Борба, 19. 01. 1993., стр. 27
e api ере
УУ
БОРБА УТОРАК 19. 1. 1993.
У Београдским апотекама лекова је све мање. Из дана у дан ситуација постаје све тежа, а редови испред и у апотекама су све дужи. Наравно, све то пропраћено је и све нервознијим пацијентима. Уколико би се тражио неки од разлога зашто је тако било би их напретек. Званични извештаји из апотекарске установе: „Београд“, главног дистрибутера лекова у двомилионској метрополи, говоре да је у децембру недостајало 568 врста лекова. Сетимо се само, у новембру тај број је износио „само“ 475 дефици-
тарних лекова. Како нам је“
рекла јелица Штрбац, стручни саветник у Центру за информисање о лековима, постоје читаве групе лекова којих на тржишту нема. Најдефицитарнији су неуролептици, анксиолитици, недостају још антиепилептици, бронхоплазмолитици, кардиотоници, цитостатици, антиникотици...
„Из ових група на тржишту се може наћи само покоји
_ ЧИЈИ ЈЕ ПОСЛОВНИ ПРОСТОР
|еснице или
Заједнички Фонд пословног простора Града и општина, _ тренутно издаје у закуп 532:245 квадратних метара пословног простора процењене вредности од 519 милиона америчких долара. Вредност простора био би и већи дау - последње две године већина _ београдских општина није изузела 180.000 квадратних метара простора из Фонда и - поверила их на газдовање својим јавним предузећима. Од београдских општина у оквиру Фонда и даље егзистира пословни простор Врачара, Старог Града и Раковице. Поред Града и општина за пословни простор животно су заинтере= совани и трговци али и приватници који плаћају закуп · Фонду, а желели би да постану његови власници. Тако Град, Општине, трговци, самостал'ни предузетници, свако на свој начин, улази у „борбу око " пословног простора“... Секретар Заједничког фон„да пословног простора Града и "општина, Зоран Нешић смат| ра да се у последње две године _ „искристалисала идеја да се
„представник“, иначе у великом броју их нема“, каже Штрбац. Забрињава чињеница да ситуација са снабдевањем постаје неподношљива и за приватне апотеке, које су до сада по неком правилу биле много 60ље снабдевене него државне. Са петог семинара приватних апотекара Србије којем је присуствовало 320 (од 450 колико има Удружење), с обзиром да је фармацеутска индустрија уместо тражених 158 одсто поскупљења добила „само“ 53 процента, стигло је упозорење — апотеке би ускоро могле бити празне.
Директор зрењанинске „Jyгоремедије“ (која је била главни спонзор овог семинара) мр Срђан Каменовић је овом приликом напоменуо да ће „несташице сигурно бити, јер са одобреним поскупљењем апотекари нису у стању да покрију ни основне трошкове“.
У том семинару изражено је и задовољство због чињенице да су по новом Закону о здравственој заштити успостављен
градским пословним простором управља путем деоничарства“. Деонице би између себе, по Нешићу, поделили власници пословног простора — Град и општине. Поред ове идеје Нешић помиње идеју оснивања холдинга у којем би се поново нашао „одбегли“ пословни простор.
Трговци који плаћају закуп Фонду су тренутно најагилнији у решавању „енигме“ пословног простора. Недавно, под покровитељством Удружења трговине Привредне коморе Града „бацили“ су се на израду нацрта Закона о откупу пословног простора који би по својој методологији требао да буде сличан актуелном Закону о откупу станова. У својим настојањима, трговци се ослањају на Закон о национализацији из 1958. године, али и, како сами кажу, „немалим улагањима у оплемењивање ентеријера — односно радне средине". Свој нацрт Закона трговци су послали и републичком Министарству за трговину и туризам, и надају се позитивном одговору.
равноправан однос између приватних и државних апотека. Због ниске дозвољене стопе поскупљења и укупне ситуације у снабдевању лековима, како смо сазнали, представници фармацеутских фабрика у току јучерашњег дана је требало да се састану са републичким министарством за здравство. Нимало ружичастија ситуација није ни са снабдевањем велетрговина, којима у трци са несташицом понестаје даха. Још крајем прошле године из „Медифарма“ наглашено је на могућу кризу у снабдевању лековима, што због неблаговременог испоручивања лекова од стране произвођача што због неизмирених обавеза велетрговина према њима. Наравно и велетрговинама дугује надлежно министарство...
Ако је тачна она народна да се по јутру дан познаје, ова го-
дина ће бити још сушнија у
„очувању здравља“ од претходне. Б. Цани
јенашнионализација
Самостални предузетници-приватници, који такође плаћају кирије Фонду, у начелу подржавају иницијативу трговаца, али сматрају да би Закону о пословном простору требало да следи републички или савезни Закон о денационализацији. Наиме, Радосав Јовановић, секретар Удружења самосталних предузетника, сматра да удружење трговине „иде линијом“ — „да им се уступи све оно што је национализовано“. Претходно, вели Јовановић, Република или Федерација требало би да стави ван снаге Закон о национализацији из 1958. године, потом сходно Закону о денационализацији да се одреде прави титулари, а тек онда да се донесе Закон о пословном простору. На такав начин би се заштитиле задужбине и легати, којих-је у Београду немали број.
