Борба, 21. 04. 1994., стр. 1

"+ 081/23-328, 23-508. 011/664-371; 030/22-660

PRODAJE: POSLOVNI STANOV|:-Budva

САУТ DMIAI/AIIIJJIII |

SIGURONOSNA VRATA, KASE

_ TREZORE FOTO-KOPI

PROSTOR

-Đenovići

АРАРАТЕ

ВОЈВОЂАНСКА БАНКА

ас“ Četvrtak, 21. april 1994. 1 UXXI [0 Broj 108 [0 Сепа 50 para 25 Ден 60 51 2.000 На Il V.D. direktora Dušan Mijić 1 Glavni i odgovorni urednik Gordan?

EKSKLUZIVNO: Šta je

Milan Panić rekao američkom predsedniku Rešenje za Bosnu:

| атепско–тизка akcija

strana 2

Zašto putna isprava za izbeglice iz BiH košta jednu ili dve hiljade maraka

Pasoška kontrola

patriotizma

strana 12

Drugi kongres srpskih intelektualaca između političkog i akademskog Ujedinjenje nacionalnog pitanja

strana 13

Danas u „Svetu knjige“: Poslednji rukopis Ežena Joneska:

Prošlost se odlepila od mene

INICIJATIVA BUTROSA GALIJA PRED SAVETOM NATO

0 vazdusnim udarima do kraja nedelje

U atlantskim vojnim i diplomatskim hrugovima ocenjuju da bi trebalo dati šira ovlašćenja za ofanzivne akcije savezničke avijacije bez većih ograničenja u „prostoru, metama 1 obimu reakcije“

Mirko Klarin dopisnik „Borbe“ iz Brisela

Savet NATO je juče „u povoljnom svetlu“ razmotrio zahtev generalnog sekretara UN Butrosa Galija za „širom primenom vazdušnih snaga u odbrani zaštićenih zona”, ali nije doneo definitivnu odluku o njegovom prihvatanju. Do donošenja formalne odluke, neophodno je obaviti još jednu rundu konsultacija među atlantskim prestonicama i sa generalnim sekretarom UN. Pored toga, neophodno je i da vojne vlasti NATO završe „detaljne procene sredstava i mogućnosti” za takve akcije, kao i da se uspostavi „što tešnja koordinacija“ vojnih štabova Severoatlantskog pakta i Unprofora. Interpretirajući, tako, jučerašnje odluke Saveta NATO, predstavnik za štampu zapad-

. nog vojnog saveza nije hteo da

se upušta u špekulacije kada bi se mogla očekivati definitivna odluka. Međutim, prema najavama nekih od učesnika sastanka, to bi se moglo dogoditi pre kraja ove sedmice.

Ako pozitivno odgovore na zahtev Butrosa Galija, u atlan-

· tskim vojnim i diplomatskim

krugovima insistiraju da bi se, u tom slučaju, „igralo po njihovim pravilima“. Izvlačeći pouke iz polovičnih akcija „neposredne vazdušne podrške“, izvedenih u

SAOPŠTENJE KABINETA PREDSEDNIKA REPUBLIKE RS

Proglašen једпозтат mir u Gorazdu

Beograd. (Tanjug). — Kabinet predsenika Republike Srpske (RS) Radovana Karadžića juče je saopštio da „srpska strana jednostrano proglašava mir u Goraždu i da je kriza oko ovog grada time završena“, javila je Srna.

„Prema dogovoru vlasti RS i Unprofora, prekid vatre na goraždanskom ratištu stupa na snagu odmah, a trupe Ujedinjenih nacija ući će odmah u Goražde, čime će međunarodnim humanitarnim „organizacijama biti omogućeno da nastave rad u gradu“, stoji u saopštenju.

Napominje se da ovaj jednostrani akt srpske strane predstavlja odgovor RS na deklaraciju predsednika Rusije Borisa Jeljcina i stavove predsednika SAD „Bila Klintona u vezi krize u Goraždu. koordinaciji sa neodlučnim predstavnicima UN na terenu, u NATO ukazuju da ne dolazi u obzir da se njihovi avioni ponovo „igraju mačke i miša sa srpskim tenkovima, koji čas izlaze iz šume a čas u nju ulaze...“ Umesto toga, kao uslov za prihvatanje Galijevog zahteva, traže šira ovlašćenja i odrešene ruke kako bi — po rečima jednog od učesnika jučerašnje sednice Saveta NATO — „bili u stanju

tzv. vojnim strukturama zapadnog saveza, nadležnim za pri-

premu operativnih planova i

procenu implikacija i rizika takvih akcija, preovlađuju shvatanja da se Galijev zahtev može prihvatiti — samo ako se ide dalje od njega!

