Борба, 09. 04. 1992., стр. 28
28 ЧЕТВРТАК, 9. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ Писма БОРБА
ПОВОДОМ _ АРКАНОВИХ ИЗЈАВА И ДЕЛА
Љага на српском имену
Са ужасом пратим, као и, мислим, већина наших обичних људи овај грозни безумни рат у нашој земљи. Последњих дана се човеку леди крв у жилама на вести из Бјељине, где Арканови добровољци убијају, пале, пљачкају Муслимане.
Пре извесног времена на НТВ (мислим да је била та ТВ-станица) Аркан је на питање ко му је командант одговорио — прецизно и без трунке колебања: „Патријарх Павле“. Згранула сам се и знам да нисам била једина. Хоће ли ово моје писмо стићи до очију и ушију патријарха Српске православне цркве, па да гласно и прецизно одговори нама, православним Србима на питање: „Да ли Аркан лаже, кад се позива на њега, или патријарх заиста стоји као духовни командант тих Арканових јединица, које су срамна љага на целом народу Србије који није и не може у целини да буде крив за то што чине ти „српски“ добровољци.
Пре неколико дана у „Борби“ је изашла изјава Арканова да се зарекао да ће срушити загребачку катедралу. Зна ли патријарх и митрополит загребачки Јован за ту изјаву и ту жељу Арканову2г Они ћуте, а нама остаје да се са ужасом у души и беспомоћни питамо: „Ко ће устати од стране оних који су дужни пред српским народом да бране јавно и отворено пред целим светом част српског имена2
Даринка БОЈОВИЋ Београд
МОМИРУ БРКИЋУ, ГЛАВНОМ УРЕДНИКУ РАДИО БЕОГРАДА
Прохујало „време радозналости“
Поштовани Бркићу,
Јутрос сам са запрепашћењем сазнао да сте извршили један чин непримерен цивилизацијским нормама. Укинули сте вероватно најбољи део програма ·сРадио Београда: „Време радозналости“. Истовремено, удаљили сте с њихових редовних послова два врсна и изузетно вредна посленика у новинарској професији гг. Ђуру Војиновића и Драгутина Роквића. Посегли сте на највеће вредности дате савременом човеку: слободу мисли и право на благовремену, тачну и потпуну обавештеност. Да хипокризија буде већа, учинили сте то у име толико хваљене демократије коју су овом народу штедро подарили његови властодршци. И добро је што је тако. Коначно сте показали шта садашњи приврженици „демократије“ у Србији, који су се грчевито ухватили власти отете од неупућеног народа, сматрају демократским тековинама. Од данас је неспорно да су те тековине за њих: непросвећеност, свеколика неслобода, ропска покор-
господине
ност и беспоговорна послушност. Нека им и буде. Те и такве обмане ником нису донеле добра па неће ни њима. још мање ће им пружити услове за неку политичку дуговекост. Увек је било и остало: свако зло има и своје добро.
Ипак, поштовани господине, ако је најновија мера управе државног радија приличила, на пример, директору Г. Мићовићу, чија просвећеност не сеже даље од профаних идеологија специјалног рата, Вама тешко да пристаје. Или сам се можда преварио. Моја грешка је последица једне Ваше огорчености на опозицију пре две-три године, када Вам је оспорена позваност управо да заузмете место слично садашњем. Тврдили сте ми тада да сте човек широких погледа, увек наклоњен слободно и својемислећим _ствараоцима. А јесте ли заиста таквиг Или сте у тој исповести и љутњи полазили од мерила „Кому: ниста“ и разних марксистичких центара2 Уосталом, најбоље је да сами просудите.
То Вам каже један обичан, обесправљен грађанин, кога је Ваша силовитост и хировитост лишила чак и малог, безазленог свакодневног задовољства за које савесно плаћа грдан данак.
