Борба, 15. 10. 1992., стр. 30
30 ЧЕТВРТАК, 15. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ =
ПРОТЕСТНИ СКУП РАДНИКА „ЗАСТАВЕ — АУТОМОБИЛА“
ивот у пониже!
у
Не пристајемо више да топли оброк из фабрике носимо кући и њиме прехрањујемо породицу, а пристаћемо на минималац када се уверимо да од њега живе и чланови српске владе на челу са премијером
Крагујевац. — Имали смо стрпљења и разумевања и за Пословодство и за Владу и за Скупштину. Веровали смо и чекали да ће створити услове за нормалан рад. Ситуација се, међутим, погоршава из дана у дан и ми више разумевања ни за кога немамо, јер, не можемо више да понижени стојимо и гледамо шта нам се дешава. Не пристајемо више на то да не можемо да се лечимо ни ми, ни наша деца. Не пристајемо више да топли оброк из фабрике носимо кући и њиме прехрањујемо породицу..Немамо разумевања за наше руководиоце, који отварају приватне фирме, а користе друштвене телефоне и факсове за обављање предузетничких послова. Стога, захтевамо да генерални директор „Заставе“ изађе пред раднике са списком свих оних руководилаца који имају сопствена предузећа, а и даље „седе“ и примају плате код нас. ~
Ово је, између осталог нагласио Драган Алемпијевић,
председник Самосталног син-
диката, на јучерашњем протестном збору радника „Заставине“ фабрике аутомобила, на
Писмо Милошевићу
Председниче Републике, обавештавамо вас да је уз сва уважавања тежине ситуације у којој живимо, немогуће више прихватати понижења која нам нуди Влада Србије и руководство предузећа. До сада некако смо носили терет тешкоћа на својим плећима, међутим, стање је све неподношљивије, па нам је, ми биолошки опстанак угрожен, те стога тражимо да снагом свог ауторитета допринесете да велики број радника, без икакве кривице, не остане на улици гладан, истиче се ују-
_ДЕЖУРНА
черашњем писму радника „Заставе — аутомобила“, упућеном
Слободану Милошевићу.
e =—=—sı1mK———<—————
којем се у фабричком кругу, окупило више стотина запослених у овом предузећу.
— Пристаћемо на минималац само онда када се уверимо да од њега живе и сви чланови српске владе, на челу са премијером. Уосталом, ако пословодство фабрике и влада не могу да нам понуде некаква решења нека пусте раднике да га потраже сами, истиче Алемпијевић.
У повећем списку захтева, побуњени радници „Заставе аутомобила“ између осталог, траже „да се зараде запослених за септембар исплате у складу са колективним угово-
ром групе „Застава“, да се створе услови за правилнију расподелу док трају санкције-..Од пословодства фабрике се, затим, тражи да „изађе са списковима радника који су на плаћеном одсуству, а да се с друге стране, утврди и број руководилаца упућених на принудни одмор док трају санције. Уколико-се свим овим захтевима не удовољи за неколико дана, присутни на јучершњем протестном збору најавили су штрајк за 22. октобар, са почетком у 10 сати. У ту сврху формиран је и петочлани штрајкачки одбор.
3. РАДОВАНОВИЋ
ПРЕДСТАВНИЦИ ВИСОКОГ КОМЕСАРИЈАТА ОУН ОБИШЛИ ИЗБЕГЛИЦЕ У СРЕМУ
Солидарни Митровчани
Сремска Митровица. — Дипломатски представници петнаест земаља донатора Високог комесаријата ОУН за избеглице обишли су јучер „Летенку“ (некада акцијашко насеље) на Фрушкој Гори где је тренутно смештено 380 избеглица из БиХ и Западне Славоније.
Заједно са представницима Комесаријата за избеглице из Србије дипломате су потом разговарале са представницима општине Сремска Митровица у којој је смештено 10.778 евидентираних избеглица, посетили неке од породица код којих су избеглице смештене. У Колективном центру у Сремској Митровици смештено је 259 лица, док се код изузетно солидарних Митровча-
на налази чак 10.525 избеглица.
