Борба, 17. 03. 1992., стр. 3
УТОРАК 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ 3
„САРАЈЕВСКИ СИНДРОМ“ ЗАХВАТИО МОСТАР ПАТРИЈАРХ СРПСКИ ПАВЛЕ И ВЛАДИКА БАЧКИ ИРИНЕЈ О САСТАНКУ 4
Град „премрежен
барикадама
Због чега је „барикадерима“ трн у оку била кафана „Претпразничко вече“ Ф Озбиљно упозорење команданта мостарског гарнизона пуковника
Милојка Пантелића
Мостар — Сарајевски синдром захватио је и Мостар. Тек што су у суботу увече уклоњене са јужне и источне периферије града, барикаде су у недељу у раним вечерњим сатима подигнуте у самом граду. У току ноћи су се умножиле, тако да је у тренутку слања овог извештаја њима „премрежен“ готово цео јужни кварт града — насеља Лука и Махала. Улице су блокиране на два места, код Фабрике дувана, затим код лучког моста и на јужном булевару због чега је саобраћај потпуно паралисан, а радници су јуче ујутро пешачили и по пет километара да би дошли на своја радна места. Повод барикадама били су изгреди резервиста у кафани „Претпразничко вече“, када је претучен Еди Володер. Потом су војни резервисти пуцали на припаднике станице милиције Лука.
Људи са барикада траже да се затвори кафана „Претпразничко вече“, да се забрани резервистима излаз у град са оружјем и, напокон, да се војни резервисти са стране замене резервистима из Мостара који би се, како се уверава, у садашњим измењеним околностима одазвали позиву на мобилизацију.
Како су сви ови захтеви прихватљиви за општинске власти, али и за представнике команде мостарског гарнизона, очекује се да ће преговори са „барикадерима“, који су управо у току, довести до уклањања барикада. Наиме, још претпрошле ноћи Општински суд у Мостару, на пријаву СЈБ, издао је решење за затварање кафане „Претпразничко вече“, а јуче је Савет за народну одбрану Мостар усвојио закључак да се покрене поступак и за затварање још два локала, кафане „Младост“ Николе Булића и „Излет“ Гојка Решовића, у којима су, такође, у последње време учестали изгреДИ. На седници Савета за народну одбрану командант мостарског гарнизона пуковник Милојко Пантелић је потврдио да никада није ни легализовано изношење оружја из касарне, те обећао да ће војни
органи предузети још ригорозније мере како би се спречило да резервисти излазе у град са оружјем. Пуковник Пантелић такође је предложио да се надлежним војним властима упути иницијатива за замену резервиста војним обвезницима из Мостара, оценивши да је то прихватљиво.
Истовремено је, међутим, упозорио да је ситуација у Мостару много сложенија него што изгледа, јер се, према његовим речима, у граду налазе припадници хрватских формација који планирају диверзије и отмице војних лица.
ДОГОВОР НА СЈЕДНИЦИ САВЈЕТА ЗА НАРОДНУ ОДБРАНУ МОСТАРА
Уклањају се барикаде
Мостар. — У Мостару су синоћ захваљујући договору постигнутим на сједници Савјета за народну одбрану, уклоњене барикаде у мјесним заједницама „Лука 1", „Лука 2“ и „Доња махала“.
Очекује се да ће ускоро бити уклоњене и барикаде са железничке пруге Мостар Плоче у мјесту Баћевићи, као и барикада са магистралне заобилазнице у насељу Бјелушине. Оне су постављене као „одговор“ на барикаде у гарду постављене јуче.
Уклањањем свих ових барикада створили би се услови да се у Мостару коначно, након изузетно драматичних дана, стање колико-толико нормализује. :s—s: II WggJ:a:=:dGG4145<=Zz-==—————=Прецизирао је да је на делу „тактика Дедаковић“ — „освајање чуке по чуку, како би се ЈНА протерала из Мостара“. Пуковник Пантелић притом је објаснио да су припадници Армије прексиноћ блокирали прилаз Мостару из Читлука, јер је у град претходно ушло
неколико нерегистрованих комбија ca припадницима ХОС. М. ШУТАЛО
КОД ЧАПЉИНЕ НЕСТАЛИ ПОРУЧНИК ЈНА 30РАН ЛАЗАРЕВИЋ И ЦИВИЛ ДАНИЛО СПАХИЋ
засад ни трага
Чапљина. — У команди чапљинског гарнизона и станици јавне безбедности у Чапљини јуче је потврђено да су у недељу нешто после 15 часова нестали официр ЈНА, поручник Зоран Лазаревић и Даниno Спахић, радник „Ласте“,
Њих двојица кренули су из Тасовчића Даниловим аутомобилом „застава 101“ ЧП-366-42 до водника Велибора Томовића, иначе Даниловог зета који је био на служби у војном објекту у Габели да би му донели нешто хране и пресвлаку. Након петнаестак минута задржавања, при повратку из Габеле поручнику Лазаревићу који је био у цивилном оделу и Спахићу губи се сваки траг.