Владан А. ВАСИЛИЈЕВИЋ
Београд
ИНФОРМИСАЊЕ
РТС или РТСПС2
Верујем да не треба трошити речи на доказни поступак да у Радио телевизији Београд, централној кући Радио телевизије Србије, нешто не ваља. Довољно је рећи шта се на пример у Радио Београду слушало и гледало 9. марта ове године. По свим собама и редакцијама ове многољудне, опремом богате и вишепрограмске радио-дифузне куће слушале су се и гледале две нејаке радио и телевизијске станице — Б 92 и Студио Б.
Чему, онда, ми постојимо2. Јасно је чему.
Последњих неколико година ове јадне Србије веома на: ликују годинама које су дошле после оног великог рата, када је у шумској Влади Србије још седео г. Грол, мада не за дуго, и када су се свесни омладинци, уз помоћ Народног фронта, спремали да по улицама пале ускоро последње примерке „Демократије“ Можда се варам, али верујем да се не варам, да смо управо сведоци увођења неосоцијализма, друштвеног система за који смо, на тренутак, и ми помислили да ћемо га се отарасити, а што се очитује у подржављењу привреде, стављању шапе државе на велике системе, на школство, здравство, и тако даље и тако даље, те и на информисање, а понајпре на радио и телевизију.
Недавно је донет закон по коме је Влада Србије постала власник Радио телевизије Београд, односно целе Радио телевизије Србије, и то свих програма, без остатка, док су сви запослени постали — Владини службеници. Влада је та која одређује шта ће се и како радити, и ко ће радити, међутим Влада није и та која плаћа програм и која плаћа своје службенике. Новац, наиме, и даље
долази од претплате и од реклама. Тиме се слика пљачке у потпуности заокружила Влада управља туђом имовиHOM. Стога не треба се исцрпљивати писањем петиција и сличним радњама у корист поштених појединаца, или људи који су донекле бољи од оних који долазе, или оних који су се последњи час освестили, мада су такви подухвати хвале вредни, већ ствари треба поставити принципијелно, и борити се за решења која воде у трансформацију српске радио-дифузије. Једно од решења је подела програма Радио телевизије Србије: први програми радија и телевизије, KaO програми државе Србије — Влади, а остали програми — под условом да имају исту распростирућу моћ — опозицији или оформљени као независни медији, на којима државне шапе не сме бити. Влада би, дакле, била власник својих програма, постављала би и плаћалала своје намештенике, и свакако да би имала пуно право и да утиче на програмску политику онога што плаћа и чега је власник. А када дође нека друга Влада, и она би по своме нахођењу могла да мења програм, да отпушта или прима своје нове службенике. Први програми, када су већ држав-
ни, не би смели да буду фи-
нансирани претплатом или рекламама, док би независни програми били финансирани или претплатом (кабловска телевизија) или рекламама, или на неки други, легалан начин. Верујем да би у вишестраначком, демократском друштву, коме једино ваља тежити, свако друго решење водило назад, или напред — у тоталитаризам. Војислав ДОНИЋ књижевник уредник у Драмском програму Радио Београд.
„ДЕМОКРАТСКИ“ ОДСТРЕЛ „ЈЕДИНСТВА“ („БОРБА“, 25. МАРТ)
Политика — параван за неуспех
Изгледа да се „јединство“ претворило у институцију за „заштиту имена и дела“ г. Радивоја ·сПаповића, ректора Универзитета и рођака г. Драгана Маловића, повременог директора те приштинске новинске куће. Притом је скорашња забрана објављивања извештаја са конференције за штампу Народне странке, ситница У односу на обрачун са политичким неистомишљеницима који свим, недозвољеним средствима води г. Маловић. Конструкција „случајева“ му је потребна да „заклони“ сопствене директорске неуспехе. Јер, кад након обавезног закашњења од двадесет до месец дана напокон приме оно што се назива платом, запослени у „Јединству“ врло брзо схвате да им је галопирајућа инфлација појела половину дохотка. Током целе зиме радили су на температури испод нуле, јер г. Маловић није умео, могао или хтео да обезбеди грејање. Онај ко је на десетом, једанаестом или дванаестом спрату Дома штампе (просторијама _ „Јединства“) хтео да се напије воде, морао је донети од куће. Свеједно, сваки разговор о статусу „јединства“, 0 зарадама запослених у тој кући избегаван је и заклањан тиме што „јединство“ још нема потписан осни"вачки акт (чијом кривицом2) и вешто убаченом конструкцијом да је добро што уопште нешто стиже.
