Борба, 21. 07. 1992., стр. 5

УГРОЖЕНИ ЛЕТОВИ: Товар хуманитарне помоћи на сарајевском аеродрому ових дана

ЗАТВОРЕН САРАЈЕВСКИ АЕРОДРОМ

Прекинут ваздушни мост

Београд. — Затварање сарајевског аеродрома јуче ујутро прекинуло је хуманитарни ваздушни мост којим је, од 3. јула до прекјуче, становници-

а главног града БиХ достављено 3.346 тона хране и лекова. До прекјуче је на сарајевски аеродром слетело 280 авиона са хуманитарном помоћи.

За јуче је било предвиђено слетање 22 авиона, али је њихово полетање обустављено

након што је командант снага УНПРОФОР-а канадски генерал Мекензи наредио затварање аеродрома у Сарајеву због жестоких борби које су вођене прексиноћ и јуче ујутро у граду и око самог аеродрома. Пет авиона летело је ка Сарајеву у тренутку када је издата наредба за затварање аеродрома. Италијански авион који је полетео из Пизе, француски из Сплита, канадски, немачки

и белгијски из Загреба, вратили су се на: полазишта.

Становницима Босне и Херцеговине требало је јуче да пристигне око 250 тона хране и лекова.

Немачким авионом требало је да стигне помоћ Саудијске Арабије са 50 тона хране и око 30 милиона долара у готовом који су сакупљени у овој земљи за босанске Муслимане, наводи Ројтер, чији је дописник био у овом авиону.

ИЗЈАВА РАДОВАНА КАРАЏИЋА ТАНЈУГУ

Напади с предумишљајем

Бомбардовање аеродрома и зграде УНПРОФОР-а имало је за циљ да увери Милана Панића да од примирја нема ништа, истакао лидер Срба у БиХ -

Београд. — Циљ прексиноћњег бомбардовања аеродрома и зграде УНПРОФОР-а управо за време посете Милана Панића Сарајеву био је да се премијер СР Југославије. увери како од примирја нема ништа, изјавио је јуче Танјугу председник _ Председништва Српске републике БиХ др Радован Караџић.

Гранате су испаљиване са муслиманских положаја на брду Мојмило између осталог и зато да спрече сусрет Панића са представницима Српске

Републике БиХ, тврди Кара-

џић. Залажући се за моментални прекид рата, председник Пред-

седништва СР БиХ је изразио уверење да Република Хрватска мора доћи под исти притисак међународне заједнице под који је неоправдано дошла само СР Југославија. Том притиску морају бити изложене све три зараћене стране, али, све док муслиманска страна буде гајила наду у међународну војну интервенцију, она засигурно неће престати да пуца, оцењује Караџић.

Он је подсетио да је непосредно пред и након почетка најновијег примирја муслиманска артиљерија извела жестоке нападе на српске квартове, а експлозије су највише одјекивале у Хаџићима.

Илиџи и Илијашу.

Караџић прексиноћне нападе доводи у везу са досадашњом праксом муслиманских снага да свој крвави улични шоу приређују Сарајлијама увек у време одржавања конференције о БиХ или приликом посете угледних гостију том. граду. Председник Председништва СР БиХ каже да се, такођер по правилу, после таквих напада за уличне масакре оптужују Срби, па стога саветује грађане Сарајева да чим чују да у њихов град долазе гости са стране — остану у својим кућама.

ВИШЕГРАД

Оружане провокације

Вишеград — С обзиром да је после напада на колону аутобуса и аутомобила у месту Округла близу Вишеграда, била потиснута од стране српских војника, група „зелених беретки“ из Међеђе је и у недељу наставила са оружаним провокацијама. У акцији чишћења терена у рејону села Округла, брда Голеш и села Добруна, јединице лаке пешадијске бригаде из Вишеграда и милиције убиле су десеторицу припадника „зелених беретки“, а толико их је и рањено док је већина успела да по-

бегне. Било је губитака и на српској страни. У операцији чишћења тере-

на на левој обали Рзава, у бли- |

зини села Округла од противтенковске мине коју су поставиле муслиманске снаге погинула су тројица припадника вишеградске милиције — Видоје Андрић, Младен Андрић и Драган Томић, који су. јуче, уз све војне почасти и црквени обред сахрањени на гробљу у Вишеграду.

Војска Српске Републике БиХ на вишеградском ратишту доследно је поштовала при-

мирје које је ступило на снагу у недељу у 18 часова, али га не поштује друга — муслиманска — страна. Према подацима команде лаке пешадијске бри-, гаде у Вишеграду припадници „зелених беретки“ су већ јуче ујутру око 5 часова осули паљбу по јединицама ове бригаде које су им жестоко узвратиле. На српској страни није било губитака, а не зна се да ли је “

· било погинулих или рањених

на другој страни. ' Ђ.П.

