Борба, 17. 03. 1992., стр. 7
ПРЕДСЕДНИШТВО СФРЈ О ДОЛАСКУ ПЛАВИХ ШЛЕМОВА
Размештај готов до 25. априла
Са југословенске стране ство
рене све битне организационе и друге претпоставке за успешно спрово-
ђење мировне операције. Скупштина СФРЈ има такође значајне обавезе, нарочито у доношењу одговарајућих аката, каже се, поред осталог, у информацији државног руководства упућеној савезном
парламенту
Београд. — Председништво СФРЈ, у информацији достављеној Скупштини Југославије, потврдило је да почетком априла почиње размештај пешадијских батаљона мировних снага УН у зонама које ће бити под заштитом Светске организације и да би тај посао требало да буде окончан до 25. априла.
У информацији о ангажовању органа федерације у припремама за долазак мировних снага УН (УНПРОФОР), Председништво констатује да су са југословенске стране створене све бит-• не организационе и друге претпоставке за успешно спровођење мировне операције.
У документу Председништва СФРЈ, који ће, заједно са најављеним експозеом члана Председништва др Борисава Јовића, бити основа расправе на заседању оба скупштинска већа, које је заказано за 18. март, на 13 страница детаљно се износи хронологија догађаја везаних за долазак мировних снага УН у Југославију, почев од првобитног захтева Председништва СФРЈ Са-
Главни штаб у „ПТТ инжењерингу“
Сарајево. — Главни штаб мировних снага, команда, војна и цивилна лица мировних снага Уједињених нација биће смјештен у згради „ПТТ инжењеринг“ у Сарајеву. Ово је одлучено јуче, након боравка команданта мировних снага Уједињених нација у Југославији генерал-потпуковника Сатиш Намбијара у главном граду БиХ.
До ове одлуке, за смјештај главног штаба УНПРОФОР-а био је предвиђен и пословни центар УНИСА
ПОСЛЕДЊА ПРО
: Договор припадника мировних снага
пред полазак из Панчева на терен
CCC =———eПРЕДЛОГ ТРОШКОВНИКА МИРОВНЕ АКЦИЈЕ
вету безбедности и одлуке Председништва да прихвати план Сајруса Венса, преко резолуција Савета безбедности о упућивању војних посматрача и претходнице „плавих шлемова“, до послова које су поводом тога обављали савезни органи, на челу са Државним комитетом за сарадњу са УН.
Органима федерације, поручује Председништво у информацији Скупштине СФРЈ, предстоји још значајних послова око мировне операције, пре свега у припреми, потписивању и ратификацији споразума са Уједињеним нацијама, доношењу одлука материјално финансијске природе и решавању питања из области саобраћаја и веза.
Надлежни органи федерације, наглашава Председништво, треба хитно да сагледају и нађу решења за питања обезбеђења неких делова државне границе,
СИВ ПРЕДЛАЖЕ СКУПШТИНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ
У крајинама — савезни прописи
На делу територије СФРЈ која је под посебном заштитом Уједињених нација, за све време док та заштита траје, и даље ће се примењивати Устав СФРЈ, савезни закони и други прописи и општи акти, као и међународни уговори које је закључила СФРЈ. У областима чије уређивање није у надлежности федерације, примењиваће се прописи заштићене територије ако нису у супротности са Уставом СФРЈ и другим савезним прописима.
Ово се, поред осталог предлаже у Нацрту закона који је савезна влада јуче доставила Скупштини Југославије. Савезно веће би требало да, по хитном поступку, овај акт усвоји у среду, 18. марта.
Према мишљењу предлагача, доношењем овог закона обезбеђује се функционисање правног система на оном делу територије СФРЈ (Источна Славонија, Барања, Книнска Крајина и друга слична подручја) коју треба да штите „плави шлемови“. „Тиме би се до трајног политичког разрешења кризе обезбедио легалитет рада локалних органа у складу са фактичким стањем, стварајући тиме предуслове за живот и рад тамошњег станов-
ништва и остваривање функције мировних снага на тим територијама“.
Према мишљењу СИВ-а уставни основ за овај закон налази се у члану 281 (постојеher) Устава — (непостојеће)
„УНПРОФОР“
начина повлачења ЈНА са подручја под заштитом УН и разоружања То, као и улоге и статуса посматрачке мисије ЕЗ.
Посебна група задатака, по оцени Председништва, односи се на оспособљавање институција политичког система у Републици Српска Крајина (РСК), јачање система безбедности, оживљавање привреде и изградњу инфраструктуре у пострадалим подручјима. Израда плана повратка избеглица, задатак је органа федерације, али и локалних органа власти.
Скупштина СФРЈ има, такође, значајне обавезе, нарочито у доношењу одговарајућих аката, неопходној финансијској подршци спровођењу мировне операције
УН, функционисању правног система у РСК и укупном ангажовању у решавању ЈУ-кризе, каже се у информацији Председништва достављеној савезном парламенту. (Танјуг)
До октобра — 250 милиона долара
Уједињене нације — Мировне снаге УНПРОФОР за Југославију моћи ће да рачунају са укупном сумом од 250 милиона долара за прву половину свог једногодишњег мандата у Југославији. Тако је јуче предложио специјални комитет за административна и буџетска питања Петом (финансијском) комитету Генералне скупштине УН, који треба да сачини коначни трошковник предвиђене мировне акције у Југославији.
