Борба, 03. 03. 1993., стр. 27

BORBA SREDA 3. 3. 1993.

Sneg u februaru ponovo je bio neprijatno iznenađ

enje za one koji

brinu o higijeni grada. Komunalna preduzeća nikako da se usaglase i dogovore oko nadležnosti i graničnih zona. Za kolovoz nadležan je „Beograd-put“, autobuska stajališta — GSP, parkove, fontane i neke trgove — „Zelenilo“. Ovakvu podelu poslova teško mogu da shvate i prihvate građani koji i dalje gacaju po blatu i kaljugama čak i u sa-

mom centru grada.

Mnogi delovi grada vape za lopatom i metlom ali posebno smeta nered na Trgu republike koji ovih dana pre podseća na deponiju, nego

na gradski trg, što svedoči i fotografija Marije

Čalić. Odgovorni su

non-stop na terenu ali nisu registrovali ruglo u centru koje danima para oči građanima koji tuda prolaze. Ispred Tržnog centra gomile

prljavog snega, raskvašenih kutija i smeća. M.B..

KALUĐERICA ŽELI DA SE OTCEPI OD GROCKE

Ртебтабе ћосе u ejred

Žitelji naselja Kaluđerica u prigradskoj .beogradskoj opštini Grocka treći put 20. decembra u poslednjih 13 godina organizovali su referendum o izdvajanju iz sastava matične opštine.

— Za izdvajanje iz Grocke i formiranje posebne opštine u sastavu grada Beograda glasalo je 93,86 od 58,31 odsto građana koji su izašli na glasačka mesta — navodi se, u izveštaju Mesnog odbora SPS Kaluđerice o referendumu dostavljenom ovih dana Skupštini i Vladi Republi-

ke Srbije, kao i Skupštinama“

pria Beograda i opštine Groca. Korene sukoba između ove mesne zajednice i opštine Grocka predsednik Mesnog odbora MZ Kaluđerice Spaso Stefanović vidi u umnožavanju komuna]nih i drugih infrastrukturnih problema naselja sa 30.000 stanovnika i nemogućnosti gročanskih opštinara da ih reše.

— Grocka je pretežno poljoprivredna opština sastavljena od 15 mesnih zajednica od kojih je Kaluđerica najveća i najudaljenija. U njoj živi trećina stanovnika Grocke. Udaljeni smo tek 12 kilometara od-centra Beograda a čak 25 od Grocke. Zbog samog referenduma imali smo niz ne-

rijatnosti. Milicija je pokušavaa da nas spreči a prećeno nam je i otpuštanjem s posla — kaže Stefanović.

Novi Predsednik opštine Grocka Bogoljub Stevanić, međutim, rekao nam je da još nisu zauzeti nikakvi stavovi DOVO-

dom kaluđeričkog referenduma. Istina je da problema ima ali

to sve treba proučiti uz konsul-

tacije sa Gradom i Republikom. Zasad, mogu da kažem samo to da je referendum vođen na nekorektan način i mimo propisa — rekao je Stevanić.

Predsednik opštine, tim povodom, u petak je upriličio sastanak sa devet Kaluđeričkih odbornika u opštinskoj Skupštini, ali osim što su još jednom konstatovani brojni problemi koji tište Kaluđeričane, konkretnog rezultata nije bilo. S

„Slučaj Kaluđerica“ poprima i političke konotacije što svedoči činjenica da je iniciijativu pokrenuo Mesni odbor SPS-a. O lošoj političkoj situaciji u Kaluđerici govori se i u pismu Gradskom odboru, SPS-a a povodom smene direktora ovdašnje osnovne škole „Aleksa Šantić“. Kako Mesni odbor SPS-a tvrdi na mesto direktora imenovan je radnik ONO i DSZ koji nije ispunjavao uslove, umesto' dosadašnjeg uspešnog direktora Mladena Ivanovića, koji nije želeo da nosi bedž SPS-a“.

Kaluđerčani smatraju da su prsti gročanskih funkcionera umešani i u dugo odlaganje formiranja stanice milicije u njihovom naselju, zbog čega, kako kažu, kriminal svih vrsta prosto buja.

Konačno rešenje svojih problema očekuju od, jedino nadležne Skupštine Republike Srbiје ни 6. MIŠIĆ

SKUPIjI POSLOVNI PROSTOR NA NOVOM BEOGRADU ·

Žakupnime prate marku

Na juče održanoj sednici Iz-

.vršnog odbora SO Novi Beog-

rad, usvojena je odluka o izmenama i dopunama cenovnika za korišćenje poslovnog prostora iz Fonda javnog preduzeća „Poslovni centri MZ”. Do sada je zakupnina iznosila 1,76 marku, a sada je prosečna zakupnina 2,5 marke po kvadratu, u dinarskoj protivvrednosti po žiralnom otkupu. Najviša zakupnina je za loka-

le u prvoj zoni (Bulevar AVNOJ-_

-a), ı to za butikc i ugostiteljske objekte i iznosi 3,53 marke. Za kvadrat benificirane institucije

-и Irećoj zoni (Bcžanija i Staro

sajmište) kao što su: centri socijalnc zaštite, penzioncirski kluбом!, biblioteke... predvidena je

najniža zakupnina od 0,39 maraka po kvadratu.

