Борба, 15. 09. 1994., стр. 25

BORBA ČETVRTAK 15. SEPTEMBAR 1994.

VRAČARSKO „NOVO“ RUHO

Menja li Čubura imidž?

Hoće li Vračar promeniti „lični opis”, znaće se, možda i već da-

nas kada bi se Nacrt DUP-a koji”

je u javnosti podigao popriličnu prašinu, trebalo da se nađe pred Skupštinom grada.

Za DUP, izrađen još krajem marta ove godine, građani mesne zajednice „Vojislav Ilić“ (bivše „Filip Filipović“), saznali su, kako tvrde, tek u julu, i to zahvaljujući privatnim kanalima. Osnivaju Koordinacioni odbor za zaštitu stare Čubure i upućuju protestnu peticiju u Skupštinu grada u čemu ih podržava i opština Vračar, ali ni zvanične, ni nezvanične reakcije nije bilo. Koorainacioni odbor tvrdi da je procedura oko izrade DUP-a bila potpuno nelegalna, da opština Vračar i građani nisu uopšte konsultovani i da se planom ruSi Jedan autentičan deo Beograda, umesto da se rekonstruiše i uva kao staro nasleđe. Međutim, tim arhitekata iz Zavoda za izgradnju grada Beograda, koji je za Gradski fond za građevinsko zemljište (naručioc i finansier) izrađivao DUP, ove navode jemantuje.

— Abeceda izrade plana je comunikacija sa nadležnim sradskim opštinskim organima i corisnicima, kao i prethodno

Dribavljeno mišljenje javnih ko-

nunalnih preduzeća. Svi učesni-

:i pozvani su da iznesu svoje usove. Još 1990. godine Mesnoj гајеатист „Vojislav Ilić“ prezenovano je idejno rešenje i pricupljeni stavovi svih korisnika. Contaktirali smo sa tadašnjim jotpredsednikom SO Vračar g. Tatićem i članom IO g. Kruniem. Tada smo tražili i pregled egalizovanih objekata, jer Vraar nije imao DUP, ali odgovor iismo dobili, kaže arhitekta Vea Mihaljević.

Po njenim rečima Generalni ·

rbanistički plan odredio je okir i smernice za Detaljni urbaistički plan, što znači da on ni· samostalan autorski rad. laš tim čak se trudio da neke ulazne podatke" iz Generalom plana učini elastičnijim. la primer, predviđena je gustia stanovništva od 450 do 700 anovnika po hektaru, a mi no je smanjili na 430. Čak ni xkonomska opravdanost koja se ieri razmerom srušenog i izgraenog nije visoka. Sa 3.000 broj

OBRE VESTI IZ Z00 VRTA

Dobri duh Čubure: Izgled koji Čuburci ne žele da menjaju f0i0: M. STOJANOVIĆ

stambenih jedinica, porastao bi na 3.870. Dakle, rušimo jedan

„da bi izgradili 1,7 stanova. Ak-

сеп! је па poboljšanju kvaliteta stanovanja, a ne kvantiteta, upravo zbog toga što je Južna vračarska padina, po mnogim parametrima jedan od najkvalitetnijih delova grada, ističe gospođa Mihaljević. —

Arhitekte ističu da je autentičnost Čuburskog ambijenta maksimalno ispoštovana, što je bio i jedini uslov Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Mreža ulica je očuvana, osim što se predviđa proširenje ulica Maksima Gorkog i 14. decembra, a duž tih saobraćajnica jedino su planirani objekti sa više spratova. Svi ostali objekti koncipirani su tako da svcjom horizontalnom i vertikalnom regulacijom ne narušavaju matricu. Ek-

sproprijacija je predviđena samo na onim mestima koja su od opšteg javnog interesa.

