Борба, 19. 01. 1993., стр. 29
BORBA UTORAK 19. 1. 1993.
POSLE PONOVIJENIH IZBORA ZA GRADSKU SKUPŠTINU
бос Ponovljeni izbori za Skupštinu Beograda u 14 izbornih jedinica nisu doncli značajniju prcraspae delu odborničkih mandata. Socijalistička partija Srbijc, OsvOJivši jos sedam odborničkih mcsta, samo jc potvrdila pobcdu, tako da sada ima 67 od 110 odbornika. DEPOS će sa četiri odbornika izabrana u „trećem krupu“ imati 22 mesta u gradskom parlamcntu. Radikali su dobili još dva odbornika (ukupno 11), a demokratc jcdnog (ukupno dc“VCt): Novo odbornici SPS su: Dragutin Dragović, inžcnjcr (Voždovac Il), dr Dragan Ilić, epidemiolog, član gradske vlade (Voždovac VIII), Filip Božović,
Odbornici Skupstine Beograda po з'гапката
Jovan Ćirilov, bivši predsednik a budući član, još uvek nekonstituisane Komisije za preime~ novanje ulica i trgova Beograda potvrdio nam je lični predlog nedavno iznet pri gostovanju u _ jednoj televizijskoj emisiji da se sadašnji Bulevar Revolucije primenuje u Bulevar Mihaila Pupi-
- па. Izražavajući nadu „da će Komisija što pre početi sa radom“ Cirilov je, podsetio da je predlog
-PRINOVA U 700 VRTU
Sami dobio potomka
U petak uveče, u Vrtu dobre
nade, rođen je muški potomak
legendarnog šimpanze Samija. Mali šimpanza, rođen carskim rczom, već je podneo breme „dece slavnih roditclja“: njegov prvi dodir sa svetom snimili su \fotoreporteri, ekipa ginckologa koja je porođaj izvršila davala je izjave o „bebi“ teškoj 1.400 gra·ma. a nakon ccle gungule, mali - šimpanza dobio je adekvatan ismeštaj ! negu... Vuk Bojović, dao mu je imc Sami. I zvezda je rođena... i S.R.
U SUSRET NOVIM PREIMENOVANJIMA ULICA –
KV trgovac (Zemun VII), Dušan Jankovic, rudarski inženjer (Lazarevac Il), Slobodan Drobnjaković, inženjer organizacije rada (Novi Dcograd IV), Slobodan Perić, pravnik (Palilula VI) i Ratko Jokić — Rade, nastavnik, direktor OŠ „Zaga Malivuk“ (Palilula X).
DEPOS се predstavljati: dr Đorđe Ilić, Ickar (Voždovac Ili), Vidoje Nikolić, mašinski inžcnjer (Vozdovac IV, pobedio mr Vojina Radevića (SPS) dircktora Gradskog fonda za zemljište i putcvc, člana GO SPS BDceograda), dr Slobodan Drobnjaković, Ickar (Voždovac V), ı Dragutin V. Vesic inženjer tehnologije (Voždovac VI). i
Novi odbornici SRS su Srđan
SRS 6%,
siranke
za prcimenovanjc ulicc „7. jula“ u ulicu Kralja Pctra vcć „kovcrtiran“ i da njegova sudbina „zavisi od određivanja budućcg datuma državnog praznika“. Tako je bivši a možda budući prcdsednik Komisije, nagovcstio još jednu buru oko prcimcnovanja ulica. Deo javnosti, verovatno sc još uvek seća koliko jc samo prašine podiglo prošlogodišnjc preimenovanje desctak značajnih beogradskih trgova i ulica.
NOVI ODBORNICI S0 RAKOVICA
Рејомта
Radnička Rakovica je posle druBog izbornog kruga prvi put dobila višestranačku Skupštinu opštine. Apsolutnu većinu zadržao je SPS sa 26 od 50 odborničkih mesta, dok će posadu sada i zvanično „socijalističke tvrđavc” činiti još 16 radikala, pet odbornika iz koalicije DEPOS i troje dcmokrata. U odborničkim klupama jedna petina biće žene (scdam iz SPS-a, dve radikale i jedna predstavnica Demokratske stranke). Prva sednica Skupštine opštine u novom sazivu Očckuje se 26. januara.
