Борба, 14. 03. 1992., стр. 2

___________________________________________________________________. 2 СУБОТА — НЕДЕЉА 14.—15. МАРТ 1992. ГОДИНЕ ДНЕВНИК БОРБА

СКУПШТИНА ЈУГОСЛАВИЈЕ

Преполовљена федерална царина

После рата у Словенији и Хрватској у Савезној царини остало дупло мање људи, а поред тога што су припојиле најмодерније граничне прелазе, отцепљене републике присвојиле и станове премештених цариника

Царинска служба Југославије је у прошлој години пролазила кроз најтеже тренутке од свог постојања. Царински рат између органа савезне државе и органа републике Словеније који је кулминирао јуна прошле године и касније рат у Хрватској имали су за последицу припајање најопремљенијих и најмодернијих граничних прелаза у Југославији тим републикама, а радници који су остали у служби федералне царине физички су угрожавани, малтретирани и хапшени на територијама Словеније и Хрватске — стоји између осталог у материјалу који је Скупштина Југославије јуче доставио директор Савезне управе царина др Радослав Секулић.

У време када су све федералне јединице биле на окупу, савезна царина је упошљавала 4686 радника, а сада их је дупло мање — 2.197. Септембра прошле године из царинарница са територије Словеније премештено је 97 а са теритоБије Хркатеке 7 радника, док

Јовић о плавим шлемовима

Др Борисав Јовић председник Државне комисије за сарадњу са ОУН говориће делегатима оба скушштинска дома о доласку мировних снага у Југославију, у среду 18. марта. Савезно веће ће истог дана на одвојеном заседању донети и одлуку о образовању, делокругу и саставу Комисије за утврђивање ратних злочина и злочина геноцида који су почињени над становништвом српске и других националности у време оружаних сукоба у Хрватској и другим деловима земље.

на решавање молби за премештај чека још 44 лица. Премештени цариници су напустили и преко 80 станова грађених федералним парама, а некима поједине царинарнице у

Словенији незаконито одбија

ју да закључе радне књижице и да им доставе условљавајући то захтевом да претходно предају своје станове у Словенији. Будући да је већи део промета у остатку Југославије сада усмерен ка Мађарској, неопходно је, такође се наводи, модернизовати прелазе Хоргош, Келебија и друге и отварање нових. Савезна управа царина уз остало упозорава и на „недоупустиву неажурност мађарских пограничних органа што проузрокује дуготрајна чекања за прелазак теретних камиона“. Сва настојања Савезне управе царина да са мађарским органима нађе решење, остала су без ефекта, констатује се у допису, и додаје да су „одсечени“ делови земље ратним сукобима у Хрватској повезани тако што је Царинска испостава Бели Манастир и Кнежево организационо повезана са Сомбором а испостава Книн са Босанским Новим.

В.В.

ПРОЛЕЋНА СЕТВА У ОСТАТКУ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОД ВЕЛИКИМ ЗНАКОМ ПИТАЊА

Београд. — Ако је веровати оној народној како сејеш тако ћеш и жњети, онда се Југославији у новим границама, бар када је храна у питању, не прогнозира добро. Пролећна сетва практично је већ почела, а 0 овом послу све се зна и — ништа не зна. Зна се да ће ово бити најскупља сетва последњих деценија, и за њу треба обезбедити 133 милијарде динара, од чега из примарне емисије више од 80 милијарди динара, речено је јуче на скупштини „Агрозаједнице“.

— На просторима четири републике (без Хрватска и Словеније) сетву треба обавити на 3,6 милиона хектара. Од тога највише треба да заузме кукуруз, чак два милиона хектара — каже Драгиша Шљиванчанин директор „Агрозаједнице“ из Београда која окупља агрокомбинате из остатка Југославије. Ако се њиве и засеју биће то знатно мања производња него ли протеклих година. На више стотина хиљада хектара још увек има

глад

необраног кукуруза. Процене су да се на њивама налази више од 500.000-тона „жутог злата“. — Сад је највећи проблем како засејати 150.000 хектара у Славонији, Барањи и западном Срему — каже Ненад Радовановић помоћник министра за пољопривреду у српској области. — На преко 5.000 хектара није обран кукуруз, а недостаје и 200 тешких трактора.

