Борба, 01. 06. 1993., стр. 21
ЕН
ни i
си
\
BORBA UTORAK 1. 6. 1993.
SEDNICA SKUPŠTINE GRADA
Wešenje o davanju na korišćenje gradskog građevinskog zemljišta za izgradnju podzemne Žželezničke stanice „Vukov spomenik“ Javnom železničko-transportnom preduzeću „Beograd“ i imenovanje direktora. Doma zdravlja „Milivoje Stojković“ u Grockoj izazvali su najviše polemika na jučcrašnjoj sednici Skupštine Beograda.
· Najpre se čitavih 45 minuta vodila rasprava o dncvnom redu zasedanja, jer su odbornici iz opozicionih stranaka tražili da se imenovanje direktora pomeпше zdravstvene ustanove nec razmatra. Za direktora Doma zdravlja u Grockoj, naime, predviđen je dr Petar Radoja, koji je pre tri godine došao iz Bosne.
јејрохеп
Opozicija, uključujući i radikale, татепја је да зе уоф! Кадгоуska politika po kojoj izbeglice napreduju u svom poslu umesto da se vrate svojim kućama. Ova „šumadijsko-dinarska“ polemika dovela je, na kraju, ipak do imenovanja dr Radoja za dirck"тога. J | Raspravu oko ustupanja zemljišta za podzemnu stanicu kod „Vuka“ otpočeo je dr Velimir Simonović (DS), koji je rckao da predviđena ulazna rampa za garažu, koja će se nalaziti pred ulazom u Mašinski fakultet ne može da se usvoji dok fakultet ne da saglasnost. Profesor Simonović ističe da bi se takvim rešenjem ionako velika buka oko
UDRUŽENJE ZA POMOĆ OBOLELIM OD AUTIZMA
Skupstina
grada
obecala prostorije
— Problem obolelih od autizma smo tek počeli rešavati, iako je mnogo toga već urađeno. Za njegovo dovršavanje potrebno је dosta vremena i sredstava. Ovo je rekla Vesna Petrović, predsednik Udruženja Srbije za pomoć osobama obolelim od auпзхта па nedavnoj godišnjoj Skupštini, koja je održana u Centru za decu i omladinu ometenih u razvoju.
Još od 1977. godine kada je i osnovano ovo Udruženje, ona nastoji da ublaži teško stanje ovih bolesnika i poboljša uslova za lečenje. U poslednje vreme usled sve težih materijalnih uslova, a zašto ne reći i nedostatka dovoljnog broja stručnjaka, ovi bolesnici su dovedeni u gotovo beznadežnu situaciju.
— Za lekove mesečno dajem i do 150 nemačkih maraka, pošto
- ih u državnim apotekama nema.
Primam penziju od 4 miliona dinara, a svog sina moram da VOZim do centra. On je, znate, povremeno, jako agresivan. U autobuse gradskog saobraćaja ne smem ni da uđem sa njim tužna je ispovest jedne nesrećne majke, koja je zbog bolesti sina morala pre vremena da ode u penziiu.
— Ja lekove kupujem u pri-
- vatnim apotekama. Često se de-
šava da ih ni tu nema, a шезесno izdvaiam oko 120 maraka —
rekao je drugi roditelj, dodajući da su mu novčane rezerve na izmaku. Na održanoj Skupštini mogle su se čuti i mnoge druge potresne priče, ali i veliki broj predloga. Najčešće su pomenuti: određivanje posebnih apoteka gde bi se mogli snabdevati Iekovima, prioritet u nabavci benzina, mogućnost obezbeđivanja prevoza.. i posebno obezbeđivanje posebnih prostorija za lečenje osoba sa autizmom. Naime, prostorije gde su trenutno smešteni ovi bolesnici, u ulici Visokog Stevana, ne zadovoljavaju ni minimalne kriterijume. Celokupan rad Udruženja zasnovan je na volonterskom radu. Članovi Udruženja se glasno pitaju: kada društvo ribolovaca, ljibitelja pasa... mogu imati svoje prostorije zašto država ne obezbeđuje i nama bar jednu kancelariju ncgde? Zamenik gradskog sekretara za zdravstvo, ispred Skupštine grada, Borko Binić prisutnim roditeljima i ostalim članovima ovog:Udruženja rekao da je nedavno odlučeno da se prostorije
-Za osobe obolele od autizma moraju što hitnije naći. „Predstavnici Skupštine grada dali su rok da se taj problem mora rešiti najkasnije do 16 juna“ rekao je on. Da li će obećanje postati i stvarnost ostaje da se vidi. B. CANI
0D JUČE SKUPLJE 800 PROIZVODA ifa šest miliona e 30.000 dinara
Od juče' je u prodavnicama skuplje oko 800 proizvoda široke potrošnje od 40 do preko 300 odsto. Tako će kilogram šećera u prahu umesto 333.745 stajati 999.940 dinara. A isto toliko kafe 6.000.000 dinara. Kilogram pšenice umesto 146.700 koštaće 222.976, pola kilograma testcnine 150.000 dinara dok će 400
grama dečijeg griza po novoj CC-
ni biti 425.812 dinara.
