Борба, 07. 09. 1993., стр. 3
пена
бави њи
Y
БОРБА "УТОРАК 7. 9. 1993.
ПОСЛЕ ОДЛУКЕ МАКЕДОНСКЕ ВЛАДЕ ДА ПООШТРИ РЕЖИМ КОНТРОЛЕ НА ГРАНИЦИ СА (РЈ
· Промет роба
· потпуно
|
Bojana Jarep, Драгана Шверко
Данас председник Скупштине Србије, Зоран Аранђеловић треба да отвори гранични прелаз у Прешеву, на југословенско—македонској граници. Виц или нешто друго, тужније2 Најављено пуштање у рад новог прелаза (у ствари су склоњени контејнери, изграђене пословне зграде и уведене по четири саобраћајне траке у оба смера), поклапа се са затварањем граница са македонске стране, сугеришући да је и сама српска страна изгледа остала затечена. Иако надлежни ово затварање врата „пред самим носем“ настоје примити са колико толико преосталог достојанства — прелаз је, наиме, потребан ради редовног одвијања путничког саобраћаја, па нема великих промена у односу на одлуку македонске владе — Југославија је коначно потпуно блокирана.
Како нас је обавестио заменик директора Савезне управе царина, Лазар Машановић, камиони не пролазе ни преко једног од четири гранична прелаза са Македонијом. Судећи према чињеници да се одлука о непропуштању ниједног камиона са робом строто контролише, промена, бар за-
сад, ни неће бити, наговестио је _
Машановић. Иначе, путнички саобраћај тече нормално. Са пограничним органима Македоније се контактира како би се утврдило да ли има хуманитарних пошиљки и омогућило да оне што пре стигну до свог одредишта. Спуштена рампа на македонско—југословенској граници за транспортни саобраћај са Југославијом уколико је и покренута политичким механизмом, у економском смислу значи директну штету за обе стране. Херметичко затварање последњег прозора у свет цементира блокаду наше земље, у коју ће убудуће са југа улазити само роба која добије дозволу Комитета за санкције УН, одакле, посебно када је у питању нафта, није стигао ни позитиван сигнал о томе како ће бити решен југословенски захтев за хуманитарним увозом. Македонија, чија је привреда од свих бивших република бивше СФРЈ, била најупућенија на тржиште Србије, како у погледу набавки тако и пласмана својих роба, инвентарисаће, логично, још веће економске штете.
Средином јула у македонској Привредној комори констатовали су да је погоршање привредне ситуације узроковано добрим делом санкцијама уведеним према СРЈ. Оне и македонску привреду на индиректан начин одаљују од светских тржишта (и још тешње везују за суседну СРЈ, примедба аутора), односно доводе је у директну економску изолацију. Само примена резолуције 820 проузроковаће до краја године штете од око 1,8 милијарди долара,
ПРЕМА ПИСАЊУ СКОПСКЕ „ВЕЧЕРИ“
у Табановцима
при чему оне дугорочне штете по репродукцију још нису сабране, констатовали су македонски привредници.
А баш та резолуција сад се пооштрено спроводи, што значи да се уз америчко војно парадирање на македонској граници, директно побија некадашњи оптимизам некадашњег српског премијера Божовића, који је својевремено релативизирао учинак санкција, тврдећи да је логика капитала таква да ће се увек наћи заинтересованих и начина да се реализује економски интерес. Наравно, реализација тог интереса кошта, јер свако ко се одлучивао да заобиђе блокаду, наплаћује свој део ризика у таквим пословима. Уколико је тачна изјава потекла ових дана из кругова „македонске владе, да санкције није поштовала до сада евентуално само сива економија“, онда је у тим пословима пласман робе из СРЈ, или увоз у њу, имао своју цену, која, кажу упућени, у валутном износу није уопште била мала и омогућавала је да солидан део девиза инкасира македонска економија. Како се у скопским продавницама налази месо, млеко и храна са ових простора, шта је ишло кроз компен-
зационе послове ако их је било,
Копча «а одлуком Вашингтона
Скопје (Макфакс). — Македонска влада, како се незванично сазнаје, свела је теретни саобраћај са Србијом само на два гранична прелаза — Табановце и Блаце, јавља агенција Макфакс. Разлог је већа контрола“ терета, а ова возила, осим царинских докумената морају имати и одобрења Комитета за контролу санкција
Уједињених нација. Позивајући се на оцене страних представника у Македонији, скопски лист „Вечер“ указује да је најновији корак македонске владе повезан са повећаним бројем америчких представника у Скопју:и одлуком Вашингтона о отварању дипломатског – представништва. '
Зи путнике гранмца отворена: Железничка станица
—
како ће проћи југословенска предузећа која попут „јумка“ у Македонији имају своје фирме2 Више је питања но одгбвора у овом тренутку. Без мириса бензина са југа, без македонских туриста који су уз помоћ свемогуће марке правили промет и пустош у продавницама на југу Србије, без Македонаца који су успели да са торбом препроданих „Партнер“ цигарета летују на црногорској обали, биће очито још тужније и јужније са ове стране границе.
У целој ствари сасвим је неразјашњено зашто су се додатне мере догодиле баш сада. Крајем прошле недеље савезни премијер, др Радоје Контић, говорећи привредницима у ПКЈ, натукнуо
је да би санкције према СРЈ мог-.
ле бити и оштрије него до сада. Истовремено стигло је ригорозно заоштравање контроле граничних прелаза са македонске стране, док је српска влада недавно активирала своју одлуку 0 забрани извоза хранс без поссбних дозвола надлежног министарства. Није јасно да ли постоји тајна веза између ових ствари, а ако постоји тешко да спада у домен паметних економских и политичких одлука.
