Борба, 01. 04. 1993., стр. 2

УД ОМЕММК

NOVI PRILOZI SAVETODAVCA RUSKE DIPLOMATIJE Gipkost prifisaka cvrstina sankcija

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

Rasplet ruske unutrašnje drame Još je potpuno neizvestan, ali je sasvim izvesno da će svi njeni ključni akteri, kao i dosad, igrati i na „jugoslovenshu Rartu“. Upravo minuli vanredni Kongres deputata, doneo je jednu jedinu promenu: pokazao je da sada za tim „adutom“ češće poseže „Jeljcino-

ге

Da komanda“

koja apokaliptičnim prognozama pokušava

da natera u defanzivu svoje protivnike.

Tako je, naprimer, jedan od žestokih „jeljcinista“, Aleksej Surkov, s kongresne govornice ustvrdio: „Gospodo; vi koji ste do51 5 с јет да озрогне ргедзедnika Jeljcina, vi nemate Rusiju, vi imate samo svoju komunističku ideologiju. Vi ste ovde došli zbog cilja čije ostvarenje će Rusiju dovesti dotle da će Bosna, u poređenju s nama, svetu izgledati kao „normalna pojava“.

Sa potpuno identičnih poziciJa, i s istim namerama, odmah po završetku Kongresa ministar spoljnih poslova Andrej Kozirjev, izjavio je: „Rezultat minulog Kongresa je pozitivan. On je razgolitio: šta je, realna alternativa Borisu Jeljcinu. Bude li uklonjen Jeljcin, dobićemo smesu (komunističkog) revanša i haosa koji

.Ćće kasnije prerasti u „diktaturu“. Dođe li do toga, Jugoslavija će nam izgledati kao „dečji vrtić“.

Ovakva „upotreba Jugoslavije“ će se, nema sumnje, nastaviti. Međutim, da bi se Kozirjev bolje razumeo, a njegovi budući potezi bili predvidlivii, vredi

Gračov profiv

novih sankcija

Moskva. Ruski ministar odbrane general armije Pavel Gračov, izjasnio se — doduše, u mekoj formi — protiv uvođenja dodatnih sankcija protiv Jugoslavije. Za vreme razgovora sa komandom lenjingradskog vojnog okruga, Gračov je upozorio da je neophodna mnogo temeljitija · analiza mogućih posledica takvih akcija. Đ.B.

pogledati šta je u projeljcinskom moskovskom dnevnom listu „Nezavisna gazeta“ — u tekstu pod naslovom „Rusija kao pobornica legitimizma na Balkanu" — napisao Pavel Kandelj, jedan od glavnih savetnika ruske diplomatije „po jugoslavskaти Vaprosu“.

„Kriza u Jugoslaviji danas se približila kulminacionoj tački iza koje je ili početak dugog procesa posleratnog mirovnog regulisanja, ili širenje oružanog konflikta izvan Bosne i Hercegovine s njegovom verovatnom internacionalizacijom. (...)Stoga i međunarodni uticaj u BiH mora postati gipkiji i voditi više računa o okolnostima: nijedna od sukobljenih strana ne sme živeti u uverenju da će njena kontraproduktivna dejstva naići na popustljivost. Miroljubivost učesnika konflikta bilo bi svrsishodno stimulisati promišljenim

slabljenjem pritiska, ali se sankcije nipošto ne smeju ukidati do okončanja pregovora i dostizanja definitivnog rešenja. Jugoslavija, nezavisno od simpatiJa i antipatija, mora ostati glavnim objektom, međunarodnog pritiska: ona je najjača strana u konfliktu,

U istoj meri je očigledno da je masovno prisustvo međunarodnih snaga za podržavanje mira jedino sredstvo za pretvaranje u život postignutih sporazuma. Samo takav pristup može. (...) odvratiti Srbiju i Hrvatsku od pokušaja faktičke podele BiH. A ako do toga dođe (...) biće stvoren najopasniji mogući presedan koji će direktno podrivati stabilnost na Balkanu, u centralnoj i istočnoj Evropi, a ako se pogleda malo dalje — i na celom prostoru bivšeg SSSR.

