Борба, 15. 09. 1994., стр. 23

BORBA ČETVRTAK 15. SEPTEMBAR 1994.

JU BIZNIS CENTAR

Od luksuza ostala — cena

U „Ju biznis centru“ u Bloku 12 na Novom Beogradu završen je objekat A2, tako da je 108 vlasnika stanova i 90 lokala dobilo ključeve. Do decembra se planira useljenje u 72 poslovna prostora i 264 lokala. (U julu je završen objekat A1 i podeljeno je isto toliko stambenog i poslovnog prostora.) Kako najavljuju u „Energoprojektu“, u maju iduće godine, očekuje se završetak izgradnje druga dva objekta (A3 i A4), što bi bio i kraj gradnje prve faze u koju je „Energoprojekt“, kao investitor, zajedno sa suinvestitorima (kupci), uložio 150.000 miliona dinara. U druoj fazi, po planu, izgradiće se još tri objekta poslovnog prostora i lokala ukupne površine 15.000 kvadratnih metara. Hotel )d 18.000 kvadrata i još jedan objekat veličine 60.000 kvadratih metara gradiće se u trećoj

azi. ===

"5 ођатот да је „Епегроргоekt“, jedna od naših najvećih 'raditeljskih firmi, više no ošteena sankcijama i gotovo dotuепа prošlogodinjom hiperinflajom, pitanje je kada i da li će ve planirano biti i realizovano.

Ideja o izgradnji prvog jugos-

a pola pufa: „JU biznis cenfar“

lovenskog biznis centra stvorena je krajem osamdesetih. Zahvaljujući luksuznom projektu „Energoprojekt“ je dobio „najčuvaniju“ lokaciju Novog Beograda, uz samu obalu Dunava. Po toj ideji „Ju biznis centar” bi okupljao biznismene iz čitave (eks) Jugoslavije, kao i evropske poslovne ljude. Po planu lokali i poslovni prostor bili bi središte događaja, dok bi apartmani (na višim spratovima) išli uz njih. (Sve ostalo bi funkcionisalo kao u hotelu). Međutim, kada su već sklopljeni ugovori sa inostranim firmama za isporuku materijala, kada su temelji postavljeni, uvedene su sankcije. Ugovori su prekinuti. Za novosklopljene, kako kažu u „Energoprojektu“, važili su posebni uslovi.

Sledeće što je osujetilo de lux plan „Energoprojekta“ bila je hiperinflacija, kojom su obezvre-

đene već uplaćene pare kupaca-

stanova i lokala. Između dve mogućnosti — do daljnjeg stopirati gradnju ili ići na nešto niži kvalitet — izabrali smo ovu drugu — kaže Bogdan Tadić, tehnički direktor „Energoprojekta“. Po rečima Tadića, prethodno je planirano da stolarija visoke klase stiže iz Gabona, parket ta-

kođe, pločice iz Htalije... Umesto materijala iz inostranstvu, VisOkog kvaliteta, korišćen je domaĆI. Kakav se luksuz mogao postići u takvom načinu opreme objekata sudi činjenično stanje.

Ekskluzivnost je postignuta 10-

kacijom i specijalnim obezbeđenjem objekata. Međutim, i oko ove druge stavke javljaju se problemi. Za obezbeđenje i održavanje zgrada, vlasnik recimo, dvosobnog stana treba mesečno da izdvaja oko pedeset dinara. Pri preuzimanju ključeva, vlasnici su u obavezi da potpišu ugovor o plaćanju obezbeđenja. a mnogi od njih kažu da im portir nije potreban.

U svakom slučaju, ako čitav objekat i nije baš tako luksuzan kao što je zamišljeno, cena je poprilično luksuzna. Kvadratni metar stambenog prostora prošle godine u „Ju biznis centru“ bio je oko 1.700, a sada je 2.700 dinara. Na berzi nekretnina i po oglasima, jedan stan od 35 kvadratna metra u „Ju biznis centru“ košta 84.500 dinara, dok je sadašnja cena lokala od 2.500 do 3.000 dinara po kvadratu.

T. Nikolic

F0T0: N. STOJANOVIĆ

ETAR ZEKOVIĆ, NAČELNIK SUP BEOGRADA NA TRIBINI „G05T TANJUGA“

eograd, (Tanjug). — Načelnik ekretarijata unutrašnjih posloa Beograda Petar Zeković izjaio je na tribini „Gost Tanjuga) a je u prvih osam mescci Ovc dine znatno povećana ofikasost tog sekrctarijata u otkrivaju i razjašnjavanju krivičnih dcı i suzbijanju kriminaliteta u eogradu.

