Борба, 16. 01. 1993., стр. 3

Ј

BORBA. 7 ФЏВОТА-МЕРЕША 16-17. 1. 1993.

ŽENEVSKA KONFERENCIJA ·K)

U SLUČAJU NOVE REZOLUCIJE UN

BiH nebe

Mirko Klarin dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Brisel. — Savet NATO otklonio je jednu od značajnijih prepreka koja je stajala na putu eventualnim novim merama za primenu rezolucije 781 Saveta bezbednosti UN, kojom je nebo nad Bosnom proglašeno za „zonu zabranjenog leta“.

U atlantskim diplomatskim izvorima u Briselu se saznaje da je među „šesnaestoricom“ napokon postignut kompromis prema kome će komanda eventualnih vazdušnih operacija za obezbeđivanje „zone zabranjenog leta“ nad Bosnom i Hercegovinom biti poverena NATO. Ujedinjenim nacijama će biti ostavljena mogućnost da obustave operacije, ukoliko se ispostavi da njihovo izvođenje ugrožava bezbednost „plavih šlemova“ i predstavnika humanitarnih organizacija „na terenu“.

Kao što je poznato, Erancuska je do sada insistirala da eventualne vojne akcije u „zoni Zzabranjenog leta“ budu pod Ко-

mandom Ujedinjenih nacija (kako zbog činjenice da ne učestvuje u „vojnoj strukturi“ NATO, tako i zbog brige za bezbednost svog kontingenta mirovnih snaga u Bosni), ali je, očito, pristala na kompromis kojim je svetskoj. organizaciji ostavljena uloga svojevrsnog „supervizora“.

Na pitanje dopisnika „Borbe“ o prirodi postignutog kompromisa između Francuza, koji su hteli „više. UN“, i ostalih, koji su tražili „više NATO“ u pitanjima komande i kontrole, zvanični predstavnik za štampu zapadnog Vojnog saveza je OdgOVOrio.

— Savet NATO je ovlastio generalnog „sekretara Alijanse Manfreda Vernera da generalnog sekretara UN Butrosa Galija obavesti o daljoj razradi tekućih vojnih planova, kao i da mu sugeriše kakva bi mogla da bude uloga NATO u obezbeđivanju poštovanja zone zabranjenog leta nad BiH, posebno u domenu komande ı kontrole.

PORTPAROL KOPREDSEDNIKA ŽEMEVSKE KONFERENCIJE ~ :

ја отео

Ženeva. — Mirovni pregovori o Bosni i Hercegovini trebalo bi da se nastave naredne sedmice u Palati nacija u Ženevi, izjavio je juče portparol Vensa i Ovena Fred Ekard na konferenciji za novinare. Ekard je, međutim, naglasio da će od ishoda glasanja u Parlamentu Republike Srpske zavisiti da li će nastavka biti.

Predstavnik za štampu je otklonio nedoumice oko toga da li se čeka pristanak bosanskih Srba na ceo paket predloga — Ustav — mape — mirovni sporazum. Precizirao je da se od njih čeka odgovor na devet ustavnih principa kopredsednika, a da će druga dva dokumenta tek biti

PETER GLOC U „CAJTU“ DIŽE

predmet diskusija u nastavku pregovora.

Ekard je ukazao i na to da u procesu pregovaranja svaka delegacija ima pravo na konsultacije sa svojom Skupštinom ı da je „izvesna pauza“ dozvoljena, kao što je sada data bosanskim Srbima. Izrazio je, međutim, bojazan да kopredsednici neće imati previše strpljenja ako se to bude često ponavljalo.

Ekard nije želeo da se izjašnjava o tome šta će biti s konferencijom o BiH u slučaju da Skupština Republike Srpske odbije ustavne principe. Samo je kratko odgovorio: „Ne izjašnjavam se ni na kako „ako“.“

Povodom pisanja „Gardijana“

GLAS PROTIV POLITIKE EZ |

Evropske дгезке џ

Ugledni socijaldemokratski političar Peter Gloc digao je glas protiv politike EZ i Nemačke prema bivšoj Jugoslaviji. On smatra da se EZ „mora odlučiti“, upozoravajući da promena politike prema bivšoj Jugoslaviji „već kasni“ Glocova analiza, koju juče objavljuje hamburški nedeljnik „Cajt“, verovatno je dosad najargumentovanija OVdašnja kritika grešaka Evrope, Nemačke, ali i Jugoslavije.

Gloc najpre nipodištava, čak ismeva sankcije protiv SRJ, koje, doduše, nisu bez efekta, ali kakvog? Gloc navodi da, na primer, srpski intelektualci ne mogu da citaju „uništavajuću kritiku svoje zemlje“ u nekim nemačkim novinama, jer strane štampe nema zbog sankcija. Ali, Milošević — koga Gloc naziva „najgorim nacional-boljševičkim demagogom na Balkanu” — može „za sve svoje neuspehe da se izgovara sankcijama“.

