Борба, 15. 05. 1993., стр. 2

//DNEVNIK,

BORBA,

SUBOTA-NEDELJA 15-16. 5. 1993.

NEUSPELO ZASEDANJE SKUPŠTINA JUGOSLAVIJE, SRBIJE, CRNE GORE, REPUBLIKE SRPSKE | REPUBLIKE SRPSKE KRAJINE

Od pet skupština do cetiri

Beograd. — Skup najavljer: kao zasedsnje poslanika parlaтета SR Jugoslavije, Srbije, Crne Gore, Republike Srpskei

Republike Srpske Krajine, okončan je juče u Centru „Sava“

jednoglasnim usvajanjem Deklaracije o mirovnom planu za bivšu BiH. Ovim papirom koji je usvojen umesto očehibane rezolucije, podržava se mirovni plan za bivšu Bosnu i Hercegovinu Као jedino rešenje za zaustavljanje sukoba i rešavanje svih spornih pitanja pregovorima.

Ono što, međutim, presudno karakteriše jučerašnje zasedanje jeste činjenica da su glasanje o Deklaraciji u sali dočekali samo poslanici iz klubova SPS, DPS, DS i DZVM u srpskom, crnogorskom i jugoslovenskom parlamentu, dok su SRS, Arkanovi nezavisni poslanici i Narodna stranka Crne Gore napustili sednicu, a poslanici Republike Srpske i Republike Srpske Krajine, praktično, nisu ni učestvovali. Već prva, naoko kurtoazna rečenica predsedavajućeg Miloša Radulovića („pozdravljam poslanike skupštine Jugoslavije, Srbije, Crne Gore, poslanike Skupštine Republike Srpske koji su prisutni i poslanike Skupštine Republike Srpske Krajine“) — nagovestila je fijasko jučerašnjeg skupa. Ni dopuna predsednika Veća građana Skupštine SRJ da će „Skupština RS prisustvovati samo preko delegacije“), nije mogla da zamagli jednu či-

Hadzić u prvom redu

U radnom predsedništvu skupa u „Sava centru“ sedeli su predsednici Veća građana i Veća republika saveznog parlamenta, dr Radoman Božović i dr Miloš Radulović, te predsednici parlamenata Srbije i Crne Gore, ali najavljenih prvaka Skupštine Republike Srpske i Skupštine Republike Srpske Krajine — nije bilo. U prvom redu, uz dr Radoja Kontića, Dobricu Cosića, Slobodana Miloševića i Momira Bulatovića, sedeo je i predsednik RSK Goran Hadžić.

njenicu: bio je to krnji skup krnjih sastava pet skupština. Računica pozivara (Skupština SRJ) bila je da pet, uslovno rečeno, srpskih skupština imaju ukupno 636 poslanika, a na početku sednice utvrđen je kvOrum — 370 poslanika, što je prema predlogu poslovnika značilo da je za odlučivanje potrebno 186 glasova. Ova matematika bila je sporna, pa je početak zase•danja „onih koji hoće da žive u jednoj državi“ pomeren za sat i po, ne bi li, u međuvremenu, šefovi državnih organa i poslaničkih grupa dogovorili način rada. Naime, predlog poslovnika koji je potekao iz Skupštine SRJ predviđao je da, u ime poslaničke grupe, može govoriti samo jedan predstavnik, dok bi se odluke donosile aklamacijom — većinom prisutnih.

Da ni zatvorene konsultacije neće uroditi plodom, videlo se kada ih je, pre dogovora, napus-

tio predsednik Skupštine RSK Mile Paspalj. Pre toga nezvanično se čulo da DPS CG nije zadovoljan predlogom deklaracije. Pre vremena sa konsultacija izašao je i Vojislav Šešelj izjavljujući da sporazum nije postignut. Lider radikala prvi će uzeti reč i na zasedanju da bi saopštio da se njegovi poslanici u parlamentima SRJ, Srbije, Crne Gore i RSK ne slažu s ovakvim poslovnikom. Vojislav Šešelj je pobrojao niz manjkavosti ovog papira: on ne odgovara na pitanje šta je priroda, kakve su nadležnosti i koji se rezultati očekuju od ovog zasedanja: onemogućava se svim poslanicima da govore; sam skup nije u poziciji da odlučuje, već samo da preporučuje, jer da bi postao skupština svih srpskih zemalja, skup bi morao da donese neki akt o tome. Pošto je već tako, Šešelj je predložio još neke „moguće teme“ za takvo zasedanje („bezbednosna situacija u SRJ, Ćosićevi pregovori s Hrvatima o prodaji RSK i drugi o prodaji Kosmeta, uloga kriminalca Živote Panića na čelu Vojske SRJ“), ali se usprotivio da „ovaj skup bude oružje u bilo čijim rukama za

· kapitulaciju Srba preko Drine“.

