Борба, 28. 04. 1992., стр. 6
ИО
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ У СДС
Разграничење прекида сукобе
Дошло се до фазе када физички треба раздвојити територије и понудити мапе, увјерени смо да оног тренутка када дође до етничког разграничења територије престаће ратни сукоби — рекао је Томо Шиповац, члан Главног одбора СДС
Илиџа. — Српска демократска странка оцењује да ће сукоби у Босни и Херцеговини престати кад дође до етничког разграничења територије — изјавио је Томо Шиповац, члан Главног одбора странке.
Говорећи на конференцији за штампу, Шиповац је изразио очекивања да ће „преговарачка тројка СДС-а да настави преговоре тамо гдје се стало. Дошло се до фазе када физички треба раздовјити територије, понудити мапе. Увјерени смо да оног тренутка када дође до етничког разграничења територије престаће ратни сукоби“.
На већини територије Босне и Херцеговине, по оцени Шиповца, „ситуација је јасна и чиста. Сви знају шта им припада. Једино остаје проблем разграничења у већим градовима — Сарајеву, Тузли и Мостару“.
Иначе, Шиповац, донедавно замјеник у министарству Владе Босне и Херцеговине, тврдио је да је и сам био малтретиран. Проваљено му је од стране МУП-а Босне и Херцеговине у стан, одакле су му однијели скупоцене ствари. Он је наводио и друге бројне примјере малтретирања Срба у Сарајеву, посебно последњих дана на подручју Храснице.
Новинари су информисани да јучерашњи разговори три националне странке о статусу Радио-телевизије Сарајево нису дали никакав резултат. Охрабрење је да ће они бити настављени.
(Танјуг) АПЕЛ АРХИТЕКАТА БИХ
Не рушите будућност
Сарајево. — Друштво архитеката БиХ одлучно се успротивило безочном уништавању градова, старих традиционалних градских целина, културних и историјских споменика, друштвених објеката и људских домова. Друштво се при том позива на Хашку конвенцију из 1954. године о заштити споменика културе у време ратних дејстава и Амстердамску декларацију из 1975.
По логици професија и по људској етици — истиче се у апелу архитеката БиХ — одлучно осуђујемо сваки поступак рушења и деструкције као изразито примитиван, нецивилизацијски, аморалан и људски потпуно недостојан акт. Апелујемо на разум и савест свих одговорних да се престане са уништавањем и да се схвати да је то градитељско наслеђе континуитет наше прошлости, да одређује нашу садашњост и да нам омогућава 60љу будућност.
6 УТОРАК, 28. АПРИЛ 1992. ГОДИНЕ
У РАТНОМ САРАЈЕВУ ИЗНЕНАДНИ МИР
Две истине у агонији
Мада су Сарајлије неколико дана одахнуле од жестоких борби и пуцања из тешке артиљерије, крв је опет потекла — убијени су Сенад Шећерковић, секретар Градског одбора СДА Сарајева и Џевад Ро-
сић
Сарајево. — У ратном Сарајеву догађа се чудо, већ трећи дан се не пуца док не падне мрак. Ни ноћу више не падају гранате, већ се само чује спорадична пуцњава. Ипак, мало ко се нада да ће мир дуго потрајати. Необично је јуче било слушати преко радио-таласа да из Центра служби безбједности јављају како је све мање дојаве о пљачкама и упадима у станове. Питање је само је ли то вијест која охрабрује, јер је у Сарајеву мање више све опљачкано што се опљачкати могло. Ни љекари у хитној помоћи не могу да вјерују да су јуче радили у мирнодопским условима и имали мало интервенција. Истина, у неким дијеловима града, гдје су посљедњих дана вођене жестоке борбе, а било је и много мртвих пут насеља Храснинца, Бутмир и Соколовић колонија, кола хитне помоћи тешко су могла безбједно проћи, осим у специјалној пратњи милиције.
J
Град не изгледа тако пара-_
лисан откако су прорадили трамваји, али како је у прекиду тролејбуски саобраћај, а јуче су скоро сви кренули на посао, гужве су несношљиве. Редови су уосталом у ратном Сарајеву дио свакодневице на коју су се људи навикли, па у километрима дугим редовима чека се пред банкама, јер рано нестаје новца или најстрпљивији покушају доћи до литре млијека. Редови су и на пијацама и кад се продаје обична жара, јер другог поврћа нема.
Мада су Сарајлије неколико дана одахнуле од жестоких борби и пуцања из тешке артиљерије, крв није престала да тече. Централни догађај који је и јуче заокупио пажњу јавности је у недјељу увече убиство Сенада Шећерковића, иначе, секретара Градског одбора Социјалистичке демократске партије Сарајева и Џе-
БАР ХЉЕБА ДА ИМА: Сарајлије у предаху борби корпама носе најзначајнији животни арти-
кал — хлеб
вада Росића. Званично је саопштено да су били у бијелом „голфу“ пролазили поред Команде Друге војне области, а из Команде је на њих пуцано.
Команда Друге војне области одмах је реаговала тврдњом да су настрадали приликом от-
Лале мира
Сарајлије су могле чути и ову светлу причу из ратног живота. Мурат Муратовић узгаја цвијеће, а како ником не пада на памет да цвијеће купује кад се ратује, Мурат је побрао све лале и донео у зграду Радио телевизије Сарајево, зграду УНПРОФОР и Трауматолошку клинику. Лично је објаснио да је то његов допринос миру.