Gloc zatim smatra da bi vojna intervencija u Bosni „odavno bila moralno legitimna“, ali pita sta bi značila, ko bi je izvršio i kuda bi vodila? Navodeći konkretne razloge, Gloc je protiv nje zato Sto bi bila suviše rizička i komplikovana.

Po njemu, zapadna Evropa je glavnu grešku počinila kad je podržala nacionalne države u višenacionalnoj sredini, jer je „ideja „da se postojeće granicc

zavisnih federalnih država, često veštački povučene, učine granicama nezavisnih nacionalnih država morala voditi u rat“.

— „Niz pogrešnih poteza evropske politike u Jugoslaviji“ počeo je „neoprostivim pritiscima Nemaca za priznanje Slovenije i Hrvatske“ a „priznanje Bosne je odmah odvelo u bosanski rat“, konstatuje Gloc i dodaje da se uzalud postavlja pitanje kako to da isti ljudi, koji su višenacionalnu Jugoslaviju proglasili mrtvom državom, veruju da je višenacionalna Bosna sposobna za ŽIVOT.

Kao „krunu“ grešaka EZ, on ocenjuje nepriznavanje Makedonije zbog protivljenja Grčke. Evropa se „grubo govoreći“, ističe Gloc, mora pribrati, a to pribiranje znači „odustajanje od nekih laži kojima se zavodi politika EZ (takođe ı UN). Gloc ih je naveo četiri. ;

Prvo: „Makedonska država će biti sposobna za život samo ako je Zapad odmah prizna, ekonomski podrži i garantuje joj granice, sve do rizika da Grčka izađe iz EZ”.

Drugo: „Kosovo, koje je istorijski, bez sumnje vekovima bilo srpsko tle, Srbija neće moći da zadrži trajno. Pritisak albanskog stanovništva je prevelik, šanse za autonomiju pod srpskom vlašću verovatno Je nepovratna, za Sta krivicu snosi, prc svcga,

„pod komandom“ NATO

Verner je juče te predloge prosledio generalnom sekretaru, a odluka o njima, precizirao je port—parol NATO, u nadležnosti je svetske organizacije, odnosno Saveta bezbednosti.

Tako je, nakon Saveta ministara EZ (koji je uputio ultimatum bosanskim Srbima i zapretio „totalnom izolacijom“” SR Jugoslavije), britanske vlade (koja je u Jadran uputila ratne brodove, avione, helikoptere i artiljeriju, kao pojačanje svojim „plavim šlemovima“), obeju američkih administracija — odlazeće (Iglberger) „lideri bosanskih Srba su lažovi“) i dolazeće (Klinton: „Miloševiću treba suditi za ratne zločine“), i NATO juče pokazao da nije impresioniran ni Karadžićevim uslovnim pristankom na „ustavna načela“, ni Miloševićevim naglim preobražajem u „mirotvorca“. Ostavljajući obojici kratak rok da ih uvere u suprotno, ponašaju se kao da se u utorak uveče u Ženevi ništa nije dogodilo i nastavljaju pripreme za — „zlu ne trebalo“.

Раја o navodnoj Vensovoj nameri da se povuće sa funkcije kopredsednika Konferencije, Ekard je naglasio da „Sajrus Vens to ne namerava da učini“, ali je nagovestio da će Vens ubuduće više boraviti u Njujorku radi „drugih poslova“.

Na pitanje da li će Slobodan Milošević i Radovan Karadžić moći da računaju na „amnestiJu“, ako prihvate paket mera za rešavanje bosansko-hercegovačke krize, Ekard je odgovario: „Pitanja amnestije rešavaće međunarodni sud za ratne zločine, a ne međunarodna konferencija o bivšoj Jugoslaviji“.

Tanjug

NEMAČKE

сени

Milošević. Ko, međutim, menja istorijske granice na štetu Srba, taj mora da bude spreman za korekturu granica u korist Srbije na drugim mestima, na primer u srpskim oblastima u Hrvatskoj ı BiH. Jugoistočna Evropa se ne može trajno zadovoljiti, ako se njen najjači narod baci na tle“.

Treće: „Bosanska nacionalna

država, u kojoj bi Srbi i Hrvati

bili manjina, bila bi ostvariva samo višegodišnjom okupacijom, što više niko ne traži Hrvatski nacionalizam u zapadnoj i srpski nacionalizam u istočnoj Hercegovini mogao bi se suzbiti samo silom. Bosanska ustavna država, dakle višenacionalna država sa apsolutno izjednačenim etničkim grupama koje žive u regijama vclike samostalnosti, možda je još ostvariva. Vens i Oven se sada bore za takav model, a onaj ko sada ruši njihov plan, na srednju stazu maršira direktno ka velikoj Hrvatskoj i velikoj Srbiji“.

