Борба, 15. 02. 1994., стр. 6
ДАНАС ГЕНЕРАЛНИ ШТРАЈК РАДНИКА ИМТ И ИМР
Болно буђење из топчидерског сна
Металци траже покретање производње, зараде укидање пореза на компензационе послове и усклађивање комуналних дажбина са зарадама
Најава Штрајкачког одбора самосталних синдиката радника ИМР и ИМТ, да данас изађу пред Савезну скупштину и изразе своје незадовољство, потпуно је депласирана. Пред парламентом се не зарађују и не исплаћују плате.
Овим речима јуче је Слободанка Бранковић, члан Председништва УСС, прокоментарисала претњу на штрајк спремних металаца — чланова самосталних синдиката раковичке и новобеоградске фабрике.
Јуче, међутим, самосталци су остали тврди у одлуци да свој бунт испоље на платоу испред Скупштине Југославије, на коме би остали од данасу 10 сати, па све док им захтеви не буду испуњени. Како је прошао јуче заказан због самосталаца у ИМТ, на коме је требало да се договоре о данашњем протесту2
Правог збора, уистину, није
ни било, а они малобројни ко-
ји су дошли, били су у чуду, не знајући шта се, заправо, спрема. С друге стране, чланови тамошњих независних синдиката су одржали упозоравајући штрајк. И они су остали упорни у одлуци да не иду на улицу, већ да своје захтеве реше у фабрици, у преговорима са пословодством. Штрајковаће, веле, све док не буде удовољено њиховим захтевима. Самосталци, међутим, после свега кажу да ће се уколико буду
САНЕ аи О РМ зао Ана Бива. ПО,
позвани, ипак, данас упутити ка Скупштини.
Поновљени захтеви
Безмало 10 хиљада металаца поновиће, како рекоше, данас својих пет захтева који датирају још од 5. фебруара. Пре свега, траже да им се исплате децембарске зараде и обезбеди новац за јануарске плате. Поред тога, Штрајкачки одбор захтева да се омогући покретање производње, укину порези на компензационе послове и ускладе цене комуналних дажбина са зарадама. Ове захтеве они су поновили и 9. фебруара, адресујући их на председнике Републике и Владе Србије, гувернера НБЈ и Службу платног промета. До данас, тврде штрајкачи, они нису испуњени. И док се „љутити“ самостал-_
ци спремају да крену пред Скупштину, независњаци су своје проследили менаџменту, тражећи исплату једнократне помоћи од 100 динара за сваког запосленог, поделу робних пакета, најнижу зараду, такође, од 100 динара и избор нових делегата за деоничарску Скупштину ИМТ.
Можда овом приликом није на одмет питање зашто су металци ИМТ и ИМР досад ћутализ2 Да ли им је, можда, до пре неки дан било боље2
По казивањима наших саговорника, махом чланова самосталног синдиката, до пре месец дана преживљавало се
пе с Бо M- 105 •
лакше. „Држава је тада штампала новац, а ми смо се снала-
зили издавањем чекова без
покрића, Тако смо плаћали и рачуне, а сад тога више нема“ — жали се Драган Чакаревић, „самостални“ ливац ИМТ, додајући да до пре месец дана није било оваквог удара на радничке џепове, јер су сада стигле европске цене.
Против неспособних
Све ово наводи на питање, колико овакво резоновање радника и њихових синдикалаца, који су мање—више били задовољни док су се „одмарали“, примали пакете. и плате, далеко више од оних који су свакодневно радили, није. у суп-
да буде интересна организација, као и против банака које нису способне да обезбеде новац за производњу. Слично
мисли и Драган Миловано-_
вић, секретар УГС „Независност“, челник Независног синдиката ИМТ, који тврди, да би способан директор у овој фабрици, већ колико сутра, умео да „оживи“ машине и да производи робу толико тражену на тржишту.
