Борба, 01. 06. 1993., стр. 18

Savo Popovic

U bivšoj JU Republici Bosni i Hercegovini, mada podaci nisu poznati za celu teritoriju jer određeni njeni delovi Srbima nisu pristupačni — porušeno je 78 pravoslavnih bogomolja, a 48 ih je oštećeno. Uz to uništeno je nekoliko manastira. Sasvim je izvesho da od „Žitomislića“ iz 15. река пе ostalo ni hamen na kamenu. |

Ako je rušenje srpskih bogomolja i uništenje svekolihog. hulturno-istorijskog blaga Srba u zapadnoj Slavoniji neviđeni kulturni genocid kako je to okarakterisao Nikola Kusovac — Како onda nazvati rušenje svih kulturnih spomenika koji su imali srpski predznah u Bosni. А, тиз su, Како Каže Slobodan Mileusnić, upravnik Muzeja SPC i „hrvatski nacionalisti i muslimanski fundamentalisti“. Би — Preko 20 srpskih bogomolja uništeno je u ne baš velikom trouglu Derventa — Brod — Modriča i to miniranjem. Dakle nisu stradale u nekakvim borbenim akcijama, kaže Dragan Davidović ministar vera Republike Srpshe koji redovno obilazi teren i fotografiše sve Što se da snimiti a

vezano је za spomenike.

Minirano je i spaljeno dosta parohijskih domova, a tri arhijerejske rezidencije: u Sarajevu, Mostaru i Tuzli posve su uništene. Posebno u Mostaru gde je sve što je imalo predznak

srpskog sravnjeno sa zemljom. Radi se o totalnom kulturnom i duhovnom genocidu, ističe Slobodan Mileusnić.

jić, koga je rat zatekao na funkciji predsednika opštine Mostara. Uništenc su i fotografske ploče i fotografije Ante Zimala, mostarskog fotografa s kraja 19. veka, koji je zabeležio svojom kamerom gotovo sve za kulturni život Mostara relevantne Srbe, osnivanje srpskog pevačkog društva, pa srpskog književnog kruga „Zora“...

Crkva Uspenju Bogorodice iz Dervehfe

Kad je Vojska Republike Srpske ušla u Mostar nije više ništa našla u „Muzeju književnosti“, odnosno rodnoj kući Svetozara Corovića gde je bila rekonstruisana i radna soba Aleksa Šantića, kaže Radmilo Andre-

— Uništena je stara crkva a od nove, Saborne, inače stare 120 godina nije ostao ni kamen na kamenu. Ona je minirana u pet ili šest navrata juna 1992. kaže Dejan Šantić, predsednik Udruženja Mostaraca u Beogra-

OKRUGLI STO KRITIKE 38. STERIJINOG POZORJA

Predstava osveživač

Novi Sad. — Ova predstava je u sali bez ventilacije delovala kao najveći osvežiVvač, kao ringlišpilski ventilator — primetio je jedan od kritičara za „Okruglim stolom“ Sterijinog pozorja nakon „Vasilise Prekrasne“ Miodraga Stanisavljevića koju je u zvaničnoj konkurenciji izveo ansambl „Boška Buhe“ u režiji Milana Karadžića. Mislio je na to kako je publika (i starija i mlađa) doživela ovaj „prebeg u bajku“, a izrazio i utiske većinc „ljudi od pozorišta“. Nije naime bilo dileme među njima da li je trebalo ovu dečju predstavu dovesti na Pozorje.·SŠta više, uočeno je kako je njenim dovođenjem selektorka samo dokazala svoj provercni sluh za različite teatarske rukopise.

Aleksandar Milosavljević je ovu predstavu koja uvodi u svet bajki („koji nam je i te kako роосетло S

о како је

као

va. Milosav Mirković ju je takođe uvrstio u red onih na OVOgOdišnjem Pozorju koje su u velikom umetničkom horizontu, nalazeći da jc i dobra potvrda

kako se u „Buhi“ radi na najvi-

šoj umetničkoj lestvici, a da u „Vasilisi“ čovek „prosto ne zna šta Je u njoj lepše“. Pri tome je posebno podvukao kostimografsko dostignuće predstave uz napomenu da bi svaki kostim pojedinačno zaslužio po cscj. Povoljnim ocenama pridružio se i Slavko Šerban, smatrajući da ovo jeste predstava i akrobatika. Nešto drugačijeg mišljenja od ostalih kritičara bio je jedino

rumunski teatrolog Valentin Sil- .

vestru, koji jc za „Vasilisu“ rckao da je tek „pristojan spektakl za decu“, ali da ipak nije imao osećaj „velikc proedstavce“. Bio je,

kaže, pritisnut i velikom količi-

kiča 1 ц 05pred nom scenografskog novi ocenio da:ova

istava niит eVrOp-

поре

du. Ono pokretne imovine što se moglo skloniti, sklonjeno je, kako sam čuo od popa -Zubca, u Nevesinje.

