Борба, 19. 11. 1991., стр. 9

ZO E

вОрва

POTISJE PRED ANTIRATNIM TALASOM (2)

Zašto kasne svinjokolji po bogatim kućama Potisja e Najveći greh Vere Hebel što je s Nenadom Čankom (na radnom mestu) popila kafu 0 Predsednik opštine

iselio mirovnjake

Ove jeseni kasne svinjokolji po bogatim kućama Potisja. Ostalo je malo muških glava. Mnogi su otišli, ili su odvedeni, da učestvuju, ili prisustvuju, „ljudokolju“ po hrvatskim ratištima. Ostale su žene koje su umesto

bavljenja zimnicom počele da

vode političke kampanje da im se vrate deca i muževi. U kući

-Уеге Међе! ц Аф, ipak, mala

svinjska daća. Dan ranije Мега se pred sudijom za prekršaje u Adi branila od optužbi da je organizovala antiratni miting na kom je oko tri hiljade Ađana tražilo referendum sa izjašnjavanjem za ili protiv rata.

~ U zgradi Opštinskog suda za prekršaje (nekada komitetu SK, sada objektu SPS iz Ade), prvo ročište za petoro optuženih je pokazalo da se politikom ne može braniti zakon i da ovaj nategnuti proces ima samo značaj opomene i zastrašivanja. Da to nije uticalo na optužene pokazalo se onog trenutka kad je jedno od njih pozvalo za svedoka predsednika opštine. Andraša Pintera, a Vera Hebel, čak, Ne-

· nada Čanka, koji je u međuvre-

menu mobilisan „protiv svoje “оје“. · >

Mo prekrštava Veru

„Da mi je najveći greh što sam Čanka pozvala na kafu kod mene u kancelariju bilo mi jasno već dan posle mitinga, na kom je Čanak govorio na poziv građana Ade“, priča Vera. „Tad je pokrenuta inicijativa za disciplinski postupak u mojoj firmi, a ubrzo mi je stiglo i rešenje po kom me terete da sam 5е орrešila o radne obaveze. U organizovanju skupa nisam mogla da učestvujem jer kad je počeo ja sam bila na mitingu u Senti. Sutradan je u Adi protest nastavljen, a održana je i vanredna sednica Skupštine opštine. Tog dana sam u firmi prijavila da ću koristiti preostali deo godišnjeg odmora. Prema tome, moj jedini greh se svodi na kratko ugošćavanje Nenada Čanka u prostorijama Fonda zdravstvene zaštite u Adi“.

Sad je sasvim jasno da je antiratni miting u Adi bio spontan poput onog u Senti, jer je ovdaš-

nji Krizni štab obrazovan tek”

nakon što su se ljudi okupili.

· Ostalo je nejasno po čijoj infor-

maciji je Radio — Novi Sad obJavio vest da je skup zakazan tog dana u pet popodne. Uglavnom, ljudi su se okupili i, po uveravanju nekoliko sagovornika, taj skup (bez obzira što su gro stanovnika Ade Mađari) nije bio jednonacionalan. U samom štabu je bio jedan Srbin (kasnije mobilisan) i Vera Vebe! koja je takođe Srpkinja. „Ja sam Srpkinja po rođenju, a ne po zanimanju ı od 8. sednice“, izjavila je pred sudijom za prekršaje, kad su je u tekstu optužnice prekrstili u Veronu. Uveravam se i sam u ovo dok krišom sprovodim malo, nacionalno isleđivanje po Verinoj kući — na ormaru, neuramljena, stoji ikona Svetog Stefana. Šta bi vlasti i njeni

sudovi sve morali da otkriju pre

nego li potegnu narode i manjine kao svoje argumente?!

Da li će predsednik svedočiti

Na dan ranije dogovoren sas-

tanak predsednik opštine An-

drađ Pinter nije došao. Kad sam ga za dogovor jedva izvukao iz kancelarije, bio je zatečen vešću da je pozvan kao svedok odbrane, ali da je na sve spreman, najviše za to da spreči da se antiratna atmosfera u Adi ne pretvori u međunacionalne podele. Hoće li njegovi birači da mu veruju kad se na vanrednoj skupštinskoj sednici distancirao od njihovih zahteva, iako su ih opštinski delegati jednoglasno podržali, baš kao i u Senti? Njegov odnos prema mirovnjacima sličan je odnosu njegovog kolege iz Sente prema tamošnjim demontrantima. I sam je posle 24 sata iselio mirovnjake iz prostorije koju im je prethodno namenio za dežurstvo.