Иако су избеглице са „Летенке“ веома незадовољне условима смештаја, представник Високог комесаријата Линда Сакс је после посете рекла да су услови прилично добри и да је забринута због недостатка воде и грејања и да је циљ ове организације да се у сарадњи са Црвеним крстом створе услови да се избеглице што пре врате у своја стара места. Други део мисије је предочавање свету праве слике 0 стању у избегличким логорима у Србији и Црној Гори.
Високи комесаријат ће подједнако третирати и помагати избеглице и у Србији и у Хрватској, рекла је Линда Сакс.
T. K.
УХАПШЕНА ДВА ПРЕПРОДАВЦА ДРОГЕ
Хероин у арсеналу оружја
Београд. — Радници београдског СУП-а ухапсили су Мому Јевтовића (39) из Новог Београда, Студентска 17 и Синишу Ђорђевића (39) из Београда, Радована Симића Циге 24. Против њих су поднесене кривичне пријаве код Окружног суда у Београду због сумње да су починили кривична дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и члана 33 Закона о оружју и муницији.
Како је саопштено у СУП-у, приликом претреса стана Синише Ђорђевића пронађено је
663,85 грама хероина, четири пиштоља, један кратеж, пиштољ у облику хемијске оловке са једним метком, две ручне бомбе и 200 грама експлозива са капислом и фитиљем. Поред тога, пронађен је 261 комад разног накита, разна техничка роба (касетофони, рикордери), више путних исправа, личних апарата и возачких дозвола, као и 4.050 марака, 10 америчких долара и 690.000 динара.
Вредност дроге и одузетих предмета процењује се на око 150 хиљада немачких марака.
СИЦИЛИЈА
Мафија има ракете
___ Катанија, 14. октобра. — Италијанска полиција саопштила је јуче да је у једној кући у другом по величини граду на Сицилији — Катанији — открила рампу за лансирање ракета, увезену из Југославије или са Блиског истока, јавља Ројтер.
Истичући да су банде у Италији до сада два пута користиле рампе за лансирање ракета, Ројтер подсећа на изјаву италијанског министра одбране Салва Анда почетком ове недеље да се мафија снабдева портабл пројектилима и другим оружјем из Авганистана, Либана и Југославије“
„ЖУПА“ ОБЕЋАВА ДОВОЉНО ХЛОРА ЗА ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ВОДЕ
Вируси у заседи
Упозорење из Министарства здравства да се хемикалије у пречишћавању воде и одржавању система не смеју штедети, јер може доћи до зараза Београд. — Позајмицом од шест хиљада тона натријумхлорида из панчевачке „Петрохемије“, Хемијска индустрија „Жупа“ из Крушевца је обезбедила сировину да до 31. марта 1993. водоводима у Југославији и на подручју Крајина испоручује течни хлор за здравствену дезинфекцију воде. Остао је, међутим, још увек у потпуности нерешен проблем специјалних судова за ову хемикалију: контејнера и боца, које треба, ради правилног руковања са хлором баждарити, и за њих обезбедити сигурне вентиле који ће спречити цурење овог отрова.
На јучерашњем састанку у Привредној комори Србије истакнуто је да су за прераду воде поред домаћих потребне и хемикалије из увоза. За њих ће се морати обезбедити девизе, а за сам увоз, пошто ове хемикалије спадају у хуману потрошњу, не би требало да буде сметњи.
Крсман Пауновић из Републичког министарства здравства је ипак упозорио да се не сме дозволити ситуација да неки од водовода апелује за помоћ, јер хлора, на пример, има још за само три дана.
