Борба, 22. 05. 1992., стр. 25
1
|
! i
+ |
БЕОГРАД ·
ПРОДАЈА БЕОГРАДСКОГ ЦЕНТРАЛНОГ ЗАТВОРА
„Ћуза“ чека бизнисмене
Позната београдска апсана чека купце спремне да за њу понуде 34 милиона
немачких марака
Да ли београдски Централни затвор броји последње дане2 У огласном листу „Берза Студија Б“, на првој страни, под насловом ПОНУДА СТОЛЕЋА појавио се оглас којим се продаје ова чувена апсана. Осим затворске славе, за цену од 34 милиона марака, колико тражи продавац, Секретаријат за правосуђе града Београда, нуде се ћелије, опремљене за све врсте преступа, подрумске тамнице, затворски круг од четири хектара. Све то у централној градској зони, солидно ограђено дебелим зидовима и жицом. Цео простор може да се искористи за хотел, локале, или све то заједно — зависи од маште евентуалног купца. Неки помишљају и на претварање популарног ЦЗ-а у „музеј мучних сећања, попут Синг Синга“, али, сматрамо да су наше ћузе, ипак, хуманије од других, белосветских и да је поређење са Синг Сингом или Алкатразом, неумесно.
Ово је други покушај продаје Ц3-а. Први је био пре око
ЛЕТО У КАПЕТАН МИШИ. |
НОМ ЗДАЊУ: Београд. — Од 15. јула до 31. августа у дворишту Капетан Мишиног здања одржаће се „Београдски летњи фестивал“. Поред вечери посвећених озбиљној музици, програмска шема предви-. ђа позоришне представе, забавне музичке прилоге, песничко вече, дечји програм и поноћне представе. O.H.
ДА ЛИ БЕОГРАДСКИМ ПРЕПРОДАВЦИМА ДЕВИЗА ПЛОЧНИЦИ УЛИЦА
РЕШЕТКАМА ИЛИ БЕЗ ЊИХ: Ко ће
I13-a i
' годину и по дана, када је ну-
ђен великим ЈУ трговачким фирмама за пословни простор. Настојање да се затвор некоме прода вероватно је у узрочно-последичној вези са слабом искоришћеношћу затворских капацитета. По статистичким подацима од пре две године затворски капаци-
бити нови станари
тети су били заузети са свега 51 одсто. Не зна се да ли то значи како је народ постао поштенији, или држава толерантнија, углавном, у затвору су често умели да се нађу и бизнисмени који су се својевремено звали шпекуланти или слично, а затвор сада чека управо њих.
II.B.
УКИДА СЕ СТУДЕНТСКИ АДУТ: „Уколико се дозволи
укидање функције студента-проректора и продекана, како је то предвиђено Нацртом закона о универзитету, биће то велики губитак и пораз студената. Ове функције су, ако се правилно врше, јак адут у рукама студената јер обезбеђују укључивање студентских представника у органе у којима се одлучује о њиховом положају и стандарду“, констатује Независни студентски клуб у саопштењу за јавност. Овим обраћањем Клуб се оштро противи „нагодби између Владе и Ректората Београдског универзитета, на коју студенти никако не смеју пристати, јер се тиме више по-
тискују на маргине друштвених збивања“.
Први пут ca „
По чему се гостионица „Стари Дунав“
Гостионица „Стари Дунав“, на самом дну Француске улице, са околним путевима који излазе на луку, Панчевачки мост, по неколико битних детаља, разликује се од свих осталих у граду. Рачуне за пиће овде већина гостију плаћа из тако дебелих свежњева новчаница (динара, долара, марака, фунти...) да би неупућен гост пре помислио да се налази у некој мафијашкој гостионици какве светске луке попут Хонг-Конга, Марсеја или Хамбурга. То је она, видљива разлика. Оно што се не види, а што је још једна битна разлика од осталих локала у граду, је огромна количина „утока“, „комада“, „кратежа“, „пљуца“, аутоматског (рафалног) и појединачног дејства испод столова, капута и јакни.
Густина оружја
Велике количине новца који се обрће ван закона и пореског система, у правилу прате и велике количине наоружања. У дну Француске улице (од улице Цара Душана па према Дунаву), то је тако од како се први трговац девизама појавио на њеном тротоару. У време када су једини „дилери“ у Француској били организовани и дисциплиновани Албанци, пуцњаве скоро да и није било. До сада су, са новцем у рукама и ногама на плочнику,
били · ненаоружани. Наравно, поред дежурних очију, у близини су у каквом комбију или већем аутомобилу увек били спремни они који свој проценат зарађују уз мирис барута. И „лутајуће патроле“, наоружане често и аутоматским оружјем, имале су ту незамењиву улогу.Ствари сада стоје нешто другачије. Аутобуска и железничка станица, Каменичка улица, Зелени венац, Сремска, Теразије, сада већ и Кнез Михајлова, као да су постале претесне. Дилери су стигли да се прошире и на раније · затворено _— албанско тржиште — Француску улицу. Организовани Црногорци и Београђани, потиснули су Албанце све до (тренутне) границе, улице Гундулићев Венац, чиме ови последњи и нису баш одушевљени. На Зеленом венцу главну реч већ воде Цигани и Муслимани из Санџака. Посла је, наравно, и даље довољно, али повећан број људи и слабија места на уличној берзи доносе, у сваком случају, мање новца. Са друге стране, са уласком у бизнис нових момака различитих опредељења, националности, али истих намера, густина присутног оружја је прешла критичну тачку, па су све чешће пуцњаве по Француској само производ новонасталих околности. Када су у питању организоване и добро наоружане групе,
O.H.
