mosta „25. maj” između Bačke Palanke i Hoka dale su poslednji uslov da se danas do 12 časova predaju hrvatske formacije.

Deo hrvatskih vlasti u ovom gradu zajedno sa narodom obećao je da će se ostvariti dogovor ali, kako saznajemo, najekstremniji to ne žele, pa dolazi do sukoba između njih samih. Tako su, navodno, od trojice pregovarača sa hrvatske strane dvojica već poginula, jer su bih za mirno rešavanje problema.

B. GULAN

DR BRANKO KOSTIĆ POSETIO KOMANDU OPERATIVNE GRUPE U TREBINJU =

NA jedina oružama sila

Trebinje. — Juče poslepodne Komandu operativne grupe JNA u Trebinju posetili su potpredsednik saveznog Predsedništva dr Branko Kostić i predsednik Predsedništva Crne Gore magistar Momir Bulatović. Kostić se i kratko obratio mnogim novinarima gde je govoreći O tome čiji je ovo rat istakao:

— Kao što se čulo pitanje za koga se ratuje, pretpostavljam da je sva-

kom od tih naših vojnika koji su na -

frontu do kraja jasno koji su ciljevi zbog kojih se angažovala i Armija. To je da se onemoguće oni koji konstantno i već dugo razbijaju Jugoslaviju,

| kojima jc osnovni cilj da se razbija

та и рта pri M e

JNA, jedina oružana sila koja bi irebalo da stane u funkciju zaštite Jugoslavije i naroda koji želi da ostane i živi zajedno.

O držanju bosansko-hercegovačkog političkog vrha, Kostić je izjavio sledeće: -

— Čini mi se da najodgovorniji ljudi u BiH toga nisu svesni, što svoje uske političke interese stavljaju ispred interesa naroda, bez obzira o kome je reč. Ipak, ne mogu da propustim priliku a da ne kažem da su lideri najbrojnije muslimanske stranke i najodgovorniji, kaže Kostić.

| . D.B.-M.P.

Za SR a S