Борба, 31. 05. 1993., стр. 19

_-- IE PI

BORBA PONEDELJAK 31. 5. 1993.

DIN ŠEVARLIĆ

Zli dusi, fu pokraj mas

Milutin Misic

Kanda ne želeći da se odrekne epiteta tradicionalno najtrusnijeg pozorišnog tla na jugoslovenskim prostorima, niškha pozorišna čatšija dočekala Je na nož i novog upravnika niškog Narodnog pozorišta Miladina Sevarlića.

Ipak, premijere „Rodoljubaca“ i „Koštane“ su održane, publika jc oduševljeno ispratila izvodđačc, hrleći i na rcprize, a pozorišna kritika nije žalila truda da сак 17 Веоргада — роде да роgleda ovce prcdstave.

Posle tri decenije, „Koštana” je, uz sve, prva predstava iz Niša koja učestvuje u zvaničnom programu ovogodišnjeg Storijinog pozorja. Tim povodom, naš sagovornik je kontroverzni upravnik Ševarlić. | BORBA: 7skustvo nas uči da su u našim pozorištima obično nezadovoljni ansambli rušili upravnike. Kod Vas je, izgleda bio drugačiji slučaj, Ansambl uz Vas, ljudi van kuće — protiv?

MILADIN ŠEVARLIĆ: — Razumc se. Ansambi Narodnog pozoriš-

ta u Nišu, poduprt sa radnicima iz Bcograda, bio jc vojska sa kojom sam pobcdio. Glumci su vrlo brzo osctili da su, umcsto frustriranih birokrata, kadrovika ili, recimo, ambicioznih ljubitelja pozorišta, dobili čovcka sa kojim sc mogu normalno oscćati, sa kojim sc, prosto, na miru mogu baviti svojim zanatom.

Dragoccna jc bila i podrška Vladc Aranđelovića, prcdsednika Upravnog odbora.

Ministri kulturc, gospoda Dukić i Stojičić, takođe su ulagali u moj niški rad, bez obzira na činjenicu što Narodno pozorištc u Nišu nijc u okviru ncposrcdnih kompetcncija Rcpublikc.

Tako smo uspoli da izvcdomo tc dve prcmijcrc. „Rodoljupci“ J. St. Popovića, u rcžiji Vclimira

Žabokrečćina

— Kada sam svojim dolaskom i delovanjem poremetio izvestan splet uhodanih odnosa, trudim se da govorim blagimi i uljudnim rečima, kada sam, dakle, ustalasao žabokrečinu na površini ustajale vode, reakcija je bila žestoka. Izvesni rukovodioci grada, umesto da podrže moja nastojanja — zbog kojih su me, valjda, i zvali u Niš naseli su čaršijskim ogovaranjima i insinuacijama najtrivijalnije vrste. Tako sam se našao u apsurdnom položaju. Umesto da radim u ime jedne promišljene kulturne politike, doveden sam u poziciju da radim uprkos, izolovan, bez podrške, bez novca. Novac koji mi je obećan od grada, nisam dobio, a počinjao sam ozbiljan i skup projekat („KoŠtana“) s ciljem da on bude zamajac koji će iz osnova izmeniti nišku pozorišnu situaciju. Nije mi, međutim, padalo na pamet

da odustanem.

Mitrovića, pokazali su ncvcrovatnu aktucinost ovoga dela u пазет угетепи.

Јазпо је Ча 5и, розје оућ геzulata, elasovi ncprijatcljstva ili nerazumcvanja ućčulali. Ali, mi koji sc bavimo' domonologijom, znamo da su zli dusi uvck tu ncРас. В: Гапеди ostalog, optuživoani sto da ste za „Koštanu“ angažovali kojekakhve tezqaroše sa strane, а. пргаро Tanasıje Uzunović i Inana Ži(on, svojim interpretacija izdižu ovu postavku „Koštanc“ iz prouvincijalnih okvira, dajući joj šira, uniucrzalinija tumačenja.

М. 5: — Oko „Koštanc“ okupila sc izuzetna ckipa bcogradskih umctnika (Branislav Mićunović,

Tanasije Uzunović, Ivana Zigon, -

Geroslav Zarić, Zoran Hrislić, Krunislav Simić, Radovan Kncžević, Bojana Nikitović) koja je, vođena idejom da sc u ovom dclu, zatrovanom kič-interprctacijama cstradnog dcrta i kafanskog sevdaha, pronađu dramskc okosnicc i rcintcrprcliraju autentičnc cmocije, uspcla da načini prcdstavu čistog rukopisa i jasnog konccpta, pri tomic, izuzetno komunikativnu.

B: Slično se može reći i za Scenodrafsko rešenje Geroslava Zarića КоJi je tradicionalni folklorni rikoand suco па Ктргсе što otplovljavaju na belim oblačicima, a glumcima ostauilo ртестбеп Scenski prostor.

