Борба, 20. 02. 1993., стр. 4
(ЕВЕРНОДАЛМАТИНСКО РАТИШТЕ
Нова офанзива хрватских снага
Книн. — Снажним комбинованим нападом, уз артиљеријску подршку, хрватске снаге су јуче кренуле у продор из правца Галовца у задарском залеђу према селу Шкабрње у правцу Бенковца. Српска одбрана успешно задржава напад, не дозвољавајући продор према Бенковцу, нити одсецање српских снага у селу Земуник Горњи и линије одбране Биљане Доње — Смилчић. Истовремено, хрватске трупе изводе артиљеријска дејства на правцу Поседарје — Новиград, уз повремене покушаје да потисну српске борце према Бенковцу и споје се са снагама које су кренуле у напад из Галовца. Како саопштавају војни извори, на централном делу фронта, на линији Ислам Латински — Кашић, углавном је било мирно, што се приписује добро организованој српској одбрани која је сломила све претходне хрватске покушаје да учине нешто више на том правцу. На осталим деловима севернодалматинског ратишта оглашава се артиљерија, а хрватски артиљерци не гађају само војне, него и цивилне циљеве на бенковачком и обровачком подручју. На Велебиту се и даље воде слабије пешадијске борбе за контролу стратешки важних узвишења.
У последњих десет дана у овим борбама је, како је казао пуковник Коста Новаковић, портпарол Главног штаба Српске војске РСК, погинуло осам, док је рањено 39 српских бораца.
Хрватске снаге настављају
са провокативним дејствима на деловима личког ратишта
код Госпића, а провокације су
забележене и на Кордуну и на Банији. На питање новинара како коментарише последње
догађаје у Вуковару, пуковник
Новаковић је рекао да Главни
штаб Српске војске није надлежан за то питање, а на молбу да каже зашто су у вуковар-
ске догађаје укључени неки
добровољци и Жељко Ражња-
товић Аркан који се налазе под јединственом командом
Српске војске, пуковник Новаковић је рекао да поједини љу-
ди са овог ратишта одлазе на допуст и да то нема везе са Главним штабом.
Војни извори саопштавају
да располажу поузданим подацима да становништво Задра масовно напушта град, те да на излазу из овог града у луци чека колона возила дуга преко осам километара. Такође се тврди да, због слабог одзива на мобилизацију, у Ријеци
хрватске власти масовно мобилишу и упућују на фронт
Муслимане. С. Радуловић Заустављен непад
Книн. — Војска РСК зауставила је јучерашњи напад хрватских снага према Бенковцу, сазнаје синоћ допис-
ник Танјуга из извора блис-.
ких Главном штабу Војске РСК."
Линија одбране остала је непромењена, тврде војни извођи у Книну.
У Вуковару смењени „Мавртићеви људи“
Книн. — Министарство унутрашњих послова РСК јуче није реаговало у вези догађаја у Вуковару где је под неразјашњеним околностима дошло до смењивања помоћника министра унутршањих послова за Славонију, Барању и западни Срем Илије Којића и још неколицине службеника МУП-а и СУП-а. Из кругова блиских Влади РСК, у Книну се може сазнати да су смењени „Мартићеви људи“, што показује да се актуелни сукоб у
ДР ЗОРАН СТАНКОВИЋ
Идентификовано 12 уморених
Зворник. — На Гођанском брду у зворничком крају јуче је настављена ексхумација српских жртава, а у току је и њихова идентификација. Према речима примаријуса др мајора Зорана Станковића, експерта за судску медицину са Војно-медицинске академије у Београду, до сада је утврђен идентитет 12 људи уморених у рејону села Каменице, јужно од Зворника. Ексхумација жртава је у току, па се још не може говорити о укупном броју убијених Срба. Већ је извесно да су многи од њих били изложени беспримерном физичком мучењу пре него што су уморени, а
многи су дословно масакрирани. Tel. 541-151, 555-552 Бах.
