Борба, 09. 08. 1994., стр. 6
ЈАНЕВНИК
БОРБА
МАКЕДОНСКЕ ИЕ ПОСЕТА ГЛИГОРОВА САД, ГРЧКИ ЕМБАРГО, CAHKIIHIE ПРЕМА (PJ
Грчка приморава Македонију да тргује са ма У
Глигоров најавио формирање македонско-америчког економског савета Ф Према писању Њујорк тајмса „сцене
на македонској граници су пародија претњама УН да ће увести још јаче санкције према СРЈ“
Драган Николић дописник „Борбе“ из Скопља
Македонски председник Киро Глигоров ће се вратити у Скопље у петак, после седмодневне посете САД-у, сазнали смо у кабинету председника. Киро Глигоров борави у Америци на позив тамошње адвокатске асоцијације, која окупља 380.000 судија, адвоката и правних експерата, и која му је у Њу Орлеансу на својој годишњој скупштини доделила високо признање за примену закона у Македонији, при чему су му упућене ласкаве речи због „одлучне воље да напусти претходни политички сисTEM“. Глигоров је прекјуче био гост „Њујорк тајмса“, после чега се срео с председником америчког Савета за сарадњу са источном Европом Гаријем Волфом у хотелу „Интернационал“ у Њујорку, а јуче је у Вашингтону био у посети ММФ и Светској банци, што се оцењује као најзначајнији резултат његовог боравка у САД-у. Глигоров је најавио формирање македонско-америчког економског савета,
који ће бити инаугурисан на годишњој скупштини америчког савета за источну Европу, у Порторожу у септембру ове године, којој ће присуствовати и македонски представници.
Скопска „Нова Македонија“, иначе, преноси писање „Њујорк тајмса“ у коме се каже да су амерички војници у саставу Унпрофора сведоци свакодневног несметаног преласка камиона и цистерни преко српско-македонске границе“, као и да су „сцене на македонској граници пародија претњама УН да ће увести јаче санкције према СРЈ“. Према „Њујорк тајмсу“, један западни дипломата је
ја“: Бранко Црвенковски
"рекао: „Уколико подржавамо стабилност Македоније, да
Санкције пршм „сива економи“=
Кукуруз из Америке
Македонија ће добити робни кредит од 7 милиона долара за
куповину кукуруза у Америци, на основу договора кога супотписали македонски министар за пољопривреду Ефтим
Анчев и амерички представник у Македонији Виктор Комо-
рас. Министар Анчев је изјавио да је реч више о помоћи него кредиту пошто треба да се врати за 30 година после грејс периода од 5 година, са каматом од 2 одсто годишње, као и да је кукуруз најдефицитарнији производ у Македонији.
ли можемо да јој запретимо санкцијама због непоштовања трговинског ембарга противу Србије2“. листу, „српска економија, која је била пред пропадањем због хиперинфлације, почела је да се стабилизује откад је роба почела да пристиже“, али и да је „јасно да прихвагањем умереног курса према Грчкој САД су се помириле са грчком пограничном потитиком, лринуђава Македонију да гргује са Србијом“.
Према овом
која практично
Македонски · премијер
Бранко Црвенковски је изјавио да македонска влада поштује санкције према Србији а да санкције крши „си-
ва економија“, која није под
гонтролом владе. Један висоти македонски функционер г изјавио извештачу „Борбе“
да су страни подаци о броју камиона и возова, који недељно прелазе српско-македонску границу, нетачни и да „превазилазе пропусну моћ граничних прелаза и саобраЋајница“. СРЕДА 10. АВГУСТ 1994.
ТУРНЕЈА БАЈАГЕ ПО СЛОВЕНИЈИ
Клинци певају без грешке
ЉУБЉАНА (ФоНет) „Добро вече Портороже“ тим речима су у недељу увече почели своју једнонедељну турнеју по Словенији Момчило Бајагић—Бајага и „Инструктори“.
Како јавља дописник ФоНета Јања Класинц, Бајага је, као и увек, напунио словеначке сале и отворене бине са хиљадама посетилаца. У порторошком аудиторију, који прима 2.500 људи није било слободних седишта.
Посетиоци концерта били су већином млађи од 20 година, али је било и представника „средње“ генерације. Свима су биле заједничке Бајагине песме, чије су текстове певали сви „без грешке“.
Слично је било и у Мурској Соботи, а Бајага ће наступати и у Марибору, Цељу, Новом Месту и Домжалама. То је после децембарске турнеје, друго гостовање „Инструктора“, који су увек били добро примљени и омиљени.