Пошто Струковни новинарски синдикат не прихвата све те конструкције и застрашивања, а уз то инсистира да „јединство“ почне коначно стицати доходак, а не само чекати да му се удели, г. Маловић сматра да га треба ућуткати. По њему је најбољи начин да то. постигне нападом на оне чланове СНСЈ који су, посве приватно, чланови Демократске странке. Повезивање једног независног синдиката са опозицијом г. Маловић сматра ефектним, а то постиже истицањем лажних оптужби и прекорачивањем овлашћења. Његова тежња да статус „јединства“, мада оно постоји 47 година, сведе на предузеће у оснивању, како би за себе приграбио неограничена овлашћења, већ се манифестује непримереним обрачуном, при чему као и у писму „Борби“ од 25. марта, не преза ни од клевета. 7
У својим решењима и образложењима, г. Маловић се позива на сијасет закона. Кад му треба ту је ЗУР (акта „јединства“ нису усклађена са Законом о предузећима, нити је оно и до данашњег дана, управо захваљујући г. Маловићу, регистровано на основу тог Закона), потом Закон о предузећима, па о радним односима и правима радника који из њега проистичу... Нигде, пак, не спомиње Закон о јавном информисању, а разлог заобилажења тог Закона је у чињеници да он не иде на руку његовим конструкцијама, него их потпуно руши. јер, Закон о јавном информисању не зна за цензуру, а још мање за плагијате и прогон новинара, на чему се темељи кула од карата г. Маловића.
Светлана ШИЉЕГОВИЋ, председнику Струковног новинарског
синдиката НИРО „Јединства“ Приштина
podclama.
21x29 cm).
с о \
IG xp BORBA
SPECIJALNO IZDANJE Izdavačko-grafičkog | centra "Borba",
25 priloga jugoslovenskih istoričara, sociologa, а ekonomista i novinara eDržavnost i granice odi КИНЕ 10. veka do danas, kontinuitet i diskontinuitct | elcligije i konfcsije (pravoslavna i katolička crkva u Bosni), bogomilska rcligija (Crkva bosans-| | ka), prclaz na islam e Kolonizaciona politika turs- | kog carstvae Religijski faktor u formiranju nacionalne svestieNastanak muslimanske nacijce , nacionalno oslobodilački ustanci u 19. veku: srp-j| | + ski ustanak protiv turske vlasti 1875-1878. i га | i
slimanski ustanak proliv turske vlasti i okupacije Bosne i Hercegovine od Austrougarske 1878. eRoepionalni i nacionalni razvoj savremene Bosneeazlozi protiv cepanja Bosne i Hcrcepovi- i neeAktuclni prosrami i pogledi o suverenosti ili | |
Beograd |
i:
Trg Nikole Pašića 7, || SS tel: 011/346-525 | „=*
NKA xi .
|| SAS
~ А
| !
PROŠLOST JE U SADAŠNJOSTI. NOSI LI BOSNA U SEBI TAJNU BUDUCNOSTI SVIH ? e Nova etnička karta Bosne i Hercegovine-teritorijalni raspored, u boji (format
• Nepoznata karta Kraljevine Bosne u 15. veku, u koloru, format 59x42 cm. e 29malo poznatih likovnih priloga, ilustracija i političkih karata.
PRODAJA NA NOVINSKIM KIOSCIMA I POUZECEM
CENA 470 DINARA
(