Борба, 10. 11. 1993., стр. 10

* BORBA

1 1) DNEVNIK, = SREDA 10. 11. 1993.

= | е па на ит не НЕ | пукеђа borbe NARODNO ZDRAVIJE _| |

DUŠEVNI BOLESNICI ŠETAKU SLOBODNO

iz nemira

U = lance Internistički bolesnih pati sam, a S psihijatrijshim рате 501 — porodica, okolina. Psihobolesti u porastu

· Bojana Popović

Slika u psihijatrijskim bolnicama je kao iz filmova. Bolesnici su uznemireni, prozori polomljeni, posteljine pocepane, neko od osoblja povređen. Gladni duševni bolesnici napadaju sestre i lekare. Beogradom šeta nekoliko desetina hiljada bolesnika koji nisu pod kontrolom lekara, a upozorenja psihijatara još iz vremena kada se naslućivao rat da će uslediti psihijatrijska epidemija — niko nije uslišio.

Ma koliko je psihijatrija specifična grana medicine i bez obzira na činjenicu da duševni bolesnici ne pate sami kao na primer internistički bolesnici, bolnice u kojima se leče dele sudbinu celog zdravstva: To potvrđuje i profesor dr Slobodan Jakulić iz najveće duševne bolnice Srbije „Dr Laza Lazarević“.

Svi smo bolesni

— Opšte nevolje u zdravstvu odraz su situacije u društvu, kaže prof. Jakulić. Rat, sankcije, pa i unutrašnja blokada odražavaju se na zdravstvenu delatnost. Neki problemi se, doduše, mogu izbeći boljom organizacijom i upotrebom pameti. Pre početka rata zdravstvo nije bilo luksuzno, ali je svakako bilo na zavidnom nivou, jer su se svi lečili besplatno, imali smo skupe lekove. Međutim, saučestvovanjem u ratu, sa ogromnim brojem izbeglica — zdravstvo je osiromašilo. S jedne strane naime, privreda siromaši što se odražava na zdravstvo, a s druge strane san-

. cije onemogućavaju nabavku lekova. Neuroleptici koji se najviše koriste u psihijatriji ranije su proizvodile fabrike iz Slovenije, Hrvatske i BiH. Mi ih još na početku rata nismo dobijali. Dok nisu blokirani naši računi u inostranstvu lekove smo dobija-

li iz uvoza. Sada smo oslonjeni samo na humanitarnu pomoć koja je do prošle godine, ističe prof. Jakulić, bila dobra. Bilo je i lekova, hrane, ćebadi, posteljina... Govoreći o nemogućnosti države da plati „neproduktivne“ grane, kakvo je obrazovanje i zdravstvo na kojima je građen socijalizam jer smo jedino u tim oblastima svi bili jednaki, profesor Jakulić napominje i naviku

Direktor = тезагк

Kako meso namenjeno jednoj duševnoj bolnici ne bi nestalo na putu od klanice do bolnice — direktor je na vest da meso treba da stigne otišao. po njega. Iseckao ga je na komadiće i doneo u svoju bolnicu.

—– cc. cc PZ- RU ———

koja je stvorena u našoi svesti poslednjih pedeset " _ = да lek ne treba da se plat . чдаг за stvarnošću i cenama «cao je u trenutku kada je i poj--linačni standard bitno opao.

— „Leponeks“, objašnjava dr Jakulić, suvereni lek za šizofrene bolesnike koga je proizvodio „Bosnalijek“ sada se može nabaviti za 150 DEM, a ne može da zadovolji bolesnika ni mesec dana. Ko to može da kupi? Naravno, postoje zamene za pomenuti preparat koje su jeftinije, međutim, delom zbog besparice, delom zbog nenaviknutosti da se lek kupuje — malo ko pristaje da ga kupi. Psihijatri inače, kao i ostali lekari dižu glas protiv preprodaje lekova i nekontrole privatnih apoteka, jer razlike u cenama su drastične.

— Pitam bolesnike gde na-

bavljaju lekove i po kojim cenama kako bih drugima rekao gde da nabave jeftiniji. To su nesporno unutrašnje sankcije. Radi se o opštem haosu, neredu koji se odražava na sve nas. So-

BEOGRADSKI URGENTNI CENTAR :

Leće i oskudicu

Beograd. — Loša ekonomska situacija u kojoj se zemlja nalazi uticala je na povećanje broja pacijenata sa teškim oboljenjima, koji na lečenje dolaze sa sve većim zakašnjenjem i u sve zapuštenijem stanju — izjavio Je direktor Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije Živorad Đorđević na jučerašnjoj konferenciji za novinare: Pored „redovnih pacijenata“ u poslednje dve godine se za lečenje ovoj specifičnoj zdravstvenoj ustanovi, zaduže-

noj za intervencije u svim hit--

nim slučajevima, obratilo i 300

ranjenika, isto toliko izbeglica, ali i pripadnici „neprijateljske strane“ ı članovi UNPROFOR-a. Lečeno je više od 15000 ljudi i obavljeno blizu 5000 raznovrsnih kliničkih intervencija. Ozbiljna nestašica lekova, sanitetskog materijala, rezervnih delova za aparate, nemogućnost nabavljanja stručne literature i obnavljanja tehnologije, otežana edukcija u inostranstvu — problemi su sa ko'jim se zaposleni u Centru, suočavaju nakon uvođenja po re„čima dr Đorđevića „antihuma-

cijalna beda odražava se, upozorava dr Jakulić, na povećanje razboljevanja, praktično i definicija Svetske zdravstvene organizacije po kojoj je zdravlje, između ostalog, i socijalno blagostanje, ne važi. Po njoj smo svi bolesni jer nemamo ni minimum normalne egzistencije.