Podsticanje diplomatije ka prosrpskim pozicijama objašnjava se htenjem da se tako potvrdi političko prisustvo Rusije na Balkanu, sračunato na zadobijanje u Srbiji oslonca za svoj uticaj. Ali, rukovodeći se čak i takvim ciljevima, treba polaziti, ne od poželjnih nego od stvarnih mogućnosti Rusije. I da stavi na tas sav svoj autoritet — Rusija nije sposobna da Srbiju izbavi od nepovoljnog razvoja događaja, ukoliko ona nastavi kurs na prekrajanje granica sa susedima. U krajnjem zbiru, to bi samo dovelo do isključivanja same Rusije iz procesa regulisanja jugoslovenske krize i do njene diskreditacije, kao slabog saveznika čak i u očima Srbije. Rusija može igrati samostalnu ulogu pri aktivnoj saradnji sa zapadnim državama na osnovama opštepriznatih principa. Izašavši iz okvira takve saradnje — Rusija bi se pretvorila u pasivnog posmatrača. :

... Efikasno sredstvo uticaja na sve sukobljene strane i neosporivi argument u prilog njenog prilaza problemu — za Rusiju bi mogao da postane princip simetričnog rešavanja pitanja o pravima i statusu nacionalnih manjina. Srbija — insistirajući na prisajedinjavanju Jugoslaviji oblasti Hrvatske i BiH koje su naseljene Srbima — lišava sebe prava da kosovskim Albancima i vojvođanskim Mađarima zabranjuje objedinjavanje s Albanijom i Mađarskom. Isto važi i za Hrvatsku koja — želeći da sebi priključi delove BiH, naseljene Hrvatima — ne može više imati pravo da svojim Srbima uskraćuje pravo da se ujedine sa Jugoslavijom (...)

Turska: Izetbegovićev potpis —

velika žrfva

Ankara — Turska je i zvanično podržala Izetbegovićev potpis na Vens-Ovenog plan, ocenivši ga „velikom žrtvom“ muslimanske strane. Mediji ističu stav zvanične Ankare koja traži „hitan potpis Srba na taj plan“, zahtevajući da „međunarodna zajednica upotrebi i silu“ ukoliko, kako se ističe, „agresor ne potpiše“. Ministarstvo inostranih роslova zatražilo je hitne i efikasne mere UN — „upotrebu sile u zabranjenoj zoni za letenje, stav-

ljanje pod kontrolu teškog nao-

ružanja Srba i na kraju ukidanje

embarga na oružje Muslimanima i Hrvatima, ukoliko srpska strana ne potpiše plan“.

Premijer Sulejman Demirel je izjavio da je nakon IzetbegovićeVOB potpisa „sada vreme da sc preduzmu neke mere za kažnjavanje agresora“ a njegov ministar inostranih poslova Hikmet

etin traži od UN da sada „OSIguraju sprovođenje Vens-Ovenovog plana u život“. Tanjus

PREDSEDNIK JUGOSLAVIJE U BELGIJI

Ćosić — medijska ličnost dana

Mirko Klarin dopisnik „Borbe“ iz Brisela

4ho je suditi po publicitetu koji je dobio u belgijskim medijima, dvodnevni boravah predsednika Ćosića u Briselu bio

je — pun pogodak. Juče su,

recimo, tri vodeća belgijska

dnevnika (frankofonski „Soar“ i „Libr Belžik“ i flamanshi „Standard“) na istaknutim mestima objavila velike interојџе sa jugoslovenskim predsednikom, dok su prethodne Dečeri razgovori s njim emitovani u udarnim televizijskim programima obeju jezičkih zajednica. -SE

Ćosić je, ukratko, bio medijska atrakcija dana u Briselu: dobio je, čak, veći publicitet i od belgijskog premijera Daena, koji je istog dana uspešno isplivao iz jednonedeljne krize vlade.

