Борба, 18. 03. 1994., стр. 10

=

Najava Slobodana Jarčevića da će krajinshu ehipu na pregovorima predvoditi general Mile Novaković mogla bi značiti da će se u Zagrebu, kao što se i ranije dešava-

lo, najviše razgovarati o vojnim detaljima razgraničenja

Srđan Radulovic

Ključno pitanje u pregovorima Knin — Zagreb je pod kojim uslovima Krajišnici odlaze u hrvatsku prestonicu i hoće li pregovori biti ograničeni samo na problem postizanja sporazuma o prekidu neprijateljstava. Naime, u Kninu se početkom marta moglo saznati, iz izvora bliskih krajinskim vlastima, da je hrvatska strana ponudila nastavak pregovora, ali pod uslovom da se najprije razgovara o političkim odnosima, a tek potom o miru i tzv. ekonomskim pitanjima. Procenjuje se da je Hrvatska ovim prijedlogom pokušala da anulira nezadovoljstvo vlastite javnosti i opozicije zbog ргhvatanja američke inicijative i da stvori utisak kako je „reintegracija Krajine“ pitanje dana, odnosno nagrada za stupanje u konfederalni odnos sa muslimansko-hrvatskom federacijom. Predstavnik Stejt dipartmenta Majk Mekari je, kako javljaju agencije, energično izjavio da „Hrvatskoj nije ništa obećano“, a što se podudara sa Čurkinovom izjavom da nastavak krajinsko-hrvatskih pregovora „ne znači da će se Krajina vratiti u okvire Hrvatske“.

Po svemu sudeći, u Zagrebu će biti primjenjen već poznati pregovarački recept, koji je sadržan i u francusko-njemačkom konceptu „modus vivendi“. To su potvrdili i Čurkin i Martić, izjavivši da će se voditi razgovori o prekidu sukoba i da je postizanje mira uslov za početak pregovora 0 tzv. ekonomskim pitanjima, dok bi se politički odnosi ostavili za kraj.

„Mira neće biti, dok se ne riješi pitanje Krajine, koje je veoma važno za nastavak normalizacije srpsko-hrvatskih odnosa“, izjavio je Čurkin.

Međutim, do te faze predstoji dug i mukotrpan put. Uostalom, krajinsko-

UOČI SKUPŠTINE REPUBLIKE SRPSKE

јекза!

-hrvatski pregovori prekinuti su krajem prošle godine bez ikakvih rezultata, a „praznina“ je popunjavana početkom normalizacije odnosa između Beograda i Zagreba. Postizanje sporazuma O primirju Martić uslovljava obavezom hrvatske strane da ispoštuje ranije sporazume („Erdutski“) i da povuče svoje trupe 12 Ravnih kotara. Na tom su se lomili i raniji pregovori, iako je krajinska delegacija nagovještavala mogućnost kompromisnog rješenja. Martić je sada u Beogradu kazao da nije bilo pritisaka u vezi političkog statusa

Krajine, ali je ostalo pitanje da li je bilo pritisaka da Krajina „zaboravi“ na sporne

· teritorije i da se zadovolji solucijom da ih „

preuzme UNPROFOR, kao u slučaju medačkog „džepa“.

Biće zanimljiv i sastav krajinskog pregovaračkog tima. Martić je rekao da će on ići na pregovore samo ako hrvatsku delegaciju bude predvodio hrvatski predsjednik Franjo Tuđman. Međutim, Slobodan Jarčević je izjavio da će krajinsku ekipu predvoditi general Mile Novaković, bivši

komandant SVK, koga je smjenio Martić i у

HOĆE LI 22. MARTA U RUSKOJ AMBASADI U ZAGREBU POČETI PROLEĆE У

Vojni detalji u prvom planu: Prizor iz (mis

NUDI LI AMERIKA SUVERENITET HRVATSKOJ

Ruska inicijativa izvor hrabrost

Rojfer za „Borbu“

Zagreb. — Prikupivši diplomatske poene sklapanjem mira sa Muslimanima u Bosni, Hrvatska veruje da bi joj igranje na kartu mira u PiH moglo pomoći da konačno povrati Krajinu.

Vlada predsednika Tuđmana oseća da su uslovi za to sada povoljniji nego ikad, a teren možda konačno pripremljen prekjučerašnjom najavom specijalnog ruskog izaslanika Vitalija Čurkina da su lideri Srba iz Krajine pristali na razgovore sa vlasTE Hrvatske, naredne sedmice u Zagre-

u.

SAD su Hrvatskoj, za prihvatanje muslimansko — hrvatske federacije u BiH, obećale diplomatsku inicijativu, potkrepljenu verovatno i pretnjom primene sile, za po-

'vratak Krajine pod okrilje Zagreba.

