Борба, 09. 08. 1994., стр. 2
i/AHEBHMKI
БОРБА СРЕДА 10. АВГУС 1994.
КОЈУ ЋЕ ОД ДВЕ КОВЕРТИРАНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ V(BOJMIH САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
Рок за одлуку Пала десетак дана
Слободан Павловић
дописник „Борбе“ из Вашингтона
Званично — експерти пет земаља из састава Контакт групе још раде на двема „босанским резолуцијама“, чији је курс трасиран закључцима недавног министарског састанка у Женеви.
Незванично — предлог тих докумената практично је припремљен, али се усвајање најављених казнених мера према Палама и Београду задржава у ишчекивању исхода текућег разлаза између Југославије и републике (босанских Срби. Разлаза од којег се у седишту УН и водећим светским престоницама очекује да ће резултирати променом руководства на Палама — после чега би, како се рачуна, одмах уследила и промена става према понуђеном мировном плану за Босну.
Поред тзв. „негативне резолуције“ (варијанте која садржи трећи пакет санкција за Србију и Црну Гору, а за Босанске Србе проширење „зоне арти-
љеријског искључења“ и на
преостале четири муслиманске енклаве, стриктније НАТО спровођење тог режима на садашњим и будућим пунктовима и перспектива укидања међународног ембарга на увоз наоружања за потребе БиХ федерације) у комбинацијама Савета безбедности присутна је и „позитивна резолуција“ која говори о постепеном елиминисању југо санкција, зависно од прихватања на Палама мировног ултиматума из Женеве. 4
Ова варијанта са скидањем санкција, међутим, може да профункционише и у случају да Босански Срби не одустану од свог историјског „не“ целом свету. Запад (у садејству са Русима) све више истура ту шећерлему према Милошевићу, тражећи званично признавање Босне и постављање УН посматрача на дринској граници — као потврду стварне решености Београда да се окрене лист према Босанским Србима и изнуди заустављање њиховог рата. i
„Рано је, још је исувише рано да се говори о тој комбинацији... у сваком случају, одлучност Београда да конкретним мерама подржи мировни план за Босну представља веома добар потез“ — рекао је прексиноћ британски представник у УН сер Дејвид Ханеј енглеским дописницима из Њујорка, напомињући да је у овом тренутку најважније и напрече извући са Пала оно на чему цео свет инсистира.
„За Босанске Србе још није касно да наговесте флексибилнији и позитивнији одговор, мада то тренутно није изгледна перспектива“ — констато-
иницијативом и конкретним предлогом који заједнички довршавају Сенат и представнички дом Конгреса — припрема се да предложи Савету безбедности 15. октобар као рок за ослобађање муслиманске стране ембарга на наору_жање, за случај да босански Срби у међувремену не прихвате мировни план. Уколико тај предлог не буде прошао у Савету безбедности, админис-
трација ће — како извештава _
јучерашњи „Вашингтон пост“ — затражити од Конгреса овлашћење да се америчке снаге повуку из састава јединица НАТО, које на Јадрану и оста-
Американци спречили осуду Хрватске
ЊУЈОРК, (Танјуг). — САД су јуче у Савету безбедности УН спречиле осуду Хрватске због блокаде Унпрофора, иако је уочи седнице изгласавање овог става најављивано као сигурно.
Урпкос вишенедељној блокади мировних снага у Хрватској, иза које по тврђењу функционера УН стоји хрватска влада, Американци нису желели да изврше притисак на Загреб. Америчка амбасадорка у УН Медлин Олбрајт је, како тврде дипломатски извори, рекла да у овом тренутку не би било „онортуно“ кажња-
вати Хрватску.
Иако је у нацрту председничког саопштења за које је председник Савета Јулиј Воронцов прекјуче рекао да ће сигурно бити усвојен на јучерашњој седници, сугерисана осуду блокаде Унпрофора у најопштијим цртама, то није прихваћено. После седнице новинарима није дато објашњење овакве одлуке.
вао је тим поводом амбасадор Ханеј, најављујући резолуцију о „женевским санкцијама“ у блиској будућности.
