Борба, 17. 03. 1992., стр. 25

DIREKTORI PET SREDNJIH ŠKOLA O DEMONSTRA-

DNEVNA POTROŠAČKA KORPA

Novi udar na novčanike

Dnevni izdaci za hranu, za četvoročlanu porodicu, uprkos tome što su cene osnovnih životnih namirnica još „zaleđene“, iz dana u dan rastu kao kvasac. Današnja korpa, u koju su ušli artikli sa jučerašnjim cenama (koje danas mogu biti već bajate), skuplja je 80 dinara od prošlonedeljne. Izdvojiti dnevno 80 dinara više, reklo bi se i nije mnogo, ali računajući mesečno, novčanik će ostati „tanji“ oko 2,5 hiljada dinara.

Rekorder u povećanju cene, ove nedelje, je praška šunka koja je koštala 980 dinara, a sada je 1200 dinara i zelena salata čija je cena sa 295 dinara skočila na 430. Ni jabuke ne mare što je kraj sezone pa bi cena umesto što raste trebala da pada. Prošle nedelje kilogram jabuka je koštao 180 dinara, a juče 199 dina-

ARTIKAL

(9. mart) hleb, tip-500 (600 grama) mleko (litar) sir (feta) (200 grama) jogurt (1/2 litra) puter (125 grama) ulje (300 grama) šećer (100 grama) jaja (4 komada) praška šunka (300 grama) svinjsko meso (600 grama) krompir (kilogram) crni luk (200 grama) jabuke (kilogram) supa 60 zelena salata (200 grama)

UKUPNO:

ra. Od proizvoda koji ulaze u potrošačku korpu koju je sačinila gradska Uprava za cene, pojeftinila su, posle vrtoglavih poskupljenja, jedino jaja. Umesto za 29 dinara, jaje se može kupiti za 23 dinara.

Mesečni izdaci za ovu „skromnu“ potrošačku korpu, prema jučerašnjim cenovnicima bi iznosili oko 57000 što znači da su potrebna tri i po februarska „minimalca“ (17000) da bi se porodica prehranila. Koliko će „najnižih cena rada“ stati u korpu kad se „odmrznu“ cene mleka, hleba, ulja i šećera, što proizvođači ultimativno zahtevaju, uskoro će se videti. Ono što je sada evidentno, je pad prometa robe široke potrošnje za 30 odsto. SJ. СЕМА СЕМА (16. mart) 40 40 33,60 33,60 128,88 128,88 59 59 125,60 125,60 34,70 34,70 7,90 7,90 117,60 92,80 296,60 360,00 600,24 600,24 61 61 20,20 20,80 185 199 60 59,80 86 1830,12 1909,52

0 Cene su uzete iz „Centromarketa“

KO I ZAŠTO UNIŠTAVA GRADSKO ZELENILO

Juriš na

„pluća grada“

Prošle nedelje u Bloku 67 u Novom Beogradu, prema informacijama iz „Gradskog zelenila“ polomljeno je 220 stabala (muške) topole. To je povod za pitanje — šta je razlog — obest, strah od cvetanja topola, vandalizam...? Zašto taj „neko“ svake godine upropaštava napore gradskih „zelenih službi“ („zelenila“, Instituta za šumarstvo, Gorana...) da poboljšaju „pluća grada“,? Kada su u pitanju polomljene topole, Boško Majstorović, sekretar za zaštitu životne sredine Beograda je kategoričan — Što Je i pri sadnji više puta isticano — da ove (muške) topole ne izazivaju alergije (kod građana) pri cvetanju. To garantuje njihov proizvođač — Institut za topolarstvo iz Novog Sada.

— Ako bi, kojim slučajem, počele da cvetaju, ja ću sam ići da ih polomim — jasan je Boško Majstorović, čiji je Sekretarijat i obezbedio sredstva za sadnju.

Po Dušku Dimoviću, direktoru u JKP „Gradsko zelenilo“ jasпо је da je reč o mlađim vandalima, koji to rade iz obesti.

Veliki deo stabala uništi se izgradnjom stanova i drugih objekata. Ilustrativan je primer Čukarice čiji graditelji pozivaju građane na kupovinu stanova u „zelenoj oazi“, a najviše su učinili da oaza postane betonsko naselje.

