Борба, 20. 02. 1993., стр. 6
DEMOKRATSKA STRANKA ma e Ž
отој
Predsednik Demokratske stranke Dragoljub Mićunović otputoџасе ц ponedeljak u kraću posctu Rusiji, saopšteno jc juče na konferenciji za štampu DS.
Tom prilikom, Mićunović će, prema sopstvenim гесипа, розеtiti Vrhovni sovjet i Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
— Nalazimo se na velikoj prekretnici, pred šansom da uđemo u mir. Pritisci da se rešcnje za rat u Bosni pronađi, pojačani su, a novost predstavlja i aktivniji izlazak Rusije na mceđunarodnu scenu, posebno na Balkan. Rusija treba da donese veoma važne odluke i smatrali smo, da je upravo sad pogodan trenutak da obnovimo ranije
Beograd. — Iako u dokumentima svetske organizacije piše da za hranu ne važe odredbe ekonomske blokade, male su nade da će Komitet za sankcije Jugoslaviji odobriti uvoz naftnih derivata i prirodnog gasa za grejanje, proizvodnju hrane i lekova.
Ovu skepsu dr Ljubomir Madžar, savezni ministar privrede objašnjava činjenicom da i pored svih obećanja iz Njujorka Jugoslaviji zimus nije stiglo traženo odobrenje za Ovaj] uvVOZ. Zvanično, i pored spremnosti huтаппатпор одеђепја ОМ да Киpovina još u septembru traženih energenata dobije „zeleno svetlo“ odobrenje je „na ledu“ zato što SRJ nije našla merodavnu
Јаре ееве
+
e u Rusiju
kontakte sa ruskim zvaničnicima, rekao je Mićunović podsećajući na svoj prošlogodišnji susret sa predsednikom ruskog Parlamenta Hazbulatovim.
Do posete dolazi na inicijativu Demokratske stranke, rečeno je, a o tome su obavešteni i predsednik Ćosić i ministar spoljnih poslova Đukić.
e Na čemu temeljite optimizam da će do mira uskoro doći?
— Vode se intenzivni pregovori, postoji načelna saglasnost oko Vens-Ovenovog plana, a i svest o ncophodnosti pronalaska mirnog rešenja. Uostalom, Vens i Oven izjavljuju da je mir nadohvat ruke, odgovorio jc Mićunović. UUBOMIR MADŽAR
папа =
međunarodnu organizaciju da verifikuje plan uvoza izložen u
zahtevu. Druga otežavajuća okolnost je da UNPROFOR „ne-
ieš „18
· Madžar.
Iz desetominutnog razgovora sa novinarima izdvajamo komcentar predsednika DS na inicijativu Aleksandra Taskovića da se istraži poreklo Vojislava Šešelja. — Istraživanje nečijeg porekla je ispod svakog političkog standarda, pogotovo to ne treba činiti preko komisija. Međutim, ako neko, kao Šešelj, insistira na nacionalnom poreklu drugih, to onda može da mu se vrati kao bumerang. Istraživanje porekla je nešto najmračnije, i mi sec nadamo da to neće postati opšta pojava. 5.2.
еф“
ma opremu i nadležnost“ da kontroliše potrošnju goriva uvezenog na ovaj način.
— Naš ambasador u Njujorku još uvek pokušava da izdejstvuje odobrenje ali, sa humanitarnom naftom, jednostavno, nismo imali sreće. Idcja da se Ujedinje-
_ nim nacijama uputi zahtev za” uvoz prirodnog gasa, neophod-
nog za proizvodnju veštačkog đubriva — pa prema tome i hrane potekla je pre nekoliko dana iz savezne vlade. Ministarstvo privrede sada stručno obrazlaže koje su nam količine potrebne, tako da ćemo ovih dana i zvanično uputiti zahtev. A šta će od toga biti — videćemo, kaže dr J. Putnikovic
PREDSEDNIK EVROPSKOG KLUBA PRIVE GOST UDRUŽENJA MENADŽERA
Beograd. — Francuska vlada s nestrpljenjem očekuje moj povraiak i ja ću u ponedeljak francuske i evropske vlasti upoznati
s rezultatima naših razgovora.
Mi u Evropskoj zajednici smo žrtve dezinformacija. Francuska vlada poštuje embargo koji nije želela, a druge zemlje koje su na njemu insistirale, krše ga, ali ne slažem se sa emibargom.
Ovo je na jučerašnjem neformalnom sastanku izjavio BgoSpodin Mišel Žarnoa predsednik uticajnog. evropskog udruženja Prive koji okuplja ugledne menadžere na evropskom prostoTU. 7
Gospodin Žarnoa sa saradni-
RUSKI NOVINARI U MPC e
Ртесен!