— Sto se tiče zelenih površina, zadržali smo sve drvorede, predvideli njihovu rekonstrukci-

ји, ра čak i novi park iznad Juž-.

nog bulevara. Uz ulicu 14. dccembar bilo bi raspoređeno nekoliko manjih parkova, a na četiri trake smo se odlučili da bi zagađenje fiksirali na jednom mestu, „objašnjava arhitekta Predrag Nikolić i dodaje da je DUP uvek kompromis između onoga što se želi i može objektivno uraditi.

Arhitekta Miša Pjanić ističe da bi građani trebalo da znaju da bez DUP-a nema legalne gradnje a građani Vračara nisu imali plan koji bi im garantovao trajno i sigurno ulaganje novca u gradnju, a što bi usvajanjem plana dobili. 0. Mamuzic

[vigi ostaje kod kuće

lonica Tvigi, koja je prc nešto iše od tri godine došla u beogadski ZOO vrt iz Holandije, osaje kod kućc uz svog dragog liona Boja.

Dogovorom od pre rata, ZOO rt iz Amersforda je dodelio vigi beogradskom ZOO vrtu, de su ona i Boj „dobili zadaık" da produžavaju svoju rstu, a mladunce bi delili naši ODO vrt iz Holandije.

Kako za ove tri godine nije ilo prinove a svi su izgledi da ı skoro neće ni biti, uprava OO vrta iz Amersforda tražila · да зе Tvigi vrati u Holandiju, i 28.000 nemačkih maraka za jen otkup.

„Iako je to cena ispod realne a jednu ovakvu i ovoliku živonju, mi u ZOO vrtu nismo imate pare — kaže Vuk Bojović i

odaje: „Na svu sreću zalaga-

njem naših prijatelja i privatnih poduzetnika, prikupljen jc potrebni iznos, tako da će naša

Tvigi ostati gde je, na veliku radost dece, koja prosto obožavaju slonove“. Z. V.

Penzijom ubijaju, zar ne?

Radila komšinica Divna punih 35 godina u sjajnom preduzeću. I ona bila šarmantna, sposobna i prodorna. Mnogi poslovi zahvaljujući njenoj lucidnosti „dodeljeni“ su baš njenoj firmi.

A, onda stigle te proklete sankcije i umesto „pravljenja“ poslova počeli su da se prave spiskovi za biro, tehnološki višak i penziju. Poput udara groma pogodila je vest da je i njeno ime na ovom trećem spisku. Danima je bolovala zbog neumitne odluke pokušavajući da taj trenutak odloži bar za mesec-dva. Međutim, sudbina je uvek bila jača od zasluga.

Potražila Divna (i našla) utehu u unuku i unuci. Zovu ih (nc

bez razloga) — šećerima.

Doneo i poštar prvu penziju. Čak 70 dinara. „Nije tako ni loše — kaže Divna”. Nada se — biće bolje! Nije je obeshrabrila „Avramova“ izjava da se bez 200 dinara ne može živeti! Zato je i pozvala prve komšije na — kaficu. Nekad — kad se primala prva penzija peklo se jagnje ili prase na ražnju. Danas — prase ili jag-

nje škode zdravlju.

Sa 70 dinara penzije ne može se (ruku na srce — ništa). Kad platiš struju (bez blok-tarife), kiriju, vodu, komunalije i (obavezno) đubre — ostaje ti samo za vodu bez hleba. Neko bi (u euforiji) rekao — Tako treba! Ili, ako se parafrazira onaj čuveni film, jedina je poruka — Penzijom ubijaju, zar ne!

Jedina šansa da se predribluju penzijski fondovi, zakoni i propisi, dogovori i sporazumi, procenti i poređenja — iskoristiti (po onoj narodnoj) — penzija je sjajna ako se dugo koristi. A, Divna je ı raspoložena i sposobna da dugo i dugo prima (kakvu-takvu)

penziju.