— Остатак Југославије нема довољно хране и већ нам прети опасност да стану фабрике — истиче Радош Петрић из ПИК „Бјеласица“ из Бијелог Поља. — У републици нема ни уља, ни шећера, па се питам ко је зауставио промет робе и на овим просторима, остатка Југославије.

Битка за храну је битка за живот, истиче Јово Иванишевић председник Задружног савеза Југославије. — Сад се поново окрећемо сељацима, јер нам једино они могу обезбедити да преживимо ово тешко време.

Б. ГУЛАН

(СИВ ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ

СЕКРЕТАРИЈАТА

Већа помоћ кризним

подручјима

Београд. — Доласком „плавих шлемова“ стварају се услови за веће присуство савезних органа и међународних хуманитарних организација на кризним подручјима, оцењује радна група коју сачињавају представници Комисије СИВ-а за хуманитарна питања, Високог комесаријата УН за избеглице и Међународног и југословенског црвеног крста.

Ова група боравила је протеклих дана у Источној Славонији, Барањи и Западном Срему како би се на лицу места упознала са потребама становништва што ће омогућити пружање ефикасније хуманитарне помоћи.

У разговорима са локалним органима власти и Црвеног крста чланови групе су се, како јавља Секретаријат СИВ-а за информације, упознали са тешкоћама становништва на том подручју као и напорима да се живот што пре нормализује.

Високи комесаријат за избеглице и Међународни црвени крст већ су најавили нове транше хуманитарне помоћи, а савезна влада је само за прво полугодиште предвидела пет милијарди динара за збрињавање расељених лица, подсећа Секретаријат СИВ-а за информације.

(Танјуг)

ДЕМОКРАТСКИ САВЕЗ КОСОВА ПРЕДЛАЖЕ ИЗБОРЕ у ПОКРАЈИНИ

Српски избори немогући

Приштина. — „До пред крај маја „Република Косово“ добиће своје легалне извршне органе, скупштину и владу. До тада ће се спровести општи, локални и републички слободни избори“.

Ово је на јучерашњој конференцији за штампу Демократског савеза Косова саоп-

штио његов потпредседник др Фехми Агани.

— За спровођење вишестраначких слободних избора иницираћемо разговоре са странком Демократске акције (странка Муслимана на Косову) са којом имамо пуно додирног у ставовима, опредељењу и деловању. Разговараћемо

и са српским политичким партијама на Косову. Јер, Србија то се показало, не може спровести слободне изборе, а на Косову би хтела изборе који би само. потврђивали њену владавину — рекао је Агани и устврдио да су „овде такви избори Србије немогући“.

Р. БАРЈАКТАРЕВИЋ

РЕАГОВАЊА ГРАЂАНСКОГ ФОРУМА ЦРНЕ ГОРЕ НА ПИСМО МОМИРА БУЛАТОВИЋА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОЈ ФЕДЕРАЦИЈИ ЗА ПРАВА

| ЧОВЈЕКА У ПАРИЗУ

Усаглашавање слободе

Титоград. — „Уколико. након силаска с власти, изразите спремност да јавно заступате начела из Декларације Форума и залажете се за владавину закона, социјалну и вјерску толеранцију, мир и сарадњу са свим народима и државама на принципима равноправности и узајамне користи, ми ћемо Вас примити сагласно нашим пропозицијама“, каже се између осталог у реаговању Гра-

· ђанског форума Црне Горе на

писмо мр Момира Булатовиha, предсједника Предсједништва Црне Горе упућено Интернационалној федерацији за права човјека из Париза

— прије три дана.