— За покрстање машина у ИМТ има шанси, али то зависи од тога да ли ће Савет гувернера наћи средства. Надамо се да ће већ ових дана и то бити решено, и да ће се у овим погонима напокон радити, каже Љубомир Стевановић, генерални директор ИМТ. По-
(Ел ЗЕН и тета права И КЕ пет ПЕТЕ РО ДКВ РТ РИВАЛ Зал пп Менаџмент „тврди пазар“
— Наши захтеви се не односе на државу и владу и нису уперени против програма привредног опоравка. Тврдим да пословодство може да их испуни, јер има девиза које су радници зарадили. Ствар је што менаџмент неће да их прода НБЈ, пошто „тврди пазар“ и ишчекује развој ситуације, сматра Драган
Миловановић.
ротности са њиховим вербалним захтевом да раде и зара-
ђују за живот достојан човека. _
По оцени Слободанке Бранковић, реч је о бунту рад-
ника против неспособних директора, који нису кадри да покрену производњу, Привредне коморе која би требало
ред осталог, он нам је рекао и, то да је најављени штрајк оправдан мада су децембарске зараде исплаћене, јер „оне ни издалека нису довољне да се преживи месец дана“.
Директор Стевановић
· тврди, да пословодства нису у
стању да одговоре на ове син-
· Најважнија збивања у земљи и свету, подаци за ·· анализу домаћих и светских економских и политичких кретања. ИНФОРМАЦИЈЕ са домаћих 3: и светских берзи робе и новца. За тако нешто није потребно да идете у путничку агенцију, купујете
• _.___! 'жарту, пратите страну штампу...
100 НД МЕСЕЧНО.
Довољно је да назовете телефон: 636 – 505 или 187 – 535, од 8 до 15 ћ, где ћете добити детаљне информације о томе како функционише ТАНЈУГ 885 и како са на њега претплатити.
логотип TATUVE КАО М ТЕРВИСКА APA TA} JVT BBS
Џ (#72) »
ТЕНЕБАПИИ СЕРВИС
тоа еаиц
Уколико имате рачунар, о ПИрОНеКу линију и модем – уз помоћ А ТАНЈУГ ВВ5-а можете постати корисник свих ТАНЈУГОВИХ ИНФОРМАЦИЈА... Кључне политичке, економске и друге пословне информације које су до скора биле директно доступне само великим и одабраним стоје вам на располагању, уредно ажуриране, 24 часа дневно. Цене генералног сервиса и прегледа стране штампе износе: за ПОЈЕДИНЦЕ 10 НД; а за ПРЕДУЗЕЋА
У ВАШЕМ РАЧУНАРУ.
СУ ВЛАСНИШТВО НОВИНСКЕ АГЕЧЦИЈЕ ТАНЈУГ И Неба Па штено СЕБЕ сме ковистити
УРАЛ 597. "ЕРО
1773.
дикалне захтеве„јер немају пара, а већина њих је, иначе, у надлежности државе. „На син-
дикални захтев за укидањем пореза на компензационе послове, који „односи“ предузећу дупло више пара но што је потребно за набавку намирница, нико није одговорио. Јавило се једино Министарство индустрије, али без директног одговора“ — објашњава први човек ИМТ.
И док је још неизвесно да ли ће -тенералног штрајка ИМТ и ИМР уопште бити, подсетимо на најаве банкара, да већ данас можда крећу први кредити за покретање машина. Да ли ће међу првим „срећним добитницима“ бити и произвођачи мотора и трактора, остаје ускоро да се види. Утисак је, међутим, да се многи још са носталгијом сећају времена када се мало или уопште није радило, а плате у огромним количинама стизале из Топчидера, а за живот обезбеђивао новац радом, али не на радном месту. То време, судећи по ономе што говоре творци програма опоравка привреде, полако остаје иза нас, а буђење из сна о Топчидеру као спасиоцу, најболније ће бити када плате буду истинска мера колико је резултат нечијег рада вредан на тржиш-
У Г. Ђукић М. Манојловић
пр вили пера па овалан ЉАС наиве ји