Mnogo toga sličnog se tih dana dešavalo po mestima Potisja. Kao i Senćani, i Ađani nisu hteli da koriste ponuđene prostorije DZVM. I u Adi su se milicioneri držali korektno, za razliku od vojnih specijalaca. Zbog toga im je, nakon mitinga, zaprećeno da bi mogli da odu na Kosovo ako se nešto slično ponovi. Ni u Adi ništa nije polomljeno niti je ko povređen. Sama Vera Vebel je stala pred repetirane puške specijalaca i sprečita ih da pucaju u okupljen narod, a jedan kršni Srbin od dva metra se preteći ustremio na besnog pukovnika upitavši ga kome on to majku... Dok je oficir držao Jednog dečaka tako čvrsto da ovaj nije mogao da progovori ni srpski ni mađarski.

U priči Vere Vebel je zanimljivo podsećanje na Čankov роуоro kad je izašao pred „jednonacionalni“ skup: „Ako neko napadne Srbiju i Vojvodinu branićemo ih svojim životima...!“ „Ugy van Nenad!“ („Tako je Nenade!“) — uzvraćala je okupljena masa. A kad je trebalo nabaviti gorivo da bi Čanak otišao, „Jednonacionalni“ meštani su otišli sa kanticama do svojih

traktora. I Čanak je otišao — u

nepoznatom pravcu, u poznatoj uniformi, na neodređeno vreme... Na sličan put je, već sutradan, otišao i jedan Srbin iz Kriznog štaba ađanskih mirovnjaka. Zbog svojih antiratnih osećanja Vera Vebel će, verovatno, otići među nezaposlene, jer je u disciplinskom postupku u firmi koja potpada pod državne organe Srbije terete po članu 59 Zakona

o radnim odnosima državnih.

organa, gde se kao jedan od težih prekršaja navodi i OVO: „... članstvo u organima političkih stranaka ili izražavanje i zastupanje političkih opredeljenja u obavljanju poslova u državnim organima...“ Vera nije član ni Jedne političke stranke. Jedino je s Čankom popila kafu na „teritoriji“ državnih organa Vojvodine (Srbije).

Milan BEČEJIĆ

_ (Sutra: Bečej)

POPRIŠTE SVAKODNEVNE PUCNJAVE: Pljevlja

UTORAK 19. NOVEMBAR 1991. GODINE 9

HOĆE LI NOĆNE PUCNJAVE I MINIRANJA POREMETITI CRNOGORSKO-MUSLIMANSKO PRIJATELJSTVO U PLJEVLJIMA

Bombama na muslimanske radnje e. Kada će doći ministar unutraš-

njih poslova 0 Eksplozije i referendum u Sandžaku e Ko je orgijao

po pljevaljskim kafanama e Jutro posle napada

Ovde je bilo dobro, nikada ljepše. A kako će biti, posle, ne znam. Plašim se da čaure među nas ne ubaci neko sa strane, konstatuje 60-godišnji Milanko Maksimović iz okoline Pljevalja, uz pitanje šta će biti dalje koje ponavljaju ovih dana građani najsevernije crnogorske opštine. Grad u kome se do juče živelo potpuno mirno i koji je po tradicionalnom prijateljstvu Crnogoгаса ı Muslimana na široko poznat postao je odjednom poprište svakodnevne pucnjave, eksplozija, izrešetanih radnji i lokala. Dok noću, a sve češće i danju, rafali i šeulučenja uglavnom pijanih rezervista postaju sve opasnija, ovde se puno više plaše mogućeg zahlađenja odnosa među Crnogorcima i Muslimanima koje bi pucnjava i bombaške akcije mogle da izazovu. Kao napad bombama, streljačkim oružjem, muslimanskih lokala izveden 12. novembra ove godine i bomba bačena na kiosk SDA 26. oktobra.

MKukolja je uvek bilo

„Da ti koji ovaj jaa i nesreću rade znaju kako je biti bez hljeba i slobode, sigurno bi se okanuli tog posla. Ovde žive čisti i čestiti ljudi, Crnogorci i Musli-

“mani, koji su i za vreme rata

spašavali jedni druge. Da svi u državi žive kao mi, drugačije bi bilo. Nekome sa strane je sada stalo da udari zađevice među nas ali je kukolja uvek bilo i biće“, kaže starosedelac Pljevalja Dedo Delić.

— Mi smo ovde stare komšije i prijatelji a to što se dešava da vredi, ne vredi. Ko pravi te eksplozije ne znam, ali trezan i pametan čovek to ne može učiniti. Zađevice među Srbe i Muslimane se teško mogu ubaciti — veli Huso Čengić:

I dok stanovnici Pljevalja pokušavaju svim sredstvima da stišaju strasti, a zvaničnici MUP Crne Gore, Centra bezbednosti u Pljevljima još uvek ćute i ne saopštavaju nikakve rezultate.