M. S: — Zarićeva sccnografija prcdstavlja autentično krcaliv-

no rešenje, visokih — mada jednostavnih — Ssimboličnih svojstava. Uz pročišćenu, kultivisanu likovnost, ona sc odlikujc i izvanrecdnom dramskom Tunkcionalnošću. B: Šra planirate dalje?

М. 5: — Slavenko Salelović režiraće Nušićevo „Sumnjivo licc“. Danas je medu nama mnogo „sumnjivih lica“, zar nc? Ako sc nc doživljava iz vizure vremena u kome živimo, pozorište jc Dcsmisleno. Ono nc može, niti trcba da bude muzocj, ili vaspitna ustanova. Za to postoje druga mesta. U tom smislu shvatam Мазки па зееп!.

Kokan Mladenović, mladi rcditelj, poznat vec bcogradskoj publici, počeće krajem ауризта komad Sema Šecparda „Ludi od ljubavi“, · projeckat namenjen mladoj publici. Tu će sc, izmcdđu ostalih, pojaviti i Danijela Stojanović, mlado plumačko imc zajedno sa još nckoliko akadcmaca budući novi član niškog ansambla. Obnova ansambla ncophodni jc uslov konlinuitcta.

BALETSKE PREMIJERE

Коћак озате

Milica Zajcev

Ako je pozorište čarolija zvuka, glasa, boje, pokreta, svetlosti, onda je novi balet „Mansarda“, izveden prvi put u Makedonskom narodnom teatru u Skoplju, istinsko pozorišno delo. Jer, ovaj projekat, koji je okupio teatarske poslenike iz raznih krajeva bivše Jugoslavije, pridobija gledaoca upravo brižljivo osmišljenom sintezom pozorišnih činilaca, koji svojim vizuelnim pulsiranjem više simbolično, no deskriptivno, kroz baletske skice, predstavljaju udaljenu reminisccnciju na dramu Bota Štrausa „Veliko i malo“.

U toj sintezi muzička osnova Zlatka Oriđanskog — za koga u programu predstave piše da je muzički necobrazovan, da ne piše i ne čita note — predstavlja izuzetno dragocen deo. Sintotizovana na najsavremeniji način, ona poseduje izvornu snagu nacionalnog, makedonskog melosa i ritma, zahvaljujući tradicionalnim instrumentima — gabalama, zurlama, gajdama, tupanima... Sve to čini istančanu zvučnu podlogu koreografskim vizijama Jagode Slaneve, izrazio ncoklasično oprcdcljenim i nc toliko originalnim, koliko lepim i u čisto baletskom smislu i u pogledu suptilne stilizacije clemenata narodnc igre.

Librerto, čiji je autor Branko Brezovec, reditclj iz Zagrcba, ima dosta dramaturških ncrav-

nina i nedoročcnogti, što pokrct kao izražajno sredstvo, možda, i potencira. Glcdaocu jc lakšc da sledi onu jasniju liniju D»rczovčcve baletskce storije koja mamardu tretira kao usamljcničku oa-

zu, samotni kutak onih koji su.

primorani da napuste svojc dosadašnje ognjištc, da radc u tuđini, da bcksrajno tclcfoniraju da bi bar tako komunicirali sa drugima — što jc svc blisko našoj svakodnoevnici.

Delovi ovog baletskog projckta koji su namcnjcni prokazivanju putovanja, mirnog porodičnog letovanja, pričc o zaljubljcnima, zbivanja u skopskom Hotelu „Grand“ koja bi sc za čas mogla pretvoriti u tragpičnu sudbinu Sarajcva, tc „planinc gncva” sa govornice makcdonskog parlamcnta — iako svaki za scbe brižljivo urađeni, ostaju izdvojcni bez logičnc povczanosti sa cclinom. Pri tomc, trcba naglasiti da Brczovec ima sigurno reditcljsko oko, kojem ni najmanji dctalj nc promiče.

U tome mu svesrdno pomažc moderna, savremcnim tchničkim sredstvima zavidno oprcmljena sccna pozorišta na Vardaru. Tako su sc inscrti iz filmova D. Osmanlıja, V. Mimicce, lj. Gcorgijevskog, Ž. Mitrovića i K. Nedkova skladno uklapali u maštovitu sccnografiju Darka Frica iz Zagreba, a više od 140 raznovrsnih kostima mlade, već

afirmisanc slikarkc Angeline Atlapić iz MDcopgrada, su svojim brižljivo nijansiranim koloritom „Mansardu“ činili živom i zanimljivom. Svi izvođači su vcoma (isciplinovano ostvarili zahtcvc korcografa Jagode Slancve. Tako jc Tanja Vujisić bila kao od ncŽnosti satkana žena, sipgurnc tchnikc i ncnamtcljivog pantomimskog izraza, Maja Jovanovska, jc igrala ljupko IDDctc, Goran Božinovski jc bio siguran рагtncr i izražajan igrač u ulozi Muža, dok jc vetoran makcdonske balctskc sccnc, Zoran Valev-

7 7 2; А 2 22,

- ZG

ski suvcrcno ostvario ulogu Oca. Elena Spascvska jc potvrdila svoj dramski iprački dar, intcrprctirajući Majku kao hcroinu sazdanu od bola ı ponosa.