У СЈБ Чапљина су нам рекли да су о овоме јуче обавестили МУП БИХ и локалне власти у свим суседним далматинским и херцеговачким местима, те да је све ангажовано да се нестали официр и цивил пронађу. Никаква повратна информација још није добијена, осим што је породица Спахић у међувремену имала два анонимна телефонска позива. Према првом, Лазаревић и Спахић су одведени у Лиштицу и тамо убијени, други пут Спахићевој породици се јавио женски глас рекавши да су њих двојица у јужној Далмацији и да су живи. МШ.
ПРАВОСЛАВНИХ ПОГЛАВАРА У ИСТАНБУЛУ
Православно јединство против уније
Проблем уније већ вековима присутан у односима Римокатоличке и Православне цркве Ф Сукоб Срба и Хрвата је пре свега национални, не верски 9 Собрање у Цариграду помогло је да православне цркве координирају своју делатност и заједнички решавају постојеће проблеме
Београд. — Постојеће прилике су свакако имале утицај на заказивање овог успешно одржаног скупа патријарха и поглавара помесних, православних, цркава. И у најмирнијим временима он би користио да се размене мишљења и тако јасније сагледају прилике у разним крајевима православља. А за сва времена и прилике, треба нагласити, остаје најбитније да човек смисао свог живота оствари према хришћанском схватању, чији циљ и вредности остају исти увек — рекао нам је јуче, непосредно по доласку из Истанбула, на београдском аеродрому, патријарх српски Павле.
Констатујући да већ вековима има тешкоћа између Римокатоличке и Православне цркве, о чему се посебно разговарало на цариградском састанку, патријарх је прецизирао да је велики проблем у унији — „једном неприхватљивом поступању“. „Ту Римокатоличка црква користећи политичке прилике одваја православне и оставља им само спољашњи обред. А у суштини они припадају Риму и папа је поглавар.
— Овде на земљи потребно је једно устројство које ће бити на општу корист, каже патријарх говорећи о настанку уније. Прва црква није територијално одвајала земљу за своје потребе и град који је био метропола остао је такав и за хришћане. Пошто је Рим био
ВЕЛИКИ ЈЕ ПРОБЛЕМ У УНИЈИ: Патријарх Павле
У сусрет
Васељенском сабору
Васељенски патријарх замолио је, каже епископ Иринеј, црквене великодстојнике да заједничким снагама интензивирају припреме, које морају бити изузетно озбиљне и пажљиве, како би се Васељенски сабор, највиша власт у православном свету, одржао до краја ове деценије. Сабора таквог најширег, свеукупног значаја није било још од осмог века.
Свака црква имала је своје саборе, али ипак има проблема који траже опште заједничко решење, напомиње патријарх. Цариградски сабор патријарха и поглавара помесних цркава представљао је тако израз саборности и припрема за њену пуну сабор-
ност.
престоница, његов епископ је био први међу равнима по части али је Римска црква временом желела да буде и прва по власти, а не једнака. Онда су кренула и унијаћења, мада код нас не и толико изражено, као што су имали неки други.
Патријарх ипак не сматра да је у садашњем сукобу на подручју Југославије верски моменат пресудан. „Јесте, Срби су већином православни, а Хрвати католици, али мени се чини да је у овом нашем збивању, као и 1941. године, у први план дошао национални проблем, иако није спорно да ту утицај има и Римокатоличка црква. Јер, тамо је постављен принцип етнички чисте
Хрватске. Нисам политичар, али ми се чини да је тако и на Косову“.
Одржани састанак „духовних отаца“ имао је великог значаја и за унутар православно јединство (у неким од црка-
ва, Руска, Грчка, на пример, постоји паралелна јурисдикција, односно раскол, ту је и питање непризнате Македонске православне цркве). Цариградски састанак је тако помогао, истиче патријарх „хоризонталном међусобном приближавању, јер смо вертикално, у односу према Богу и хришћанским истинама, једно“, а владика Иринеј је појаснио: Собрање у Цариграду помогло нам је да координирамо своју делатност, јер кад најодговорнији поглавари помесних цркава донесу једну заједничку одлуку о узајамној помоћи, онда је то веома важно. Цркве ће покушавати, тако, да заједнички решавају сваки проблем и то је, заправо, у складу са нашим јединством које већ постоји.
Н. ТОДОРОВИЋ
О „македонском расколу“
Напомињући да је Васељенски патријарх Вартоломеј 1 честитао патријарху Павлу што је, највише залагањем српског поглавара, превазиђен „амерички“ раскол у Српској православној цркви, епископ Иринеј је говорио и о могућности превладавања „Македонског“ раскола, односно „скопског“ како је навео:
— Разуме се да ћемо као и до сада бити отворени за дијалог и нудити најбоље услове за пуни раст и дисање оба „плућна крила“ нашој браћи у Македонији, с тим што разуме се од вековног канонског устројства и предања цркве не можемо одступити ни по коју цену, а најмање под утицајем нецрквених фактора“.