Proizvođači slatkiša su korigovali cene gotovo cclokupnom asortimanu pa će mlečna čokolada od 100 grama koju proizvodi „Banat od danas stajati 231.029, a bombonjera od „Soko Štarka“ od 480 grama čak 1.798.794 dinara. Zimnica i dalje poskupljuje iako je stiglo mlado povrće, pa kilogram smrznutog graška staje 254.201 dinar što je povećanje od 50 odsto, a tegla ajvara od 720 grama staje, skoro, 500.000 dinara.
Svi proizvođači sokova su podigli cene pa tako litar „Džervinovop“ soka od kupina staje
566.500 dok je sirup od limuna 1.236.000 dinara, a mincralna voda (litar) 198.192 dinara. Vinjak je skuplji 100 odsto i staje 1.981.674. dinara. Drastično su skuplji i začini. Začin „C“ (250 grama) umcsto 195.068 staje 748.049 dinara. Vanilin šećer je čak četiri puta skuplji i kesica staje 80.500 a šlag krema umesto 195.068 koštaće 949.447 dinara.
Pakovanje svinjske masti od tri kilograma po novoj ccni košta 5.208.434 dinara a astronomski su uvećanc i cene kvalitctniјћ sireva pa će uvozni gauda sir sa 48 odsto mast „umesto 838.000 stajati 2.116.000 dinara dok je „feta“ 300.000 dinata od njega skuplji.
Dalmatinska pančeta više nije 4.500.000 po kilogramu voeć 6.095.000 a pileća šunka се зтајаti 2.464.760 dianra po kilopramu. Pašteta od 50 grama košta 220.000, jaja od 27.000 do 30.000 dinara zavisno od kategorije, a gotova jela su duplo skuplja nego do juče. S.J.
ove ustanove podigla na nepodnošljivih 90 decibcla, čime bi sc oncmogućio normalan rad bar u polovini zgrade fakulteta, a bio bi doveden u pitanje i opstanak same zpradc. Oni već seku drvcće i ruše ogradu, iako za to ncmaju nikakvu dozvolu“, rekao jc Simonović. Predstavnici pradske vlade su istakli da odluka, koja je na kraju ipak usvojena, noma veze sa detaljima oko izvođcnja radova i da, kako reče mr Nebojša Čović „premda je čitav posao započet naopako, treba ва dovršiti poštujući i zahtevc fakulteta“. Skupština grada je Banjičku šumu stavila pod zaštitu Као spomenik prirode, čime su oncmogućcni bilo kakvi radovi u
U PRIVREDNOJ KOMORI GRADA
šavaju jedinstveni rezervat pojedinih životinjskih ı biljnih vrsta u gradu.
Za direktora Zavoda za bolcsti zavisnosti, odbornici su imcnovali primarijusa dr Milutina Nenadovića, a Bratislavu Petroviću i Milicu Cebić za direktorke predškolske ustanove „Zvezdara“ odnosno „Čika Jova Zmaj“.
Darko Kuzmanović (DEPOS), je, u formi odborničkog pitanja: tražio od Skupštine odgovor kada će biti skinute pctokrake sa oba dvorca (zgrade Skupštine grada i predsedništva Republike Srbije) i na njihovo mesto vratiti krune i dvoglavi beli orlovi. Р. 6.
2079: Р. МАМИ21С (МОУ05Т)
Nagrade najboljim Које ита
U Privrednoj komori grada, juče su uručene nagrade privrednicima za najbolje rezultate u prošloj godini.
Ziri sastavljen od generalnih direktora poznatih preduzeća
posebno je vrednovao proizvod-
ne programe kojima je zamenjivan uvoz kao što je to učinila „Sutjeska“ d.d. proizvodeći mcedicinske uređaje koji su do sada uvoženi. To su kompletna linija za izradu infuzionih rastvora, sterilizaciju medicinskih materijala, uređaj za proizvodnju kiseonika iz vazduha i aparat za anesteziju. У
Fabrika hartije „Beograd“ zaslužila je priznanje jer je osvojila proizvodnju papira za izolaciju
Danas i sušrci bez siruje
Danas će zbog radova na mrcži bez struje od 9 do 12 časova OStati potrošači u Pcre Todorovića 4—10 na Banovom brdu a od 8 do 14 povremeno će bez struje biti stanari Prve pruge 31—34 u Zemunu. Bez struje će u narcdnih pet dana u vremenu od 8 do 15 sati biti stanovnici sledećih ulica na Vračaru: Hadži Milentijeve od Braničevske do Maksima Gorkog, Moravske, Rajka Vesclinovića, Petra Kočića i Internacionalnih brigada od Moravske do Petra Kočića.