Po rečima Dimovića, „Zelenilo“ je imalo problema pre nekoliko godina sa „starijim građanima“, koji su polomili (ženske) topole, koje zaista izazivaju alergije.

Osim „maloletnih vandala, „automobilski vandali“ (vozači) pri parkiranju, po rečima direktora u „Zelenilu“, oštete oko hiljadu sadnica. Nekoliko stotina stabala se ošteti kada su veći događaji — fudbalske utakmice, mitinzi...

5 Е. р.

CIJAMA I MEDIJIMA

A mladost

UTORAK, 17. MART 1992. GODINE 25

čeka proleće...

U medijima zanemaren najveći broj učenika koji je pratio nastavu 0. Novinari „jure“ samo ružne stvari 0. Huligani po specijalnom zadatku praznili „Teslu“

Revoltirani pažnjom koju su modiji proteklih dana poklanjali srednjoškolcima okupljenim oko Terazijske česme ı zanemarivanjem onoga što se u školama događalo tih dana — dircktori Prve ekonomske, Pravno-birotehničke, Desete beogradske, Pete beogradske gimnazije i škole „Nikola Tesla“, sazvali su, juče, konferenciju za štampu.

Direktorka Prve ckomonske škole, Stana Šipčić, u uvodnoj reči iznela je očekivanje da ćc mediji svoj doprinos u prikazu događaja dati u „što objcktivnijem ı potpunijecem izveštavanju O tome kako se naša mladost oscća i dočckuje proleće“. U imc, kako je rekla, „depolitizovanih ljudi“, koji su sazvali razgovor sa novinarima, objasnila je potrebu da se priča o „talcntovanim učenicima, svesnim roditeljima i profesorima, mladosti koja buja u školama želeći što objektivnije informisanje“.

Mirko Sarić, direktor Pravno-birotehničke škole, podvukao je da nije dovoljno registrovan „najveći broj učenika koji je bio sve vreme na nastavi“.Verica Rakonjac — Pavlović, direktorka Pete beogradske gimnazije,

izrazila je svoje nezadovoljstvo publicitettom datom „Česmi“ i pohvalila svoje đake, koji su, kako jc rckla, osim 11.marta, svi bili u školi, zatim profesore, koji su rcdovno obavljali nastavni program i roditelje učenika, koni su.nudili svoju pomoć.

— Toliko toga se lepog u školama događa, a stičc se utisak da novinari „jure“ samo ružne stvari. Iritirana sam јег зе геди, i disciplini daje malo značaja naglasila je direktorka Pavlović.

Dircktor Descte bcogradskc gimnazijc Milan Lazić, istakao Je da je manje problema imao u odnosu na ostale kolege —d „zbog lokacijc škole“, a potom dodao ga je proteklih dana posebno „iz takta izbacila činjenica da se više pažnje pridaje negativnom u školama“, a da u njima „pošteno radi ogroman broj entuzijasta koji vole decu“.

— Zabrinjava to što su na Terazijsku česmu odlazili učenici koji inačc izbegavaju nastavu. Profesorima i razrednim starešinama sam rckao da razgovaraju. sa decom i da puste one koji hoće da idu ali da im se predoči i neophodnost redovnosti nasta-

ve — rekao je direktor Lazić.

„Nadam se da su prethodni dani prošlost i da se nikada neće ponoviti“, naglasio je direktor „Nikole Tesle“, Dragan Raspopović, i dodao:

— Štampa i televizija su pripadali onima koji su bili na Terazijama, a ne onima koji su bili na radnim mestima.

Tek na novinarsko pitanje o socijalnoj strukturi „odbeglih“ učenika, pažnja je posvećena ovom problemu. Uz kratko obјазпјепје da je reč o „svojevrsnm buntu“ i „đačkom nemiru, koje je i posledica političke situacije i sve veće socijalne ugroženosti“, konferencija za štampu je ubrzo prekinuta uz pitanje, s nogu, „Ima li ko od novinara još šta da kaže?“

Na kraju sastanka, direktorka Prve ckonoske škole, Stana Šipčić, poklonila je novinarima pripremljenu anketu, kako je rekla — anonimnu, sprovedenu među predsednicima odeljenskih zajednica. Odgovori na pitanja o razlozima odlaska na Terazije i bavljenju srednjoškolaca politikom — bili su negativni u odnosu na demonstrante. S.R