Odbornici Socijalističke partije Srbije su Zoran Bodiroga (mašinski tehničar), Savka Bakić (sekretar Mesne zajednice), Nada Đorđević (samostalni privrednik), „Nikola „Jovanović (profesor), Miladin Doković (nastavnik), Momčilo Pivić (profesor), Dragan Mašić (dipl. inženjer vazdušnog saobraćaja), Slobodan Jakšić (dipl. ekonomista), Radovan Jovanoivć (dip. inženjer mašinstva), Cvetko Jovanović (automchaniačr), Radivoje Simeunović (dip. ckonomista), Milan Đikanović (penzioner), Slobodanka Mladenović (tehnički sekretar), Slavica Tanasković (dipl. pravnik), Milica Bjelogrlić (domaćica), Vesna Dumanović (ekonomski tehničar), Ljiljana Antonijević (profcsor), Ivan Mihajlović (poljoprivrednik), Zoran Jevtić (dipl. pc-
ilisti potvrdili pobedu
Kolarić, komercijalista (Zemun VIII) i Miroslav Ranković, službenik (Rakovica I) a Demokrat-
_ ske stranke dr Velimir Simonović, profesor Univcrziteta, poslanik u srpskom parlamcniu (Palilula i).
Socijalisti, i ovop pula, uspeh, na lokalnim izborima u Deopradu duguju prce svesna местокот izbornom sistemu: osvojili su 45 odsto plasova, a dobili 60 odsto odborničkih mesta. DEPOS jc, sa druge strane, izpgubio po Istom principu — dobio 42 odsto glasova a imaće 20 odsto odbornika. Demokrate su dobile više plasova (7 odsto) od radikala (6 odsto) a osvojilc dva odbornička mesta тапје. P.G.
DS 7%
Glasovi koje su u Beagradu osvojile cćefiri vodeće
Da živimo u društvu u komc sc ı imena ulica izpolitizovana, možda najboljc pokazujc primcr prcimcnovanja ulice Maršala Tita, koja jc izgubila svoj naziv tck poslc čctiri prcdlopa i tri skupštinska zascdanja. Vremc ćc pokazati da li će 110 novih odbornika gradskc skupštinc biti cfikasniji u prcimcnovanjima, ili ćc to biti razlog višc za lomljcnjc političkih kopalja i sučcljavanja različitih političkih opcija. Z.K.
595
dagog), _ Топичау — Рамјомке (clecktroinženjcr), Mirko Jovanović (automchaničar), Slobodan Čikoš (saobraćajni tchni-. čar), Zdravko Marić (ckonomista), Mioderag Jeknić (diplomirani ckonomista), Radovan Popović (mašinski inžcnjcr) i Lazar ·Đoređvić (VKV automchaničar). Srpsku radikalnu stranku prcdstavljaćc Svetlana Miladinović (dipl. ckonomista), Branislava Devetaković (službenik), Milan Kocić (fizičar), Radđiša Dakić (dipl. inženjcr), Vladisav Mitrović (VKV bravar), Radivoje Cerović (radnik), Žarko Avramović (mašinbravar), „Miroslav Đrođević (radnik), Slobodan Mijailović (radnik), Dragoslav Miličković (dipl. inžcnjcr clcktrotchnikc), Jordan Brkić (vozac), Milan Đokić (KV radnik), Živorad Glišić (bravar), Gojko Bešević (tehničar), Zlatan Đorđević (elektromehaničar) i Miloš Živanović (penzioncr). Odbornička mesta iz koalicijc DEPOS izborili su Dragan Dragović (komercijalista), Goran Mutavdžić (nastavnik), Zoran Aleksić (radnik), Mirko Rakić (automehaničar) i Predrag DoSRO (samostalni preduzctnik). Troje prcdstavnika Demokratske strankc su Svetislav Ćirić (dipl. inzenjer tehnologijc), Tatjana Stanković (inženjer) i ivan Popović (studcnt). B.Đ.
~ РЕРО5 42%,
Savska padina, prcdeo Веоргаda koji sc od Tcrazija spušta ka rečnoj obali jedan je od najstarijih, gotovo, čisto srpskih slam-
bcnih, trgovačkih i zanatskih kvartova prada. Celo područje, prvenstveno zbog toga što jc bilo nascljcno srpskim trgovcima i zanatlijama, koji su u Čctvrtoj dcccniji prošlop veka kada su sc ovdc nascljavali predstavljali građansku klasu Srbijc u povoju, puno Jc spomcnika kulturc od kojih su ncki monumcntalni. Većina su ipak niskc kuće kojc su zadržalc izglcd koji su im dali njihovi vlasnici krajem prošlog vcka. |
Tri karaktcristične građevinc za Savamalu na putu su da ncstanu, ako Zavod za zaštitu spomcnika kulturc nec budc uspco da sc izbori da njegovo mišljcnjc budc presudno. U pitanju su kućc u Ulici Gavrila Principa 10,
12 i 14 koje su Urbanističkim planovima za Zeleni vcnac predviđenc za rušenje. Njihovo mosto trcba da zauzmu poslovni ccntri Čiji Jc projcktant „Acroinžinjering“. Kuća u Јир Вордапоvoj 8, takođe, jc trebalo da budc srušcna, ali jc zbog insistiranja Zavoda na njenom očuvanju, uklopljena u planirani novi izglcd Zcilcnog vcnca.
