Борба, 15. 10. 1994., стр. 19
и –
-
пи
„Mark-planovo“ istraživanje javnog mnjenja o idealnom vođi, državnim simbolima
Nadežda Gaće
Idealni vođa liči na prosvećenog diktatora, ali liči i na Miloševića. Dok je vođa važna pojava, država izgleda nije – retko joj ko zna rođendan. Rat je „normalna pojava“.
„Presek kroz prosek III“, „Primenjena Mark-planimetrija" je naziv najnovijeg izveštaja opsežnog terenskog istraživanja javnog mnjenja koje je sproveo pančevački „Mark-plan“. Istraživanje je rađeno početkom oktobra na slučajnom uzorku od 1024 punoletna ispitanika, raspoređenih u 26 opština SR Jugoslavije. Anekta je bila anonimna i rađena je direktnim intervjuisanjem. „Mark-plan“, ankete o javnom mnjenju sprovodi tromesečno, istovremeno sa svojim velikim ispitivanjima tržišnog ponašanja potrošača i prodavaca. U oktobarskom istraživanju javnog mnjenja fokusirane su tri teme: „Kakav nam vođa treba“, „Dan državnosti SRJ" i „Vojno angažovanje SRJ u Bosni“.
Vođa po volji naroda
Vođa mora da je obrazovan i odlučan to su jedine dve karakteristike koje preferira više od polovina ispitanika. Ispitanici su mogli da izaberu pet od osamnaest ponudenih karakteristika (vidi grafikon 1).
i novoj mirotvornoj politici
· брого рим Камапје па mirotvorstvo
Pitanja koja se nameću o ciljevima i dometima rata uteruju se ispod tepiha, a vlast pripisuje u svoj saldo uspeha i katastrofalne neuspehe koje je nabrala od početka raspada SFRJ do danas. Tako se i desilo da je mirotvoračka politika Slobodana Miloševića praćena ratničkim raspoloženjem naroda
nije mogao biti baš kao pravi vođa. Opozicija ima nekoliko konkurenata za vođu; izdvajaju se Đinđić, Šešelj i Drašković. Oni su narodu pokazali obrazovanje. Dvojica su doktori, jedan je književnik; znaju strane jezike, znaju istoriju, stručni su... Dovoljno. Gorštačko poreklo Draškovića i Šešelja im daje odlučnost kao karakteristiku rođenjem. Vuk je taj imidž, koji predstavlja za njega prirodni dar, donekle pokvario unoseći u politiku višak emocija. Nasuprot njega je Đinđić, čija priroda nije da bude odsežan i odlučan, ali koji, nošen malo cenjenom, a kod njega visoko razvije-
10 najčešće navođenih karakteristika idealnog političkog vođe (Ukupno SRJ)
20
Relativno je visok procenat onih koji bi voleli nepodmitljivog vođu naroda, a doslednost, ugled i rečitost ceni tek svaki treći ispitanik. Lista deset najznačajnijih karakteristika se zaključuje sa tolerantnošću i izgledom, koje ceni tek svaki peti ispitanik, a na listi značajnijih karakteristika nema, na primer, šarma ni sređenog porodičnog života. Kada se u ovo profiliranje idealnog vođe unese ı redosled tih pet najpoželjnijih karakteristika (a ne samo broj navođenja) dobija se skoro identičan rezultat.
Naravno, sasvim je jasno da se vođa ne postaje na takmičenjima tipa umetničko klizanje ili gimnastika, gde kvalifikovane sudije ocenjuju uspešnost savladavanja pojediih elemenata, već pre u borbi tipa „keč-es-keč-ken" u kojoj se priznaje samo potpuna pobeda. Međutim, kandidati za vođu, ipak moraju da vode računa o naklonosti publike, pa ı ovim stavovima javnog mnjenja.