SAVETOVANJE O PREVENCIJI ZLOUPOTREBE DROGE

Hašiš u školskom dvorištu

U svim beogradskim srednjim školama dileri prodaju drogu, rečeno je na jučerašnjem savetovanju povodom poziva UNESKO-a da i deca Beograda učestvuju na likovnim konkursu „Mladi u akciji — prevencija zloupotreba droge“. I pored Ovog upozorenja koje je izneo dr

Jovan Bukelić, kod nas kao da se i dalje živi u narcisoidnim

·vremenima realsocijalizma kada

se droga smatrala bolešću „trulog“ kapitalističkog društva savetovanju, na koje su pozvani direktori, pedagozi, psiholozi i nastavnici likovnog svih škola našeg grada, prisustvovalo je svega dvadesetak „prosvetnih radnika.

Štampa je nedavno prenelo podatak da u Ljubljani 60 odsto srednjoškolaca uzima, ili bar proba drogu. Profesor Bukelić smatra da ni Beograd nije daleko od ovog neslavnog postotka.

„Dileri kruže dvorištima škola našeg grada, uveravaju decu da će pomoću hašiša ili marihuane (za početak) brže popraviti ocene, da će lakše rešiti probleme koji ih tište. Učenici se, najčešće iz radoznalsoti, „navuku“ i tu se počinje sa novim životom, koji se najčešće tragično završava. Brzo se prelazi na teže droge. Gram heroina je 200 maraka. Tu već počinje kriminal. Procenat izlečenih narkomana je tek između 9 i 13 odsto. Svaki deseti pokuša samoubistvo“, sumorni su detalji koje smo čuli na savetovanju.

Možda će neki od ovih podataka vaspitača, koje ni prisustvo gradonačelnika dr Milorada Unkovića nije „dovelo“ na ovaj sastanak, zainteresovati da više pažnje posvete roblemu narkomanije. P. G.

OBOGAĆENA KOZMETIČKA KOLEKCIJA: Otvaranju salona

prisustvovao je i fracuski ambasador u Beogradu Mišel Šatle

(snimio: B. Petrović)

IV ROŠE U BEOGRADU

Miris francuskog imidža

— Ovo je jedan mali deo francuskog imidža, mesto odakle će svako izaći lepši ili makar vedriji nego što je ušao. To je više od prodavnice. — Ovo je rekao, sinoć, Momčilo Gačić, predsednik jugoslovensko-francuske komore, povodom otvaranja kozmetičkog, salona Ту Козе u Knez Mihailovoj.

Parfimerija (koja radi od danas) ima bogatu kolekciju koz-

metičkih proizvoda — od preparata za negu lica i tela do dekorativne šminke. Prodavačice će davati i kozmetičke savete a za desetak dana proradiće i kozmetički salon sa solarijumom. Cene nisu još u potpunosti formirane ali kako kažu zaposleni „neće biti ni mnogo više ni mnogo niže nego na drugim mestima“. ISK:

Те!. 011/334-531 (ок. 233

ОВАМЕТЕМЈА

0 BEOGRADSKA Osnovna škola „Starina Novak“, 16. maja ove godine proslavlja sedamdeset godina postojanja i rada. Tim

povodom mole se svi bivši uče- ~

nici ovce škole, koji mogu svojim angažovanjem da pomognu u pripremi proslave da se jave na telefone: 339-234 i 339-970.

PRODMJA

e PRODAJEM TA peć, 6 kw,

NOVA, neupotrebljavana. Tel. 011/889-588.

USLUGE

e VODOINSTALATERSKI SERVIS — montaže, popravke, odgušenja, VEŠ mašine, plastificiranje bojlera. Prirmamo ČEKOVE. Telefoni: 451-818; 694-646; 177-30-76. a

e VODOINSTALATER popravke, odgušenja, ugradnja i bravar. Cene POVOLJNE. Tel. 446-0477.

TEBRZRIMI e TRAŽIM STARE BROJEVE

„BORBE“ i „OSLOBOĐENJA“ (od 01. 1989). Tel. 011/633-870.