I u novinskim i televizijskim intervjuima, kao i u govoru koji je u utorak održao u Komisiji za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Ćosić je, pre svega, nastojao da promoviše „istinu o Srbiji“, odnosno, kako uz naslov ističe briselski „Soar“, „srpski pogled na krizu u bivšoj JugoslaViji“. Zbog toga se u intervjuima istina, drugačije formulisani uglavnom ponavljaju svi glavni GCosićevi stavovi iz govora evro-poslanicima; o evropskim zabludama i dezinformacijama u pogledu uzroka krize i odgovornosti za nju; o razlozima zbog kojih bosanski Srbi ne mogu da prihvate Vensovu i Ovenovu mapu teritorijalne podele Bosne, kao i ograničenom uticaju Beograda na njih; o tragičnim posledicama sankcija ro ukupni život u Srbiji i rizicima da se nanošenjem novih nepravdi Srbima izazovu dramatični potresi na čitavom balkanskom područ-

ju... Ono čega nije bilo u govoru, a ima u intervjuima, su Ćosićevi odgovori na neka lična ili „lično-politička“ pitanja. „Prihvatio sam položaj predsednika“, izjavljuje za „Libr Belžik“, „jer sam verovao da mogu da doprinesem rešenju krize i da pomognem srpskom narodu koji prolazi kroz jednu od najtežih etapa u svom postojanju... Ali, što pre odem, utoliko bolje. Jer, literatura ostaje moj život i moj svet“.

A u „Soaru“ ovako definiše svoj odnos sa Slobodanom Miloševićem: „Gospodin Milošević i ja pripadamo dvema generacija-

— ma, imamo različite karaktere,

različite političke koncepcije, posebno u odnosu na unutrašnju demokratizaciju. Ali, delimo iste težnje — za uspostavljanjem mira i izlaskom iz izolacije koja nam je nametnuta. Mi smo, svaki na svoj način, verni svom narodu, i u tom smislu sarađujemo...“ Svoj dijalog sa evropskim parlamentarcima, predsednik

osić je nastavio i juče, u kontaktima sa predsednicima glavnih parlamentarnih frakcija: Kotom (socijalistička), Tinde-

mansom (demohrišćanska), De ~

BORBA ČETVRTAK 1. 4. 1993.

Klerkom (liberalna), kao i sa Avgerinosom, predsednikom delegacije EP za odnose sa republikama bivše Jugoslavije. Produbljene su, kako saznajemo, neke od tema otvorenih u osićevom govoru pred Komisijom. Predsednici parlamcntarnih frakcija su pozdravili njegoVu posetu i ocenili je veoma korisnom, a jugoslovenski im je predsednik preneo svoje zaprepašćenje da su uvaženi evropski poslanici „neobavešteni ili u totalnom neznanju“ o zbivanjima na tako važnom području kao što je Balkan, zamerajući im, takođe, da potcenjuju opasnost od „islamskog fundamentalizma”. Tindemans je, na to, priznao da je „Balkan uvek bio krupan ulog u pomeranjima sfera uticaja“. Vili de Klerk je, kako saznajemo, najavio Ćosiću „lavinu novih mera“ ukoliko bosanski Srbi budu blokirali mirovni plan Vensa i Ovena. U razgovoru sa Avgerinosom dogovoreno je da Beograd zvanično pozove delegaciju Evropskog parlamenta da poseti Srbiju, uključujući i Koso-

vo, kao što je Ćosić preksinoć"

obećao pred Komisijom.

Slučaj je hteo da se u Briselu istovremeno zateknu jedan od poslednjih predsednika bivše i prvi predsednik najnovije Jugoslavije: Drnovšek i Ćosić. Za razliku od Ćosićeve, Drnovšekova poseta nije uopšte zabeležena u belgijskoj štampi ili na televiziji. Ali, za razliku od Ćosića, Drnovšek je primljen u dve najuticajnije briselske institucije: u Komisiji EZ razgovarao je sa predsednikom Delorom, a u NATO sa generalnim sekretarom VerneTom. DELEGACIJA SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE U ITALIJI : ти Susref pape i patrijarha Pavla?