Ovo su privremene cene, jer su prošle godine zakupnine iznosile 4 marke. Od tada do danas zakupnine зи изкафуапе sa rastom cena na malo i time 51 ођегугедепе 2,5 рша. — геkao je direktor JP „Poslovni centr: MZ“ Boško Sekulić — Sada nam jc cilj da zakupnine do 1. maja ovc godinc polako rastu i da prosečna zakupnina do tada dostigne prošlogodišnji iznos od 4 marke. Čak i ovako određene zakupnine su ispod realne tržišne ccne, jer su zakupnine (na primer) u Sava centru 15 maraka po kvadratu, dodao je Sckulić: 1.0.

Zorica Mihajlović

Prošlogodišnje višemesečno prepucavahje na relaciji Repub-

liha — Beograd kao da sve više ustupa mesto borbi između

grada i opština oko međusobnih nadležnosti. Izdvajanje

poslovnog prostora iz Zajedničkog fonda, procesi koji su pre dve godine započele opštine Cukarica i Novi Beograd,

veroDbatno je samo Jedan od načina da lokalna (samo)upra-

Da pokaže ko Je gazda na svome.

Opštinski koloriti poslednjih meseci obojeni su i višestranačkom paletom a kod opštinskih čelnika sve je prisutnija i biznis logika. Iz tavorenja gradske op-

štine prva je odskočila Čukarica.

koja se sa svojih 180.000 stanovnika prostire na potezu od nehigijenskih naselja poput Ostružnice do onih eskluzivnih na Sunčanoj padini. Vruća investiciona izgradnja, poput one posleratne novobeogradske, traje već treću godinu. O tome ali io jučerašnjem otvaranju poslovnog prostora privrednika Čukarice razgovaramo sa Vladimirom Matićem, predsednikom opštine Čukarica, sa dvostrukim mandatom.

Imidž opštine nerazdvojno je povezan sa „Stankom korporacijom“. O kakvim se obostranim

'interesima radi?

— Nijedan investitor nije ušao na Cukaricu sa gubitkom, treba samo pametno koristiti zemljište. Pre tri godine doneli smo program proširene stambene izgradnje i odlukom Skupštine obavezali investitore da kroz detaljne urbanističke planove finansiraju i rešavanje opštinskih komunalnih problema. U svakom naselju uz izgradnju stambenih zgrada i poslovnog prostora građani dobijaju školu, vrtić, asfaltirane ulice a odnedavno i staračke domove. Kada sam prvi put pomenuo ZŽivadinu Mihajloviću, predsedniku „Stankom-korporacije“ izgradnju škole „Miloš Crnjansksi“ na Sunčanoj padini on je reagovao i stilu „To bi koštalo bar milion maraka“. Ali tu je izgrađeno 630 stanova a tu su i druge lokacije na kojima Stankom gradi tako da je naselje ipak dobilo besplatno školu, jer se uložene pare brzo obrnu. „Beobanka“ pusti stambene kredite i za par dana plane stotinak stanova. Ujedno, to je i jedan vid besplatne reklame za naše investitore, kaže Matić.

Отћогеп зајат Медбата 93

— Ne možemo prestati ако језmo i ne možemo postati ako nismo, — pesnički je predstavio i

„pohvalio naporc organizatora

18. međunarodne izložbe opreme i uređaja za medicinu i farmaccutsku industriju — Medifarm 93, Vojin Šulović, predsednik Srpskog Ickarskog društva otvorivši jučc ovu manifestaciju na Beogradskom sajmu. ulović je naglasio da u ovakvim okolnostima, potpune blokade i sankcija Ujedinjenih nacija, samo održavanje ovakve manifestacije predstavlja uspeh. Sajam će trajati do 5. marta, a na njemu će sc predstaviti preko 80 izlagača iz naše zemlje, dok Će sc strani izlagači predstaviti posredno preko svojih zastupnika iz Jugoslavije. S. M.S.

Danas bez struje

Zbog radova na clektričnojymreži bez struje će danas ostati: SO Palilula, naselje Krnjača od деvet do 14 časova Grge Andrijanovića, ulice I, II i III, Zrenjaninski put od mosta do trećc ulice, Grpe Andrijanovića, Zagc Malivuk, Braće Marić I i II ulica, Pančevački put deo kod bcnzinske pumpe ı Branka Momira prva ulica

Pladimir Мане

Ovaj svojevrsni vid donatorstva opštinski je recept i u mnogobrojnim ostalim akcijama, kao što su finansiranje škola, dečjih akcija, sportskih aktivnosti ili pak podele namirnica penzionerima po cenama „od pre nekog trećeg poskupljenja“. Kao najveće donatore Matić spominje „Stankom“, „Veletehnu“, „Poslovnu Cukaricu“ i FPM Trade.

U javnosti je prisutan sponzorski značaj „Poslovne Čukarice“. Da li se nešto menja otvaranjem poslovnog prostora?

