Борба, 07. 01. 1993., стр. 5
БОРБА ЧЕТВРТАК 7. 1. 1993.
ДНЕВНИК Е
ВАШИНГТОН ЗБОРНО МЕСТО ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ФУНКЦИОНЕРА У ПАУЗИ ЖЕНЕВСКЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Панић и Ракић у лисији у С
Слободан Павловић
дописник „Борбе“ из Вашингтона
Јучерашња констатација да се у Женеви преговара о кризи у БиХ, док се о томе одлучује у неким другим градовима — увелико се потврђује ових дана, откако је дошло до паузе на Конференцији за коју се процењује да доноси „последњу шансу миру на Балкану. Поред Београда, односно посете Сајруса Венса и Дејвида Овена, Вашингтон је постао зборно место већег броја званичника бивше и преостале Југославије.
И то ће, колико се види, углавном остати и преостале две недеље, колико је још остало до званичне примопредаје власти између републиканске и демократске администрације.
За разлику од осталих учесника Женевске конференције, Алија Изетбеговић је, уместо кући, запуцао преко Атлантика и од јуче је у Вашингтону ангажован на убеђивању једне и друге америчке власти у потребу „одређених корекција“ предлога о будућем уставном конституисању БиХ који су Венс и Овен презентирали.
Истовремено — и, наравно, у још већој мери — председник најмлађе балканске државе ангажован је у убеђивању својих вашингтонских домаћина о неопходности да се САД активно укључе у решавање кризе, како би се спречило „масовно умирање од глади и хладноће незаштићеног ста-
ДЕБЕЛИ БРИЈЕГ
новништва БиХ“, као и „проширења српске агресије на Косово и Македонију“. С тиму вези, Изетбеговић тражи од Американаца војну интервенцију или, бар, скидање ембарга на увоз наоружања за његове снаге (преко Савета безбедности), што су захтеви с којима ће се појавити пред одлазећим и именованим америчким државним секретаром Иглбергером и Кристофером. Није познато да ли ће доћи и до сусрета с њиховим шефовима Бушом и Клинтоном — Изетбеговићеви овдашњи лобисти раде на томе из све снаге.
Доскорашњи југословенски премијер Милан Панић је од прошле недеље у својој другој домовини, где се посветио како се чује из Коста Меса одмору у кругу породице, пословним обавезама и сабирању децембарских изборних и
пост-изборних искустава које је понео из завичаја (редослед је, вероватно, обрнут).
Из Калифорније се, иначе, сазнаје да је, Панић прихватио понуду председника СРЈ Ћосића да преузме улогу „летећег југословенског амбасадора мира“. У ситуацији кад је све мање земаља које дозвољавају преосталој Југославији да у њиховој средини држи амбасадора и, уопште, бави се икаквом дипломатском активношћу, та вест вероватно ће обрадовати један део владајућих кругова у Београду. Било како било, доскорашњи председник Савезне владе се у понедељак појављује у новом својству у Вашингтону, а после тога планира одлазак у њујоршко седиште УН — и даље,
куда га буду водиле потребе
његовог новог радног места.
Манићев вашингтонски де-_
би, како се сазнаје из Калифорније, биће превасходно усмерен ка објашњавању ситуације у бившој Југославији и заустављању овде све присутни-
јих иницијатива да се једним „селективним војним ударом“ почне решавање проблема рата у БиХ и осталих ратова који прете југо-источном суседству. Панић се враћа у Вашингтон кроз нешто мање од две недеље да би, као позвани гост, присуствовао инаугурацији новог председника Клинтона, што ће му донети прилику да на правом месту, у правом тренутку и са правим човеком разговара о перспективи садашњих и будућих америчкојугословенских односа.
Као екс-премијерова својеврена претходница на овом путу, у Вашингтону ових дана борави члан његовог кабинета, министар без портфеља Љубиша Ракић. Уважени професор остаје у престоници до краја недеље, ангажован је „на више разбоја“, а о својој посети и њеном учинку биће спреман да говори за јавност тек кад програм буде приведен крају.
У међувремену, из домаћих извора се сазнаје да је минис-
Панић прихватио ћосићеву понуду Београд. — Савезни премијер Милан Панић прихватио је понуду југословенског председника Добрице Ћосића да буде стални путујући југословенски „амбасадор мира“, потврђено је јуче у кабинету савезног премијера.
Први хуманитарни преласци југословенск
Дебели Бријег. — На граничном прелазу Дебели Бријег између СР Југославије и Републике Хрвгтске, јуче је обављен први обострани хуманитарни прелазак. Наиме, са југословенске стране границу су пре„шле две пензионисане часне сестре и један старији брачни пар, док је са хрватске стране стигла једна часна сестра, што је уједно и први прелазак са хрватске стране од када је успостављен овај гранични прелаз. Како нам је рекао Горан Жугић, начелник јавне безбедности у Центру безбедности Херцег Нови, овај прелазак је остварен у оквиру сарадње МУП-а Хрватске и МУП-а Црне Горе, без посредовања мировне мисије ЕЗ чији су чланови и јуче били на Дебелом Бријегу, али само као посматрачи. Часне сестре Катарина и Константина 30 година су живеле у Херцег Новом и радиле у Институту „Др Симо Милошевић“, у Игалу и након пензионисања одлазе у родни град Сплит, дубоко уверене да ће поново навраћати у Боку. И брачни пар Гашпар и Нада Илић одлазе у Загреб где су,
_ иначе, стално пријављени, а привремено су боравили код својих рођака у Лепетанима код Тивта.