Tri objckta prcdviđena za rušenje, možda na najbolji način odslikavaju razvoj ovog dcla Bcograda. Prizemnc porodičnc kuće u Gavrila Principa 10 i 12, iako sazidanc krajem dcvctnacstog, izgledom su bližc sredini
REPUBLIČKO MINISTARSTVO ZA ZAŠTITU ŽiVOTME SREDIME
LIM 'lIEi“W|
U okviru svojih rcdovnih aktivnosti inspckcija za zaštitu ŽIVOInc sredinc jc dobila informaciju da jc bcogradski Institut za tchnologiju ncuklcarnih i drugih mincralnih sirovina izvršio transport 11 buradi (oko 300 kolograma) niskoradioaktivnog matcпјаја — очтотазеп! uran (urandioksid, amonijumdiuranat ı natrijum diuaranat) od Hcograda do Grabovicc kod Kalnc. S obzirom da jc utvrđeno da ovaj transport nijc, shodno članu 74. Zakona o zaštiti životne sredine, prijavljen nadlIcžnim organima „podnećcmo protiv prekršioca prijavu sudskim organima. Ovo jc rcčcno na jučc-
„Lasta“ dobila
prošlog уска, Када је рогомо сеla Savamala bila sastavljena od ovakvih građevina. Kućc imaju tradicionalnu (ćirilično) „G“ osnovu, i najbolic odslikavaju arhiteckturu vrcmcna kada su sagradcnc. Upravo zato što u Bcogradu ncma mnogo objckata njihovih karaktcristika, Zavod ih jc valorizovao i zaštitio kao kulturno-istorijske vrcdnosti. Trcćoj u nizu ugroženih, jcdnospratnici u broju 14, sprat jc dozidan 1926. i od svc tri ona jc u „najmanjc iošem“ stanju. Za dvorišni dco ovc kućc Zavod jc dao saglasnost da budc porušcn, samo pod uslovom da ulični dco ostanc nctaknut. U istom nizu, ali u broju 8, stoji ugaona kuća, koja je prcma cvidenciji Zavoda najvrcdnija. Ona jc bila vlasništvo porodicc Antula, sazidana jc 1876. godinc i najbolji jc predstavnik IDrugc fazc u izgradnji Savamalc, kada počinju da sc zidaju rcprczcntalivnijec ŠCStOSpratnc porodične kuce, kojima jc poslovni prostor u prizcmlju. Gordana Gordić, istoričar umctnosti u pradskom Zavodu za zaštitu spomcnika kulturc, ističc da jc još 1961. godinc formirana komisija sastavljena od ug-
Icdnih istoričara, istoričara ите този ! агћискага Која је napravila spisak građevina
vrcdnih za istoriju Bcograda. Sa tim spiskom Jc Zavod osnovan i počeo da radi, a u njemu sc kuće u Gavrila Principa navode kao vrcdnc zaštitc. Da li su onc danas manjc vrcdnc? — А. Вотјеук
rašnjoj konferenciji za štampu u Republičkom ministarstvu zaštitc životnc srcdince.
_ Tom prilikom istaknuto je da sc prema izjavi ljudi iz ovog Instituta radi o poluproizvodu niskc aktivnosti prirodnog urana, a nc radioaktivnom otpadu. Dopremljena burad se nalaze u zaključanom magacinu zajedno sa dotrajalom opremom i čuvaju se na bezbedan način, a životna sredina na tom prostoru nije ugrožena usled povišenog nivoa radioaktivnog zračenja. Opasnosti bi bilo, rečcno je, jedino u slučaju da u zgradi u kojoj se nalaze burad izbije požar. 6.
pet
autobusa od „Iirapusca“
U „Lastu“ je iz „Ikarusa“ do juče stiglo pet autobusa „harmonika“ za prigradski saobraćaj, a do kraja meseca još dcvet vozila: dve „harmonike“ i pet „solo“ autobusa. — 1 пи Као ! Gradsko saobraćajпо ргедихесе Киђипто 5 гезегvnim delovima — rckao je juče generalni direktor Miroslav Gavrić. Najviše da nedostaju vazdušni jastuci i klinasto reme-
nje koje na hladnom vremcnu sve češće puca. ·'Zbog preopterećenosti autobusi „Laste“ se poslednjih meseci sve više kvare. Pošto nema para za nabavku novih autobusa, „Lasta“ je juče odlučila da jedan deo voznog parka uskoro pošalje na remont u zemunsku fabriku autobusa. S:S:
~,
||