НА ГРАНИЦИ КОД ЂЕНЕРАЛ ЈАНКОВИЋА
У контроли и амерички војници
Приштина. — На граничним прслазима Ђенерал Јанковић и Глобочица, већ три дана потпуно је обустављен робни промст.
Заменик управника царинарнице Живојин Ђорђевић изјавио је да се у близини граничног прелаза сада налазс и амерички војници
који, уз максдонскс царинике, строго контролишу робни промст на југословенско—македонској
граници.
ДОГАЂАЈ ДАНАК
ДОК ПРЕВОЗНИЦИ И ПРИВРЕДНИЦИ БЕСНЕ МАКЕДОНСКА ВЛАДА НЕМА
КОМЕНТАР
Страх Скопља од „зоне санкција“
Драган Николић
дописник „Борбе“ из Скопља
Скопље. — У току јучерашњег дана на скопским зеленим пијацама на прсте су сс могли избројити за тезгама грађани Србије са својим традиционалHMM производима — кајмаком, сиром и другим прехрамбеним робама. Они ретко изјављују да се мало ко усуђује да крене са својом робом на југ, зато што их и српске и македонскес власти скидају са
воза, а српске власти им уз то, .
за време рација и одузимају производе. Ретки продавци то коментариту речима: „Завадиле се две владе, а народ страда“, тврдећи да- је максдонска влада заоштрила санкције, а сриска влада забранила да се храна износи у Максдонију. На скопским пијацама и поред тога у току јучерашњег дана било је уобичајспо обиље робе, с тим што сада, уместо из Србије, примат има роба из Турске. Производи из Србије, који су се појавили на скопским пијацама, знатно су скупљи, него раниијс (кајмак 80 умссто 60 денара килограм). Сазнајемо да је максдонска влада одлучила да се транспортни саобраћај одвија само преко два гранична прслаза, код Табановића и у Блацама кој Ђенерал Јанковића, док ће се остали прелази користити
само за путнички саобраћај, који се одвија нсомстано.
Представници македонске владе одбијају да комснтаришу затварање мекедонско-
НА ПРЕЛАЗУ ТАБАНОВЦИ
Обавезна бонова за
Чукарка. — Након увођења ригорозне контроле поштовања Резолуције 820, гранични прелаз Чукарка код Прешева готово је опустео. У потпуности је заустављен саобраћај теретних возила, док је путнички саобраћај вишеструко смањен тако да царинска служба на српској страни готово и нема посла.
Додуше у недељу поподне је ипак дозвољен прелаз камионима преко граничне рампе који су се затекли у Максдонији или Србији. Наравно, услов је био — да је камион празан. Са граничног прелаза се враћају теретни камиони који не поседују уредне папире Коми-
СА ПРЕЛАЗА ПРОХОР ПЧИЊСКИ
-српске границе за промет све робе, онс која није под санкцијама, али се сазнајс да су представници САД, који су ових дана боравили у Скопљу, упозорили, македонске власти „да треба да доследно спроведе одлукс Савета безбедности и да ће у противном Македонија бити осуђена због кршења санкција, а могуће и да се нађе у зони санкција“. У Скопљу су ових дана боравили бројни амерички конгресмени и сснатођћи, а Стејт Департмент је објавио и одлуку да у Скопљу отвори америчку канцеларију „За везу са Скопљем“.
Царинске власти па грапичпим прелазим изјављују да сва теретиа возила са робом морају имати поред осталог докумептације и специјалну дозволу Комитста за сапкције при Уједињеним нацијама. До сада се пије појавио пиједап камиоп, који је поседовао такву докумептацију. Прслаз границе је био дозвољси само камиопа, који су се празни враћали кући. Путници који су прешли гранични прелаз казују да са српске странс на прелаз чека велики број камиона са робом, најчешће са храном коју је Влада Србијс забранила да се износи са њене територије. Македонски превозници, као и представници појединих фирми, жестоко рсагују, поготову кад превозе храну која се брзо квари, а нису у стању зато време да обезбеде комплстну документацију.
куповина бензин
тета за санкцијс.
Истовремено, сазнали смо да је на граничном прслазу Табановце са македонске стране уведсна је још једна обавеза за возаче путничких, а и осталих превозних средстава. Наимс, ради се о обавезној куповини бензинских бонова, марка и по за литар бензина. Тако да сада више и није могућс обезбеђивање овим нафтним дериватима из суседне Максдоније. Пооштравање контроле, вероватно, највише ће погодити врањске привреднике. Сада, питају се они, шта ћс бити са мешовитим фирмама које се налазе у Македонији. Ћ. Ст.
Потпуна забрана терету
Ниш. — На путу Куманово манастир Прохор Пчињски на деоницу кроз БЈРМ македонске власти су поставиле саобраћајне знаке којима се уводи потпуна забрана за теретни саобраћај на том путу. Гранични пролаз Прохор Пчињски је сада практично одсечен за сав теретни саобраћај између две земље, изјавио је јуче Властимир Потић, директор нишке царинарнице.
Властимир Потић додаје да је _ југословенско-македонску границу код Прешева прексиноћ прешло само пет камиона који су путовали ка БЈРМ. Током прошлог викенда, после
доношења одлуке македонских власти о стриктној примени Резолуције Савета безбедности о блокади СРЈ грани" цу је прешао тек незнатан број теретних возила.
Директор нишке царинарнице додаје да велики број теретних возила чека с обе стране код Прешева како би наставио пут. „Царинарница у Нишу као и њене испоставе на југу земље затрпане су позиви“ ма власника камиона који траже објашњење за насталу ситуацију и даљу судбину камиона са теретом“, каже Потић. 3.M.