Glavni urednici i novinari vodećih ruskih listova: „Pravda“, „Krasnaja zvezda“, „Trud“, „Izestija“, „Novo vreme“, novinari Ruske televizije izneli su juče na konferenciji za štampu u MPC utiske o svom boravku u Srbiji. Posebno ih je potresla poseta Vukovaru koji su uporedili sa Staljingradom. Novinar lista „Krasnaja zvezda” rekao je da srpski narod često gledajući na Istok mnogo očekuje od Rusije a mnogi Rusi to čak ni ne znaju. Izneli su i mišljenje da se sankciје uvedene prema Srbiji „pre
cima bio je gost jugoslovenskog Udruženja menadžera, a zajednička spona nađena je u Obostranom zalaganju za stvaranje uslova za privatizaciju, profit i preduzetništvo. |
— U poplavi raznoraznih naručenih i proizvedenih informa-– cija, smatrali smo da je najbolje čuti ljude, razgovarati i ta istina o nama mora nam odgovarati više nego bilo koja druga“ rekao je predsednik Udruženja menadžera Slobodan Anđić, koji je od nedavno postao i član Prive-a.
Osnovna ideja bila je da se
menadžeri upoznaju sa propisima koje donosi EZ da im se
ent uloga pravosidvi
svega odražavaju na narod a nc na političare“ te da bi trcbale biti uvedene i u Hrvatskoj. Žalosno je što bez obzira na dogovore političara ljudi i dalje ginu, kazale su ruske kolege. A što se tiče objektivnosti u pisanju ruskih novinara o stanju u Jugoslaviji rekli su da je to star nekog drupog da procenjuje.
Urednik nedeljnika „Novo breme“ Mlečnik rekao ie pored ostlog da je Jugoslaviju stipla ista sudbina kao o Rusiju. „Na vlasti su bivši komunsilički lidc-
olakša pristup na evropsko tržište i da se ljudi iz različitin regiona u svetu upoznaju sa pravilima igre u EZ — rekao je gospodin Žarnoa. у
— Mi imamo naše delegacije u Africi, Poljskoj i Bugarskoj i pre izbijanja sankcija bili smo zainteresovani da oformimo i delegaciju za Srbiju. U ovom trenutku ne možemo trgovati, ali možemo razgovarati i Spremati se za vreme kad sankcija više ne bude — rekao je Bospodin Žarnoa pozivajući jugoslovenske menadžere da dođu u Pariz na dalje razgovore. — 1.).
o
ri koji su raspirili ideje nacionalizma. Varvarstvo se ovde oseća a predstavljeno je „u srednjoves kovnim“ pogledima starih ljudi“. Na primedbu novinara Каdio-Beograda, banjalučkog „Glasa“ i „Vojske“ da su pomalo razočarani načinom na koji su ruske kolege predstavili svoje listove i situaciju u svojoj zemlji nc pomenuvši pored ostalog ni pravoslavlje — gosti iz Rusije su kazali da se ne treba precenjivati uloga pravoslavlja. 5. Р. 5.
BORBA
SUBOTA-NEDELJA 20-21. 2. 1993.
optužem za
„ођагтапје“ Тодтапа
— Vojno tužilaštvo u Zagrebu podiplo je optužnicu protiv predsjednika Hrvatske stranke prava Dobroslava Parage 1 пјеgova zamjenika Ante Đapića zbog, kako se navodi, „krivičnog djela terorizma i pozivanja na nasilnu promjenu ustavnog poretka Hepublike Hrvatske i svrgavanje najviših organa državne vlasti“.
Uz njih optuženi su i još dvojica čelnika ove stranke — Mile Dedaković — Jastreb i Ante Prkačin.
U obrazloženju optužnice koju objavljuje hrvatska štampa
SUĐENJE PLJEVALSKIM RADIKALIMA
kaže se da su Paraga ı Đapić „osnovali, protivno Zakonu o obrani, stranačku vojsku, paravojnu silu pod nazivom HOS i formirali njezin Ratni stožer“. Nije objavljeno kada će početi glavne rasprave pred vojnim sudom u Zagrebu, ali je najavljeno da će, uz materijalne dokaze, biti pozvano i 27 svjedoka. Paraga, Đapić i Prkačin su, inače, članovi hrvatskog parlamenta, izabrani na prošlogodišnjim izborima. Da bi se mogao provesti ovaj sudski postupak njime je lani izglasano oduzimanje imuniteta. Tanjug
Presuda u ponedeljak
Bijelo Polje. — U ponedeljak, 22. februara biće izrečena presuda Miliki Čeku Dačeviću, Branku Vujoševiću, Jovici Laketiću, Miodragu Odoviću i Tihomiru Vujadinoviću, koje optužnica tereti da su u poznatim prošlogodišnjim pljevaljskim događanjima, kao predvodnici naoružanih paravojnih formacija zauzeli vitalne objekte i putne prilaze u opštini, ugrozili živote ı imovinu građana i na taj način počini-
li krivično delo terorizma, ugrozivši državni poredak Crne Gore i SRJ.
