Борба, 25. 10. 1993., стр. 13
о
3 у 7
- filma. Tokomosamdesetih godi-
OTK
menti dokumentarnog i igrnaog
na, Dušan Makavejev e pokušao
= da kapitalizuje svoj smisao za
komiku apsurda praveći filmo-. ve višeg budžeta („Mister Montenegro“, „Koka kola kid“ i „Manifesto“). Međutim, taj potez često nije donosio željene rezultate, pa se Makavejev vratio svojim korenima, što je dovelo do stvaranja filma „Gorila se kupa u podne“.
Film „Gorila se kupa u podne“ tako postaje svedočanstvo o jednoj nepomućenoj ljubavi i posvećenosti prema filmu. Vitalnost koju Makavejev tom prilikom pokazuje može da posluži kao uzor svim onim filskim autorima koji tu umetnost smataju većom od života. Makavejev je, naime, manirom iskusnog reditelja iskoristio jednu poltičkučinjenicu (ujedinjenje dve Nemačke) koja je u vrtoglavim političkim potresima, izazvanim rušenjem Crvene imperije, izgubila na svojoj provokativnosti. Ali, način na koji je ta tema realizovana zaziva manir andergraund filmovanja u kojem se koriste različiti filmski materijali (arhivski, parodijski citati iz igranih filmova, dokumentarni, kreiranje fikcije...) čime s eproširuje i produbljuje polje asocijacija ovog петаско-јирозјоуепзкор filma u kojem se zna čiji je gorila i koga kupa u podne. 5. Е.
KNJIŽEVNO VEČE
Gorila se kupa u podne: Svefozar Cvefković
___Мом! боп џ srpskom pesnišfvu
U četvrtak, 28. oktobra u maloj sali „Zadužbine Ilije M. Kolarca“, održaće se književno veče pod nazivom „Književni portret Dobroslava Smiljanića“. Povod susreta je izlazak sedme po redu zbirke pesama, druge u izdanju „Srpske književne zadruge”. O celokupnom autorovom pesništvu govoriće Čedomir Mirković,
BEOGRADSKA FILHARMONIJA
Slobodan Rakitić i Dobrivoje Stanojević. :
) Književna kritika dočekala je Smiljanića kao novi ton u srpskom pesništvu i u njegovim delima prepoznala tragove Kostićevskog pevanja. Pored autora stihove će govoriti i Dejan Čavić. Program počinje u 19 Ke
Veće Sibelijusa, Bramsa i Babića
Sibelijusova „Simfonija broj Bramsov „Drugi klavirski koncert“, i „Triling” našeg kompozitora Konstantina Babića — to je program koji će ljubitelji klasične muzike moći da
Koncert Bojane Milenković u Galeriji
Važno je svirati što više, stalno držati koncerte u više sala, ne dozvoliti da te uguši, priča mlada i ambiciozna flautistkinja Bojana Milenković, koja će u ponedeljak 25. oktobra svirati u Galeriji SANU.
Iz svog bogatog repertoara koji uvek sprema sa profesorom Tahirom Kulenovićem, Bojana Milenković izvešće kako sama kaže „aktuclan program“: Sonatu za flautu i kla-
1“, -
•
čuju u petak uveče, 29. oktobra u Velikoj dvorani Zadužbine Ilije Kolarca. Beogradskom filharmonijom diriBovaće Dejan Savić a kao solista na klaviru nastupiće Đubravka Jovičić.
SANU
Vir svog omiljenog'kompozitorajehana Sebastijana Baha, Telemanovu Fantaziju i Pastoralu Mihovila Logara za flautu solo, kompozicije Žaka Bera za flautu i gitaru, Pulankovu Sonatu kao i Andante i skerco francuskog kompozitora Luja Gastona Gana, napisane za flautu i klavir. Na koncertu u Galeriji Bojanino muziciranje na flauti pratila je Sonja Perić, klavir iAleksandar Toman, gitara. 3.7.
STO GODINA (RNJANSKOG
Na putu za Hiperboreju
Kad se pre jednog veka, 26. oktobra 1893. godine, u mađarskoj varošici Čongrad rodio Miloš Crnjanski, započelo je jedno od najvećih i najčuvenijih „lutanja“, koje je presudno obeležilo našu pisanu reč. Lutalica, putnik, izgnanik, Hiperborejac po snovima i opredeljenju, Miloš Crnjanski je, kako je jednom napisao Nikola Milošević, „svoj mir našao tek u nekoj drugoj, onostranoj Hiperboreji, s druge strane severnog vetra, koji počinje tek onda kad prekoračimo prag smrti”. Gorčina izgnanstva, neprihvaćenosti, potucanja i tuđine ostali su u „Seobama“, „Dnevniku o Čarnojeviću“, „Ljubavi u Toskani“, „Romanu o Londonu“, „Lirici Itake“...