Исто ово — само са нешто мање детаља, а са више уздржљивости када је требало прозборити коју реч о следујућим акцијама у УН — саопштио је касније извештачима у Њујорку и руски амбасадор Јулиј Воронцов, августовски председавајући Савета безбедности. Поента Воронцовљевог излагања, све кад се сабере, била је да се неће журити са ковертираним _— резолуцијама
· за бившу југославију и да ће
садашња фаза припрема, ослушкивања и ишчекивања потрајати можда још и десетак дана — у нади (и рачуници) да ће се на Палама у међувремену нешто радикално променити. Било у одлуци око мировног плана — било око тога ко ту одлуку доноси... |
У међувремену, америчка администрација — у складу са
лим регионалним пунктовима контролишу спровођење одлуке УН о забрани увоза наоружања у бивше југо републике.
Према информацијама из Пентагона, у протеклих годину и по дана поморске блокаде НАТО је у јужном Јадрану пресрео 37.000 бродова, непосредно контролисао 3.500, а од тога зауставио и вратио — око 500.
„Уколико Савет Себе лаОсти одбије да ултилатерално подигне ембарго, Вашингтон ће наредити америчким бродовима у Јадрану и посматрачима на копну да обуставе даље пресретање наоружања упућеног Муслиманима у Босни“ — пише тим поводом вашингттонски „Пост“, констатујући да се Клинтонова администрација „ужасава од помисли на јед"нострано кршење резолуције УН“, али и упозоравајући да ће таква акција на крају ипак уследити — без обзира на последице које ће произићи.
ПРЕДЛОГ НОВИХ РЕЗОЛУЦИЈА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ О ЈУГОСЛАВИЈИ
Херметичко затварање... и авио-попуштање _
Вашингтон. — У предлогу нових санкција за Југославију предвиђених захтевом Контакт-групе за случај да босански Срби не прихвате предложени мировни план — налазе се и следеће казнене мере:
Ф Замрзавање свих фондова и имовине у иностранству, која припада југословенској држави, као и банкама, трговинским, привредним и свим осталим компанијама за које се зна да почивају на државном капиталу;
Ф Забрана слања свих дознака и осталих финансијских трансакција у Југославију и на територије под контролом Срба у Босни и Хрватској, без по-
себне дозволе Комитета за санкције Савета безбедности;
6 Обавеза суседним земљама да успоставе физички обезбеђене граничне прелазе, како би се онемогућио сваки недозвољени сувоземни саобраћај у Југославију и из Југославије;
Ф Забрана бродовима у међународном речном саобраћају да у транзиту улазе у луке на Дунаву и остале југословенске луке;
6 Забрана уласка у све земље југословенским функционерима, као и представницима Срба из Босне и Хрватске;
У случају да босански Срби прихвате и потпишу мировни план, одмах би уследила до-
звола за успостављање међународног авио-саобраћаја преко југословенских аеродрома. Та дозвола, међутим, не би обухватала и летове ЈАТ у иностранство.
Укидање ове и осталих одредаба · садашњег – ембарга предвиђено је да сачека посебну резолуцију Савета безбедности, која би уследила после званичне потврде међународних посматрача да су се оружане снаге босанских Срба у потпуности повукле на територију која им је додељена предложеном мапом о подели БиХ. Сл. П.
НАТО „СКИДА ПРАШИНУ“ СА АПРИЛСКИХ ОДЛУКА 0 ШИРЕЊУ „ЗОНА
ИЗУЗЕЋА“
поскупљења рата
Циљ постепеног јачања војног притиска на босанске Србе није да се уђе у рат са њима, већ да им се отежа и поскупи настављање рата. То подразумева и доследност Београда у спровођењу последњих мера.
Мирко Кларин : дописник „Борбе“ из Брисела
У оквиру припрема за „различите сценарије“ ангажовања западног војног савеза у Босни, у бриселском седишту НАТО, поред осталог, скидају прашину са већ помало заборављених одлука Североатлантског савета од 22. априла, као и војних планова који су, тим поводом, припремљени у штабу у Монсу.
Савет НАТО је тада, да подсетимо, одлучио да се тзв. сарајевски модел неутралисања тешке артиљерије („зона изузећа“ у параметру од 20 км од
центра града) прошири и на -
Горажде, а да се четири преостала подручја која је Савет безбедности прогласио „заштићеним областима“ (Тузла, Бихаћ, Сребреница и Жепа) ставе у неку врсту припремног статуса „полу-изузећа“. У тим су подручјима, наиме, сукобљене стране могле да задрже своје тешко наоружање, али под условом да га не користе, не по-
крећу и не концентришу. У
случају прекршаја било које од тих забрана, речено је истом приликом, поменута би се подручја прогласила „зонама изузећа“, са свим последицама које из тога проистичу.