U završnoj reči tužilac Milan Radović je za Čeka Dačevića predložio kaznu od najmanje 15 godina zatvora. Presuda Krivić-
nog veća Višeg suda u Bijelom-·
Polju kojim predsedava sudija Zoran Smoiović, očekuje se s пеstrpljenjem. R. Ilic
DIREKTOR REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU
U Srbiji
не е
ди топа Арапска
Beograd. — U Republici Srbiji ne živi dva miliona pripadnika albanske manjine Како је to ovih dana tvrdio Redžep Ćosja, kosovski lider u senci, izjavio Je juče Tanjugu direktor Republičkog zavoda za statistiku Srbije Milovan Živković.
Na osnovu međunarodnih normi, stručnjaci procenjuju da na Kosovu živi 1.607.690 Albanaca, od ukupno 1.954.747 stanovnika te pokrajine, precizirao je Živković.
Po rečima Živkovića, Redžep
DEMOKRATSKI SAVEZ KOSOVA
Ćosja je pogrešno obavestio javnost da na tlu bivše Jugoslavije sada živi tri miliona pripadnika
albanske manjine. Na celoj teri- ·
toriji bivše Jugoslavije 1991, prema statističkim podacima, bilo je nešto manje od 2.200.000 Albanaca. U Republici Makedoniji, kako je saopšteno 1991, živi 427.313 Albanaca, od ukupno 2.033.964 stanovnika. Pre raspada SFRJ, godine 1991, u Srbiji je, ukupno, bio 1.686.661 pripadnik albanske manjine.
Хадођаи копие пе игете
Priština. — Svetska javnost sve više podržava naše pravo i Zahtev za samoopredeljenje. Pozdravljen je Rupgovin „mirovni plan“ od deset tačaka u Americi, ali i susret naše delegacije sa turskim predsednikom Turgutom Ozalom, u Skoplju.
„Ovo je na jučerašnjoj konferenciji za štampu Demokratskog saveza Kosova rekao član njegovog Predsedništva Ismail Redže-
1. Demokratski savez traži da se „odmah prestane sa represijom srpske policije nad Aibancima kako se oni ne bi samoorga-
nizovali za odbranu“. Redžepi je rekao da „policija opkoljava albanska sela u okolini Đakovice, Dečana, Peći, a posebno u pograničnim zonama“.
Po tvrdnji Redžepija „akcija prikupljanja oružja poprimila je dimenzije sistematskog terora“.
Demokraiski savez Kosova zahteva da policija odmah prestane sa „grubim ошегапјет mirnog političkog, delovanja“. Na sve međunarodne činioce se apeluje da učine sve kako bi zaustavili teror i preventivno delovali na zaustavljanje konflikta nepredvidivih razmera“. R.B.
INICIJATIVA POSLANIKA ALEKSANDRA TASKOVIĆA
Neka Šešelj Beograd. — Inicijativa poslanika SPO Aleksandra Taskovića — da parlament Srbije po hit nom postupku, već na svom prvom, martovskom, redovnom, zasedanju preispita nacionalni identitet lidera SRS Vojislava Šešelja — izazvala je brojne reakcije u javnosti. Tim povodom su pojedini novinari od Taskovića zatražili objašnjenje, šta ga je navelo da pokrene ovu inicijativu. Sam Tasković to pravda „ncdoličnim Šešeljevim postupcima“ koji, kako reče, „nisu Svojstveni srpskoin nacionalnom bi-
e e obiesmi! ću”. A ako već postoji sumnja da Šešcilj nije Srbin, onda nije na odmet, da se to i dokaže, pogotovo ako se utvrdi da je ratni zločinac, objasnio je, između OStalog, Aleksandar Taskovićc.
Ova inicijativa, međutim, ne znači da će poslanici DEPOS-a, čiji je i Tasković predstavnik, prisustvovati radu parlamenta. To će zavisiti, kako je potvrdio Tasković, od odluke Ustavnog suda o izmenjenom Zakonu o izboru saveznih poslanika u Veće republika Skupštine Jugoslaмје. МТ.
ерев и.