А да је Јовановић у праву, можда најбоље говори читава „запетљанција створена око задужбине Симе Андрејевића Игуманова, о чему је недавно писала „Борба“. Ж. Крстић
Изгледа да се произвођачи хране све више равнају према црном девизном тржишту, јер како друкчије објаснити поскупљење дневне потрошачке корпе у односу на претходну недељу за чак, за који проценат више и до 50 одсто. Јучерашња корпа скупља је од претходне за 12.387 динара јер су од укупно 15 артикала који је сачињавају, цене остале непромењене само код три артикла. За разлику од претходних месеци, када је недељни скок цена ишао константном узлазном линијом од око 10 до 15 одсто, овонедељни скок цена хране покварио је чак, и најчешће, тачну прогнозу нашег сарадника, Златка Панића из Института за тржишна испитивања.
Поскупљење поврћа и воћа, започето са зимским периодом, задњих дана је кулмини-
„рало у драстично, дупло по-
скупљење кромпира, јабука а у стопу их прате и цене купуса и црног лука. Најновије поскупљење млека истањиће још више кућне буџете јер за месеч-
храна „скочила“ 50 процената
но следовање од 30 литара четворочлано домаћинство треба сада да издвоји 30.000 динара. Ту још треба укалкулисати и нове, више цене јогурта и кисело млечних напитака, маслаца. И сир ће ускоро по вишемесечној пракси прескочити цену најквалитетнијег меса од око 19.000 динара. Од пре пар дана, после вишемесечног леда на снази су и нове, дупло више цене шећера и уља.
За месечне трошкове исхране нашем статистичком домаћинству у јануару је потребно фрапантних 1,045.500 динара што прерачунато на децембарску прописану цену рада (од око 150.000) даје мањак у кућној каси од око 700.000 динара. Чак и ако се равнамо по најновијој одобреној јануарској заради од 256.950 динара, четворочлано домаћинство које се храни по нормативима градске Управе за цене, са овим примањима може да се прехрани само до 15. у месецу.
Артикал Цена Цена
11. јануар 18. јануар хлеб тип 500 600 грама 770 770 млеко литар 650 1000 сир 200 грама 1566 1566 јогурт 1/2 литра 726 1189 путер 125 грама 1274 2262 уље 300 грама 455 914 шећер 100 грама 59 126 јаја 4 комада 1320 1840 прашка шунка 300 грама 3171 5846 свињско месо 600 грама 7586 11.328 кромпир килограм 1550 2340 црни лук 200 грама 154 248 јабуке 1 килограм 990 2000 супа кесице 951 951 купус килограм 1230 2470 УКУПНО 22.463 34.850
# Цене су узете из Центромаркета у Чика Љубиној улици
Од јуче скупље 1.000 производе
Потрошаче су јуче у продавницама дочекале више цене око хиљаду производа. На километарски дугом списку, налазе се тестенине, кафа, сухомеснати производи, средства хигијене, слаткиши, сокови, поврће... Највише, око 100 одсто поскупели су детерџенти за прање рубља. Килограм „мерикса“ уместо 2.033, кошта 3.863 динара. Детерџенти за суђе, шампони за косу, сапуни, каладонти, скупљи су између 50 и 100 одсто. Каладонт „азулин“ уместо 980, стаје 1861 динар. Тестенине које производе „Житокомбинат“, „Фиделинка“ и „Данубиус“ стају од 70 до 80 одсто више него прошлог понедељка. Паковање кафе од 100 грама у „аранжману“ „Центропромизвода кошта 1843 динара. Сладокусци ће бити „залеђени“ новим ценама слаткиша. Сви велики произвођачи и овог артикла подигли су цене од неколико десетина до преко 100 одсто. Млечна чо-
колада, на пример од 100 грама коју производи „Соко Штарк“ уместо 1.254, кошта 3.161 динар. Џемови су скупљи око 80 одсто, колико и свеже поврће, купуси грашак.
„Џервин“, „Делишес“, „Таково“, „Навип“ и „Рубин“, подигли су це ге бистрим соковима и сирупима 50 одсто у просеку. Литар сирупа од купине уместо 1.650 кошта 2.700 динара. Скупља су и алкохолна пића — ракија, вотка, вињак сада кошта 14.733 динара. Произвођачи сухомеснатих производа су у односу на друге, рекло би се симболично подигли цене, свега од 10 десет до 20 одсто. Изузетак је јетрена паштета чија се цена више него удвостручила.
Списак поскупљења су зачинили зачини и сијалице. Она од 60 вати уместо 850 кошта 1.980 динара, а пола килограма зачина Ц кошта скоро 5.000 динара. С. Ј,
Ускоро ново поскупљење шећера
Да ни астрономско поскупљење од 110 одсто не значи да ће једног артикла бити у рафовима продавница, доказ је шећер и његово загонетно нутешествије од магацина до трговина ових дана. Иако у „Југо-шећеру“ тврде да фабрике испоручују уобичајене количине магацинима одакле би шећер требао ићи на тржиште, у продавницама га је тешко наћи. Разлог за мистериозан нестанак би можда могао бити у најави новог поскупљења.
Незадовољне одобреном ценом, шећеране ће ускоро поднети нови захтев за корекцију. Слободан Вучковић, комерцијални директор „Југо-шећера“ каже да су шећеране тражиле да произвођачка цена килограма шећера буде од 2.000 до 2.500 динара, зависно од фабрике. Пошто им то није одобрено, уследиће нови „захтев за сагласност“. Вучковић каже да би цена заправо требала да се мења једном недељно. с. Ј.
~
ђ
У |