УТОРАК 21 ЈУЛ 1992. ГОДИНЕ 5

ПРОТЕСТ ШТАБА СРПСКЕ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛУ МЕКЕНЗИЈУ ~»

Прекид ватре се не поштује

У протесту начелнику штаба снага УНПРОФОР наводи се низ примера кршења примирја од стране хрватско-мусли-

манских снага

Београд. — Главни штаб војске Српске Републике БиХ упутио је јуче протест начелнику штаба снага УНПРОФОР генералу Луису Мекензију због кршења примирја од стране муслиманско-хрватских снага, саопштила је јучекоманда српске војске.

У протесту се наводи да су, након ступања на снагу примирје потписаног у Лондону, хрватске снаге из Славонског Брода, са територије Републике Хрватске, отвориле артиљеријску ватру на положаје српских снага у северној Босни. -

У овом нападу су, према саопштењу команде, погинула петорица припадника српских снага. Српске снаге нису одговориле на ватру. Прексиноћ око 19 часова оружане снаге Републике Хрватске су хаубицама гађале српско село Подгора код Купреса, а муслиманске снаге су око 23 часа отвориле минобацачку ватру на село Притока на Уни. На село Грабеж код Бихаћа извршен је пешадијски напад на који је одговорено.

Муслиманске снаге су, како се наводи, у раним јутарњим часовима напале положаје српских снага код Горажда. Погинуо је један припадник српских снага,-а један је рањен. Око 21 час нападнута је једна колона војске Српске Републике у близини Семизовца (између Сарајева и Илијаша). Погинула су четворица припадника српских снага. На напад је одговорено.

У близини Братунца, на истоку Републике, муслиманске снаге су, како се наводи, претпрошле ноћи отварале пешадијску ватру на српске положаје на коју није одговарано.

На подручју Требиња хрватске снаге су рано јуче отпочеле напад ширих размера. Јединице српске војске одговориле су на тај напад.

У протесту генералу Мекензију команда српске војске оптужује муслиманско-хрватске снаге да, нападајући положаје српских снага, стварају утисак у светској јавности да мирног решења кризе у Босни и Херцеговини нема. (Танјуг)

ДУБРОВАЧКО-ХЕРЦЕГОВАЧКО РА-

ТИШТЕ ~

Заобилазно до Превлаке

У Херцеговачком корпусу претпостављају да ће борба на требињском фронту дуго трајати пошто Република Хрватска није потписница примирја у Лондону

Цавтат.— На источном дубровачком и мостарском ратишту претпрошле-ноћи и јуче пре подне било је мирно, а оружани сукоби једино не престају на делу дубровачко-требињског фронта. На овом делу ратишта, у Херцеговачком корпусу претпостављају да ће борбе дуго трајати, с обзиром да Република Хрватска није потписница примирја у Лондону. Према информацијама из команде Херцеговачког корпуса, на територији Источне Херцеговине налазе се регуларне јединице хрватске војске и то следеће: прва бригада ЗНГ из Загреба, друга бригада из Дугог Села, четврта бригада из Сплита, као и 102, 114, 163. и 115. бригада у којима се налазе војници из Вараждина, Загреба, Ријеке, Шибеника, Задра, Омиша, Сиска, Самобора, Имотског, Метковића и Дубровника. Да је реч о припадницима регуларне хрватске војске говори податак да ове јединице редовно обилази и Главни стожер хрватске војске. Према речима Божидара Вучуревића, председника Скупштине САО Херцеговина, напади хрватске војске на Требиње у последње време све су јачи, а главни разлог, према његовим речима, су избори у

Хрватској који се одржавају 2. августа. Наиме, садашњем председнику Туђману изборна позиција није чиста без добијених Конавала и Превлаке, а у том он и хрватска војска могу успети једино заобилазним путем преко Требиња, пошто су јединице Подгоричког корпуса у ширем рејону Чилипа изузетно добро утврђене. Зато је према требињској општини и ангажовано преко 9.000 хрватских војника. Међутим, из Херцеговачког корпуса поручују да су хрватским војницима минималне шансе за победу на овом делу фронта, упркос њиховој бројности и савременој ратној техници. Питање снабдевања животним намирницама у Источној Херцеговини моментално је теже од напада хрватске војске, јер су покидане скоро све везе — почев од платно-прометних до саобраћајних. Ипак, из српских извора сазнајемо да је прекјуче у Невесиње стигла помоћ од Удружења Срба родом из Херцеговине који сада живе у Новом Саду и то поред прехране за становништво и избеглице (у Невесињу их је преко 15.000) послата је помоћ и дому здравља и српским војницима на фронту. ПЈАНИЧИЋ