Шја Матка | specijalno za „Borbu“ iz Rima

Delegacija Srpske pravoslavne crkve boravi od utorka uveče u Rimu gde će, između ostalog, sa delegacijom Svete stolice razgovarati i možda utanačiti susret

pape Jovana Pavla Drugog i

patrijarha Pavla, saznaje se u diplomatskim krugovima u Rimu. Nevinarima je saopšteno da će delegaciju, u kojoj se nalaze mitropolit Crnogorsko-primorski gospodin Amlfilohije i episkop bački gospodin Irinej, primiti tokom boravka u Italiji papa Karol Vojtila.

Dolazak takve delegacije i mogući suseret sa papom, koji bi svakako odjeknuo kao prvorazredan politički događaj, najavio je sam poglavar Srpske pravoslavne crkve u pismu Karolu Vojtili krajem decembra, kada je obrazlagao odluku svoje crkve da ne uputi delegaciju na sveopšti dan molitve za mir u Bosni, održan na papin poziv 9. i 10. januara u Asiziju.

U znak, solidrnosti, odluku da ne idu u Asizi donele su i druge vodeće pravoslavne crkve — ruska, grčka, rumunska, bugarska. Patrijarh Pavle je nedolazak formalno obrazlagao teškoćama zbog sankcija i podu-

darnošću molitvenog dana zamir sa božićnim praznicima Pravoslavne crkve, ali su u po-

Episkop Irinej

zadini, očito, stajala duboka razilaženja sa Vatikanom oko jugoslovenske krize, praćena optužbama na račun „jednostranog“ vatikanskog prilaza. Bolje reći, podrške katoličkoj Hrvatskoj i Sloveniji.

Delegacija SPC ovde boravi na poziv poznate katoličke za-

jednice „Svetog Eđidija“ i u ovih

PREMA PISANJU BRITANSKIH LISTOVA Rezolucija zabrane i — neslaganja

London. — SAD su odbile britanski nacrt Rezolucije Saveta bezbednosti UN kojom se u potpunosti prihvata mirovni plan lorda Ovena i Sajrusa Vensa objavio je juče londonski „Indipendent“. Oven, Vens, Francuska i Velika Britanija su tražili da Savet bezbednosti u celini prihvati mirovni plan. Prema pisa-

nju „Indipendenta“, Klintonova administracija je spremna da podrži samo one elemente plana koje su prihvatile sve tri sukobljene strane u BiH. „Gardijan“, takođe, piše o neslaganjima oko teksta nove rezolucije. List navodi da Amerikanci nisu spremni da u celini prihvate plan Ovena i Vensa i

nekoliko dana imaće susrete i sa nekim od vodećih političkih ličnosti italijanske države — sa ministrom inostranih poslova Emilijom Kolombom i drugima. Smatra se da će susreti, kako u

Miiropoli? Amfilohije

Vatikanu tako i u Italiji, biti iskorišćeni za izlaganje stavova Srpske pravoslavne crkve O OS-

_ novnim pitanjima jugoslovenske

krize i pravcima njenog razrešavanja. ~ Vatikan, do jučerašnjih prvih

. popodnevnih časova, kada je

ovaj izveštaj pisan, nije nijednom reči najavio papin susret sa delegacijom SPC.

da sa Francuskom traže da se odobri upotreba sile u sprovođenju odluke o zabrani svih letova iznad BiH čemu se Britanci protive. Rusija neće podržati bilo kakvu meru uperenu isključivo protiv srpske strane, dodaje „Gardijan“ i navodi da Rusija neće glasati ni za nove sankcije protiv Jugoslavije. Tanjug

O e —

a be——