СУДБИНА ВОЈНИХ ФАБРИКА У БИХ
Лагана селидба
Прошле године у августу месецу из босанскохерцеговачких фабрика почело је пресељење војне опреме Ф Из Коњица, Бугојна, Вогошћа, Горажда залихе репро-материјала упућене су у Србију
Сарајево. — „Ко од мача живи од мача и страда“. Тек однедавно се јасно и гласно говори да је Босна и Херцеговина заправо била највећа ковница мачева за ЈНА. Још прошле године у ово вријеме 60 посто тзв. намјенске производње ЈНА био је, у БиХ запошљавала је 50-так хиљада људи. Овдје су прављени топови, војна опрема, муниција, ракете, авиони. Цијели градови, на примјер Нови Травник, насеља попут Храснице и Вогошће крај Сарајева, настали су уз ограде војних фабрика. У Витезу су десетљећима људи умирали од рака дисних органа а то је била војна тајна, јер отров је излазио из војне фабрике. „Руди Чајевца“ у Бањалуци не би ни било да није била потребна електроника за ЈНА. Сарајевски „Зрак“ је фирма од које су оптику за наорушање набављали и свјетски познати произвођачи оружја.
Добро се некада живјело од производње средстава за сијање
смрти. Елита инжењера и елита радника за елитне плате радила је у војној индустрији. радило се и за извоз. У Луци Плоче затекло се 200 тенкова спремних за укрцавање на дуги пут за Иран када је објелодањен ембарго на увоз оружја у ту земљу. Колико је долара требало за њих да стигне. Колико долара вриједе фабрике војне по Бе-Ха градовима2 Шта ће с њима бити2
Хоће ли, неће ли, када ће ЈНА напустити Босну и Херцеговину зависиће од односа политичких и физичко-војних снага. Шта ће при том остати у БиХ2 Из Босне сигурно је Армија неће изаћи као што је дошла из Словеније и Хрватске јер је већ, прошле године у августу почела је лагано да сели. .
На адресе „Унисовних“ фабрика, „Игман“ у Коњицу, „Славко Родић“ у Бугојну, „Претис“ у
Вогошћу и „Побједи“ у Горажду ·
стигло је наређење — залихе репро-материјала имају се упу-
варања ватре из моторног возила на стражара и зграду Команде. Из возила марке голф отворили су рафалну ватру из аутоматске пушке на војну команду, тврди Армија. Огласила се Информативна служба Територијалне одбране Сарајева која наглашава да „мучко убиство Шећерковића и Росића је још један од необоривих доказа о агонији и страху Југословенске армије, чији су припадници без икаквог повода пуцали у голоруке цивиле и службени аутомобил СДП-а, у којем су се налазиле жртве разуларених убица“. Територијална одбрана града тврди да они нису имали код себе наоружање и да Команда: Друге војне области „пласира још једну гнусну лаж“. Од како је рат почео уо-
тити на нове локације, све у Србији. Већ сутрадан официри су били на капијама са налозима за утовар. Разноразни челици, лимови, жице, барут, алати утоварани су у цивилне камионе. Редовне резерве репроматеријала за војну производњу, регулисано је било савезним законом и уредно извршавано од 1945. године, морају у свим творницама да задовољавају потребе за три до пет мјесеци, а тај ниво може да варира 10-15 посто.Наредба обиљежена са „војна-тајна строго повјерљиво“ коју је потписао генерал Александар Радовић из ССНО говорила је о „квалитетном и безбиједном смјештају“ стратешких материјала.
У то вријеме избио је и штрајк босанскохерцеовачких – металаца, већином запослених управо у војним фабрикама, „маскираним“ и цивилним производним програмима. Испоставило се да су им фабрички рачуни празни, па зато плате мало и касне, да
бичајено је постало да о истом _
догађају с" сасвим супротне тврдње износи ТО БиХ или града и Армије, а истина се тешко дознаје.
Из ратног Сарајева и једна пикантерија. Ако је Сарајлијама у овим ужасним временима, кад се скривају по подрумима од граната и више гладни него сити ходају, чашицу пића у свим кафанама неће моћи попити. У кафанама у Старом граду ратно Предсједништво Скупштине општине Стари град издало је Наредбу о забрани точења и продаје алкохолних пића у свим угоститељским објектима. Наредба важи до даљњег а према прекршиоцима ће се предузети најригорозније мјере у условима непосредне ратне опасности. М. ЛУЧИЋ
армија мало и нередовно плаћа своје наруџбе, да није у стању да наплати извезено оружје. Металци су говорили о машинама које ништа не раде и машинама које су демонтиране и однесене. Почео је да их хвата страх да ће остати без посла.
Сазнало се тада да сеоба из фабрика траје већ неколико мјесеци. Да је документација о технологији много прије однијета. Ратне резерве мина и експлозива из бугојанског „Славка Родића“ пребачене су у Ужице. Производња експлозива, из „Витеза“ практично је већ било у Баричу, а око 20.000 мина из Вогошће и муниције за вишецјевни бацач „Огањ“ из Хаџића отишло је за Бар, иако се не извозе. Пројекти за подкалибарски метак који је урађен у „Претису“ пребачен је у „Крушик“ у Ваљеву. Чуло се тада да се сели и рајловачка авио-академија. i Н. БУТУРОВИЋ
| | k