Među sklonjenim predmetima bi, po mišljenju Radmila Andrejića, trebala biti ı čuvena zlatom vezena Plaštanica — dar ruske carice Katarine velikim Mostarcima.

Nikola Kusovac nam je rekao da je prema njegovom saznanju iz crkava koje nisu u mestima gde je srpski živalj u većini deo pokretnog blaga sklanjan na sigurnija mesta, odnosno da je prenošen u one bogomolje i ona mesta gde su Srbi u većini. To potvrđuje i Slobodan Mileusnić koji kaže da je deo kulturno-istorijskog. blaga dopremljen i u Beograd. Ali, kako on kaže, celi ikonostasi se nisu odasvud ni mogli rasklapati i prenositi pa su tako sa crkvama, ipak, stradale čitave galerije ikona i kolekcije drugih umetničkih predmeta knjige...

Muzej pravoslavne crkve na osnovu izveštaja nadležnih arhijereja iz pet bosansko-hercegovačkih eparhija vodi preciznu evidenciju o oštećenim 1 uništenim spomenicima. Za svaki objekat se otvara kartica i u nju se unose sve promene stanja.

Upoređujući stradanja srpskih spomenika u drugom svetskom ratu i sada, Mileusnić navodi kao primer banjalučku eparhiju u kojoj su u vreme drugog svetskog, rata bile porušene 64 crkve a oštećena 21. U sadašnjim ratnim zbivanjima propao

_ je samo hram u Jajcu.

U zahumsko-hercegovačkoj eparhiji u vreme drugog svetskog rata bila je uništena samo jedna pravoslavna crkva a deset ih je bilo oštećeno. Danas je, koliko se zna, porušeno njih 28, a 12 ih je oštećeno. Na ovom pod-

ručju sa zemljom je sravnjen

manastir „Žitomislić“, uništene-minirane dve eparhijske rezidencije, a šest srpskih groblja je minirano i preorano...

I u 7„žzvorničko-tuzlanskoj eparhiji je od 32 uništene crkve 12 je minirano, četiri su spaljene, a ostale su uništene „kombi-

OPERA ZA ZAVRŠNICU POZORJA

„Pekondirema НКуд

novanom tehnikom“. Od 19 uništenih parohijskih domova 13 ih je minirano a šest spaljeno. U dabro-bosanskoj eparhiji 12 crkava je porušeno, 11 oštećeno. U eparhijskog rezidenciji u Sarajevu potpuno je uništena i eparhijska biblioteka. U bihaćko-petrovačkoj eparhiji porušeno je pet pravoslavnih bogomolja а dve su oštećene.

— Bilo je pokušaja da se spase blago koje pripada drugoj ve-

о • Skrivnice Ф све

u fradiciji Muzej SPC u Beogradu dislocirao je deo dragocenosti od izuzetne umetničke i crkveno-istorijske vrednosti. Kao muzealac kroz čije ruke je prošlo blago Muzeja pravoslavne crkve u Zagrebu i riznice u Pakracu — sad već posve uništeno, Mileusnić, kako kaže, nije mogao a da sad ne preduzme sve moguće i najstrože mere predostrožnosti. Pominjući da je deo dragocenosti dislociran Mileusnić podseća da je premeštanje riznica u tradiciji SPC, da su postojale uvek skrivnice ili pohranilnice. Ali, podseća da je u stalnoj postavci ostalo još dosta značajnog, dragocenog materijala. Recimo,

Plaštanica kralja Milutina iz 13. veka. :

roispovesti kaže nam Dragan Davidović, pominjujući kao primer katoličku crkvu Sv. Ilije u Podmilećju kod Jajca za čije čuvanje je bila formirana čak i posebna četa boraca. Ali, ni ona nije uspela da taj hram sačuva. Sve tri strane ruše i to kao da se takmiče „što pre i to do temeljaž.: Komentarišući sadašnja razaranja Slobodan Mileusnić kaže da su u drugom svetskom ratu pljačkali muzejski radnici pa je

opljačkano najvećim delom bilo”

i sačuvano. Danas toga nema, sve se uništava, a ono Što se pokrade prodaje se u inostranstvu ili ovde. Sticaju takvih okolnosti Muzej SPC je uspeo je da otkupi i par knjiga iz pakračke riznice.

.1

теезта [одака

Novi Sad. — Киса Која зе ргоslavila Stcrijinom „Рокопагеnom tikvom“ i ostvarila slavan jubilej i rekord sa njom — 1973. do 1986. godine izvedena je ova drama čak 275 puta — nada se sada svojom drugačijom „Pokondirenom tikvom“, ako ne

·takvom rekordu, ali ono makar

zapaženoj ulozi u istoriji OVOg teatra. Reč jo o najnovijoj premijeri Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada zakazanoj za četvrtak, 3. jun operi „Pokondirena tikva“ koju je komponovao pre četrdesetak godina Mihovil Logar, a u režiji Bogdana Ruškuca i pod dirigentskom palicom Angela Šureva. Premijerno izvođenje ovog dcla na sceni SNP na kojoj još nikada do sada nije izvedena — biće ujedno i pred-

stava u čast nagrađenih — završnica ovopodišnjeg Sterijinop pozorja.