Атаци на војне циљеве
А те су „последице“, у истој одлуци, предочене као савезнички ваздушни удари на „артиљеријске, минобацачке и тенковске позиције у зонама изузећа иоко њих“, као и на „друга војна средства и постројења, укључујући складишта горива и муниције... али не искључују ни остале потенцијалне војне циљеве“.
Информација о припремама НАТО за ширење „зона изузећа“, потекла је најпре од Роберта Хантера, америчког
амбасадора при западном вој-
ном савезу, а затим је потврђена и од атлантских извора којима се „Борба“ јуче обратила. Према тим изворима, за ширење „сарајевског модела“ на Тузлу, Бихаћ, Сребреницу и Жепу „није потребна никаква нова одлука Савета НАТО, нити нова резолуција Савета безбедности“. Прво је, по њима, „покривено“ наведеним одлукама Савета НАТО од 22. априла, а друго резолуцијама 836 и 913 Савета безбедности, којима се земље-чланице УН и
РЕАГОВАЊА РУСКИХ МЕДИЈА
њихове регионалне СЕ
6 ције ауторизују да примене
„сва неопходна средства“, што ће рећи и силу, у циљу одбране тзв. заштићених зона. У међувремену су, такође, војне власти НАТО и штаб УНПРОФОР заједнички разрадили детаљне оперативне планове за контролу нових „зона изузећа“, тако да је — „барем што се нас тиче“, кажу у западном савезу — све спремно да се при-
мени и овај вид постепеног ја- ·
чања војног притиска на 60санске Србе.
Искључења Милошевићевог асутоматизма
Логика тог притиска, објаш-“ њавају атлантеки извори, није да се „уђе у рат са босанским Србима“, него да им се „отежа и поскупи настављање рата... не би ли се тако навели да
прихвате мировни план“. При-,
мећују да се и ембарго (посебно на гориво, оружје и муницију), који су власти у Београду завеле против побуњеника са Пала, „заснива на сличној логици“. Његова крајња консеквенца је да се босански Срби — остану ли до краја непопустљиви — излажу ризику да доживе војни пораз. Надају се да су и у Београду свесни да њихово пресецање „пупчане врпце“ са босанским Србима, има смисла само ако се прихвати и таква, крајња последица, непопустљивости паљанских побуњеника.
Најављено јачање војног притиска УН и НАТО на снаге босанских Срба и све израженије нестрпљење босанске претежно муслиманске — армије да искористи промене у односу снага након расцепа у српском фронту, по мишљењу европских аналитичара представљаће најтежи испит, или највеће искушење, за искреност и одлучност Београда. Многи, унапред, сумњају да би Београд одолео том искушењу, односно- предвиђају да ће — у случају да се босански Срби заиста нађу у опасности да доживе тежак војни пораз Србија без много оклевања поново стати на страну „заблуделе браће“ са Пала. То је, како се примећује, „аутоматизам“ који је успоставио сам Милошевић, а који сада ни он чак и када би хтео — не може да заустави.
Кога ће патријарх превести преко Дрине7
Москва. — „Босански Срби најављују тотални рат“ — пишу „Известија“, а „Севодња“ оцењује да се они „припремају за рат до коначне победе“. Већина листова сматра да је реаговање Русије на бомбардовање српских положаја око Сарајева било „млако“, јер се уздржала од „директне осуде Запада“. Москва је тиме, закључују „Известија“, поручила Караџићу да „због неколико процената босанске територије, које он одбија да препусти, Русија није спремна да се конфронтира са САД и Западном Ев-
ропом“.
ТВ-мрежа Останкино и Руска ТВ-компанија су у уторак јавиле о посети патријарха српског г. Павла Палама, уз истоветан закључак да 60сански Срби — упркос блокади коју је увела Југославија „ипак нису потпуно сами“. Наводећи да је циљ патријархове мисије да се превазиђе јаз између Срба, коментатори подвлаче да остаје питање: кога ће поглавар Српске православне цркве успети да преведе преко Дрине — Милошевића или Караџића.
Б. Стошић
Ма
а фјиата ровова