AGENCIJSKI CENTAR BORBA
врху крајишке власти пренео на други ниво и да тек треба
» очекивати реакције и нове по-
тезе једне ид стране. „Борба“ такође сазнаје да ускоро из Грачаца треба да почне емитовање владиног програма РТВ Крајине, који ће се моћи преко одашиљача „Ћелавац“ пратити на већем делу Крајине, док ће РТВ Книну бити онемогућено да користи овај одашиљач, па ће тај програм моћи да прате само Книњани. СР.
_ ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ КАЧАРЕНДА
„Страхсота, јад, чемер“
ЗВОРНИК. — Епископ зворничко-тузлански владика Василије Качаренда, са групом свештеника и Бранком Грујићем, председником Скупштине српске општине Зворник, посетио је јуче место масовних злочина над Србима на Елођанском брду у рејону Каменице код Зворника.
О најновијим доказима геноцида над српским народом у источној Босни, епископ Василије је рекао: „То је страхота, јад и чемер. То је одраз менталитета и културе, а изнад свега је то одраз немања вере у душама оних који то чине“. Танјуг
ACI
541-161
БОРБА (УБОТА-НЕДЕЉА 20-21. 2. 1993.
САВЕЗНА ВЛАДА 0 СПРЕЧАВАЊУ НАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ДА ОДЕ У БРИСЕЛ
Злоупотребљене санкције
Још једном су економске санкције против наше земље злоупотребљене, послужиле су као изговор да се спречи сведочење наше делегације о силовањима, у Европском парламенту у Бриселу. Наши представници, као што је познато, остали су без белгијских виза, мада је београдска амбасада — свакако не без смисла за цинизам одобрила визе пилотима авиона за делегацију. Не само да су тако пропали сав труд, време и енергија који су утрошени да се, скрупулозно према личном достојанству жртава, истражи истина о силовању у рату у Босни и Херцеговини, него је у крајњем случају доведена у питање ху-
маност према свим жртвама
рата и спречено дубље разумевање све сложености тог рата.
Став који је на конференцији за штампу прочитао министар за информисање у Савезној влади Миодраг Перишић заједнички је владин и делега-. ције која је остала у земљи. Говорећи о истини „коју редовно силују лоши и необјективни новинари“, Перишић, из вишемесечног искуства, напомиње да су у кампањи 0 силовању „мотиви испод људског достојанства“, што подстиче „расистичку индигнацију про-
- тив Срба како би оркестрира-
но јавно мњење на основу хистеричне "кампање и лажних оптужби, подржало војну авантуру на Балкану“. Специјални саветник председника ћосића др Светозар
Светозар Стојановић
Стојановић ове догађаје види као повод за разговор о спољној политици демократских земаља, о политици људских права у масмедијима, нарочито у истраживачком новинарству. — Оно-што се десило у делу масмедија потпада под тријумфалистичко искушење, јер су се опили тријумфом због распада комунистичког система, па су заборавили на све обзире. Ниво извештаја на основу ког је прављена кампања о силовању је испод сваке критике, али направљен је балон који је пукао у лице оних који су га стварали. Међутим, ко ће да одговара политички и моралHO? Др Стојановић оркестрирану светску кампању у делу штампе назива расистичком, а све у име људских права, Уједињене нације би морале да штите један народ и његова
Миодраг Перишић _
права, а занемарује се принцип легализације, по којем није обавезан да доставља доказе о својој невиности онај ко је оптуживан, већ онај који оптужује. — У такмичењима за хорор-приче, које треба добро продати, учествује читав систем корумпираних и оних који потплаћују. Они производе
_ јавно мњење онако како га на-
ручују владе, а потом се то окреће против тих самих влада јер јавност тражи радикалну акцију, војну интервенцију,
оштре мере... Конференцији за новинаре
присуствовала је и др Олга Драшко, лекарка која је и сама била жртва злостављања у хрватско-муслиманском логору Дретељ у близини Чапљине. Она је смогла снаге да само немо сведочи. Нико од новинара није се усудио да пробије ту баријеру. | M. pamti
ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ 0 СИЛОВАЊИМА У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ
Судбина жене у национализму
Мирко Кларнн
дописник „Борбе“ из Брисела
Ако је целодневна јавна расправа о силовањима у бившој Југославији вођена у Европском парламенту, било чему послужила, онда је то што су страни посматрачи могли да виде и закључе како су све стране у српско-хрватском и босанско-херцеговачком конфликту искрено уверене (или то, барем, убедљиво глуме) да су управо оне највеће жртве ратних злочина.
