Борба, 11. 06. 1994., стр. 31

Oea

БОРБА ___ СУБОТА-НЕДЕЉА 11-12. ЈУН 1994.

НОВА РЕОРГАНИЗАЦИЈА „ПЈЕСМЕ МЕДИТЕРАНА“ У БУДВИ

__Будва. — Тек што се стишала

бура око будванског фестивала забавне музике „Пјесма Медитерана“, настала након што је њену организацију после две године одржавања преузела новоформирана фирма „Монтенегрофест“ из Подгорице, што је условило и одлазак утемељивача ове значајне приредбе, пре свега уметничког директора Војкана Борисављевића и агенције „Спектар“, у њему се догађају нова, још већа изненађења. Двогодишњи фестивалски рат који се води око невеликог културног простора Будве, између „старијег брата“, позоришног фестивала „Град театар“ и овог млађег „Пјесма Медитерана“,

завршен је коначно у корист

оног првог. По оној старој, ако конкурента не можеш победити, онда му се прикључи, у „Граду театру“ су одлучили да, уместо досадашњег јавног оспоравања, негирања било каквих вредности музичком фестивалу и упорног спречавања његовог одржавања током главне туристичке сезоне — Фестивал преузму. На веома оригиналан начин, уз помоћ СО Будва, као оснивача оба фестивала, у којој власт има ДПС, формиран је нови Управни одбор фестивала „Пјесма Медитерана“, трећи од оснивања у коме већину чланова чине исте личности које седе и у Савету Фестивала „Град театар“.

Тако ће, убудуће, на изненађење многих упућених у политичка дешавања око ових туристич-

- ких и забавних приредби, оба

фестивала водити поред осталих директор „Града театра“ Бранислава Лијешевић, затим Светозар Маровић, потпредседник ДПС Милорад Вучелић, генерални директор РТС, Жарко Миковић, градоначелник Будве, и председник новог Управног одбора Гојко Челебић, црногорски министар за културу и други угледни чланови владајуће странке. Изненадно преузи-

мање иницијативе у „Пјесми Медитерана“ од стране „Града театра“ који и званично слови као државни фестивал је, пре свега, политичка одлука.

— Овај Управни одбор мора да води политику Фестивала, јер мора да заштити културни и туристички простор од свих насртаја, и да се прекину било какве политичке конотације које су у њему присутне у јавности, рекао је члан Управног одбора, министар за туризам Драган Милић. — Да ни организатор Фестивала, „Монтенегрофест“, који је формиран на иницијативу СО Будва, једног од његових деоничара, није ништа знао о новом руководству · Фестивала, – потврдио је директор Будо Иванишевић, рекавши: „После пуна два месеца наших активности и завршеног конкурса за овогодишњу смотру забавних мелодија, огромних утрошених средстава, ми не знамо данас да ли смо гости или домаћчини на овом Савету. Фестивал су две године водиле сумњиве личности и музичка мафија која је харала овим просторима, што је пропуст СО Будва, рекао је Иванишевић и обавестио да је на конкурс пристигло више од 300 композиција из СРЈ, РС и РСК, да је у току одабир 30 оних које ће учествовати на Фестивалу, негодујући што се термин његовог одржавања још увек не зна, чиме се прилично компромитује његова фирма.

Да ли ће „Монтенегрофест“ и даље остати организатор „Пјесме Медитерана“ након именовања новог Управног одбора, није извесно, јер је потпредседник СО Будва члан Управног одбора Драган Дулетић нагласио: Мора се знати ко води а ко спроводи политику. Одлука о уступању посла тек треба да се донесе, као и финансијски план.

