Борба

и Пи

Putevima zemaljskim I putevima nebeskim

Izbjeglica je onaj koji je spasavajući glavu na ramenu i tražeći azil uisvemiru

sobom ponio samo ono što Je imao na sebi

i u sebi

onaj kojem će uspomene uvećavati živu ranu

kojem će zimi biti prehladno ljeti prevruće

koji će i u proljeće

I u Jesen

i drhtati

i znojiti se

koji će

kao vječni žid

putevima zemaljskim 3 I putevima nebeskim lutati

koji se nigdje neće skrasiti

koji nikada neće znati od čega Je

a od čega nije pobjegao znajući

da od sebe nije mogao pobjeći.

Josip Osti

Sarajevska knjiga mrtvih

|| raćena mnoštvom ро-

hvalnih recenzija najug-

lednijih slovenačkih pesnika, u Državnoj založbi Slovenije d.d. u Ljubljani nedavno je objavljena „Sarajevska knjiga mrtvih“, knjiga pesama Josipa Ostija, sarajevskog pesnika i kritičara koji trenutno živi u izbeglištvu u ljubljani. Iz ove dokumentarne „savreme-

bimna knjiga (614 stra-

na), izašla Je iz pera Mi-

loša Minića, poznatog učesnika narodnooslobodilačkog rata i posleratnog političkog funkcionera Srbije. Ona će izazvati šire interesovanje posebno zbog autora i vremena u kome se pojavljuje. Knjiga je kompoziciono podeljena na pet delova, a tematski sadrži dva poglavlja jedno se tiče rata na tlu okupirane Jugoslavije 1941-1945, a drugo sadrži autorova razmatranja zbivanja i rata još neokončanih 1991-1992.

Autor samo u nevelikom svom prvom delu iznosi dilemu o građanskom ili oslobodilačkom ratu na jugoslovenskom tlu što čini naslov čitave knjige, koja je mogla poneti i drugačiji naziv. Recimo — Četništvo i koncepcija „Velike Srbije“ pre pola veka i danas. Ipak, razmatranja o fenomenu rata kao oslobodilačkog ili građanskog, „bratoubilačkog“, čini značajni deo čitavog dela. Iako nije profesionalni istoričar, pisac sadržajno i argumentovano analizira dotičnu pojavu. Izvesni uglovi gledanja do danas nisu zastupljeni ni u delima kvalifikovanih istoričara NOR. Autor daje argumentaciju koja obogaćuje istoriografiju, i pruža dobru osnovu za tvrdnju da se radi u principu o oslobodilačkom ratu, a manifestacije građanskog rata su vidno ali ne i karakteristične, preovlađujuće.

Autor se više zadržava na analizi četničkog (ravnogorskog, pored koga je postojala formacija četnika Koste Pećanca) pokreta. U celini gledano, Minić konsekventno proc je delovanje i ulogu pokreta Ravne Gore. Vi-

ne Hagade“ — objavljene dvojezično, na srpskom i slovenačkom, u prevodu Jureta Potokara, kako su je kritičari već nazvali, prenosimo pesmu iz centralnog ciklusa zbirke „Sarajevo — čardak ni na nebu ni na zemlji“, a koji u okviruju inicijalna i zaključna pesma — ciklus, „Bijela zastava“ odnosno, „Crne zastave“.

dan je objektivan, u principu, pristup ovoj pojavi počev od vremena njenog nastanka, preko perioda pokušaja saradnje sa Narodnooslobodilačkim pokretom i izvesnog stradanja od strane okupatora, ka vremenu kolaboracije uglavnom prikrivene sa organizacijama otvorenih kvislinga i nemačkim vlastima. O toj kolaboraciji navode se podaci, delom viđeni okom savremenika — autora, koji se teško ili nikako ne mogu opovrgnuti. Autor, poput jednog dela istoričara, malo posvećuje pažnje Srbiji istočno od Velike i južno od Zapadne Morave. A upravo na tom terenu je vidnija saradnja Mihailovićevih četnika sa okupatorom i Nedićevom organizacijom, budući da se ova organizacija, s izuzetkom. malog: piin-