— Лети долазимо у Боку, а зими смо у Загребу. Тако је било до сада, а ако Бог да, тако ће бити и убудуће, рекла нам је Нада Илић.
Часна сестра Ангела стигла је из Сплита и одлази у Котор, где је као медицинска сестра радила пуних 30 година. Била је, каже, на одмору у Сплиту.
— Постоји преко 25 захтева појединачних и породичних за прелазак из Боке у Хрватску
— рекао нам је Холанђанин
- Вилем Хак, шеф Посматрачке
мисије ЕЗ у Херцег Новом који је такође био на Дебелом Бријегу. — Разлози су углавном спајање раздвојених породица, махом деце и родитеља. Толико захтева има и са хрватске стране, можда чак и нешто више, али ми није познато због чега до сада нико није прешао границу са хрватске стране, осим часне сестре која је данас прешла. Ми све захтеве – прослеђујемо локалној власти која након увида шаље документацију другој страни и уколико се постигне обостра-
о- хрватске границе
Подигнута рампа са граничне црте: Дебелм Бријег
де
010: П. Митић
на сагласност, одобрава се прелазак који ће, надам се, убудуће бити све више.
И новинари су јуче могли да пређу граничну црту на Дебелом Бријегу и попричају са полицајцима и цариницима са једне и са друге стране. Односи су овде, кажу, изузетно
"коректни, међусобно се посе-
ћују, разговарају и чашћавају. Пајо Станишић, командант
пограничне јединице МУП-а .
Црне Горе потврдио нам је да на овом делу границе протиче све без икаквих инцидената.
П. Ј.
(АЈРУС ВЕНС
тар Ракић имао у уторак „успешан сусрет“ с државним секретаром Иглбергером, као и да је био у контакту с представницима будуће Клинтоно- . ве администрације. Осим тога, представник југословенске владе покренуо је код надлежних америчких власти иницијативу за деблокаду пет бродова некадашње которске „Југооцеаније“, који су летос — после успостављања ембарга УН — задржани у територијалним водама САД, премда су у то време пловили под заставом Малте и били власништво новоформиране компаније из Ла Валете.
=
Од 22 брода из флоте бивше „Југооцеаније — која је марта прошле године, маневром црногорске владе, пресељена на Малту и претворена у приватну „Милена“ компанију чак 17 их је, због санкција Савета безбедности, задржано на сидриштима широм света. Први су то, и у највећем броју урадили Американци (у њиховим водама је највише заточених бродова и морнара), тако да би евентуални успех Ракићеве иницијативе на овом терену био од великог значаја за будуће комплетно решавање овог проблема.
Жалосно је да сви затвореници нису ослобоћвени
Београд. — Ужасно је што све три зараћене стране у Босни и Херцеговини још нису ослободиле затворенике из својих логора, иако је у том смислу постигнут договор још у октобру прошле године — изјавио је у Београду копредседник ЖЕневске конференције о Југославији Сајрус Венс британској радио станици „Би-би-си". Венс је истакао да ће у наставку преговора у Женеви приоритет бити дат невољама затвореника које држе све три зараћене стране. Он је посебно поменуо један силос за жито код Сарајева у коме Муслимани држе на стотине српских заробљеника. У неким логорима људи умиру од хладноће изјавио је Венс.
Међународни црвени крст“
потврдио је да Муслимани и Хрвати сада држе више српских заробљеника у својим
логорима него српска страна
„Рат доноси смрт“,
• a celije ГП
тихо умирање Подгорица. — Више од сто хиљада младих у Црној Гори својим потписом исказало је приврженост миру и захтева
од Уједињених нација и зара- :
ћених страна у Босни и Херцеговини да одмах престане рат и да се успостави мир достојан човека.
Одбор Југословенске лиге за мир у Црној Гори, саопштавајући јуче овај податак поручио је међународној заједници и сукобљеним странама у Босни и Херцеговини да, „ако хоће, могу обуставити рат“.
Рат и санкције који су, како сматра црногорски Одбор, наметнути, представљају срамо-
ту читавог цивилизованог све- | та на прагу 21. века. „Рат доно- .
си смрт, а санкције тихо умирање. Нашим народима пријети тотално уништење“. Танјуг
— јавља дописник те британске радио станице из Београда. Према проценама Међународног црвеног крста, на које се позива „Би-би-си“, Муслимани и Хрвати још држе најмање 1.400 српских заробљеника. Танјуг
DIVČIBARE ZLATIBOR ŽABLJAK ROPAONIK
<=
BORAVAR U BANJAMA SRBIJE
—<—
'|PRODAJA DOMAĆIH I MEĐUNARODNIH
AUTOBUSOM
DO LJUBLJANE I ŠVAJCARSKE
Tel: 011/ 222-1615, 222-4990 i 139-840 lok. 154
Fax: 011/ 455-785 Telex: 12042 i 12322 u Novom Sadu 021/ 22-655 i 27-5?5