— Медицина може одговорити на присуство бактерија у води, на вирусе, међутим, не. Зато хлор неизоставно мора бити у мрежи, јер пуштањем чисте воде у прљаве судове, може доћи до великих зараза, закључује Пау-
новић. Ј. ПУТНИКОВИЋ
> | Ne БОРБА
ДОСКОРАШЊИ ПОМОЋНИК МИНИСТРА УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА СРЈ НА НОВОМ ПО-
СЛУ
Кертес чува Дафину
Независна телевизија „Студио Б“ у својој ударној информативној емисији „Дани у недељи“, синоћ је објавила вест да се Михаљ Кертес, доскорашњи помоћник министра за унутрашње послове СРЈ, запослио у „Дафимент-банци“
као шеф обезбеђења. Не знамо висину његове плате уосталом као ни других запослених, што је у „Дафимент-банци“. пословна тајна, саопштио је „Студио Б".
5. M.
ВЛАДА СРБИЈЕ ПРЕДЛАЖЕ НАРОДНОЈ БАНЦИ
ЈУГОСЛАВИЈЕ
Кредитирање индустрије
Београд. — Влада Србије, на поподневној седници предложила је, у договору са пословним банкама, Привредном комором Србије и представницима произвођача, на основу начелне сагласности гувернера Народне банке Југославије, модел финансирања производње опреме и индустријске производње за домаће тржиште.
Влада предлаже увођење нових врста кредита за припрему производње и кредита за продају опреме и других производа за које је уговорена продаја на домаћем тржишту.
Кредити би се одобравали за производњу серијске и опреме по поруџбини за прехрамбену индустрију, енергетику, саобраћај и другу производњу која има могућност пласмана на домаћем тржишту. Рокови враћања кредита за припрему производње били
би од три до 12 месеци, а за продају опреме до три године. Каматна стопа била би на нивоу камата за примарну емисију, наводи се у саопштењу министарства Србије за информације. Циљ ових мера је подстицај и подршка индустријској производњи за коју постоји тражња и реална могућност производње у условима економске, блокаде.
Влада Србије зато предлаже Народној банци Југославије да изврши одговарајуће допуне кредитно-монетарне политике за 1992. годину, како би се омогућила · операционализација овог модела кредитирања индустријске производње. Реч је о одобрењу селективних средстава Народне банке и смањењу обавезне резерве банака са 31 на 25 одсто.
(Танјуг)
МИЛАНСКА ФИРМА „АРЧИ“ И ДАЉЕ ПОСРЕДУЈЕ ТЕЛЕФОНСКИМ МОСТОМ
Нови број за Хрватску
Телефонска веза обезбеђена понедељком, средом и петком у
времену од 18 до 21 сат
Милано. — Италијанска фирма из Милана „Арчи“, која је недавно успоставила „телефонски мост“ за подручје бивше и нове Југославије, обратила се јуче писмом нашој редакцији са молбом да обавестимо читаоце о новом броју телефона који могу користити у строго одређеном времену. Број телефона који је до сада коришћен не може се више користити, јер је то, кажу, пословна линија ове фирме коју је, због мноштва позива из Ју-
Чађе
BANKA PRIVATNE PRIVREDE d.d.)
“fol: 084/44-085; 810=488 (А. NOVAKA MILOŠEVA 12 | devize možete prefvoriti u dinare po | majpovoljnijem dmevnom kurse sa kupovimu | stanova i ostalih pofrošnih dobara, ; i
гославије, била просто блокирана, а са њоме и радна активност у „Арчију“.
Схватајући велику потребу свих који желе да ступе у телефонску везу са другим крајевима бивше Југославије „Арчи“ је обезбедио нову телефонску линију, али само понедељком, средом и петком у времену од 18 до 21 сат, уз молбу да се строго поштује то радно време које је одвојено за ову хуманитарну акцију. Број телефона је: 9939/2/55187525.
Фале
32 835 1070 1075
Narodna Banka Makedonije 1 DIN = 4,32 DEN (nema transakcija) Crna berza Skopje 1 DIN= DEN (nema podataka)
Banka Slovenije LONDON:
1 DIN = 0,19SIT 1USD = 1.462 DEM = 1.303 ClF = 121.15 YEN
1 GBP = 1.708 USD Uncn zlata - 343.80 USD Z. h.
| | i 1 |