Tomislav Nikolić (SRS) postavio je pitanje kvoruma, jer, prema njegovim rečima, Skupština RSK ima 270 poslanika što je, u zbiru svih skupština — 819 a ne 636.

Predsednik RSK Goran Hadžić je zatražio da se ne prejudicira tok sastanka, pošto ispada da je neko veći Srbin od ostalih. No, Hadžićeva tvrdnja da je u sali delegacija iz Kninske krajine i svi poslanici iz istočnog dela RSK („odlučili smo da iz naše zajedničke skupštine sa RS danas pozovemo 82 poslanika“) izazvala je žučnu repliku Radeta Leskovca, radikala iz Krajine.

- Leskovac je, između ostalog, re-

kao da je on poslanik Skupštine RSK, ali ga niko nije pozvao u „Sava centar“, iako u poslovniku ne piše da je delegacija RS i RSK zajednička.

Predsednik Skupštine RSK ·

Mile Paspalj potvrdio je da postoji odluka da Krajišnici u Beograd pošalju 82 poslanika iz svoje zajedničke skupštine sa bosanskim Srbima, ali ti poslanici, rekao je, „legitimitet odlučivanja imaju samo kada su tu i poslanici iz RS“. Zato, po njemu, poslanici iz istočnog dela Krajine nemaju legitimitet odlučivanja.Potpredsednik parlamenta

Srbije Dragan Todorović, tako- .

đe iz SRS, zahtevao je da se za svaku od pet skupština ponaosob utvrdi kvorum, a Željko Ražnatović Arkan, nezavisni poslanik, predložio je da se

Micotekisova poruka skupu

U ovim kritičnim momentima, kada se srpski narod Bosne i Hercegovine poziva da trasira svoju sudbinu, upućujem apel svima vama i svakom posebno, u ime celog grčkog naroda koji je iskren prijatelj srpske nacije, kaže se na početku poruke grčkog premijera Micotakisa skupu u Centru „Sava“,

— Nagomilane gorčine i duDoke rane koje je stvorio rat ne bi trebalo negativno da utiču na istorijsku odluku koju ćete doneti na referendumu 15. i 16. maja. Pozivam vas da se opre-

delite za pošten mir, a ne za nastavljanje rata koji bi samo patnje mogao da nagomila, celoj srpskoj naciji i balkanskim narodima. Evropa je, uoči ulaska u 21. vek, odabrala put jedinstva i stvaralačkog, prosperiteta. Pozivam vas svom dušom da i vi odaberete put koji danas ima svoje poteškoće, ali koji je stvaralački put mira i saradnje. U toj vašoj odluci za mir, budite uvereni da ćete imati toplu podršku i dragocenu pomoć celog grčkog naroda, ističe se u poruci Micokatisa. Tanjug

Raskid ljubavi il

:Fojislav Šešelj napušfa sednicu

Ko je predstavljao RSK

Krajiška delegacija nije bila parlamentarna, kao delegacija RS, već je sastavljena od dve delegacije, Vladine i Skupštine RSK, pa praktično predstavlja državnu delegaciju RSK u kojoj je i krajiški predsednik Goran Hadžić. U skupštinskom delu delegacije su Mile Paspalj i potpredsednici Skupštine Ilija Lončarević i Veljko Vukelić, dok se u Vladinoj delegaciji nalaze Slobodan Jarčević, Miloš Živković, Sretko Petković i Boro Martinović. Delegaciju RS činili su Biljana Plavšić, Aleksa Buha i Jovo Mijatović.

