Борба, 14. 03. 1992., стр. 37
ВИА PRRVNI SRVETI ___MEDICINA
SAVETUJE: „BOŽIDAR
SUBOTA-NEDELJA, 14-15. MART 1992. GODINE 17
Povraćaj
pozajmljenih
Petar Vukašinović, Doljevac kod Niša, piše:
Jedan njegov rođak i on duže vreme su radili u Zapadnoj Nemačkoj. Taj rođak se spremao da otvori zanatsku radnju kada se vrati u zemlju, za šta mu je nedostajalo 2.000 DM. Pozajmio mu: je taj iznos. O tome su napravili obostrano potpisanu priznanicu, s tim da je rok za vraćanje duga bio dva meseca. Do povratka u zemlju, dužnik mu je vratio samo 500 DM. Iako ga je više puta opominjao, ne želi dobrovoljno da vrati ostalo. Pita: može li da traži da mu dužnik vrati ostatak duga u devizama, jer je saznao da ima deviznu štednu knjižicu kod jedne naše banke, a ako ne može u devizama, po kakvom kursu ima pravo da traži dinarsku vrednost duga kao i kakvu ka-
matu?
deviza
ODGOVOR:
Po našim propisima nije dozvoljeno među našim građanima da se vrše ma kakvi pravni poslovi izraženi u stranom novcu tj. u devizama. Međutim, i tako stvorene obaveze imaju pravnu važnost, samo što poverilac ima pravo da traži plaćanje u domaćoj valuti — dinarima, i to po kursu na dan nastanka obaveze (član 395. Zakona o obligacionim odnosima). Znači, kad Vaš dužnik ne želi dobrovoljno da odgovori svojoj zakonskoj obavezi, morate da podnesete tužbu Opštinskom sudu na čijoj teritoriji živi Vaš dužnik, da tražite njegovu osudu po napred naznačenom principu. Uz glavni dug imate pravo i na kamatu po Zakonu o visini stope zakonske kamate, i to počev od dana dospeća roka za vraćanje do isplate, kao i parnične troškove. Po Vašoj tužbi sud će provesti sve potrebne dokaze, uključiv i traženje na uvid priznanice o dugu, i svakako doneti presudu kojom će Vašem dužniku naložiti plaćanje svega napred izloženog.
Raspolaganje
пи |екаг па
nesigurnom terenu
Prof. dr Milan Andrejević
Neprijatna nadimanja trbuha, uglavnom posle jela, su čest uzrok konsultovanja lekara. Dominiraju žene srednjih godina i dobrog opšteg stanja zdravlja, uglavnom iz gradskih sredina. Naravno, prvo su bile kod svog lekara opšte prakse, a on sluteći da neće lako izaći na kraj sa ovim problemom šalje ih speciJalisti. Ne treba ga kriviti, jer iskreno rečeno, u toku svojih studija nije o tome mnogo ni čuo pa se i ne usuđuje da rešava ovaj problem.
O ovim nadimanjima se doista u zvaničnoj medicini malo govorilo i pisalo. Još uvek nema sigurnih patofizoloških обја5njenja — onakva kakva smo inače navikli da imamo u savremenoj medicini, gde pvo tražimo uzrok, pa onda tumačimo posledice. Ovde imamo posla samo sa posledicama. Srećom one su bezazlene i mogu relativno uspešno lečenjem bar da se smanje. Ali i dalje ostaje neka sumnja kod pacijenta da njegov le-
Kao i kod svakog simptoma organa za varenje prvo se mora utvrditi da li postoji neko organsko oboljenje, bilo da je ono zapaljenske prirode ili posledica tumora. I pacijenta i lekara uglavnom interesuje ovo drugo. Da, ali to podrazumeva detaljna biohemijska, rentgenska, endoskopska i ultrazvučna ispitivanja. Tek kada bi sve ovo ispunili imali bismo prava da kažemo pacijentu da se radi o nekom be-
· nignom funkcionalnom роге-
mećaju. Ako tako posmatramo strvari, onda je to zametan i skup način rešavanja OVOg problema. To je i kod nas sve moguće uraditi ambulantno ali to dugo traje, pacijent gubi strpljenje i poverenje, ponekad i rezultate — pa se na kraju sve ipak svršava prijemom u bolnicu. To je samo privremeno ršenje, jer kada se završe sva ispitivanja najčešće smo opet na početnom pitanju.
