Борба, 05. 05. 1992., стр. 30
30 UTORAK, 5. МАЈ 1992. СОРШМЕ
PROTEST VIŠE STOTINA RODITELJA VOJNIKA PRED ZGRADOM SSNO U BEOGRADU
Roditelji „osvojili“ Generalštab
Blokirana ulica Kneza Miloša 0 Napadnuta ekipa austrijske stanice ORF 0 Posle nasilnog proboja u zgradu došlo i do fizičkog sukoba 0 Roditelji nezadovoljni razgovorima sa generalom Adžićem
Beograd. — Petsto roditelja vojnika koji se nalaze na redovnom odsluženju vojnog roka u jedinicama JNA, a van teritorija Ustavom proglašene Savezne Republike Jugoslavije, juče su is-
pred zgrade SSNO blokirali uli- ·
cu Kneza Miloša, zahtevajući od nadležnih da im se deca što hitnije izvuku iz ratom zahvaćenih područja“.
Grupu od tridesetak nezadovoljnih roditelja su već u 9 časova, primili na razgovor pukovnik Nedeljković i pukovnik Mitrović. Po rečima Milana Vukovića iz Jakova, kome se sin nalazi kao vojnik u Sarajevu, pukovnici su roditeljima objasnili da se trenutno vrši evidencija VvOJjnika koji su porekom iz Bosne i Hercegovine, a trenutno služe svoj vojni rok u Crnoj Gori i Srbiji. Njih oko 4.000 trebalo bi da zamene vojnike koji su rodom iz Srbije i Crne Gore, a trenutno se nalaze u BiH.
U međuvremenu su pred zgradu SSNO počeli da pristižu roditelji iz Sremske Mitrovice,
ZABRINUTOST PROTIV VOJNIH PRAVILA: Roditelji ispred zgrade SSNO
Negotina, Mladenovca, Majdanpeka, Svetozareva, Leskovca, Prištine, Đakovice, Valjeva, Kraljeva, Kruševca... Do 10 časova ispred zgrade SSNO-a okupilo se oko petstotina roditelja, koji su blokirali ulicu Kneza Miloša.
Najorganizovanija grupa roditelja iz Sremske Mitrovice, koja je u Beograd stigla autobusima, predala je svoje zahteve generalu potpukovniku Radislavu Simoviću. Roditelji iz ostalih gradova koji su u međuvremenu pristizali, saglasili su se sa tim zahtevima.
Roditelji su od nadležnih, koji su se s vremena na vreme pojavljivali na ulaznim vratima, zahtevali da im se obrati general Adžić. Oko podneva, kada je nestrpljenje roditelja dostiglo vrhunac počeli su skandiranjem da traže avione kako bi se njihova deca što pre izvukla.
Vidno uzbuđenim roditeljima tada se obraća pukovnik Tomić, koji od njih traži da zajedno uđu u salu gde bi ih, po njegovim rečima, primio general Blagoje Adžić. Roditelji, nezadovoljni pukovnikovim predlogom, skandiraju „Hoćemo decu, hoće-
„TREBAJU NAM ŽIVI“ — Detalj sa jučerašnjeg protesta ispred
zgrade SSNO
mo decu“, i ne žele da uđu u salu. U nategnutoj situaciji dolazi i do manjeg incidenta. Dežurni
(snimio: Z. Raš)
milicioner je, roditelje pozivajući ih u salu neoprezno nazvao demonstrantima. Čuvši tu reč, razjareni roditelji su krenuli na milicionera, koji je ubrzo morao da se povuče u zgradu SSNO-a.
Situaciju su pokušali da smire načelnik milicije Savski venac i general Simović, koji su ubeđivali roditelje da se povuku u salu na razgovor sa generalom Adžićem, što je oko dvesta roditelja i prihvatilo. Grupa roditelja koja nije otišla na razgovor sa generalom Adžićem ostala je ispred Generalštaba, tražeći da se Adžić obrati i njima. Grupa od trista njih koji su odbili da idu „na poklonjenje generalu koji žrtvuje njihovu decu“, kako reče jedan od roditelja, počeli su da se međusobno spore oko daljeg plana i akcija. U međuvremenu se desio i incident — ekipa austrijske televizije, stanice, ORF, napadnuta je uz povike „Smrt fašistima“, „Mok i Genšer Hitleri“ itd.
Razmirice među roditeljima bilo je i oko toga — „Ko je veći Srbin i da li treba popustiti pred komunističkim generalima“.
Atak na ekipu Studija B, po ugledu na ekipu austrijske televizije, ubrzo je prekinut uz skandiranje — „To je naša televizija“. Zahtevi roditelja
U zahtevu roditelja vojnika iz sremskog okruga, kojeg su podržali svi prisutni, stoji: „Najenergičnije zahtevamo od predsednika republike, predsednika vlade, ministra odbrane, vrhovne komande oružanih snaga, da se:
— odmah, bez ikakvog odlaganja, preduzmti mere za evakuaciju i bezbedan povratak vojnika sa svih teritorija koje se ne nalaze u sastavu sadašnje Ustavom proglašene SRJ na teritoriju SRJ, i da u okviru njenih granica dosluže vojni rok.
— da se ranjeni vojnici, u zavisnosti od datih mogućnosti, što hitnije transportuju u vojne i civilne zdravstvene istanove na teritoriju SRJ. :
— da se zarobljeni vojnici, u zavisnosti od datih moguinosti, odmah i bez oklevanja razmenjuju, a potom da se bezbedno upućuju na teritoriju SRJ.
— da se najhitnije izvrši istraga o vojnicima koji se nalaze na evidenciji nestalih, kako bi se dobile potrebne informacije radi preduzimanja konkretnih mera. i — da se o svim ovim zahtevima obavezno i redovno obaveštavaju roditelji preko nadležnog lokainog vojnog organa, preko koga su vojnici i poslati na odsluženje redovnog vojnog roka.