„nađe neko pametan i iz drugih stranaka da ponudi drugi dnevni red“. Arkan je, uz to, pozvao socijaliste i radikale da se ne zakrvljuju, a primetio je i „da je general Ratko Mladić zabranio poslanicima iz Republike Srpske da dođu u Beograd“. Šef poslaničkog kluba SPS u Skupštini Srbije Zoran Anđelković bio je vrlo određen: „Poslovnik je dobro rešenje“. Istup Borivoja Živanovića iz RSK koji je kazao da je sramota to što se događa na prvoj skupštini srpskih zemalja u istoriji, ražestio je Voj-

silava Šešelja koji je kao primer

„zavrebovanih ljudi koji putuju po svetu, a ne znaju šta im radi narod“, prozvao Gorana Hadžića. Predsednika RSK, Šešelj je optužio za šverc balvana i nafte, letovanje na Svetom Stefanu, kupovinu stanova. Hadžić se rekao je Šešelj — ne sme ni vratiti u Krajinu, jer ako kapitulira RS, kapituliraće i RSK, a jedina legitimna delegacija iz Krajine, prema vođi radikala, jeste ona Paspaljeva.

Zoran Đinđić iz Demokratske stranke je zatražio da se „prekine sa cirkusom i licemernom opstrukcijom koja se čini, navodno, u ime nacionalnog interesa“ i pozvao da se poslovnik prihvati, jer svaki minut jučerašnjeg skupa jeste „minut štete za srpski nacionalni interes, pošto skup ionako ima samo simboličan karakter da pokaže da nas ima koliko nas ima“.

Radikali su, najpre, „Ćfonom“ aludirali na Dinđićevo „samo polusrpsko poreklo“, a onda promenili taktiku i zatražili da nije potrebno da, pored parlamenta SRJ, učestvuju i poslanici srbijanske i crnogorske skupštine... Kad je već sve „praštalo“, stvar je pokušao da smiri prvak Narodne stranke Crne Gore Novak Kilibarda. On je rekao da su njegovi poslanici došli s izvesnom nadom da će da se osete izvesne konture srpskog nacionalnog programa, ali „Srbi, na žalost, ne vode nacionalnu nego lidersku politiku. Mi zovemo doktora kad je potreban pop kako da govorimo o RS i RSK kad parlamenti Srbije i Crne Gore još nisu pokrenuli pitanje priznanja te dve države, upitao je Kilibarda, pre nego što je napustio zasedanje.

Predsedavajući Radulović hteo je preći na glasanje, pa Je konstatovao da su tu „samo dce-

legacije skupština RS i RSK“; Šešelj je zatražio da se te delegacije tretiraju samo kao „dragi gosti“; Arkan je predlagao da se menja predsedavajući... da bi, napokon, Miloš_Radulović stavio na glasanje Šešeljev predlog — „stupicu“ da „poslanici mogu govoriti do pet minuta“. Većinom glasova od 336 prisutnih, to je odbijeno, ali je radikalski lider zaključio da je time izglasana — neograničena rasprava poslanika, što je on baš i tražio... Vojislav Šešelj i njegovi poslanici demonstrativno su tada napustili sastanak, a pošto nije uvažena molba crnogorskih narodnjaka „u ime srpske sloge i jedinstva“ da se napravi pauza od pola sata — salu su napustili i poslanici ove stranke, potom i Arkanova poslanička grupa... Svetozar Marović je potom u ime DPS CG izjavio da je njego-

va stranka protiv rata, zla, mržnje, podela, kao i crnogorski

narod a da je dužnost poslanika da na zajedničkom zasedanju ojačaju one koji su za mir, a Oslabe zagovornike daljih sukoba. On je istakao važnost usvajanja Vens-Ovenovog plana, uz роtrebne ispravke, kao način da se učvrsti mir, zalažući se za postizanje kompromisa koji će i svim građanima SRJ, takođe osigurati mir.