Takvu ocenu, kaže Zeković, otvrđuju podaci da je ove godic, do kraja avgusta, rasvetljeno reko 19.000 krivičnih dela i da rocenat rasvetljavanja iznosi 2,7 odsto, što je znatno više ncprošle (28,4), odnosno pretrošle godine (14,4).

Broj krivičnih dcla učinjenih

Beogradu ove godine, do 31. vpusta, iznosio je 34.790 i bio je ı Šest odsto manji nego u istom eriodu prošle godine. Najveći roj počinilaca tih dela —d ).313, bio je nepoznat. Ove goine rasvetljeno je i 3.158 krivičih dela izvršenih prošle godine 757 krivičnih dela iz ranijih goina. Opadanje broja krivičnih dela ačcInik Zcković objašnjava

prvenstveno povećanim angažovanjem spocijalizovanih službi SUP-a, ali i činjenicom da je veliki broj prestupnika trenutno na izdržavanju kazne ili su pobegli u inostranstvo. On je, takođe, istakao i preventivni značaj hvatanja na delu oko 1.200 prestupnika.

U Beogradu sc za osam meseci ove godine dogodilo 36 najtežih krivičnih dela — ubistava, četiri manje nego u istom periodu prošle godine

„To je još uvek visoka brojka ako se ima u vidu podatak da je Beograd dugo, ne računajući tri poslednje godine, imao samo 10 do 15 ubistava godišnje“, istakao je Zeković.

On je rekao da je od tih 36 ubistava 28 rešeno, što znači da je u toku krivični postupak pred sudom, šest je „policijski zaokruženo“, a preostala dva do sada nisu razrešena.

· Upitan za ubistva koja do sada nisu rasvetljena, a u javnosti tumačena kao politička ili kao obračun gangsterskih klanova (Matić-Beli, Nikčević, Žorž

fikasnija

Stanković...), Zeković je naglasio da su ona učinjena veoma profesionalno, da je iza njih ostalo malo ili nimalo tragova koji bi istragu učinili uspešnijom i da su sve optužbe na račun milicije oko navodnog prećutkivanja ncosnovane. Drastičan porast najtežih krivičnih dela, po mišljenju načelnika Zekovića, posledica je, u prvom redu, ukupne situacije u kojoj se nalazimo, ali i činjenice da danas čak 200.000 Beograđana poseduje urcdnu dozvolu za nošenje oružja.

Da bi sc situacija sa naoružavanjem građana ipak nekako dovela pod kontrolu i time povećala ukupna bczbednost na ulicama Beograda, upravo iz tog sekretarijata pokrenuta je inicijativa da se Zakon o oružju i municiji, kada je rcč o nošenju oružja, bitno izmeni.

„Tražili smo da se pravo na držanje i pravo na nošenje oružja razdvoje (sada su и Котрјеtu) ı da za svako od njih važc odgovarajuća pravila“, rckao je Zeković. i

OGRAD i}, 334 29 ји

SEDNICA IZVRŠNOG ODBORA SKUPŠTINE GRADA

„Dzeparac“ za bolju realizaciju

Aktuelna afera na Starom Gradu bila je jedna od tema na·jučerašnjoj sednici IO Skupštine Grada. Predsednik IO Zoran Milošević je, podsećajući na reakcije koje su stigle iz Skupštine grada rekao:

— Nećemo se upuštati u stranačka prepucavanja, ali će Grad imajući u vidu statutarne i zakonske mogućnosti iskoristiti sva sredstva da se zaštiti imovina građana, a time i Grada. Naša služba za platni promet i Finansijska policija već su u Starom gradu. Milošević je još dodao da će gradonačelnik Nebojša Čović uskoro izneti novu koncepciju-o Poslovnom prostoru, a o čemu će, najverovatnije, govoriti na konferenciji za štampu najavljenoj za danas.

Na „tapetu“ se kao akutniji našao problem snabdevanja grada vodom. Generalni direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ Mirko Mirosavljević Je, podnoseći izveštaj o radu u proteklom šestomesečnom periodu, istakao da je vodovod pretrpeo značajne gubitke zbog nenamenske potrošnje vode, екspanzije stanovništva koja premašuje postojeće tehničke kapacitete te priključivanja bespravno izgrađenih delova na vodovodnu mrežu. Upozoreno je da domaćinstva u potrošnji vode učestvuju sa 50 odsto, a u plaćanju troškova samo osam odsto, šta takođe utiče na neracionalnu potrošnju vode. Obzirom da je zaključeno da treba preispitati cene komunalnih usluga, građani uskoro mogu očekivati njihovo povećanje. Za započetu rekonstrukciju vodovodnih postrojenja do kraja ove godine obezbediće se sredstva od oko 47 miliona dinara.