Интересовање новог Упрвног одбора за фестивалску касу изненадило је организатора, па је

„Трад театар преузео фестивал

Иванишевић рекао: „Хоћете Фестивал и паре, а не дајете ништа. Ми финансирамо пројекат и не тражимо ништа од општине Будва, за разлику од „Града театра“, којег држава финансиpa“. Финансије и политика су,

ипак уз сва заклињања у култу-'

ру и интерес туристичке привреде превладале у борби за утицај и превласт над овом и осталим забавним манифестацијама. Међутим, оно што је додатно узнемирило нови Управни одбор, јесте околност да сада већ бивша екипа аутора „Пјесме Медитерана“ прави нови сличан фестивал у Херцег-Новом под називом „Пјесма љета“, од 14. до 16. јула, јер је такав документ о његовој намери потписан од уметничког директора Војкана Борисавље-

вића, презентован на Савету

изазвао разне коментаре. „Треба употребити сав наш утицај да се заштити овај програм. Иза „Пјесме Медитерана треба да стоји Савезна влада“, рекао је Дулетић, док је Светозар Маровић објаснио: „Покушали смо да зауставимо стварање паралелних манифестација и разговора-

·" ли са људима у Херцег-Новом,

како би били лојални пројекту „Пјесма Медитерана“, али државне и општинске институције морају знати шта треба да подрже“.

Вукић Распоповић, директор продукције „Монтенегрофеста“, нагласио је да је Фестивал до-

" спео у цајтнот, да се још не зна

датум одржавања и предлиожио да то буде — кад већ не може раније — од 21. до 24. августа, и рекао да ће на Фестивалу учествовати гости из многих медитеранских земаља и наши бројни врхунски извођачи забавне музике. Најавио је могућност доласка Здравка Чолића, Горана

Бреговића и Емира Кустурице.

на „Пјесму Медитерана 94“. Бранка Пламенац

СЛИКЕ И ПАСТЕЛИ МИРЈАНЕ ПЕТРОВИЋ У СОМБОРСКОЈ „ЛИКОВНОЈ Јесен“

Иако на почетку стваралачке путање, академски сликар Мирјана Петровић, поставком уља и пастела у сомборској Галерији „Ликовна јесен“ предочава сопствена уметничка опредељења, начин којим разрешава енигму у троуглу: ликовни правац композиција — боја, и најзад, намеру да своју мисао, поглед на живот, утка у свој ликовни јеSMK. Очита је њена наклоњеност „духу историјског експресиониз-

ма“, али за Мирјану Петровић,

то је тек оквир у којем је потпуно јасно назначена, најпре, њена критичност према оном што је у експресионизму већ достигнуто, и на добром је путу да се самосвојношћу издвоји на ликовној позорници актуелне постмодерне. То уметница остварује, најпре, концептом слике и симболиком за коју се може рећи и да је нешто више од онога што се именује било каквом одредницом о припадању. E Слутња зла, стицајем ужасавајућих околности, као што је рат у родном Сарајеву, одакле је избегла са неколико својих остварења али где је остала мишљу о нераскидивој спони човека, тла и времена које сједињује не-

_ воља, на њеним сликама нема "значења успеле метафоре, То је _

Мирјана Петровић: „Ногог уаси

стварност о којој уметница сведочи посебно циклусом слика „Чудовиште“. Догодило се — за наше услове, чини се неизбежно — да је стварност фантастичнија од слутње. Снажним колоритом, у коме је доминантна црвена, плава и црна боја, којим асоцира на палету Коњовића, Лубарда

и Муртића, садржајност слике,

ослобођена сувишних детаља

„уље на платну, 1993.

Потврђена сигурност

Мирјана Петровић потврђује не само ликовна опредељења, већ и јасан ангажман.

Понекад се њена чудовишта чине безазленим, као да су до изложбе, на светлост дана, стигла тихим зовом детета нагнутим над бајком. У скупини младих

„уметника, Мирјана Петровић се

издваја сигурношћу, ИД. Кецман

„Нема места за нас

ПРЕМИЈЕРА У БИТЕФ ТЕАТРУ

ЗИД театар

Интеркултурализал у Београду

ЗИД театар је позориште младе редитељке Каролине Спаић, која после завршене [030ришне Академије у Утрехту, живи и ради у Амстердаму. „Нема места за нас“, је пројекат настао у сарадњи са Нинке Миетер, драматургом и професором драматургије на Универзитету у Амстердаму, који ће бити изведен 15. јуна, у 21 сат у Битеф театру, док ће