Četvrto: „Većina novonastajućih država u bivšoj Jugoslaviji, oslonjenih na sebe Samc neće biti sposobna da preživi ekonomski, Jedina šansa za taj prostor stoga je neka vrsta „balkanskog saveza“, jugoistočne EZ, za koji bi se morale pridobiti i Bugarska, Rumunija i druge okolne države“.

Тапјод

Zamoljen da komentariše izjavu predsednika Vlade Hrvatske Hrvoja Šarinića datu u Rimu prekjuče — kako bi „dolazak Dobrice Ćosića u Zagreb bio kruna sadašnjih napora da se normalizuju odnosi između Jugoslavije i Hrvatske“ — Dragoslav Rančić, savetnik predsednika SRJ, izjavio je „Borbi“ sledeсе: — Znajući način razmišljanja

Vašington. — Novoizabrani američki predsednik Bil Klinton izjavio je da će zahtevati da se srpski predsednik Slobodan Milosević, koga Zapad smatra glavnim zaštitnikom bosanskih Srba izvede pred sud za ratne zločine. — Neke od stvari koje su učinjene tamo nesumnjivo predstavljaju kršenje međunarodnog prava“ — izjavio je Klinton u

а! Бегдек зкерћ

Vašington. — Američki državni sekretar Lorens Iglberger izrazio je skepsu u pogledu rezultata ženevskih pregovora. U razgovoru sa novinarima u avionu tokom leta od Pariza do Vašingtona prošle noći, IgIberger je izrazio sumnju u efekat Karadžićevog prihvatanja plana za razrešenje sukoba „sve dok ga ne prihvati samoproklamovani parlament i dok on stvarno ne potane operativan“.

iglberger, kako javlja Frans pres, takođe smatra da su „bosanski Srbi i Vlada u Beogradu, koju je u Ženevi predstavljao Slobodan Milošević, shvatili da su otišli predaleko i da se više neće čekati sa žestokim odgovo-

BUTR05 GALI

predsednika Ćosića, procenjujem da je mala verovatnoća da će on otputovati u Zagreb dok se Srbi i Hrvati ubijaju u Bosni. Tek je postignuta saglasnost o tome da treba da se normalizuju odnosi između dve države, sam sporazum još nismo razmatrali, a do tada ostaje politika malih koraka, pre svega da se oživi saradnja međudržavnih komiteta SRJ ı Hrvatske. 6.5,

гес 50

emisiji „Prajm tajm lajv“ američke TV mreže EJ-Bi-Si. — Da li je on ratni zločinac zavisi od toga kakva je naređenja izdavao, šta je znao o onome što je mogao sprečiti, po pravilima Nirnberga. U svakom slučaju-to treba istražiti“. Klinton je ponovio da će odlučno zahtevati istragu za koju se izjasnila i administracija predsednika Buša. Rojter

о rom međunarodne zajednice“.

Odlazeći šef američke diplomatije podsetio je na „muslimansko nezadovoljstvo Ženevom“, koje mu je preneo turski ministar spoljnih poslova Četin, ali smatra da „takva osećanja nisu opasna, sem možda onih koja dolaze od strane iranskih fundamentalista“. Upitan za sudbinu američkih pokušaja da se u Savetu bezbednosti izglasa rezolucija o upotrebi sile u „zaštićenim zonama“ na bosanskom nebu, Iglberger je naglasio da oni „nisu propali, mada treba razrešiti neke teškoće“ ı da će rezolucija, ipak, biti usvojena, „pre ili kasnije“. Tanjug

Nastaviti podrsku pregovorimid

Njujork. — Generalni sckretar UN Butros Gali zatražio je od Saveta bezbednosti da nastavi podršku Ženevskoj konferenciji da bi se „konsolidovao postignuti napredak“, i s te osnove, išlo dalje u rešavanje jugoslovenskc krize.

Postignut je — izveštava Gali

— Savet bezbednosti — „potencijalno važan napredak, posebno u pitanju ustavnih aranžmana za BiH“, a kopredsednici Zcnevske konferencije nastavljaju razgovore sa svim stranama i očekuju potvrdu saglasnosti koju je Radovan Karadžić dao za predložene principe.

Oven i Vens u Zagrebu

Zagreb. — Međunarodni mirovni posrednici lord Dejviđ Oven i Sajrus Vens stigli su juče u Zagreb radi razgovora sa prcdsednikom Hrvatske Franjom Tuđmanom i bosanskim predsednikom Alijom Izetbegovićem o tro-etapnom planu za okončanje sukoba u Bosni i Hercegovi-

ni.

Pre početka razgovora koji su, kako javlja Rojter, otpočeli u zgradi hrvatskog Predsedništva nijc bilo izjava za štampu. Agencija navodi da je najavljeno i učešće lidcra bosanskih Hrvata Mate Bobana na ovom sastanku .