JUČE U BEOGRADSKOJ SINAGOGI

Petar STAMIŠIĆ

Proslavljen Dan pomirenje

Pripadnici jevrejske zajednice u Beogradu proslavili su juče u sinagogi! Jom kipur, praznik pomirenja, pokajanja i praštanja. Obred u hramu je započet molitvom „Kol nidre“ kojom se sva obećanja data tokom godine proglavašaju ništavnim zbog sklonosti ljudi da nepromišljeno preuzimaju obaveze koje ne mogu da ispune. Glavni deo bogosluženja je Viduj, ispovest i iskreno priznanje krivice zbog poči-

VREBAJU ALERGIJE OD KOZMETIKE

njenih grehova kao i molitva za oproštaj.

Beogradski Jevreji su završili obred molitvom „Neila“, a običaj je ı da svaka porodica uoči Jom kipura zapali po dve sveće — Za Život I za mrtve.

Kao praznik sa izrazito verskom sadržinom Jom kipur je ostao najveći jevrejski praznik koji pokazuje značaj otklanjanja svake mržnje među ljudima.

Dermuatolozi kao defeltivi

Šarenilo različitih marki sapuna, šampona, pomada, šminke, deterdženta sumnjivog kvaliteta — 5 зе lepeza alergena na koje možemo da budemo preosetljivi. A ako se već ustanovi da postoji alergija, jedini spas je prema tvrdnji lekara — izbegavanje kontakta sa alergenom. Dr Gorana Isailović, lekar alergološke. ambulante Gradskog zavoda za kožne i venerične bolesti, kaže da se često javljaju pacijenti sa alergijom na kozmetičke preparate, čije stanje može još da se iskomplikuje samoinicijativnom upotrebom masti koje se prodaju u apotekama. U tom slučaju — napominje dr Isailović — pacijent može da postane preosetljiv i alergičan i na tc masti. Kao, uostalom, i zbog upotrebe „na svoju ruku“ kantariona, propolisa ili raznih masti za reumu kada sc alergen direktno unosi preko kože. Opasni mogu da budu, tako.đe, i suviše mirišljavi kozmetski preparati koji pod uticajem sun-

. ca izazivaju fotoreakciju. Slična

preosetljivost moguća je i na med, propolis ili vosak prilikom depilacije, što onda, stvara bakterijsko, infekcijsko ili alerpijsko

GALERIJA „BAZALT“

oštećenje. Ukoliko pacijent nastavi da se „druži“ sa svojim alergijskim uzročnikom, koža će tako reagovati da ubuduće neće smeti da dođe u dodir sa, recimo, medom ili korom od pomorandže. Jednu od čestih grešaka čine devojke — ilustruje dr Isailović — upornim nošenjem nakita od nikla ili minđuša sa klipsama, a posledica je pojava alcrgije na sve gde ima nikla: deterdžent, novac, slavine, posuđe, kopče od kaišcva.

Testiranje na kozmetiku, pacijent može i sam da uradi: Dovoljno je da na obe unutrašnje strane nadlaktice tri puta dncvno utrlja parfem ili kremu tokom tri dana da bi se ustanovila eventualna alergija.

Ipak, dijagnozu nije uvek lako odrediti: ncke zanimljivosti u tom poslu ukazuju na izvesnc sličnosti sa radom detcktiva. Tako, recimo, očni kapak može da natckne usled slučajnog dodira tek nalakiranog nokta ili poslc parfimisanja kad prst „zaluta“ na kapak. „Pazuho, čak, može da otekne od dečkovog „brilijantina“, dodajc uz osmch dr Isailović. | ЈУ.

Drame i price Vide Ognjenović

Отате Vide Ognjenović, pod naslovom „Зете Ккотедје“ ц uzdanju 5грзке Кпјеупе хадгиge ı pripovetke „Otrovno mleko maslačka“ biće predstavljenc bcogradskoj publici danas ii 20 ča sova u Galeriji „Bazalt“ na Ču karičkoj padin:. O delima Vide

Ognjenović govoriće Marko Nedić, a odlomke, uz autora, čitaćcc plumica Saša Nikolić. U muzič kom dclu programa dela MWahmanjinova izvodc Ana Jovanović, mecosopran, ı Tatjana Dobni, klavir. T.V.