Након Отвореног писма 51 војвођанског "књижевника, којим се тражи сазивање Ванредне скупштине ДКВ, Управни одбор Друштва 06јавио је саопштење којим одбија поменути захтев као законски неоснован. У саопштењу се, између осталог, каже:

— Питање службене употребе језика и писма (натпис на згради, печат, меморандум, и сл) регулисано је републичким Законом који је ступио на снагу 1991. године, те према томе Скупштина ДКВ није компетентна да одлучује о томе, нити да мења ЗаКОН. Дакле, исписивање назива Друштва је законско, а не статутарно питање ДКВ, како жели да објасни Бошко Ивков, у свом Отвореном писму, нестручно тумачећи и цитирајући Устав и Закон. Осим тога, службена употреба језика није што и књижевна која подразумева слободу уметничког изражава-

УПРАВНИ ОДБОР ДРУШТВА КЊИЖЕВНИКА ВОЈВОДИНЕ ОДБИО ЗАХТЕВ ЗА САЗИВАЊЕМ ВАНРЕДНЕ СКУПШТИНЕ

Управа не мења закон

зику, односно језицима на-

амстердамску премијеру имати 3. новембра у „МИК У/ау“-и.

Каролина Спаић је у овај пројекат укључила глумце Сузану Хазен и Себо Бакера из Холандије, и балетске уметнике из Београда Бојану Младеновић и Дејана Ненадовића, како би на сцени реализовала „позитиван сукоб“ различитих културних модела. ЖЈ,

ња на свим језицима.

Ово саопштење Управни одбор ДКВ издао је на основу стручног мишљења Републичког секретаријата за законодавство Србије, у коме, поред осталог, стоји:

„Друштво књижевника Војводине има статус организације, па се на исписивање његовог назива примењују одредбе Закона. То значи да се назив Друштва има исписати на српском језику и ћириличним писмом. Друттво је дужно да свој назив испише и латиницом, и на је-

родности, само уколико је Статутом Новог Сада предвиђено да су у службеној употреби и језици народноспа А, Градска управа Новог Сада, Служба за прописе, констатовала је „да је службена табла Друштва књижевника Војводине исписана на српском језику и ћириличним писмом, у складу са Статутом града Новог Сада“.

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА „ПАЛИЋ 94"

Бачо и Михалков = гости

Палић. — Други међународни филмски фестивал „Палић 94“ полако добија коначан профил. Ова смотра одржаће се од 22. до 29. јула. Како се у овом тренутку зна, биће приказано пет домаћих филмова најновије продукције, тако да ће публика на Палићу бити у прилици да види „Сеобе“, Саше Петровића „Ни на небу ни на земљи“ Мише Радивојевића, „Дневник увреда“ Здравка Шотре, „Љубав у Вуковару“ Бора Драшковића, и Скерцо“ Пурише Ђорђевића.

„Обала живота“ у Италинији: Будва. — На овогодишњем 45. филмском фестивалу краткометражног филма, који ће се почетком јула одржати у италијанском летовалишту Монте Катини Терме, крај Фиренце, у званичној конкуренцији биће приказан и документарни филм „Обала живота“ црногорског редитеља Момира Матовића, у производњи „Зета филма“ из Будве,

На програму ће се, такође, наћи и нова остварења из светске продукције. Коначан програм се још не зна, али се очекује да ће публика бити у прилици да види филмове „Тако далеко, тако близу“ Вима Вендерса, „Фатална веза“ Луја Мала, „Варљиво сунце“ Никите Михалкова, „Град радости“ Роланда Џофа, затим нови филм Јиржија Менцла и још неколико актуелних 0остварења. У сваком случају, програм иностраног филма знаће се до 25. јуна.

Фестивалски одбор још није одлучио ко ће бити чланови жирија, али се засад преговара са Јиржијем Менцлом, Лорданом Зафрановићем, и још неким иностраним и домаћим кандидатима, који ће оцењивати остварења приказана на Фестивалу. Такође, очекује се да ће се ове године на Палићу наћи као гости Душан Макавејев, Петер Бачо, Никита Михалков, Алберто Ромни и други који буду желели да дођу:

““ В. Петновска Гајић