Борба, 26. 12. 1991., стр. 11

2), decembar 1991, četvrtak.

d prve pesme „Oproštaj s maj-

kom“, (Omladinski pokret,

1953) do poslednje, koju je obja-

vio pred sam kraj života, „Na vest o smrti gospođe M. T.“ (Politika, 1989) proteklo je 36 godina. Kiš je u više navrata u razgovorima pominjao svoje lirske pesme kao „grehe mladosti“ ali se ipak pred kraj života vratio poeziji radeći na poemi „Pesnik revolucije na predsedničkom brodu“ i prevodeći liriku. Najzad, pesmu „Na vest o smrti gospođe M. T“, pesmu posvećenu drugom kao sebi, objavio je samo dva meseca pre smrti. Dakle, u periodu između prve i poslednje objavljene pesme Kiš je stvorio veliko prozno delo a, za čudo, baš ove dve pesme, kao da su sudbinski odredile prvu i poslednju tačku njegovog sjajnog životnog luka. — Od ranog detinjstva oprljen besmrtnim podzemnim plamenom, kao Dante, Kiš je u prvim svojim pesmama: „Oproštaj s majkom“, „Biografija“ i „Svatovi“, postavio koordinate svog, porodičnog ciklusa nedvosmisleno jasno. 1 ukoliko njegov pesnički prvenac „Oproštaj s majkom“ pati od odsustva umetničke

distance i viška emocija mladića pred ·

"majčinim odrom, druga pesma, „Biografija“, kratak lirski životopis Eduarda Kona, jasno nagoveštava veliku figuru Eduarda Sama. U pesmi „Svatovi“ (Stvara-

пје, 1955) КБ Као ауадезегорофзпјак |

daje jasnu skicu odnosa svog junaka Andreasa Sama prema sostri i majci. Začudujuća je doslednost Kiša, kao mladog liričara, kad su u pitanju opsesivne teme kasnijeg zrelog Kiša, zapanjujuće je tu odsustvo bilo kakve lažne artificijelnosti, jer Kiš nema druge priče osim svoje lične sudbine. Kiš je od 1953. do 1966. objavio

čarobnjaka

Kišove „Pesme i prepevi“, u izdanju beogradske „Prosvete“, uskoro pred čitaocima

dvadesetak pesama, i to je — osim već

pomenute pesme „Na vest o smrti 80Spođe M. T“ — što se poezije tiče, bilo sve. Ali, prevodio je poeziju sa mađarskog, ruskog i francuskog još u gimnazijskim danima, kako je sam govorio, priprema-

“jući se za pesnika. Njegovi prepevi zauzi-

maju jedno od najznačajnijih mesta u srpskom prevodilaštvu.

U jednom razgovoru, Kiš se prisetio svoje, verovatno, najkompleksnije pesme koju za života nije objavio: „Davno, napisao sam pesmu koja nije bila ništa drugo do detaljni spisak sadržaja kante za đubre: rezime celokupnog sveta, najjednostavniji od svih rezimea: pod ostacima svakog predmeta postoji priča. A, najčeš-

će, više volim da imenujem predmete ne-.

go da ispričam njihovu priču: predmeti pričaju svoju priču: ostaci u kanti za đubre su razni arheološki slojevi.“ („Gorki talog iskustva“, BIGZ, 1990). Kiš ovde

govori o svojoj pesmi „Đubrište“ koju je „ napisao 1966. u Budimpešti. Pogledajmo

kako taj sadržaj kante za đubre funkcioniše na estetskom planu podstaknut imaginacijom jednog čarobnjaka: „Dvo-

Mrtva priroda s ribom Svećnjak: katedrala od srebra.

јебге. _ Posoljenih rana 12 5и јегете.

Limuna žuta, mirišljiva koža. Beli zev tanjira, Odsjaj noža.

Ko tečni kaučuk cedi se sir. fRujnih Jabuka biblijski mir.

(1966. )

Rentgenski snimak sveće: rebra.