Aleksandra Georgijevska /Tclcfonistkinja/, Katarina Kiprovska /Sestra/, Biljana Pašitkovska /Gastcrbajterska/ i Bećir Nuredin /Karakačan/ su svojc minijaturc vajali tehnički sigurno i pantomimski izražajno. lalctski ansambi MNT sc založio da projekat „Мапзагда“ Биде što skladnijc odigran, a to jc publika na premijcri srdačno pozdravila.

Bijenale akvarela u Zrenjaninu

Prošlogodišnji Podunavski bijenale akvarcla u Zrenjaninu bio je i stimulans za pokrctanjc Jugoslovenskog bijenala akvarcla, kažc Jasmina Tutorov, kustos Savremcnc galcrijc iz Zrcnjanina, najavljujući za oktobar ovc godinc u Zrenjaninu Prvi jugoslovenski bijenale akvarcla.

— Вијспаје се 52 зазгојан од tri dela. Prvi, „Akvarel XX veka“ bićc istorijska rctrospcktiva. Drugi dco izložbe označavao bi savremcni trcnutak akvarcla i obuhvatao radovc nc starijc od pet godina. Treći dco „Inovacijc u vojvođanskom akvarclu“, bavio bi sc istraživanjima granica akvareclskog izraza.

Za drugi sepmcnt Bijenala sc raspisuje i konkurs, a detaljniji podaci mogu sc dobiti kod organizatora u Zrenjaninu (023-62-566) u Savremcnoj galcriji, Trp slobode 7. S.P.

Festival rezije saveznog ranga

Herceg-Novi. — Sedmi jugoslovenski festival filmskc rcžije održaće sc u licrceg-Novom od 2. do 7. avgusta, a od ovc godinc manifestacija jc na listi priredbi saveznog ranga.

izvjesno jc da će se na programu Ueslivala, ı u konkurenciji za nagrade, naci šest do osam filmova, pa ćc sc prvc i poslednje večeri na Kanli kuli prikazivati po jedan, a ostalih večeri po dva filma. P.J.

Naivci u Jagodini

Jagodina. — Na ovogodišnjem Bijenalu jugoslovenskc naivnc umctnosti, koji sc otvara 8. juna u Jagodini, bićc zastupljeno 55 autora sa 55 slika i 16 skulptura. Zanimljivo jc da sc iz Crnc Gorc nijc odazvao nijcdan samouki umctnik, a da jc Angcl Pctrovski iz Skoplja probio makedonsku blokadu i označen kao. jcdini воз! оус Ки шгпе manifestacijc.

О4 родпенћ гадома од јспо је dvc stotinc, jcr jc Žiri, pod predscdništvom | akademskog profesora, Vojislava MDurića iz Bcograda, imao visokc kritcrijumc za occnjivanjce prispclih dcla.

N.S. Konkurs „Raš u pjesmi“ Sokolac. — Organizacioni od-

bor Prvih Vidovdanskih pjcsničkih susreta u Sokolcu, raspisao je konkurs za najbolja poctska ostvarcnja s tomom „Rat u pjesmi“. Pravo učešćac imaju svi građani iz Rcpublikc Srpskc, Republikc Srpskac krajinac, Srbije i Crne Gorc, a radovi sc dostavljaju u tri primjcrka potpisana šifrom do 25. juna na adrcsu: „I Vidovdanski pjcsnički susrcti, 71350 Sokolac, s naznakom „Za konkurs“. Stručni žiri dodijeliće nagradc autorima najboljih pjcsama. •

Anfiratni „Moravski biseri“

Jagodina. — Upravo sc priprema prvi festival narodnc muzikc u SR Jugoslaviji, a domaćin prircdbc bićc Jagodina, ı za taj festival je raspisan konkurs za mclodijc kojo ćc sc naći na programu. Kulturno-zabavna manifestacija „Moravski biseri“, kako je planirano, održaće se krajem juna u Jagodini, i biće u znaku antiratnc posmce. Za takvu najbolju pesmu biće dodcljeno poscbno festivalsko priznanje, uz ostale nagrade organizatora, a o priprcmama noposredno brine Zoran Trifunović, direktor Muzičko-poslovnog centra u Jagodini. N.S.

| ___- _ „ ==