„Паје ода Galija“ bi, kako procenjuju u atlantskim vojnim i diplomatskim krugovima, značilo šira ovlašćenja za ofanzivne akcije savezničke avijacije, bez većih ograničenja u „prostoru, metama i obimu reakcije“. Ne-

Jelicin: Primena sile neprihvatljiva

bez saglasnosti Saveta bezbednosti

Moskva (AFP) — Prema izveštajima agencije Interfaks predsednik Jeljcin na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da je primena vojne sile ili vazdušnih udara u Bosni bez prethodne saglasnosti Saveta bezbednosti UN „neprihvatljiva“ i da čisto vojni prilaz rešenju krize u Bosni

„ne bi bio konstruktivan“.

da nanesu stvarne udarce i pravu štetu“.

U pismu upućenom generalnom sekretaru NATO, Manfredu Verneru, Butros Gali je tražio da mu se, što pre, daju ovlašćenja da pozove na vazdušne udare „protiv artiljerije, minobacačkih pozicija ili tenkova, u i oko zaštićenih zona“. Nakon prve runde konsultacija među prestonicama · zemalja-članica NATO, te nakon razmatranja u

tolerantni.

zdanje!?

Ako tome dodamo i scenaristu — znanog nam novog filozofa Bernara Anri Levija nije neočekivano što je epilog incidenta prevazišao uobičajene benigne efekte sličnih demonstracija. Uz neskrivene simpatije prema demonstrantima, čuvari reda i mira reagovali su, stiče se utisak, tek kada u ime svog ugleda pred svetom, više nisu mogli da ne intervenišu. A pre toga, jedino da bi osujetili ulazak legitimnih stanara u okupirano

zvanično se, čak, pominju i vazdušne akcije „zalivskog tipa“, koje bi pored meta nabrojanih u Galijevom zahtevu, uključivale i komandne i komunikacijske centre, arsenale oružja i municije, puteve snabdevanja trupa... Insistira se da je „vreme za stvarni pritisak, a ne za simbolične akcije“, te da zato „vojne odluke moraju imati smisla i osigurati efikasnost...“

Nastavak na 3. strani

treba da 122.

Parodija u Parizu

Ono što se prekjuče dešavalo ispred, potom i unutar zgrade Jugoslovenskog kulturnog centra u Parizu ličilo je na parodiju dobro nam poznatih filmova. Ulični protesti, galama, potom i upad razgnjevljenih demonstranata u prostorije Centra, maltretiranje njegove domaćice — direktorke i ostalih službenika, „ljubavne“ poruke ostavljene u haosu nakon njihovog izvođenja — kao u najboljim sekvencama Gavrasovih političko-akcionih storija. S druge strane, tobož naivni ı nemoćni policajci iz De Finovih komedija o žandarima iz Sen Tropea. Pacifisti su, tako, za promenu bili beskrajno militantni, a policajci beskrano

Mimo TV pompe i senzacije, nisu mnogo dobili ni oni nesrećnici iz Goražda u čije ime je čitava buka I bes izručen na trenutne zakupce zdanja kraj znamenitog Bobura: nije izvesno da su, zbog dramatične situacije u opkoljenom građu, uopšte uspeli da vide snimke koji izgleda, nikog, sem nas, i nisu posebno uzbudili...

Iz svih tih snimaka s lica mesta, takođe, nismo mogli saznati da li se, i u kom бази, predvodnik demonstranata, Bernar Anri Levi povukao ili ne. A taj ekscentrični mislilac ujedno zagovornik ı mira i ukidanja embarga na oružje Muslimanima, svojevremeno je utrošio mnogo reči da pojasni kako danas

aa angažman modernog intelektualca: ne „vojnički“, kako Je to praktikovao Sartr, upozoravao je nekađ Levi, već sa suptilnim smislom „za nijanse“, zbog čega se pravi intelektualac nikad ne sme povoditi za pozicijama većine.

SKUPŠTINA SRBIJE U” BUDŽET ZA OVU (7

Ха

čim 1 40 a bud =

Beograd. Е ројеписк ; = je Opozic - . kritikoval] državne | publičkog su većino1 89 protiv i li budžet nu, težak ние ra. Najveći deo — око 1,246 milijardi, otići će na finansiranje obrazovanja, nauke i tehnologije, kulture, socijalne i zdravstvene zaštite, društvenu brigu o deci...

Pet puta više nego prošle godine (oko 20 odsto) biće namenjeno intervencijama u privredi, dok će 1,1 milijarda dinara ići za finansiranje javnih rashoda preko posebnih računa. Za plate u državnim organima i javnim službama potrošiće se znatan deo budžeta — čak 40 odsto.

Uz budžet poslanici republičkog parlamenta usvojili su i radni zaključak da se Vlada obaveže da pripremi kompletnu informaciju o

. stanju i korišćenju funkcio-

nerskih i službenih stanova, kao i njihovom oslobađanju nakon prestanka funkcije.

_ strana 5.

Vesna Roganović