Gradski sekretar za obrazovanje Kaća Lazović je, govoreći o problemima investicionog održavanja objekata osnovnih i srednjih škola, napomenula da je njihova prosečna starost oko 40 godina i da je za najnužnije radove potrebno izdvojiti 64 miliona dinara. Odlukom IO sredstva za održavanje školskih objekata obezbediće se iz budžeta Grada ı Republike Srbije, a do

~“ • •

Dzej „vratio“ legat „Starogradske“ senzacije nisu zaobišle ni estradnu zvezdu Džeja Ramadanovskog. Potpredsednik Skupštine grada Milenko Kašanin izneo je nove detalje o ovom slučaju.

— Legat Nedeljka Gvozdenovića biće vraćen Muzeju grada Beograda. Potrudili smo se da se Džeju vrati deo novca uloženog u adaptaciju, a i dat mu je prostor na Studentskomr trgu, pored Beogradske filharmonije, pod uslovom da ga stavi u služ-

bu kulture-a ne šunda i kiča, re-

kao je Kašanin uz opasku da diskoteka, o kojoj se govori, ne dolazi u obzir. Uostalom, kaže on Džej je gradonačelniku obećao da će otvoriti kafe poslastičarnicu. kraja oktobra Sekretarijat za obrazovanje pripremiće predlog za izmenu Pravilnika o merilima za utvrđivanje cene usluga u osnovnim i srednjim školama. Gospođa Lazović je podsetila da je za program besplatne užine u osnovnim školama, koji je već u toku, potrebno pronaći donatore za mesec oktobar.

Služba za komunalnu zoohigijenu će zahvaljujući nedavno uvedenom eko-dinaru, rešiti neke od najprioritetnijih problema — lošu higijensku situaciju u karantinu za pse, nabavku neophodnih vozila i preparata za eutanaziju uhvaćenih pasa. Gradska vlada prihvatila je i predlog da se izvede još jedna akcija uništavanja komaraca na većoj površini od dosadašnje. Sistematska deratizacija obaviće se i u objektima gradskog vodovoda i kanalizacije.

lako su gradski saobraćajni problemi ostavljeni za narednu sednicu, direktor „Laste“ Miroljub Galić najavio je da bi prigradski prevoz, zbog neizmirenih dugovanja, mogao ostati bez goriva već naredne nedelje. Predsednik IO Milošević je pozvao GSP da van snage stavi rešenja o izdavanju dozvola za parkiranje na Kalemegdanu.

0.M.

ZBOG NEISPUNJENIH OBEĆANJA DRŽAVE PREMA IMR-U Danas odluka o generalnom štrajku?

Rok koji je sindikat rakovičkog IMR-a dao državi za nastavak procesa kreditiranja proizvodnje, a koji je upućen sa prošlonedeljnog jednosatnog štrajka upozorenja, ističe danas. Kako saznajemo od Prvoslava Brkića, predsednika sindikalnog odbora fabrike danas će biti organizovan zbor radnika na kome bi mogla biti doneta odluka o stupanju u generalni štrajk.

— Obećan nam je kredit od

10 miliona za program poljoprivdenih mašina sa IMT i „Zmaj“, ali smo dobili tek šest miliona, pa se proizvodnja polako usporava — tvrdi Brkić. U fabrici je trenutno nešto više od trećine radnika (1.560), a ukoliko bude doneta odluka o generalnoj obustavi rada, sindikat će pozvati i preostale metalce koji su na kućnom čekanju da se vrate u fabriku. M. i. M.

GRADSKA SLUŽBA ZA BORAČKO-INVALIDSKU ZAŠTITU

Poćela isplata avgustovskih naknada

Službe za boračku ı invalidsku zaštitu beogradskih opština počele su juče isplatu avugstovskih naknaća korisnicima proširene boračko-invalidske zaštite, saopštio je Sekretarijat Skupštine grada za informisanje. Učesnicima NOR-a i članovima njihovih porodica biće isplaćivano od 38,16 do 114,48 dinara, civilnim invalidima rata, za-

visno od grupe invalidnosti, od 19,25 do 81,70 dinar, dok će korisnici tuđe nege i pomoći dobiti 25,04 dinara.

Obezbeđena su i sredstva za isplatu jednokratne novčane pomoći borcima, invalidima i civilnim invalidima rata iz svih oslobodilačkih ratova koja će za avgust iznositi 90 dinara, navodi se u saopštenju.

Profest štedisa pred NBJ:Beograd, (Beta) — Štediše Dafiment banke održale su juče protestni zbor pred zgradom Narodne banke Jugoslavije, tražeći bržc rešavanje „Dafiment slučaja“. |

tediše Dafimenta, kojima su se pridružile i štediše „Jugoskandika“ i nekih drugih banaka u stečaju, saslušao je na ulazu zgrade Narodne bankc Jugoslavije guverner Dragoslav Avramović.