Ove nedelje Beograd je u znaku Crnjanskog. Udruženje književnika i Kolarčeve Zadužbine, u ponedeljak 25. oktobra u Veli-
koj dvorani „Kolarca“ organizu- -
ju književno veče pod nazivom „100 godina Crnjanskog“. O delu
i izdanjima knjiga jednog od naših najvećih pisaca govoriće Jovan Hristić, predsednik Udruženja književnika, Nikola Milošević, predsednik Zadužbine „Miloš Crnjanski“, Živorad Stojković, Vladimir Dimitrijević, i pisci Miroslav Josić Višnjić i Radoslav Bratić.
Ceo događaj „oživeće“ glas Miloša Crnjanskog zabeležen na ploči „Lament nad Beogradom“.
Sledećeg dana, u utorak 26. oktobra u Narodnoj biblioteci Srbije održaće se predstavljanje Legata Miloš Crnjanski i promocija ploče muzičko-scenskog resitala „Serenata“. O legatu će govoriti dr Mirjana Popović — Radović, dok će stihove Crnjanskog u pratnji gitare Uroša Dojčinovića čitati Vico Đardović.
Proslavi jubileja pridružiće se i Narodno pozorište projekcijom biografskog TV filma o životu i delu Miloša Crnjanskog.
KRAJ SEZONE NA BEOGRADSKOM HIPODROMU
Maraton ха oprostaj
Kasačkim maratonom „Singidunum“ i oproštajnim, galopskim handikapom „Jugoslovenski Sent Ležer“ u nedelju 31. oktobra završava se OvOgodišnja, 130. trkačka sezona na Beogradskom hipodromu.
,
„Jugoslovenski Sent Ležer“, trka na 2800 metara za trogode i starije galopere, tradicionalno se održava poslednjeg trkačkog dana svake sezone. Posle prvog upisa na startnoj listi za ovu trku nalaze se: Veliki, Wild Walt — ovogodišnji i prošlogo-
„MOCARTOVA FLAUTA“ NA KOLARCU
Zvuk dvorskog zavodnika
„Postoji priča da Volfgang Amadeus Mocart, navodno, nije voleo flautu. Ako je to tačno, pitam se, kakvu bi tek divnu muziku za nju napisao kompozitor „Čarobne frule“ da je kojim slučajem, ipak voleo ovaj drveni, duvački istrument. Uprkos izrečenoj dilemi naš poznati flautista Ljubomir Dimitrijević dvadeseti koncert iz svog ciklusa „Zlatno doba flaute XVIII vek“, posvetio je ovom сиуеnom nemačkom kompozitoru
Program promenadnog koncerta na „Kolarcu“, po rečima Ljubomira Dimitrijevića predstavlja presek Mocartovog stvaralaštva za ovaj instrument. Skupa sa Tamarom Vučić, flauta, Mirjanom Kršljanin — čembalo, Majom Ilić — klavir i članovima kvarteta „Erato“ Vesnom Jovanović violina, Katarinom Zečević viola i Ilonom Necić violončelo, ovaj flau-
_ tista, koji je i komentator programa
izvešće tri sonate za flautu u čembalo, koje je Mocart napisao u svojoj osmoj godini „duo za dve flaute“, „andante u c-duru za flautu i klavir“ i „kvartet u d-duru“ iz 1777. godine, u kome je prva violina. zamenjena flautom..
Koncert počinje u 11 sati, 31. oktobra, Muzičkoj galeriji na Kolarcu.
Ле
AGENCIJSKI CENTAR BORBA
PROMET МЕКНЕПИНОМА | B Tel\fax: 334-–652 :
dišnji pobednik Kupa Jugoslavije, Stela, Tornado — konj koji obećava, Elektric, Darko — najbolji trogodac i prvi na ovogodišnjem Jugoslovenskom derbiju... U maratonu „Singidunum” na 4000 metara trčaće najbolja grla iz generacije trogodaca i starijih kasača.
Poslednji ovogodišnji trkački dan na hipodromu kod Careve ćuprije počinje tačno u podne a na programu su još po tri galopske i kasačke trke i jedna preponska utakmica.