Бајага је изјавио да ће поново доћи у Словенију вероватно после своје нове плоче коју већ припрема.
ХРВОЈЕ КАЧИЋ, ПРЕДСЕДНИК ХРВАТСКЕ КОМИСИЈЕ ЗА ГРАНИЦЕ
0 i
Саопштење поводом изјаве Момира Булатовића да је „питање Превлаке у правном смислу засад више него
повољно за Црну Гору“
Загреб, Танјуг. — Председник хрватске Државне комисијс за границе, Хрвоје Качић, изјавио је да се о Превлаци нс воде никакви преговори те да предуслов сваког облика нормализације односа са „источним суседима“ мора бити дипломатско признање Републике Хрватске од странс Србије и Црне Горе, односно СР Југославије. Качић је нагласио, у поссбном саопштењу за јавност, да то признање значи и „прихватање и поштовање територијалне целовитости Хрватске, па и у оном делу којим сеже на сам улаз у Бококоторски залив“. Е
Саопштење је, како Качић истиче, издато поводом недавне изјаве председника Црне Горс Момира Булатовића да је „питање Превлаке у правном смислу засад више него повољно за Црну Гору".
„Хрватска нема намеру да се служи Превлаком ни за какве агресивнс и освајачке операције према суседима“, кажс Качић, додајући да је Превлака „од животног значаја за Хрватску“.
Осим вредности за туризам и пољопривреду, наводи Качић, Превлака „нераскидиво вуче за собом и 250 квадратних километара територијалног мора“.
ЗМАГО ЈЕЛИНЧИЧ, ЛИДЕР СЛОВЕНАЧКИХ НАЦИОНАЛИСТА
e Граница — до Ријеке Љубљана, Танјуг. — Граница Словеније са Хрватском је на потезу од Ријеке, Делница до Брода на Купи, рскао је у разговору за лист „Република“ лидер словеначких националиста
Змаго Јелинчич.
По његовим речима, то је била историјска граница све до краја другог светског рата, кад су „комунисти Истру поклонили Хрватима“. Јелинчич предлаже да ову граничну линију Словенија као максимални захтев тражи од Хрватске, а да минимални захтев буде граница на реци Мирни у Истри.
Водећи словеначки националиста тврди и да је Хрватска окупирала словеначка села на јужној обали реке Драгоње, на чијем се ушћу у Пирански залив Јадранског мора налази садашња граница. То је, по Јелинчичевим речима, акт напада на суседну државу и кршење међусобног договора после којег Словенија више није дужна да поштује преузете обавезе.
„СЕЗОНА ПОЖАРА“ У ИСТРИ
Кобни несташлуци умишљеног ватрогасца
жар Б. Фпријан Илић
специјални извештач „Борбе“
Летњи пожари већ годинама прате јадранско приморје а ове је „ватрену сезону“ доживела — Истра. На овом хрватском полуотоку данима је беснела ватра уништивши више од 2.500 хектара зелене површине према Ровињу, Опатији, Пули као и у континенталном делу Истре. Ватрогасци и мештани недељама су покушавали да обуздају ватру потпомогнуту јаком буром. Након гашења пожара полиција је открила да су највећим делом изазвани — намерно.
Ватрена стихија разбуктала се најпре у близини магистрале Пула — Копар а отворен пламен прогутао је скоро целу шуму. Ровињска полиција пронашла је 29—годишњег младића из Пореча који је намерно шибицом палио суву траву и који је по сопственој изјави „одувек желео да постане ватрогасац“! Подметнувши на четири места пожар он се затим придружио осталима који су га гасили!
Истог дана, истарска полиција пронашла је и узрочника пожара у близни Истарских Топлица — тридесетдвогодишњака из Пазина. Према њиховом извештају, и он је бацајући цигарету на суво. тле мирно посматрао разбуктава-
ње ватре да би цео „поступак“ поновио на неколико места возећи се сопственим аутомобилом. Овако изазвана ватра горела је три дана уништивши велики део борове шуме. Само два дана касније у близини Нореча један 40—годишњак испалио је поморску ракету али она није стигла до мора па
- Подметнувши ватру на четири места, придружио се ватрогасцима који су гасили по-
је изгорело око 10 хиљада квадратних метара траве. О јачини бројних пожара најбоље говоре ангажовање противпожарних авиона „канадера“. На срећу, осим тешких опекотина једног ватрогасца људских жртава није било, али се страхује да ће због велике суше (киша није пала већ више од месеци по дана) бити још пожара.
Код Бала, осим ватрогасаца, гасилн су м „канадерн