Koliko se do sada zna, reč je o nekoj prolaznoj opuštenosti onih tankih mišićnih slojeva creva koji im daju tonus i podstiču ih na peristaltiku. Neka vrsta atnoje koja je sigurno uslovljena psihičkim stanjem, a što se nekim nejasnim posrednici-
crevo. Nije još jasno koji bi to bio digestivni hormon u pitanju,mada ima mnogo kandidata za to. Zbog te antonije ova nadimanja su obično udruena sa neredovnom stolicom, alito pacijent stavlja nekako u drugi plan. Njemu smetaju nadimanja, a on sa svojom opstipacijom nekako izlazi na kraj pomoć raznihčajeva. On, tako, nadimanje vidi kao zaseban problem. Interesantno je da ni rentgenski ne mogu da se utvrde povećane količine gasova u crevima! Sigurno je da lečenje hroničnog zatvora otklanja usput ova nadimanja, ali ona su često od toga nezavisna. Verovtno je u pitanju primarno psihogeni poremećaj ali iskustva pokazuju da tu psihijatri malo pomažu. Ustvari, za ove pacijente treba imati vremen i srpljenja. Često će jedan duži iskreni razgovor pomoći više od svih lekova. Otkriće bar neke brige i nezaovoljstva. Svi savetuju da se prvo tako postupi, uz neke lekove za podsticaj peristaltike (reglan, tametil, cisap). Tek bi neuspeh ovakvog postupka oprav dao sva ona naknadna ispitiva nja koja svi želimo da izbegne-
naslednim delom
Vladimir Popović, iz Aranđelovca, pita: e 4!
Kada zakonski naslednici smrću svoga pretka postanu suvlasnici UKRSTENE REĆI BROJ 2941. delova zaostale imovine umrlog, mogu li da raspolažu svaki svojim III III III III delom nasleđa putem raznih pravnih poslova, konkretno prodajom nasleđene imovine trećim SO e: jeziku, 8. Znak za terbijum, 10.
s : S aj Marseljski fudbalski klub, 11. Naše nasledno pravo predviđa da samom smrću onoga ko ima imo- Celokupni, 12. Plod tropske palvinu ona prelazi u vlasništvo onih koji su pozvani na nasleđe, bilo me, 13. Obimno književno delo, po propisu samog Zakona o nasleđivanju, bilo na osnovu testamen- 15. Grad u Portugaliji, 16. Kazta ako ga je ostavilo umrlo lice. Ali, to još ne znači da oni mogu da | na, pedepsa, 17. Grad u Franodmah i raspolažu zaostavšnom imovinom. Jer, ako je reč o nekret- cuskoj, 18. Italijanski grad, 19. ninama, koje se po javnim knjigama još vode na onog ko je umro, | Vrsta peršuna, 20. Negativan binaslednici prvo treba da ishode rešenje o nasleđu. Po njegovoj pra- | lans, 21. Predlog, 22. Koji imaju vosnažnosti mogu da se i formalno tom javnom ispravom (reše- | telesne nedostatke, 23. Sveza, _ njem) legitimišu prema trećem licu kao suvlasnici onog što im je pri- | 24. Japanski centar za zimske palo po nasleđu, to jest dela imovine, koji je samo idealni deo (polo- | sportove, 25. Bodlja, 26. Broj, Vina, trećina, četvrtina itd) i koji mogu da ustupe onome kome ga | 27. Grčko ostrvo u Sredozemrecimo prodaju, poklanjaju, ili vrše zamenu. Ako taj pravni posao | nom moru, 28. Verna, 29. Gubittreba da se dovede do kraja, onda je nužna pretpostavka da oni koji | nik (na kartama, u igri), 30. Južsu nasledili nepokretnu imovinu moraju prvo da izvrše međusobno, | no voće, 31. Stena od kalcijumo_ dobrovoljno ili preko suda, fizičku deobu tj. određivanje koji baš de- | VOB i magnezijumovog karbonalovi kome od njih pripadaju, te da mogu da ih daju onome kome ги | 9, 33. Nemački predlog, 34. ih ustupili po nekom od pravnih osnova. Napominjemo da ta deoba AZ OVAJ Бо па konkretne delove treba da bude ozvaničena i kroz zemljišnu ili eprayno: 1. Ostaci starog 5 а тања LC 5 : . a; | grada u Bosni, 2. Jadransko os- koju drugu javnu knjigu, jer tek tada onaj ko je tu imovinu dobio ili неона ИНеп а Соте А kupio od naslednika može da se upisom u zemljišnu ili drugu javnu ПЕТА 5 а 6 татенаћ knjigu definitivno obezbedi i smatra pred celim svetom kao vlasnik. Bt, ele ı
kar nije baš na sigurnom terenu. . ma prenosi uglavnom na debelo _— то.