Предлог је сачињен на основу најновијих прорачуна, после објављивања плана гене-
СФРЈ, према коме „федерација, преко савезних органа обезбеђује систем друштвено економских односа и јединствене основе политичког система у земљи“.
Циљ закона је, како истичу
Мање лица без државе
Домаћим законодавством је у целини обезбеђено спровођење Конвенције о смањењу броја лица без држављанства, осим одредбе којом је предвиђено да лице које није рођено на територији државе уговорнице (чији је држављанин један од родитеља) стиче држављанство те државе под условом да поднесе захтев надлежном органу пре него што наврши 23 године живота. Стога је СИВ доставио Скупштини Југославије Предлог закона о ратификацији наведене Конвенције на раз-
матрање и усвајање.
Важност Конвенције (за остатак Југославије) огледа се, поред осталог, и у одредбама по којима државе уговорнице неће лишити свог држављанства ни једно лице ако би онопостало лице без држављанства, као ни из разлога расног, верског, етничког или политичког карактера. Конвенцијом је такође прописано да сваки међународни уговор закључен између држава уговорница о уступању неке територије треба да садржи одредбе које имају за циљ да гарантују да нико неће постати лице без држављанства због тог уступања.
Конвенција о смањењу лица без држављанства (апатрида) усвојена је 1961. године у Њујорку а ступила је на снагу 1975. До сада су је ратификовале Аустралија, Аустрија, Боливија, Камерун, Канада, Костарика, Данска, Немачка, Ирска, Либија, Холандија, Нигер, Норвешка, Шведска и Велика Бри-
танија.
В. В.
II az EEEEKKEK
ралног секретара, по коме се предвиђа максимална сума од 616 милиона долара за једногодишњи буџет УНПРОФОР, али са сугестијама да се остваре што веће уштеде.
Очекује се да ће Пети комитет извештај о финансијском предрачуну трошкова УНПРОФОР у наредна два дана уобличити у резолуцију, која затим треба да у четвртак, 19. марта, дође пред Генералну скупштину на дефинитивно усвајање.
(Танјуг)
предлагачи, да се обезбеди континуитет правног система, као и легалитет рада надлежних органа и фактички успостављеног стања на територијама под патронатом јединица Уједињених нација. Другим речима осигурава се „правна сигурност и одговарајућа заштита свих грађана тих територија“. Тако се, мисле састављачи нацрта закона, обезбеђује јединствен (савезни) правни систем и привременост предложене регулативе, то јест до дана дефинитивног разрешења државно-правног статуса заштићених подручја, за који сад нико не зна кад се може очекивати.
Предлагачи сматрају да на односе између органа федерације и Српске Републике Крајине треба да се примењују ове одредбе важећег Устава СФРЈ (без обзира што тај устав поодавно ниједна југословенска република не поштује, бар у целини) којима су уређени односи између органа федерације и органа у републикама. Заштићена територија, каже се даље у предложеном акту, сматраће се привредно недовољно развијеном због последица ратних сукоба.
JB.
_УТОРАК 17. МАРТ 1992. ГОДИНЕ _
СИНДИКАТ ЈУГОСЛАВИЈЕ заједнички беда и сиромаштво
Момчило Чолаковић: Драматичност социјалног положаја радника упућује на могуће тешке последице попут општег радничког бунта
Београд — Да ли ће и међународне синдикалне организације покренути питање континуитета Савеза самосталних синдиката Југославије, у овој организацији се још поуздано не зна. По речима Моме Чолаковића, председника синдикалног Већа Југославије, „у овој организацији има неких сазнања да би се нешто слично могло десити, од чега Синдикат Југославије не бежи, нити ће правити питање око разговора о континуитету организације, али је и спремно да постави питање имовине овог синдиката“.
На јучерашњој конференцији за штампу у Савезном синди-
Колико вреди плата2
У последња три месеца прошле године просечна зарада радника на тлу Југославије износила је 10.829 динара. У новембру протекле године за просечну плату могло је да се купи 380 килограма хлеба, или 517 литара млека, или 65 килограма јагњећег меса. За машину за прање рубља тада је ваљало одвојити 3,3 просечне плате, за замрзивач 2,, а за путнички аутомобил 25. О садашњој куповној моћи просечне зараде на југо просторима, податке нисмо добили.
a ит пате ти.
калном већу, Чолаковић је најавио скору расправу на седници већа и о одлуци Савеза синдиката Македоније да се повуче из ове асоцијације.
— Не ради се, међутим, о одлуци свих синдиката делатности, јер неки одбори, попут синдиката хемије и неметала и синдиката металаца, тврде да неће кидати везе са Већем синдиката Југославије, рекао је Чолаковић. Што се, пак, неких најава о расположењу да синдикално Веће Југославије уступи на коришћење неке своје просторије Уједињеном гранском синдикату „Независност“, Чолаковић је рекао да би овај синдикат требало да тражи простор од Савеза синдиката Србије, с обзиром да су у питању два републичка синдиката. О облику будућег устројства синдиката на југо-просторима јуче је речено да постоје два концепта која су понуђена за расправу и чланицама које су остале и онима које су напустила савезну синдикалну централу. Један од концепата је и евентуална конфедерација синдиката на југо-просторима која се не би везивала за модел будуће државне заједнице.
О материјалном и социјалном положају радника на југословенским просторима Момо Чолаковић је рекао да им је једино заједничко обележје социјална беда и сиромаштво, а да драматичност социјалног положаја радника упућује на могуће тешке последице попут општег раднич ког бунта. Г. ЂУКИЋ