Za sve isfi lekovi

Upozorenja da se broj bolesnih uvećava naš sagovornik potkrepljuje biološkim objašnjenjem. Lošijom ishranom pada imunosistem svih nas, podložniji smo organskim bolestima. Pored toga socijalna beda kod iole odgovornih ljudi izaziva preispitivanje svog postojanja i efekte življenja, oni pate, pa su i potencijalno bolesnici duševnih bolnica. — Mi smo imali nebrojeno mnogo slučejeva koji su psihički oštećeni upravo zbog socijalne bede i nemaštine. Na primer, znatno je povećan broj ljudi koji pokušavaju ili su pokušali da izvrše samoubistvo. Broj samoubistava, prema podaćima Grad-

skog zavoda za zaštitu zdravlja.

Beograda u prošloj godini u odnosu na 1990. povećan je sa 100 na 181. :

Profesor Jakulić ukazuje i na specifičnosti ove ustanove u odnosu na druge pa time i veće probleme. Na primer, svim zdravstvenim ustanovama hrana se ravnopravno doprema, bez obzira što su kako je poznato, duševnim bolesnicima роtrebne veće količine.

— Maničar koji troši, kaže dr Jakulić, ogromnu enčrgiju ostavljen bez hrane dolazi u još teže stanje koje se čak ni sa lekovima, kojih nemamo, ne bi moglo da smiri. Tako se dešava da pacijenti napadaju jedni druge, otimaju hranu. A poseban problem je u Padinskoj Skeli gde imamo depandanse sa 400 postelja i gde se hrana dobija isključivo iz hu-

nitarnih, anticivilizacijskih i genocidnih sankcija, kakve dosad nisu zabeležene u civilizovanom svetu“. •

Uprkos svim postojećim problemima, zahvaljujući ogromnom entuzijazmu veoma stručnog kadra kojim ova interdisciplinarna ustanova raspolaže, kao i humanitarnim pošiljkama raznih humanitarnih organizacija, nije se desilo da i jedan pacijent bude odbijen, ili da zbog nedostatka lekova umre. Tako će, kažu le-

·kari Urgentnog. centra, biti i

ubuduće... V.D.

memireni, gladni, bez lekova: svi sm

77 2 2

manitarne pomoći. Mi koji sebe nazivamo najvećim prosjacima na svetu zaista smo u ponižavajućem položaju — stalno molimo za hranu. Nevolje koje prate bolnice u kojima se leče psihobolesnici praćene su i cepanjem posteljina, lomljenjem stakala, 'demoliranjem prostorija... što je u njima svakodnevno. Ove pojave proističu iz nestašice lekova, objašnjava dr Jakulić. Od cele palete psihijatrijskih preparata — neuroleptika — mi imamo dva: „bensedin“ i „largaktil“. U vreme snažnih lekova bolesnici su bili uznemireni samo prva dva sata po dolasku kod nas a potom je bio mir. Sada nema lekova koji su specifični, koje ciliano dajemo za pojedina stanja. Svc bolesti lečimo istim lekovi-

o pofencijalni bolesnici

ma, pa otud slika kao iz filmova. A toga će biti sve više. Te probleme druge bolnice nemaju, ističe dr Jakulić.

Lekova nema ni za vanbolničke pacijente. Takozvani depopreparati koji se daju na 15 i 30 dana garantovali su zbrinutost bolesnika.

— тугашт да je veliki broj psihoza bez odgovarajuće terapije, kaže dr Jakulić, ostaju bez naše kontrole, što se uostalom vidi i po povećanom broju devijantnih ponašanja. Nismo sigurni da tablete koje menjaju pomenute depoe, bolesnik — uzi- · ma. Internistički bolesnik pati za sebe, a oko psihijatrijskog pate svi jer on bez lekova šeta slobodno po Beogradu, Užicu, Valjevu... Samo za Vas svake subofe dodafak u listu Borba besplatni

Moli oglosi do 8 reči su besplotnil

"Kupon je obavezan!

razmakom između reči:

Telefon Rubrika _br.

[15n1qit #1892 () 03 ik SJiyGNHS

JEM OGLASA JE DO | [7] 0

СЕТУЕТКА Џ 14 САЗОМА| УН:

# Plaćeni mali oglas možete predati na našim šaHerima, poštom {sa fekstom i uplatnicom ** a doznake: 28

60806-601-5-102436 »#) ili feleroxom up:atnicu sa zaboravite da naznačife datum kada želie da oglas bude objavljen. i

CENOVNIK:

Mali oglas do 10 reči svaka naredna reč

Tekst oglasa popuniti štampanim slovima - svako slovo u jednu kućicu sa

а а аза а | |} | | | PJ II III II || 111]

LO JO а а а а а са ја jj J | |J | | | II 1]

Prezine i ine - —- – Ce |Važi za subotu 13.11.1993.

Mesto ___ ________LT___________ČČiiko popunjen kupon pošaljite

Ulica -i broj _____ _______________—

DO PLAĆENOG G OGLASA >

male žiro

oglase, račun:

ACB,

птајас:

(obavezno _ розјаћ tekstom). _ Ме

10.000.- din 1.000.- din

UBRIKE OZNACENE ZVE. “SE DBAVEZNO PLACAJ

na adresu: AGENCIJSKI CENTAR BORBA - za male oglase. Trg Nikole Pašića 7/IIL, 11000

А > = УСЕ њашУ/ i та m