U 13.45 skup koji se polako osipao pokušao je da reorganizuje advokat Veselin Jovićević. Posle kraćeg, emotivno intoniranog govora, posle pokliča „Narod neće saopštenja, hoće odgovornost“ pozvao je okupljene da „osvoje“ zgradu Generalštaba. Nešto kasnije to je i učinjeno. Pedesetak najagilnijih i najkivnijih roditelja nastavilo je sa mitingom. U Oopštem metežu „puklo“ je i nekoliko šamara po licima prisutnih pukovnika.
Angažovanje gradske i vojne policije onemogućilo je dalje upade u hol Generalštaba.
Grupa od pedesetak roditelja koja je u 14.30 ušla u zgradu, zaustavljena je u holu i tada na inicijativu Jovićevića i prisutnih pukovnika dogovoreno je da delegacija od pet roditelja ode na razgovor sa generalom Adžićem.
Kada se očekivao povratak ove delegacije, grupa novinara, koja je bila u zgradi „zamoljena“ je da napusti Generalštab, uz obrazloženje da „novinarima tu nije mesto“.
Razgovor generala Blagoja Adžića sa oko 200 roditelja počeo je u 14 sati i trajao tridesetak minuta, jer je general žurio na sednicu Predsedništva SRJ. Zgradu SSNO-a roditelji su napustili nezadovoljni jer njihovom osnovnom zahtevu — da im se deca odmah vrate sa ratišta — nije udovoljeno.
Adžić je otpužeo skup objašnjavajući genezu raspadanja Jugoslavije, ali je posle tridesetak minuta prekinut rečima: „Generale, Vi nam pričate ono što i sami znamo, a mi smo došli samo zato što naša deca krvare tamo gde ne treba da krvare. JNA, po novom Ustavu, u tim republikama više nema nikakva prava i po svim zakonima sveta naša
deca su tamo osvajači. Upravo zato, ona su tamo divljač koja se love. Mi pitamo kada će naša deca da se vrate i tražimo da to bude odmah“, rekao je jedan od roditelja. Potom su vrlo euforično mnogi roditelji iznosili pojedinačne slučajeve svoje dece.
RAZGOVOR GENERALA ADŽIĆA I DOMAZETOVIĆA SA RODITELJIMA
Krah osnovnog zahteva
Adžić: Pomišljate li da će i ova Srbija planuti, a da će Srbi iz Bosne i Krajine doći da pomognu? 0. Domazetović: Nova država je naložila JNA da se u najkraćem vrementi izvuče sa tog prostora. Vaši sinovi i vi morate da sačekate da se obavi taj ve-
liki posao
Odgovarajući na njihova pitanja Blagoje Adžić je izjavio:
— Djeca koja se nalaze na teritoriji RSK biće povučena posle dolaska „plavih šlemova“, a 80 odsto ih je već došlo. Ako bi se vojska pre toga povukla ostatak srpskog naroda bio bi prepušten ustaškim fašističkim hordama. Sa dubrovačkog regiona povući će se pošto se prethodno povuku hrvatske oružane snage, a UN će garantovati da tu teritoriju hrvatska vojska neće napadati. Vojnici i starešine iz BiH biće povučeni u najkraćem mogućem roku. U toku je proces zamene
aktivnih vojnih lica. Oni koji su građani SRJ vraćaju se iz BiH u svoju državu i obrnuto. Neke od tih odluka Predsedništvo će doneti možda još danas.
General Adžić je završio svoje obraćanje rečima: „Pomišljate li možda da će i ova Srbija planuti, a da će Srbi iz Bosne i Krajine doći da pomognu?“. Nakon toga, general je napustio salu, a roditelji su ostali nezadovoljni. Mučna atmosfera iščekivanja potrajala je sve do 19 časova, kada su umorni roditelji još jednom povedeni u zgradu SSNO-a u Nemanjinoj 6.
General potpukovnik Domazetović je pokušao da sa nervoZnim roditeljima uspostavi zajednički jezik: „Predlažem da vam se podele papiri, na kojima biste napisali ime, prezime i vojne pošte svojih sinova.“ Ovo je izazvalo burno negodovanje TrOditelja, koji su izrazili sumnju ı strah da bi time bila „ugrožena bezbednost dece“. General je odmah posumnjao da su svi u sali zaista roditelji, čime je samo pogoršao atmosferu. .
„Tišina tamo! Sad ja govorim. Vaši sinovi su tamo i pošteno se vladaju. Vladajte se i vi tako. Vi znate da je naša nova država na-
ložila JNA da se u najkraćem vremenu, izvuče sa tog prostora i dođe na teritoriju nove Jugoslavije. Vaši sinovi ı vi, morate da sačekate da se obavi taj veliki posao. Jasno je vama svima šta to znači za vojnike. Moramo ubrzano da дејзгуцјето. Ргуо, 05posobiti taj narod tamo, da se može odupreti najezdi neprijateljskih snaga, koje su i te kako organizovane. Ako treba neko da vodi borbu, onda je to taj narod tamo, a za to treba da je uspešno organizovan“, rekao je između ostalog general potpukovnik, sve vreme prekidan -uzvicima, pa čak i psovkama roditelja.
Do udaljenja „Borbinih“ izveštača iz zgrade SSNO-a od strane vojne milicije (posebno iritirane fotografisanjem i tonskim snimanjem sastanka), trajali su verbalni dueli roditelja i generala Domazetovića. Do zaključenja ovog broja, sastanak je još uvek trajao, a neki su roditelji već razočarano izlazili na vazduh pred zgradu. ee_3 = - Ekipa „BORBE“
:
i | «
____- _. “SRB