Hrvatska je upozorila da neće obnoviti mandat, mirovnim snagama UN koji ističe 31. marta ukoliko Savet bezbednosti „ne pokaže zube“ i ispuni svoj prvobitni cilj:

ii, prori

da se razoružaju Srbi iz Krajine i ponovo uspostavi suverenitet hrvatske vlasti uz garantovanje prava srpskoj manjini.

„Kada je reč o okupiranim delovima Hrvatske jasno je da je nakon hrvatsko muslimanskog sporazuma naša pozicija ojačana”, izjavio je šef hrvatske diplomatije Mate Granić. „Mandat (UNPROFOR) moraće da bude mnogo aktivniji, kako bi obezbedio potpunu primenu rezolucija SB“.

Hrvatska crpi hrabrost i iz iznenadne ruske diplomatske inicijative da u federaciju u BiH uključi i bosanske Srbe i proširi je u sveukupni mir na prostorima bivše Jugoslavije, uključujući i rešenje za Krajinu. Specijalni ruski izaslanik Vitalij Čurkin podvukao je da je potrebno ponovo uspostaviti teritorijalni integritet Hrvatske, nagovestivši da Moskva verovatno ne bi blokirala rezoluciju SB UN o pooštravanju mandata mirovnih snaga UN.

„Dobili smo garancije da će Krajina biti vraćena od svih važnih međunarodnih

ičunati ili nepri

faktora, uključujući SAD, EU i Rusiju“ nu kao je šef hrvatske delegacije na pregaS rima u Beču, Ivo Sanader.

Zapadne diplomate, добго прогпа:вг „američko — ruskim mirovnim VOZO\ kažu da nema vremena za gubljenje | 5 je reč o rešavanju krize u Krajini. On.nC vode da će Jugoslavija biti pritisnut} „otpiše“ Krajinu, u okviru teritoriji koncesija koje su, pod jakim pritiskom=nc sije, nagovestili Srbi, kako bi im bile'sli nute sankcije UN. –

ТЈ protivnom, UN bi mogle пигоуот snagama zaštititi granicu Krajine ! Вон što Hrvatska već dugo traži, ili naredi !b: triju akciju sličnu potpumoj vojnoj 1: | venciji. Najpreči cilj, po rečima diplo:o! jeste da se Krajina mirno vrati Hrvatis\ pre nego što Zagreb izgubi strpljenje 5{ rene se ratu. „Ako se problem Krajir?i| reši sada, otvaraju se vrata kiparskornc delu. Hrvatska će to tako shvatiti, pq za vojnim merama“, reči su jednog OC) ; mate.

Američki funkcioneri su poručili Srbima da ako zadrže 70 odsto teritorija, može da dođe do podrške ukidanju embarga na иу Skupštine RS ponovo će se razmatrati teritorijalni ustupci

Branka Mitrović

„Republika Srpska će nastojati da svoje interese prilagodi opštoj situaciji“.

Ova kratka rečenica, koju je izgovorio Radovan Karadžić nakon poslednjeg susreta sa Vitalijem Čurkinom, sa kojim je „razmenio mišljenja o daljem toku mirovnog procesa“, воvori da će najnovija mirovna inicijativa Vašingtona i Moskve za pronalaženje rešenja bosanskog sukoba bez učešća Srba brzo pasti u vodu. Ali, ona neminovno otvara i pitanje hoće li Srbi tu „opštu situaciju“ znati da iskoriste, a da puno ne izgube. Ono posebno mori samog Karadžića, pritisnutog s jedne strane „fleksibilnim Miloševićem, spremnim da razgovora o svemu“, kako ga je video specijalni ruski izaslanik i — s druge strane: svojom vojskom, ponajviše Mladićem i samim žiteljima Republike Srpske koji su nepodeljeni u mišljenju da rečena „fleksibilnost“ zapravo vodi pravo u — poraz!

Srbe, kažu ovi potonji, niko ništa od početka ratnih sukoba na prostorima bivše BiH nije pitao, a pogotovo ne kada se u Vašingtonu rodila ideja da se Hrvati i Muslimani prinude na dogovor, odnosno na zajedničku državu. Zato su u prvi mah i odbili svaki razgovor o eventualnom priključenju hrvatsko-muslimanskoj federaciji, a ove talase sledilo je i rukovodstvo Republike Srpske.