те 729)
3: Кеа), И >
Ка
|| ()
И. /% (stvar 0 74 ах
53 У
2: у сакирина веџђао 40 за Љ у била Ć < 1773 “ РОКА 5 ~ 74 ON 807 пе VP со
Ра |
ПЕТАК 22. МАЈ 1992. ГОДИНЕ 25
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ ДА СЕ АВИОНИМА ЈАТ-А ЗАБРАНИ СЛЕТАЊЕ НА АЕРОД-
РОМЕ САД
Није
полетело 350 -
путника
Београд. Због одлуке Министарства 3за саобраћај САД, којом се авионима „Југословенског аеротранспорта“, забрањује слетање на америчке аеродроме, летелице ове компаније, са више од 350 путника, нису јуче полетеле према Њујорку и Чикагу.
„Сви путници који имају карте за летове према Њујорку и Чикагу, најбоље је да се јаве нашим пословницама и туристичким агенцијама ради прецизнијих информација“ — кажу у Служби информисања ЈАТ-а.
Руководство компаније, иначе, састало се јуче пре подне и одлучило да предузме низ мера како би се свим путницима обезбедило путовање према САД. Директори ЈАТ, међутим нису хтели да комен таришу одлуку којом су САД увеле ваздушни ембарго, али је генерални директор предузећа Жика Петровић истакао да ће ова одлука подједнако погодити и наше и америчке путнике и привреду.
Министар саобраћаја Србије Жарко Катић изјавио је да одлука америчких власти примљена са жаљењем сс
и ни виши шиити РАЦИОНАЛИЗАЦИЈА У „ПОЛИТИКИНОЈ“ КУЋИ
Смањи мало радио
Тежак положај већине београдских новинских кућа изражен и кроз драстичан пад тиража, како дневних тако и периодичних публикација, захтева неку нову економску политику. Мере рационализације захватиле су тако и Радио-Политику. Од петка 8. маја, ова радио-станица прешла је на „пролећну шему“ — смањила своје дневно емитовање са 18 на 14 сати програма и потпуно се одрекла својих најслушанијих емисија — „На лицу места“, „Београдски дневник“, „Боди фешн“...
„На лицу места“ је двапут
2 ен a
SS ||e3 3
У 5 | 5 БЕГ SITNI SG Ca
<” са = г. Вођинске
+.
<
Vo,vodo У
IĆI
по и КУ 2 > 2 e У у ~
6 Те ЈУ ах Фу 6 У; МА
Ir A 4 ~
за, о~ / ~
Marks
~ перу ВЈ
2 5359 6 )
У Ма e
о > l1agmn3yćan e « Z 2 ~ У ЈЕ Се А зе
ЕУ 24 Уа
ДЕВИЗНА ТРАНСВЕРЗАЛА: Од аутобуске станице, преко Каменичке, Зеленог Венца, Трга Републике до краја Француске
којима милосрђе није баш јача страна, сценарио је добро познат: дошљаци после дужег осматрања долазе и заузимају део плочника, староседеоци то прихватају, или је ватрени окршај неизбежан. Као у Чикагу. Са појединачним уласцима у посао ствар је само нешто друкчија: протерани „бизнисмен“ повређене сујете се обично враћа, али са пријатељима и добро наоружан. Питање да ли ће напад бити извршен пешачки или из аутомобила у
покрету, пиштољима или кратежима или аутоматским пушкама, у свему томе је мање битно.
Ништа нарочито
Да ли и какве везе са целом причом има пуцњава чији је сведок Француска улица била У уторак за сада није јасно, а питања је хоће ли икада и постати, пошто се о тим стварима не прича, а „брбљивцима“ прети опасност да остану и без
дневно директно у програм укључивала „Политикине“ дописнике из земље и света, а по неким анкетама слушаности је била одмах иза „Дневника“ Радио Београда. Све то заменило је 80 одсто музичког и 20 рекламно-информативног
програма, ослоњено на „Танјуг“. Разлог — „такав програм је био скуп“ — речено је у образложењу Радничког савета НИП „Политика“. Сходно „редукцији“ програма из Радија је отпуштено 68 хонорараца. Остало је њих 12, и исто толико стално запослених.
M. M. M.
ПОСТАЈУ ТЕСНИ
кратежом“ на берзу
разликује од свих осталих у граду Ф Улога
„лутајућих патрола“ Ф Како заузети место на врућим плочницима када се староседеоци противе Ф 0 момцима чије су руке уве
к близу футроли за појасом или под пазухом
посла, али и без „много вреднијих ствари“. Четири дана пре овог догађаја, прича се у Француској, на истом месту радиле су такође аутоматске пушке. Пуцао је, веле у пола гласа очевици, Циганин кога је неко од дилера покушао да опљачка. Ни о овом случају се не може ништа више сазнати. „Пуцњаве2 Ништа нарочито. На њих сам рачунао када сам долазио овде“ — каже у пролазу један од „нових“.
Места је на београдској девизној трансверзали која од аутобуске станице преко Зеленог Венца и Теразија води до Дунав станице, све мање. „Покривени“ простор је већ сада сасвим добро чуван, а на њему нових места има само за најмоћније, људе који на посао долазе са аутоматским пушкама под седиштима.
Телефон у гостионици „Стари Дунав“ у Француској звони сваки минут. Момак тридесетих година у кожној јакни, у пола гласа разговоре обавља за тридесет до четрдесет секунди. Углавном изговара само цифре, усклађује понуду и потражњу. Рачун за пиће плаћа из дебелог свежња новчаница које потом завршавају у његовом џепу. У његовој близини увек је неко чије су руке врло близу футроли за појасом или испод пазуха.
Б. ЧЕЧЕН 3: ШАПОЊИЋ