Nedvosmisleni vođa u nas je Slobodan Milošević. On doduše nije predsednik SR Jugoslavije, nego samo jednog njenog dela,” pa prema tome nije u funkciji vođe broj jedna, ali jeste u svakom drugom pogledu. Njegov imidž je sasvim dobro uklopljen u želje naroda iskazane rezultatima ovog istraživanja. Za većinu on je pokazao da zna istoriju (na Kosovu), da zna strane jezike (na televiziji), da zna bankarstvo (bio je bankar u Americi)... Većina ceni obrazovanog vođu i on to, za većinu, ı jeste. Visoko se ceni i odlučnost, a to mu je dominantna osobina. Na suprotnoj strani poželjnosti se nalazi tolerantnost, izdled, porodični život ı šarm...
Ostali kandidati za vođu su daleko od
_ slike idealnog. Iz neposrednog i posrednog
Miloševićevog partijskog okruženja je sasvim Jednostavan izbor. Lilić misli da dobro izgleda i ne trudi se da se pokaže obrazovanim i odlučnim. Dakle, sa njim nema problema. Momir Bulatović nema vođinu odlučnost, a ı mlađi je — pa ako je i obrazovan
30 40 50 60 70
nom ambicijom, smišljeno nadoknađuje sve što mu na putu ka Vođi može faliti. Njegovo približavanje slici idealnog vođe kvare iskustva sa Zapada i kućno vaspitanje — ima viška tolerancije, a i previše insistira na porodičnom imidžu.
Sve u svemu idealni vođa i stvarni vođa liče. Kao da je model idealnog vođe izgrađivan u javnom mnjenju gledanjem u postojećeg, ma kakav bio i ma šta on radio. Uostalom, ko kaže da nije.
Državnost bez šika ı glamura
Državnost se u nas često pominje. To je ı prirodno u previranjima koja su nas snašla: nestaju ı nastaju države u kraktim intervalima i krajnje neregularnim uslovima. Raspala se SFRJ. a stvorena je SRJ. Ona i jest i nije naslednica predhodne. Ime Je isto, pa ı mnogi simboli, ali je sadržaj sasvim drugačiji. Da ı sama država nije nači-
sto šta hoće i može, pokazuje njeno hoćuneću sa simbolima i himnom. Konačno, u
SRJ je Dan državnosti radni dan, a među neradnim danima je Dan državnosti bivše Jugoslavije.
Kada je reč o tome kada je stvorena SFRJ, ex-Jugoslavija je itekako insistirala na svom rođendanu, tako da nije bilo nikakve dileme u pogledu značenja praznika „29. novembar“. Dan državnosti SRJ, kao i sama njena državnost su tera incognita za državljane SRJ. Zabunu unose mnogi detalji, počev od činjenice da se taj dan pro-
· slavlja radno, a to znači da se ne slavi,
preko stalnih opaski da proces formiranja ujedinjenih srpskih država nije završen, do
najave mogućih nesporazuma na relaciji
jedine dve preostale članice savezne države čiji dan bi trebalo da se zna. Tek tri od dvadeset ispitanih, ima uopšte nekakav odgovor na pitanje kada je Dan državnosti SRJ. Velika većina, 86 posto ispitanih, ne zna. Narednih osam procenata zna, ali pogrešno, pa za Dan državnosti SRJ ili proglašava Dan državnosti Srbije i--Dan
-državnosti SFRJ. Tačan datum, 27. april,
je pogodilo svega 6,5 procenata ispitanih, odnosno ni svaki deseti (vidi grafikon 2).
IX
Od malobrojnih dobro obaveštenih građana SRJ, među onima koji znaju datum za koji se vezuje državnost SRJ, najviše ih je među obrazovanim i u „srednjoj generaCiji“. Koliko god da paradoksalno zvuči, ovi podaci ne govore ništa loše o samim građanima, već pre svega o državi i njenim organima koji su dozvolili nemaran odnos ili, još gore, koji su sakrili jedan praznik od svojih građana. inače, to je datum koji se obeležava u svim zemljama sveta. Objašnjenje da je to urađeno slučajno, isto kao i objašnjenje da je to urađeno namerno, i državu i državne činovnike pokazuje na isti način — nedoraslim zadatku na kome su se našli.