Роуга tak U

Kada se vratim hoću li prepoznati grad

kvart i ulicu u kojima sam rođen

u kojima sam odrastao u kojim sam živio do odlaska

hoće li grad prepoznati mene

grad

koje će ime biti ispisano na pločici

prikucanoj na vrata moga stana

hoće li na njoj biti moje stvarno ime

a ovo koje mi se čini stvarnim

samo ime koje sam sam sebi nadjenuo u snu

stvarnijem od stvarnosti

hoću li

kada pozvnim Ja

s onu stranu

1 Otvoriti vrata

hoću li ja stajati s obje strane praga

hoće li mi se samo priviđati da se vidim u ogledalu

koje već odavno ne zrcali moj lik

hoću li stajati nepomično

ne znajući ni otkuda sam došao

ni kome sam se uputio

kao kad sam iz grada otišao

isforiografija

Svedok I akter

Miloš Minić: „Oslobodilački ili građanski rat u Jugoslaviji 1941-1945“, Novi Sad, 1993.

Dr Dragoljub Petrović

kta u Gornjaku, kasnije proširila na istočne i južne krajeve Srbije. O tome postoji literatura koju je autor zapostavio. „Veliki“, kako ga naziva autor, NOP ne bi bio veliki da se svodio samo na tri meseca „Užičke republike“ i zbivanja oko nje u Zapadnoj Srbiji i

umadiji, već je njegova „veličina“ u konstatnosti NOR, koji je iscrpljivao okupatora onemogućavajući eksploataciju Srbije, u njenom istočnom i pogotovu Južnom delu, gde se plamen borbe nije gasio sve četiri ratne godine.

Autoru i akteru, istaknutom, oslobodilačkog rata daćemo za pravo u mnogim njegovim procenama, stavovima i opštim осеnama zbivanja njegovog vremena. To je bio antiokupatorski, tačno i — oslobodilački rat samo sa elementima građanskog rata. Međutim, Minić nije kritičan kada je u pitanju izvesna isključivost komunista, cele Komunističke partije Jugoslavije u nastojanjima za stvaranjem Na-

rodnog fronta do čega u punom

smislu reči nije došlo. Može se shvatiti korektan odnos Minića prema rukovodiocima NOP sa kojima je sarađivao u vreme, a sa preživelim i posle rata, te čitalac čitajući ovo delo dobija sli-

ku o njihovoj nepogrešivosti.

_ U zemlji koja je, ispostavilo se, bila u dugovima inostranstvu ne mnogo većim, vrednijim od poseda, rasejanih po svim jugoslovenskim republikama i pokrajinama, Josipa Broza, politički neprikosnovenog čelnika u vlasti, Partiji, Armiji, neimara Golog otoka...

Zanimljiva su autorova razmišljanja kao i sudovi o zbivanjima i pojavama posle pola veka istorije. Četnička koncepcija o „homogenoj Srbiji“ nastala na Ravnoj Gori, nešto prilagođena formalnom jugoslovenstvu na Svetosavskom kongresu početkom 1944. — je, prema delu obnovljena posle sloma realsocijalizma krajem osamdesetih godina. Autor u žižu zbivanja poslednjih godina smešta koncept „Velike Srbije“ kao delo dela inteligencije (ali pretežno dinarske, došavše u Srbiju!) sa kojim oficijelni politički krugovi nastupaju da bi nasilnim putem rešili (veliko)srpsko pitanje. Imponuje kritički odnos prema no-

.siocima ratničke politike na ju-

goslovenskom prostoru.

Zato ovu knjigu koja obrađuJe dva kritična perioda srpske istorije XX veka smatramo vrednim doprinosom istorijskoj literaturi, konkretno istoriografiji. Sa malo stereotipnog, mnogo novog i racionalnog, sa humanistickim porukama.

Sf.

Т ČETVRTA

| т | i

Posle

Beograd, 1993.

Slobodan Ivkov

no je, u jednom ili dva Oos-

vrta, predstaviti sva četiri segmenta projekta strip-magazina „Tron“. Naime, neki veoma značajni stripovi u njima idu u nastavcima, iako izvorno čine celinu (Mebijusova „Hermetična garaža“/„Major Fatal“), a drugi, iako formalno zasebne priče (na primer, po jedna storija Darka Perovića objavljena u svakom broju) suštinski predstavljaju tematske celine, koje su pretpostavke za buduće albume stripa. Uređivački kontinuitet je očigledan, i ceo sadržaj Jedne izdavačke jedinice logično proističe iz prethodne, a i obećava nastavak u narednoj.