Na porcelanu drhturi krvav komad

U ogledalu soba — dvojnik trepti. Na plamen sveće sleće noćni leptir.

sekli češljevi ribljih kičmi... koštice od višanja kao vitamini... kore od graška kao odsečene usne, kore oraha kao rastvorene ptičje lobanje... spiralne opruge kora od jabuke... smeđe pramenje prašine... marke zarobljene dodirom jezika kao što se zarobljavaju ljubavnici... grozdovi јогgovana što se raspada kao izvađena pluća pušača...“

Dakle, nije to samo sadržaj kante za đubre, već sadržaj i komentari, ostaci sveta i poređenje ostataka sa onim što ostaje, traje, odbačene stvari i bezbrojne asocijacije na nešto drugo što se ne odbacuje, već traje zauvek. Preciznost poređe-

·nja svelog jorgovana i odbačenih pluća

pušača ravna je fatalnosti ove Kišove vizije, pisac sa svojom sudbinom na dlanu ispisanog papira. Nasuprot „Đubrištu“ stoji „Ruža: Saint-Exupery“, kao kontrapunkt u muzici. Neslućeni vidovi istog, jednog jedinog, od pesnika toliko zlorabljenog: cveta — ruže; ruža na Kišovom listu kroz bezbrojne metamorfoze ponovo miriše prvobitnim mirisom svežine. „Ruža vatre... ruža vetra... ruža sa miri-

- čelika...

som ozona... izmišljena ruža... izgubljena ruža... izrešetana rua... papirnata ruža...” — ı, najzad, kao najbolji komentar te pesme ruža Radomira Reljića, slikara beogradskog, crvena ruža na tamnoplavoj pozadini, kao doslikani stih iste pesme koji je godinama plamteo i krvario na zidu Kišove sobe: ruža boje

Spektar, sve nijanse boja, zvučni regBistri, anatomija mirisa, anatomija gradskih i grobljanskih prizora („Svetlosti velegrada“, „Novo groblje“) ili su pesnička rekonstrukcija univerzuma ili su kao u neposredno pomenutim pesmama u prozi, pesničkim okom izdvojene i osvetljene čudesne pojave u haosu sveta. Insistiranje na pojedinačnom, na nominativu jednine nije ništa drugo nego Kišov spisak za slučaj novog potopa: „Jedna sumanuta naga žena... jedan par... jedan učeni crni pas... Jedan zalutali dečak... jedan pevac...“ Tako je on u nevelikom broju svojih pesama, koje je uvek smatrao, strog prema sebi i drugima, samo pokušajima, jasno nagovestio ono što će tako sjajno razviti u SVOJOJ prozi.

„Pesnik revolucije na predsedničkom brodu“ se bitno razlikuje od Kišovih ranih stihova. To je satirična poema sa jasnim aluzijama na određene ljiide i događaje, to Je jedna vinaverovska jezička avantura, jedno briljantno žongliranje jezičkim slojevima, dijalektima, političkim frazama nedodirljivog političkog vrha, to je slika komunističkog plovećeg dvora i dvorjana, to je najzad, sve što će ostati u istoriji ovog naroda od tih istorijskih putovanja mira i prijateljstva među narodima. Kažu da se Kiš izuzetno zabavljao poslednjih godina života radeći na ovoj

. poemi. Mi, pak, čitajući ove stihove, pri-

sećamo se sa setom i smeškom mnogih njegovih usmenih vratolomija kroz jezik u svakodnevnom razgovoru, njegoOvVoOB danonoćnog rada u jeziku, njegovih bufonerija, žaleći što je uspeo da završi samo prvi deo ove poeme, „Protokol“. lako jc Kiš u višc navrata govorio da

:srećom nije objavio svoje pesme kao po-

sebnu knjigu, sada kada jc to deo njegove književne ostavštine, kada je to što nam je od njega ostalo još uvek nepoznato, objavljivanje Kišovih stihova može samo doprineti poznavanju njegovog stvaralaštva. Tim pre što. ovi stihovi idu uz njegove prepeve kao najbolji primer KIıšove neprekidne veze sa lirskim svetovima. -

Predrag ČUDIĆ

Pesma

Izveh iz ljubavi, ko svi drugi, sva neizmerna svoja, Jedinstva Ja,

al će me na drumu Sustići kiša koja će sve nas Jednom da stiša.

Jednom kad lude mlađosti polet dospe na neku pustu (pustu) golet,

a nigde krova i nigde otkriča, samo što izneseš iz svog davnog bića. 1962(2)