Zasedanje je loše počelo, ali je važno kako će se završiti, rekao je Dragoljub Mićunović, šef poslaničke grupe Demokratske stranke. On je podvukao da se na izmaku 20. veka granice ne mogu utvrđivati ratom, pledirajući na što hitnije usvajanje mirovnog plana.

stranke

Govoreći u ime DZVM Andraš Agošton je rekao da je njegova stranka podržala Vens Ovenov plan i pismo tri pred'sednika kao važne korake prema miru koji svi želimo. U tom smislu DZVM je podržala i ovaj skup, rekao je Agošton, predlažući da se postigne konsenzus i sa onim strankama koje su napustile zasedanje. Iznoseći stavove poslanika Socijalističke partije Srbije Milomir Minić je ukazao na nedeljivost i jedinstvo srpskog naroda u odbrani slobode, istakavši da je „obaveza da se sada, kada su svi ciljevi borbe postignuti, oni očuvaju i ostvaruju u miru“. Vrednost Vens Ovenovog plana koga treba dorađivati on vidi u zaustavljanju rata jer se sada „interes srpskog naroda brani mirom“. Minić, je upozorio i da bi dalji rat ugrozio ne samo teritoriju za koju su pale velike žrtve nego i samu maticu. 3

Vens-Ovenovom planu mogu se naći zamerke, konstatovao je Goran Hadžić, predsednik RSK, ali plan teba prihvatiti jer smo mi upravo zahvaljujući tom planu dobili svoju državu. Aludirajući na nedavnu izjavu Biljane Plavšić, on je rekao sledeće: Plašim se i šest mrtvih Srba a kamoli šest miliona...

Nastupajući i kao ministar inostranih poslova i kao funkci-

oner SDS, Aleksa Buha je u pod- ”

užem izlaganju preneo stavove Vlade i Predsedništva Republike Srpske. On je podsetio na pogrešne odluke EZ i drugih država koje su priznale nezavisnost bivše BiH, nanoseći i time greške i nepravde srpskom narodu. Niko, kaže Buha ne optužuje Hrvatsku čijih je na desetine hiljada vojnika u bivšoj BiH, a Srbima je oduzeto 17 posto teritorije. On je podsetio i kako su Muslimani potpisali Vens Ovenov plan — tek kad su im dali koncesije, a srpska strana se stalno prisiljava na ustupke. Buha je sugerisao skupu da usvoji deklaraciju ili preporuku u kojoj bi se izneo sledeći stav: Vens Ovenov plan može se potpisati pod dva uslova: ako se omogući teritorijalni kontinuitet srpskih provincija, to jest njihovo povezivanje i ako se područja na kojima je u IL-svetskom ratu nad Srbima izvršen genocid stave pod posebnu kontrolu UN. Treći član delegacije Republike Srpske Jovo Mijatović, predsednik IO SDS u Republici Srpskoj ponovio je nedavne zvorničke odluke Glavnog od-

bora SDS: da se podržava refe- ·

rendum u RS i da Skupština RS prihvata održavanje svesrpske· skupštine ali tek posle saopšte-, nih rezultata referenduma.

Predsedavajući Miloš Radulović potom je konstatovao da više nema diskutanata kojima pravo na reč pripada po poslovniku, pročitao predlog Deklaracije i predložio glasanje. Deklaracija je usvojena nekoliko minuta pre 16 časova.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU VOJISLAVA ŠEŠELJA пе Мовиса раматетета kriza

Mogu samo da zaključim, s ођzirom da je 72 poslanika SRS i pet poslanika grupe građana Željka Ražnatovića Arkana izašlo napolje, a oni su poslanici republičke Skupštine, njih 33 iz Savezne skupštine, te 22 iz crnogorskog parlamenta, da su oni što su nastavili debatu, a koji iznad svega vole TV prenose, ostali da pričaju bez kvoruma. Zbog toga oni ne mogu donositi nikakve odluke i deklaracije — rekao je Vojislav Šešelj, naglašavajući da je SRS za novu svesrpsku skupštinu.

Novinare je naročito interesovalo mišljenje predsednika SRS

da li je njihovim napuštanjem skupa otpočela parlamentarna kriza u srpskoj i saveznoj skupštini. Vojislav Šešelj je odgovorio da je ovakva kriza moguća samo ukoliko SPS i Bulatovićevi sledbenici ovakvu praksu diktatorskog odlučivanja prenesu u navedene parlamente.

Šešelj je, takođe, Hadžiću savetovao da podnese ostavku na predsedničku funkciju. Novinarima je rekao da ima dokaze za optužbe na račun Panićeve porodice, odnosno potpise ugovora i druge pisane dokaze, o čemu će javnost biti na vreme obaveštena.

PA