„Тиме ће се број чланова Форума који су припадали бившој комунистичкој номенклатури приближити цифри од 5 процената, то је далеко од 50 процената о којима Ви говорите. Но, то ће још увијек бити 20 пута мање него у гарнитури властодржаца које тренутно водите. До тада, господине предсједниче, надамо се да ћете своје схватање слободе права човјека усагласити са европским стандардима“ каже се у реаговању Грађанског форума Црне Горе на крају саопштења.

Љ. M.

| У УТОРАК ЋЕ БИТИ ПОТПИСАН СПОРАЗУМ О

ПРОМЕТУ РОБЕ ИЗМЕЂУ МАКЕДОНИЈЕ И СР-

БИЈЕ

Трговина

по робним листама

Скопље. — Стојан Трајановски, министар за привреду Македоније, изјавио је на јучерашњој редовној конференцији за новинаре у Влади Македоније да ће у уторак, 17. марта, у Београду бити потписан споразум између влада Србије и Македоније о промету робе између две републике. Трајановски је рекао да ће две републике међусобно трговати на основу робних листи, посредством републичких дирекција за робне резерве.

— Засад нема говора о потписивању споразума о слободној трговини између две републике, све док Македонија не одговори да ли остаје у јединственом монетарном сис-

тему са Србијом — рекао је министар Трајановски.

Иначе Влада Македоније донела је одлуку по којој грађани ове републике могу да изнесу само 1.000 марака приликом путовања у иностранство. Домаћи и страни грађани могу да унесу у Македонију, односно изнесу из Македоније само по 1.200 динара. Међу стране грађане убрајају се и становници Словеније и Хрватске.

За путовање у Грчку, влада ће дозволити. и: изношење 1400 марака, колико Грци траже за улазак страних држављана у Грчку.

ден.

„НОВА МАКЕДОНИЈА“ О ОПТУЖБАМА МИНИСТРА ЗА ИНФОРМИСАЊЕ

Опрема купљена уз уштеду

Скопље. — „Нова Македонија“ је објавила писмо републичког министра за информације Мартина Треневског упућеног бившем министру полиције Јордану Мијалкову у коме категорички тражи да се покрене истрага због тешког криминала у „Новој Македонији“, у којој је, наводно, штампарија купљена по већој цени од тржишне. Тврди се и да су руководећи људи ове куће узели огромне износе девиза на име провизије, што је све плаћено из републичког буџета.

„Нова Македонија“ такође 06јављује и две службене белешке бившег министра полиције и садашњег министра др Љубомира

Фрчковског у којим се казује да наручена истрага министра за информације није дала очекивани резултат. Овај лист је на законит начин купио штампарију, направио уштеду од 7 милиона динара и због уредног плаћања повратио камату у износу од 873 хиљада динара. „Нису утврђене основане сумње о постојању кривичних дела или других инкриминистичких понашања, каже др Љубомир Фрчковски.

У малом коментару редакција наглашава да је министар за информације покренуо приватну истрагу без знања владе и њеног председника, зашта би требало да да објашњење јавности.

днН.

КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У ХДЗ Повратак прогнаника — прва задаћа

Загреб. — Повратак стотине хиљада прогнаника у своја мјеста, приоритетан је задатак свих одговорних у Хрватској, рекао је јуче на конференцији за новинаре у Хрватској демократској заједници (ХДЗ) министар обнове и развоја Славко Дегориција.

Он је изнио податак да је досад у Министарство пристигло око 1300 захтјева и упита из иноземства за улагања у обнову и развој Хрватске.

Увјет за почетак организираног повратка прогнаника, те 06нову господарства и развој јесте мир, устврдио је Дегориција, додавши да се много очекује од доласка мировних снага УН, по-

себно на плану осигуравања каквих-таквих предувјета за повратак прогнаника на своја огњишта. За убрзано рјешавање повратка прогнаника и за обнону и развој Хрватска нема допољно средстава, па ће требати интензивирати све активности на потпори из иноземства и неопходно је

припремити све „суставне претпоставке и понудити квалитетне програме“ како би се намамио инострани капитал, рекао је Дегориција. Он је најавио пореска, царинска и друга прилагођавања за успјешније привлачење

капитала. К (ТАНЈУГ)