Ratne nade i strahovi
Poslednje pitanje Mark-planovog istraživanja javnog mnjenjea se odnosi na stav građana prema eventualnom proširenju dejstava NATO snaga u Bosni i njihovom direktnom ulaženju u sukob sa bosanskim Srbima. Ukoliko bi egzistencija Srba u Bosni bila ugrožena, a teško je zamisliti NATO bombardovanja bez toga efekta, 38 procenata ispitanika je za vojno angažovanje SRJ u Bosni, a 35,7 procenata je protiv (vidi grafikon 3).
Ratobornost naroda je ravnomerno raspoređena po celoj teritoriji SRJ — samo je nešto više u Crnoj Gori i nešto niža u Vojvodini. Najstariji i najmlađi su nešto suzdržaniji u svojim procenama da li treba ili ne ratovati. Mlađi, valjda svesni da su oni ti koje bi vojska regrutovala, reaguju skoro isto kao i najstariji, tako da su nosioci ratničkog oni koji se ubrajaju u srednju generaciju. No, zanimljivija je raspodela ovog raspoloženja unutar obrazovne i prihodne kategorizacije ispitanika. Ovaj, uslovno rečeno ratni lobi, čine pre svega obrazovani najnižih i najviših prihoda. To verovatno ne znači da siro-
Koji datum obeležava Dan državnosti Savezne Republike Jugoslavije? (Ukupno SRJ)
29.NOVEMBAR 3.1 28.MART 47%
NE, ZNAJU ILI NAGAĐAJU 85.7%
O rođendanu sopstvene države su najbolje obavešteni Crnogorci. Njih je preko 14 procenata pogodilo pravi datum, ali ıh je i najviše koji su u zabludi oko 29. novembra — više od petnaest procenata. Beograđani su u tom pogledu najgori — 94 procenta ne zna, a samo 2,5 procenta zna tačno kada je stvorena SRJ. Slično neznanje se nalazi i u istočnoj Srbiji: samo 2,1 procenat zna, 88,3 procenta ne zna, a ostali imaju pogrešne predstave o danu državnosti zemlje u kojoj žive.
Da li ste za eventualno vojno angažovanje SRJ u bosanskoj krizi? (Ukupno SRJ)
DA 38.0%
NE ZNAM 263%
2 ro
ax о с а EA =: 1
7 2 JJ: и:
Cy – У о 225
зе
> 455 увија з. У, ст Tea
Grafikon 3
|
Grafikon 2
mašni zaziru, bogati znaju da je rat šansa za profit, ali budi neugodne asocijacije. Očekivano, muškarci su ti koji su za, a žene su protiv rata — ma iz kojih pobuda on bio pokrenut.
Uopšte, protivljenje ratu je komplementarno zalaganju za njega, lako je skoro trećina ispitanika bez stava o ovom pitanju. Iz ove opšte konstatacije se iskače na dva mesta. Prvo, Beograđani su najizrazitije antiratni raspoloženi (slede ih Vojvođani), dok su u Istočnoj i Zapadnoj Srbiji ı, Dpogotovu, Crnoj Gori, antiratno raspoloženje retkost. Drugo, bogati i obrazovani su nadprosečno antiratno, kao što su i nadprosečno ratno raspoloženi. Među njima je najmanje neopredeljenih.
I oko ovog pitanja se očituje zabuna ko-
< ju seje država. Ona je dugo potpirivala
svest o mogućnosti vojnog uspeha i to pre svega razvijajući priče o stradanju Srba van Srbije i potreba da im se pomogne. Sada, kada državna politika ima druge celjive, državna administracija se ne usuđuje da jasno kaže da je u pitanju poraz jedne ideje. Pitanja koja se nameću o ciljevima i dometima rata uteruju se ispod tepiha, a vlast pripisuje u svoj saldo uspeha i katastrofalne neuspehe koje je nabrala od početka raspada SFRJ do danas. Tako se i desilo da je mirotvoračka politika Slobodana Miloševića praćena ratničkim raspoloženjem naroda. Ništa neobično, zar ne?