„Остала сам без речи на ратоборност неких европских посланица, посебно ·-Немиma...” — изјавила је на јучерашњој- конференцији за штампу у бриселском Међународном прес-центру госпођа Надежда Ћетковић, која је у јавној расправи учествовала
као представница београдске организације СОС (за жене и децу жртве насиља). „Нови рат, који су оне тражиле, може произвести само нове жртве“, додала је примећујући како ће у том случају „опет, као најнезаштићенији, највише страдати управо жене и деца!" Све досадашње мере Европске заједнице и Уједињених нација су, по њој, „подстицале рат“. Нарочито санкције, које погађају народ а учвршћују режим. „Погледајте“ — позвала је „шта се ратом и санкцијама постигло у Ираку: народ страда, диктатор је ојачан, опозиција је збрисана“. Исто ће се, упозорила је, догодити и у Србији. ЕН ___- ===
Одговорност политичара
Фриц Калсхофен, председник Комисије УН за ратне злочине изјавио је да „за сада нема доказа да су у злочине непосредно умешани политички руководиоци босанских Срба или Србије“. Познату Иглбергерову листу „ратних злочинаца“ сматра политичким, а не правним, доказом. Па, каже: „Виђао сам често Караџића како парадира ходницима Палате нација у Женеви, где је и моја канцеларија. Хтео сам, у пар наврата, да га зауставим и покажем му на плочу на вратима, на којој пише да сам председник комисије за ратне злочине, али се-нисам усудио .. Да ли је крив, не знам. Не-
мамо још доказа“.
Пошто су неке од учесница у расправи поменуле политичаре који су својим говорима подстицали на ратне злочине, Калсхофен их је позвао да му „покажу формалну изјаву политичког лидера у којој се позива на силовање. „Био би то сјајан доказ“, додао је, примећујући да Комисија истражује одговорност „како војних тако и политичких лидера — ло-
калних и националних — јери
једни и други могу бити одговорни за наређење, подстицање или толерисање ратних злочина, односно за непредузимање мера да се они спрече“. Између Муслиманки, Хрватица и Српкиња — које су, са већ описаним искреним уверењем, убеђивале Европски парламент да су управо оне
највеће жртве силовања и ос-
талих ратних злочина, а да је све остало „непријатељска пропаганда“ — и ратоборних Немица које су позивале на крсташки поход против „српског варварства“, учешће гђе Ћетковић у јавној расправи деловало је као прича из неког другог филма.
Рат је, обавестила је Европски парламент гошћа из Београда, „поништио све резултате које су, до сада, оствариле жене у бившој Југославији“. Жене су, у рату, поново постале „власништво мушкараца“ и „ствар у рукама војника“. Њиховим фетусима додељена је „националност силоватеља“, а националистичке су политике одредиле женама „улогу инкубатора у служби Државе, Цркве и Нације“. Од почетка
рата, рекла је гђа Ћетковић,
наводећи _ податке _ службе СОС, знатно су повећане све форме насиља против жена, и то у Београду који није „на фронту“, и у Србији која „није у рату“. Навела је неке од најучесталијих: брачна силовања по повратку са фронта, силовања избеглица од стране рођака или пријатеља код којих су нашли уточиште, силовања малолетница (од 12, 13 и 14 година), силовања под претњом
оружја.