Vodoravno: 1. Deo nauke o
prezimena i imena ruskog basnopisca, 7. Skriveno, 8. Materio S. je, supstance, 9. Pozornica, 11. i a «па a Za <OFISCETIJ е Tečnost koja se luči iz živog drveta, 14. Metalni predmeti na || drvenim stvarima, 16. KancelaDOS оУПОВ prostora rija, pisarnica (zast.), 18. Luka u - Gani, 20. Konstruktor prvih parNikola Petrović, iz Aleksinca, piše: nih mašina, 21. Muzička komPre tri godine izdao sam po usmenoj pogodbi (jer nisam znao da | pozicija, 22. Drveno sedlo, 23. и = se to mora da učini po рано dOvOra) a Za jednu poslovnu | Polupijan, 24. Afrička država, Vodoravno: 1. Spa, 4. Planina, 9. Ornat, 11. Lane, 12. Loti, 13. Ekprostoriju. Zakupac mi je platio zakupninu koju smo ugovorili sa- | 25. Teško pokretljivo, 26. Stara- Stra,15. Otada, 17. Alevo, 18. Erato, 20. Or, 21. Osa, 22. Akov, 24. IT mo prva tri meseca. Već duži vremenski period ništa mi ne plaća iz- | majka, 27. Trkačko takmičenje u · (Ivan Turgenjev), 25. Rt, 26. Skrb, 27. Ana, 28. Bt, 29. Araks, 31. govarajući se na razne načine, a nedavno mi je rekao da nije ni du- | prirodi, 29. Zemljište, 32. Lična Amaro,34. Istup, 36. Nikada, 37. Tele, 38. Lava, 39. Pirit, 40. Tiranin, a da mi ma šta plaća jer nemamo pismeni ugovor o zakupu. Mo- | zamenica, 34. Rimsko 1.000. 41. Ina. m za savet.
Odgovor:
lako je kod nas u pravnom sistemu važeće pravilo da se ugovori mogu da zaključuju punovažno i onda kada se to ne čini u pismenoj . formi, od toga postoje izuzeci za neke ugovore (na primer: za sve | pravne poslove koji se odnose na nekretnine, zatim ugovore o koriš| Ćenju stana i još neke za koje zakoni predviđaju da je obavezna pis· mena forma). Kod zaključenja tih ugovora mora da se poštuje obaVezna pismena forma. Takav je slučaj i sa ugovorima kojima se izda|: je u zakup poslovna prostorija, jer član 4. Zakona o zakupu poslovi , nih prostorija i zgrada propisuje da se izdavanje istih u zakup mora » da čini pismenim ugovorom (član 11.). Međutim, ako bi došlo do si| tuacije da su neke stranke — na primer, zakupodavac (vlasnik) i za! kupac (korisnik zakupljene prostorije) — zaključile samo usmeni, a | ne i predviđeni pismeni ugovor, i to iz bilo kog razloga, pa i iz neznanja, onda sudska praksa stoji na gledištu da ne bi bilo ni zakoni7 10, a još manje pravedno, da neko koristi tuđe prostorije bez ikakve 1 naknade i iz toga izvlači ekonomsku, odnosno finansijsku korist. Na 1 taj način bi stekao neopravdanu dobit, što se protivi osnovnim nače|, lima našeg pravnog sistema, to jest da niko ne sme da se neosnovan no bogati. S toga, sudska praksa zauzima stalan stav da zakupac tre6 ba da naknadi zakupodavcu naknadu u vidu zakupnine, koja se odу тедије za sve poslovne prostorije.
ZO
"VIROM"
Новоградска 47, Земун |
а Светски спортски асови у друштву ваших љубимаца из комшилу“ка. ШКОЛСКИ
| ПРИБОР | [о КАНЦЕЛАРИЈСКИ |
|MATEPHJAJL PI
Ten: 619-087 | факс; 107-732
u -– ——— ı P—-· _— —-..
У О SONI FOR em pa ner Ke o Ć em жив др a az КМ | O У o ФУРРАТЕЕ. бека =х:7 ЛА УМ ВС 22 А4 > дос» шРи сивој га
ПЕБЕРАЖ: ОФЕЛ сте ОРО Легрос>л ил Есе а>сТливе Ра #
Београд је то заслужио.
Зато од понедељка Београђанима свакодневно поклањамо специјални додатак на четири
/ стране.
Ми настављамо традицију — остајемо и даље најбољи у граду. |