Sagledavši celu priču kao sklapanje vojnog saveza koji će, uz pomoć podrške iz vana, gledati svakako da svoje cevi usmeri preko Drine, rukovodstvo sa Pala je brzo počelo

da razmišlja kako da se zaštiti, a da pri tom, naravno, ne izazove još koji put višu silu koja im se „smeši“ sa neba. A da njihove bojazni ne spadaju u domen fobija, objašnjava nam Aleksa Buha. On primećuje da su u Splitu generali Ante Roso i Rasim Kadić brže-bolje potpisali sporazum o federalnoj armiji, iako Ustav nove hrvatsko-muslimanske države u tom momentu ni izbliza nije dobio konačan oblik. Ujedno, Buha podseća da još od pre egzistira dogovor o vojnom savezu kojeg su potpisali Franjo Tuđman i Alija Izetbegović. Zato je, baš kao i Karadžić i Nikola Koljević, rekao Čurkinu da može slobodno da poruči Vašingtonu da Srbi neće krenuti u rešavanje nijednog pitanja koje se pred njih sada postavа док зе ргуо ne potpiše mirovni sporazum između Republikc Srpske i nove federacije. Jer, i iz Beča je, opet, poručeno da federacija Hrvata i Muslimana treba da obuhvati čak 60 posto teritorija bivše Bosne i Hercegovine.

Sta dolje No, nakon ovoga ipak se krenulo u pomenuto „prilagođavanje situaciji“ i razmišljanja: šta dalje?

Prvo, dakle, sa čim se Karadžić suočio bilo je da se od Srba traže nove koncesije. On je, na čuđenje mnogih, odmah rekao da je spreman da ustupi oko 16 posto teritorija koje pod svojom kontrolom sada drže Srbi. Ali, iz Vašingtona, a i iz Moskve, mu je poručeno da će morati još malo da

„omekša“, a u tom cilju, dakako, ništa nije

uspešnije od pritisaka.

Rukovodstvo sa Pala je, naravno, nakon odlučnog odbijanja da uopšte i razgovara o mogućnosti priključenja Republike Srpske novoj hrvatsko-muslimanskoj federaciji, odnosno svojim neprijateljima, brzo promenilo mišljenje. Odlučeno je da se Srbi late razgovora i pregovora uz zaključak da konačna legalizacija podele Bosne ipak ima i svoju dobru stranu. Ona im je OTtVOTIla put, tako oni kažu, konačnom ujedinjenju sa Jugoslavijom, ali ova će priča takođe biti popločana velikim mukama.

Američki funkcioneri su brzo smislili novu caku. Poručili su Srbima da ako zadrže 70 posto teritorija bivše BiH, da bi lako mogli podržati ukidanje embarga na isporuke oružja Hrvatima i Muslimanima, a u cilju daljeg omekšavanja rukovodstva sa Pala poslali su im u nekoliko navrata Vitalija Čurkina. Ali, iako su ruski vojnici euforično dočekani na Palama, Karadžić je više nego svestan da Čurkin neće sprovoditi prvenstveno prosrpsku politiku, iako je Moskva u poslednje vreme nešto naklonjenija svojoj pravoslavnoj braći. Sa zanimanjem a možda i iznenađenjem, primio je njegov predlog, kojeg je obelodanio Momčilo Krajišnik, da bi se zapravo „trebala stvoriti asocijacija svih naroda bivše Jugoslavije, koja će imati različite forme“.

Ohrabreni kako kaže Buha, Čurkinu su Srbi odmah stavili do znanja da ne mo-

gu odstupiti od svojih prava, a koja suz. znata Hrvatima i Muslimanima — dsb miraju svoju državu etničkih kantonasn konfederaciju sa Hrvatskom. Jer, л Hrvati žele vezu sa maticom, ona se 1 5; dopustiti i drugoj strani i protiv ovih ri menata i ove logike, kaže Buha, niko o trebalo da ide. Čurkin je ovim rečimarrı podršku, a ako to isto uradi i Vašinniš pregovarači bi se našli na istoj talasnon: žini, poručeno je sa Pala.

Sve profiv ujediimjemje Svetu je ipak više stalo do toga da Repys? ku Srpsku priključi novoj federaciji, da dozvoli njeno pripajanje Jugoslavi voreno je rečeno da će Pale dobiti v mo ako ostanu u federativnoj Bosni. ir tek koji postotak teritorija koje drže kontrolom, a u suprotnom, ako se 0.0 · na neki vid zajednice sa Jugoslavijom:rnće im se cela Posavina (Srbi bi izgubiidi ridor i bila bi prekinuta veza izlis srpskih zemalja), ali i enklave u istijai Bosni. Ako, pak Srbi budu flčksibilninli nosno pristupe novoj federaciji, Osllao im se koridor koji bi povezivao S , zemlje u širini od 10 kilometara (Karts> traži 50 kilometara) a dozvoliće se ı O i ka mesta naseljena pretežno musliilz:ı skim življem u istočnoj Bosni ostanu nr: njihovom kontrolom. i Karadžiću je jasno da je nemogućib;!

1

——