Ideju da se ova opera postavi na sceni Miodrag Milanović, v. d. direktora Opere u SNP, inače i sam učosnik predstavc u ulozi Ružičića. objašnjava činjenicom da domaćeg stvaralaštva na našim opcrskim sconama golovo da i noma, pa tako i pokušajcm

da se ispravi ta kulturna nepravda, a setiti se Sterije u Novom Sadu, kaže, i nije bilo naročito - teško u Novom Sadu, gde se svake godine održava i Sterijino pozorje. Odaje i da će maestro Logar, danas 91-godišnjak (stariji od naše prve domaće opere) po svemu sudeći prisustvovati premijeri, a sa neskrivenim-zadovoljstvom drži u rukama i maestrovom „rukom ispisanu ariju Ružičića sa posvetom njegovom ujaku koji je u pre 40-tak

godina pevao. ulogu koju sada.

peva njegov sestrić.

Reditelj Bogdan Ruškuc pominje da mu je bila čast i zadovoljstvo da radi „Pokondirenu tikvu“ i Steriju baš u SNP. Diripent Angel Šurev stigao je na rad sa ovom predstavom — pre samo ncdclju dana, nijc, kažc, bilo ni naročito povoljnih uslova za rad, jer sala je zauzeta sterljanskim festivalom.

Femu peva prvakinja Beogradske opere Olga Milošević, koja пргауо ођејстауа 30-godišnjicu svog umotničkog rada, a tu su i vrsni solisti SNP a uz njih ravnopravno i novce mlade opcrskc snage ovc kuće. 2.5.

BORBA

UTORAK 1. 6. 1993.

Omaz осе •e? Muatiji Vukoviću Slučajno ili namerno, tek, Muzej savremene umetnosti se (ipak)

— uoči osme godišnjice smrti sctio jednog od najvećih poslerat-

nih umetnika Srbije i druge Ju-.

goslavije Matije Vukovića.

· Jedan drugi značajni vajar i kustos Muzeja — Kosta Bogdanović govorio je sinoć u Muzeju savremene umetnosti na Ušću o skulpturama ovog izuzetnog čo-

„ Veka i umetnika. Ovo skromno

podsećanje na izuzetan značaj dela Matije Vukovića koji je uočio još početkom pedesetih i Lazar Trifunović jedino je čime se sredina u kojoj je veliki umetnik živeo i radio — odužuje. Naime, bezmalo će biti zaokružena i dekada od smrti Matije Vukovića a da čuvanje i prezentiranje njegovog dela nisu rešili ni grad ni Republika koji su za to, i po zakonu, nadležni. S.P.

BEOGRAD

Sebastijan ponovo u gradu

·Nakon dve godine Galerija Sebastijan trebalo bi da je „VOSkresla“ ali:·sad sa jednim „j“ više, dodatkom art i ne više kao Atlasova nego INEX-intereksporta.

Dakle, Galerija Sebastijan art, Inex Intereksport u staroj zgradi Likovne akademije (Rajićeva 12) otvara svoja vrata 3. juna „Maštom u službi propagande“. Reč je o izložbi grafičkog dizajna Stanislava Šarpa i Grupe FIA ali i o predstavi u kojoj kolažirano nastupaju i, deca i odrasli i pclivani i baletani...

U „Sebastijanu“ je okupljeno društvo koje je radilo u Beogradskoj ispostavi dubrovačkog Sebastiana, ali još uvek radi se o posve novoj, samostalnoj galeriji koja samo ima želju da nastavi nešto što pripada Atlasovoj koncepciji, i u ovim novim Ookolnostima ostaje izvan sistema Atlasovih Sebastian galerija.

Koncepcija ove Galerije da izlaže savremene jugoslovenske i svetske autore, da izdaje grafike savremenih domaćih autora, plakate i kataloge, kao i da ima dizajn program po kojem je i dubrovački Sebastian postao čuven. S.P.

Bista Jovana Dućica u Trebinju

Trebinje. — Trebinje će 5. juna obilježiti pedeset godina od smrti velikog pjesnika i diplomate Jovana Dučića, a u Gradskom parku u pjesnikovom rodnom gradu tom prilikom biće otkrivena njegova bista (kopija kalemegdanske, rad Rista Stijovića). Sedmog «aprila, povodom 50-godišnjice Dučićeve smrti, na Kalemegdanu u Beogradu je otkrivena Dučićeva bista, rad vajara Rista Stijovića. Napravljen Je Još jedan odljevak te biste, koJa će biti postavljena „u gradskom parku u Trcbinju. Očckujc se da će bistu otkriti gradonačciInica Beograda Slobodanka Gruden. U Zavičajnom muzeju u 'Trebinju istoga đana bićc otvorcna i izložba kamene plastike iz Dučićeve ostavštine. Тапјид

Јаре еони перннћ