„Poslovna Čukarica“ kao deoničarsko društvo sa 89 članica, čak i stranih fitmi praktično je sponzor i juče otvorenog poslovnog centra koji ima cilj da okupi srednja i mala preduzeća i stvori svojevrsnu berzu informacija gde će privrednici prečicormi ud-

uživati svoje poslovne interese

na različitim projektima.

— Pored eskluzivnih naselja sa „Karington“ vilama, na području opštine se nalaze i naselja sa septičkim jamama. Kolike su šanse da se opštinski urbanistički milje koliko-toliko ujednači?

Za ostružnički kanalizacioni sistem već je urađena planska

dokumentacija, rade se i projekti postrojenja za prečišćavanje vode. Polovina beogradskih dmaćinstava dobija vodu iz сикаričkog sliva pa se samo može pretpostaviti kakav nam je kvalitet vode koju pijemo... Prioritetna je ı izgradnja kolektora Žcleznik — Sava, obodnog i padinskog. Izgradnjom ovih primara rešili bi problem kanalizacije u naseljinia Železnik, Umka, Moštanica i Sremčica.

Ne odustajemo ni od izgradnje alternativne saobraćajnc veze sa Bcogradom. Sigurno je da investicije koje opština može sama da finansira imaju veću šansu „da ugledaju svetlost dana“.

Čime je bio motivisan poduhvat izdvajanja poslovnog prostora iz Zajedničkog gradskog fonda, otpočet pre dve godine?

— Smučilo nam se kako se rastura društvena imovina. Bolje je taj poslovni prostor ustupiti privatniku jer tako opština ima koristi a preduzetništvo cveta. U gradu su porušili hiljade kvadratnin metara poslovnog prostora a zanatlije koji su u njima radile našle su se na ulici. Kod nas se takav slučaj još nije desio jer smo skupštinskom odlukom od pre dve godine sebe obavezali da se kod raseljavanja ne ide na konkurs nego da taj zakupac ima automatski prednost pri dodeli. Opština raspolaзе за око 24.000 m poslovnog prostora od čega se otprilike za trećinu sporimo sa gradom. Nismo za uništavanje gradske ccline ali onaj ko je postavljen na vlast mora da zna šta radi. Naše geslo je i „opština koja ne zna Ја se razvija treba da propadne“. Pare od zakupa koje nisu velike ali bar obezbeđuju troškove rckonstrukcije, „guramo“ u investicione zahvate.

Višestranački sastav Skupštine ali i opštinske Vlade u mnogimi gradskim opštinama dovodi do politikantskih surevnjivosti na štetu običnog građanina?

— lako SPS sa 34 odbornika ima većinu nijedan predlov opozicionih odbornika ne odbacuje se ad hoc. Nije bilo sugestije koja se ne prihvati ako ic data u vidu konkretizovanog_ predloga. Svi smo mi ipak Cukaričani. Drukčije je u Republici, tamo je već politika.

Zamak ze rečmu siroče!

Na adresu beogradske ispostave sarajevskog. konzulata „Dečje ambasade stigla je ponuda od Instituta Ujedinjenih nacija iz Praga da u jedan praški zamak prihvati četrdesetoro ratne siročadi između pet i sedam godina na period od godinu dana.

“e

Dvadesetoro dece ćemo posredstvom Crvenog krsta pronaći u SR Jugoslaviji. Drugih dvadesetoro ćemo pokušati da izbavimo iz ratnog pakla Sarajeva — kaže Mišo Klačer član Kolcgija beogradske ispostave konzulata Dečje ambasade. G.R.

PIT „osišSao“ wicevwe

Od 1- marta trebalo je da, u saradnji PTT-a i „Ošišanog ježa“, startuje telcfonska linija viceva i агоптата. Меди т, зу1 koji su tog dana okrenuli broj 9846, saznali su da „se zbog iznenada nastalih tehničkih problema emitovanje odlaže do daljnjeg.“ U redakciji „Ošišanog ježa“ nisu nam znali ništa rcći s tim u vezi,

Sijalicamoa eo

Platc su odavno izgubile trku sa cijenama koje vrtoglavo rastu. Kako prodati robu, pitaju se trgovci dovijajući se na raznc načinc da poboljšaju dncvni pazar. Na lošu prodaju posebno se žale mcesari. Prod:.vac u jednom zemunskom supcrinarketu koji

“radi na prodaji m.usa (dosjctio sc

orgina!nc ideje; u ral sa mesom

a u gradskom PTT-u, svi oduovorni su bili na „važnom sastanku“. Ili je u velikom sistemu došlo do „tehničkih smetnji“, ili možda, nekome smctaju politički vicevi. U svakom slučaju, korisnicima PTT usluga uskraćena jc „do daljnjeg“ linija „humora non-stop“. M.5.

kupca?

postavio je tri sijalice jačine od po 200 vati. Nešto miorn da se uradi, kaže, jer prodaja mesa ka tastrofalno loše ide. oba je s nula, sijalice su začas poboljšalc boju mesa koje od stajanja Drzo potamni. Valja sve pokušati, vcli ovaj trgovac, možda nckoy kupca blještavilo sa police privuče da nešto pazari. В.К.