Ovde vlada mišljenje da bi energičnija istraga i otkrivanje vinovnika napada na lokale Muslimana brzo povratilo mir među građane. Opštinski odbor SDA Pljevalja je već posredstvom predsednika opštine Momčila Bojovića uputio poziv ı samom ministru unutrašnjih poslova Crne Gore, Pavlu Bulatoviću da što pre poseti ovu opštinu i pomogne u razotkrivanju ovog događaja. Od te posete mnogo se očekuje.

Banski duori ili „gospodin Kornjača“

U međuvremenu dok milicija ćuti, Pljevljima su krenule različite špekulacije i nagađanja o mogućim napadačima na radnje

čenju Sandžaka Bosni, kaže TerZIC. у

Navode iz saopštenja Narodne stranke u središtu SDA nisu želeli da komentarišu. Moguće objašnjenje i razrešenje problema u ovoj stranci vide u umešanosti ljudi sa strane, naročito čelnika SDS iz Čajniča. „Gospodin „Kornjača“ a i ostali iz vrha te stranke već pripremaju i vežbaju nekakvu svoju gardu a ljudi iz Čajniča su bili tu kada je bačena bomba. Pili su i orgijali po pljevaljskim kafanama i to ovde mnogi znaju“, tvrdi Rizah Burnazović, potpredsednik SDA Pljevalja.

Obični ljudi, stanovnici ove crnogorske opštine iz koje je mobilisano preko 70 posto vojnih obveznika kažu da je u ovom ludilu najvažnije sačuvati

Šta je s privatnicima?

Jedan deo privatnika iz grada izbegao je vojnu obavezu pa sti mobilisani i Crnogorci i Muslimani, ogorčeni na njih. I sami Muslimani koji su išli na front, rekli su da će ti privatnici, takođe Miuislimani, imati posla sa njima kada se vrate. Zbog toga se ne isključuje mogućnost da su ove eksplozije izazvali i Muslimani ili drugi privat-

nici, bez obzira na nacionalnost —

izjavio je za „Borbu“ Ilija Rada-

nović, komandant garnizona Pljevlja.

Muslimana i kiosk SDA u neposrednoj blizini Husein pašine džamije u centru grada. Tako je u saopštenju datom povodom bombaškog napada na kiosk SDA, Opštinski odbor Narodne stranke osudio napad, ne propuštajući da kaže „da osuda važi bez obzira da li se radi o ekstremistima iz redova srpskog naroda ili o scenariju po tipu Banskih dvora“. Objašnjavajući ove reči Miodrag Terzić, član Glavnog odbora NS Pljevalja kaže da to nije nikakva optužba ali po njemu „nije nimalo slučajno da se eksplozija desila upravo u vreme održavanja referenduma o autonomiji u Sandžaku“. Ne bi bilo čudno da se time pokušala stvoriti predstava O ugroženosti Muslimana, i opravdanje za traženje autonomije priklju-

Opet pucnjava

Posle dvodnevne pauze tokom koje je oružje u Pljevljima ćutalo, juče su oko 13 časova gradom ponovo počeli da odjekuju rafali iz automatskih pušaka. Pucnjava se čula iz prostora na sredokraći puta između zgrade Skupštine opštine i stanice milicije u Pljevljima.

mir i dosadašnje dobre komšijske odnose. Izvršni odbor Skupštine opštine je posle svega što se desilo posebnim zaključcima pozvao građane da se svojim radom, ponašanjem i delovanjem zajednički očuvaju mir i siguran život svih građana „bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost“. OD MUP Crne Gore, Centra bezbednosti u Pljevljima zatraženo je da odmah preduzme dodatne mere na obezbeđivanju sigurnosti života i imovine građana Pljevalja. Zahtevi su upućeni ı vojnim organima.

Prema mišljenju čelnika SDA smirivanju situacije i miru, koji uprkos svemu vlada u Pljevljima, doprinela je i atmosfera poverenja koja postoji između stranaka i predsednika opštine Momčila Bojovića i opštinske vlasti. „Jutro posle napada na pet radnji, kroz našu kancelariju su prošle desetine uznemirenih građana Muslimana ı samo zahvaljujući nama i našem umirujućem saopštenju nije došlo do protivudara, tvrdi Rizah Burnazović, potpredsednik SDA Pljevalja. Z. ŠAPONJIĆ