Izdavač je „Orbis“ iz Beograda, iza koga stoji Aleksandar Dramićanin. Redakcija koju su u početku činili samo glavni urednik Dragan Savić, art urednik Vlada Vesović, urednik deska Marko Fančović i brojni saradnici na čelu sa Rastkom Ćirićem, kasnije je proširena tehničkim urednikom Milenom Mijailović, novim članom Redakcije Milanom Jovanovićem, i stalnim saradnicima Miroslavom Marićem i Aleksandrom Nikolićem. Prva od četiri sveske na naslovnoj stranici ima veoma uspešnu bojenu ilustraciju glavnog urednika koja je namerno izvedena u najboljoj tradiciji Francuza Žana Ziroa Mebijusa, uzora mnogim našim crtačima. Druga strana korica sadrži jedan od onih radova koji će se u nastavcima provlačiti kroz sva četiri broja. To je, krajnje ironično nazvan, „Kauboj Džo“ crtača Nikole Vitkovića i scenariste Marka Somborca. Ovo bizarno groteskno ostvarenje, koje je na konkurs Studentskog kulturnog centra u Nišu osvojilo treću nagradu, uobličeno u formi kaiša, krajnje sažeto rečeno, ruga se konvencijama vestern stripa, pa čak i konvencijama parodija na žanr „Talični Tom“, na primer).

Komentar ovog stripa nešto je opširniji pošto se gotovo u celini može odnositi i na, bar crtački nesporno, remek delo Mebijusa, takođe publikovano u nastavcima u sva četiri broja „Ттопа“.

Nikada sasvim dokazani scenarista, ali zato u svetskim razmerama superiorni ı svestrani crtački genije, Mebijus je u seriji „Major Fatal“ („Hermetična garaža“) od svojih skica, ilustracija, improvizacija i kompilacija crtačkih skica rasterećenih stega uređivačkih prohteva standardne produkcije, sastavio genijalni krpež, pokazao sav svoj grafički talenat i napravio antologijski katalog, crtačku bibliju tipova šrafure, vizuelnih trikova, ekscesnih kadrova i uglova posmatranja, autentičnih i eklektičkih stilova, rečju, postmodernistički splet ludila i genijalnosti. Ovo čudo u nastavcima tokom tri godine (1976-1979) objavio je francuski časopis koji je promenio istoriju stripa „Metal Hurlant“, a kao celina prvi put je publikovan osamdesetih. да „Tron“ ništa drugo osim” „Gara-

| nekoliko razloga neophod-

7”

„Tron

Projekat „Tron“ (1-2), „Orbis“,

те" nije!5 :zb

zbog owo zabeleži: skog sti: Prvi ı Рагкошт објам ћи! зуезке | kih hoc рибнКото Naslovna.

treće rer5 tura take 1051 роШс кога, Коко Таза Ушт

мисли jednom: n („Vidici“i

Pomasr čina, VU našli i radovi ı Milana cvet“ Вел: јео оке „Jesen“ Brade, „. here“, BE ricama, .i па Red5b potencijži nika) ali! dobrog r : ambicio': te. Inači5; muško-šizuzetno menuti i br. 1 mm vesti o ti

Druga nici, оред traciju, Očigledr! ко 1 ЋЕ! autora, „devete: 5 Klod Me! čice kojujc tične zag mom las! ionako svetsku jom „M štampan" рогест“.ја, оуде = tervju „FH. гнета“. Е вде гијезј dio, ni 89 javljen.

Veoms: ји је ројо ђа“ Кај гкоз to: publikokc se u Japjs озтуагеше remek-dbči na pon 10 педово veća fiz гепстапи пјој зе 4216. изре svojim | nim „Bes гоупе а песе зе у Mebijusi= „Garaže“5 Воге МИ ђиђа МЕЈ те, а даје! кап. ставе па адејафе stavka bi boja 1265 miuzeju i J

)