Sutra bez struje ostaju od 8 do 15 sati stanovnici ulica Mihaila Šolohova od broja 8—30, Diznijeve, Kosovopoljske, Milana Ajvaza i Braće Rajt u naselju Borča. Istoga dana od 8 do 14 časova boz struje u Grockoj će biti ulice Milentija Popovića, Milana Rakića, Janka Lisjaka, Prolcterskih brigada, Rifata Burdževića, Filipa Kljajića, Vuka Karadžića, Zmaj Jovine, Bulevar Rcvolucije, Save Kovačevića sa okolnim ulicama i Luncta Milovanovića. U istom vremenskom intcrvalu struja će povremeno nostajati u ulici Prva pruga od broj 9—27 u Zemunu kao i na opštini Novi Beograd i Džona Kenedija 10, 10a ı 10c i Palmira Toljatija 62, 64, 66, i 68.
elektro-kablova koji se ranije uvozio, a „Progres“ je nagradu zaslužio spremnošću da za izgradnju objekta uradi sve, od studije do održavanja objekta u garantnom roku. „Tranšped“ Beograd je priznanje zaslužio osnivanjem voznog parka — kamiona hladnjača za izvoz mesa, a PKB „Jedinstvo“ kao glavni snabdevač grada pšenicom, šećernom repom i mlekom. Privatno preduzeće „Kondor“ su među nagrađene svrstali speciJalistički i sanacioni radovi na izolacijama, hidroizolacijama i industrijskim podovima, a „Tehnogumu“, novi proizvodi za potrebe grafičke industrije.
5. ).
ovom dclu Веоргада koji naru-
IZ „BEOGRADSKOG VODOVODA“
Skuplja
мода 28 „за масе“
— Ako išta može dovesti do racionalnije potrošnje, ne računajući restrikcije kao zaista drastičnu meru štednje, onda je to Odluka „Vodovoda“ koja će se uskoro naći pred Gradskom skupštinom — po kojoj će svi oni koji „rasipaju“ vodu (tu se uglavnom misli na prigradska naselja i delove Beograda koji obiluju „privatnim“ vrtovima i baštama vodu plaćati po ceni "Која ад та industriju a koja je 10 puta skuplja od cene koja je najniža i važi za građane, rekao nam je Dragan Ivanović šef komandnog. centra „Beogradskog vodovoda“. Granica „normalne“ potrošnje utvrđena je na osnovu prosečne potrošnje u prethodnom periodu uvećane za 50 od3 (s obzirom da je letnji period). Zbog preterane potrošnje vode, čak 6.750—6.999 litara u sekundi mnogi žitelji Beograda kao i oni iz prigradkih područja imaju problema sa vodosnabdevanjem. Umanjeni pritisak u vodovodnim cevima „osećaju“ stanari tzv. „najviših tačaka“ Beograda: Mirijevo 4, Mali Mokri Lug, Kaluđerica Konjarnik, dela Zvezdare, Bulevara revolucije. Žitelji sela Zuce podno Avale, i Vinče... vodu češće nemaju nego što je imaju.
— Preterana potrošnja uslovila je i brojne kvarove na vodovodnim instalacijama i brzo pražnjenje postojećih rezervoara koji se i inače zbog drastičnog opadanja nivoa Save za „celih“ metar i po, ne mogu tako lako napuniti — kaže Dragan Ivanović. šef komandnog centra „Beogradskog vodovoda“ — U prilog ovoga što govorim navešću podatak da nam se u petak pokvarila linija hlađenja u Makišu što je uticalo na to da se kapacitet Makiša sa 1.900 litara u se-
· kundi smanji na „samo“ oko
1400 litara, ističe Ivanović. „Makiš“ trenutno radi. Pitanje je dokle se mogu tolerisati oni koji nenamenski troše vodu na zalivanje bašti, hlađenje ulaza oko
zgrada, terasa... N.B.
SO O
FOTO: A. STANKOVIĆ
IZGOREO RESTORAN „BLUMEN TRADE Plinska ili neko druge eksplozija?
Sinoć, nešto prc 19 časova, izbio je požar u firmi „Blumen tradc“, koja se nalazi kraj auto-puta, pored BIP-a. Požar, koji je izbio u kuhinjskom delu rcstorana „Blumen busencss club“, načinio je vcliku matcrijalnu štctu, ali povređenih nije bilo. Uzrok požara sinoć nije bio poznat, ali se od svedoka moglo čuti da mu je prethodila eksplozija. Da li su u pitanju plinske boce ili nešto drugo utvrdiće istraga.
Širenje požara na susedne ba-
.rake u kojima su smeštene pro-
storije „Unija tradcx“ ı „TMT coOтегсе“, građenc od drveta, brzom akcijom je sprečila Vatro-
gasna brigada SUP „Beograd“, koja je sa svojih šest vozila i 25 vatrogasaca za pet minuta stigla na mesto nesreće i najpre lokalizovala, a zatim za pola sata ugasila požar. Kako saznajemo, u barakama, koje su fizički spojene, bilo je i benzina, pa je tako izbegnut požar širih razmera. O tomc ko je vlasnik firme „Blumen trade“, čime se ona bavi i šta je stvarni uzrok požara, niko od trojice njenih radnika, ujedno i svedoka izbijanja vatre, novinarima ni reč nije želeo da kaŽe: P.0.