Борба, 17. 11. 1994., стр. 19

~ ope

сусе „У cı ia ЕУ ЕРЕ

a e 54

BORBA Po ČETVRTAK 17. NOVEMBAR 1994. 6

MEĐUNARODNI SKUP U INSTITUTU ZA KNJIŽEVNOST I UMETNOST

Srpska avangarda

Danas (u 9 časova, biblioteka Instituta za književnost i umetnost) počinje veliki međunarodni skup „Sıpska avangarda u periodici“ koji će trajati dva dana. U žiži interesovanja biće, pre svega, avangardni časopisi i književna zbivanja nakon 1918. godine, kada se formalno avangarda i pojavljuje. No, organizatori skupa (Institut za književnost i umetnost i Odbor za proučavanje istorije književnosti SANU), najavljuju da nisu postavljena bilo kakva ograničenja u shvatanju pojma avangarde. Stoga se i očekuje da će četrdesetak naučnika, od kojih mnogi stižu iz evropskih centara, rasvetliti brojne kontraverze koje prate literaturu avangarde. Saopštenja podneta na ovom skupu biće objavljena u posebnom zborniku. | > S. K.

VESTI

Naučni skup povodom jublieja Narodnog pozorišta: Beograd (Tanjug) – U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU), juče je počeo naučni skup pod nazivom „125 godina Narodnog pozorišta u Beogradu“, koji su organizovali SANU, Narodno pozorište i Muzej pozorišne umetnosti Srbije.

Skup je otvorio akademik Stanojlo Rajičić, ističući da je jubilej nacionalnog teatra pobudio veliko interesovanje istraživača u oblasti teatrologije.

Do 19. novembra biće podneto više od 70 saopštenja o različitim aspektima istorije Narodnog pozorišta, a svi referati biće štampani u zborniku.

Potpredsednik Vlade Srbije, ministar za nauku i tehnologiju i predsednik Počasnog odbora za proslavu jubileja dr Slobodan Unković istakao je u pozdravnoj reči da se „u odnosu naroda prema svojoj prošlosti očituje i projekat budućnosti“.

Opera posvećena Svetom Savi u Budimpešti: Budimpešta (Tanjug) — „Pastir vukova“, prva je rok opera srpske manjine u Domu kulture Trinaestog budimpeštanskog kvarta, izjavio je novinarima koautor ovog jedinstvenog poduhvata Gabor Lenđel. Oper je posvećena Svetom Savi i njegovom delu. . Ideja je potekla od Milana Rusa koji je zajedno sa Lenđelom i Kornelijem Kovačom jedan od autora muzike. Tekst je napisao profesor srpskog jezika u Srpskoj gimnaziji u Budimpešti Dragomir Dujmov a u predstavi koja se priprema već godinu dana učestvuju amateri, među kojima i Srpsko folklorno društvo „Taban“.

KMKolundžiji i Tešiću nagrada „Pavle Marković Adamov“: Novi Sad (Tanjug) – Književnu nagradu koja nosi ime Pavla Markovića Adamova, osnivača i prvog urednika „Brankovog kola“, stručni žiri Je ove godine dodelio pesniku Draganu KolunZžiji i književnom istoričaru Gojku Tešiću.

Dragan Kolundžija dobio je ovu nagradu za celokupno knjižeyno delo, a Gojko Tešić za istraživačko-antologijski rad u otkrivanju ı afirmisanju srpske avangardne književnosti, a pre svega za „Antologiju pesništva srpske avangarde 1902 — 1934.“. kaže se u obrazloženju žirija (Zoran Đerić, Zoran M. Mandić ı Žarko Dimić).

SUBNOR-ova nagrada „Dragojlo Dudić“: Beograd. – Тгад!cionalne nagrade za neobjavljena književna i publicistička dela inspirisana motivima oslobodilačkih ratova srpskog naroda, koje je dodelio Ziri 23. konkursa „Dragojlo Dudić“, biće uručene danas na prigodnoj svečanosti u Predsedništvu Republike Srbije, s početkom u ]2 sat. Nagrade i pohvale svake godine dodeljuju SUBNOR

- Srbije (Republički odbor) i Fondacija „Dragojlo Dudić“. ZŽirijem su

ovoga puta predsedavali Milorad Gončin (književnost) i Slobodan

· Nešović (publicistika).

Pola veka KUD „Lola“: Beograd (Tanjug) — Svečani koncert povodom 50. godišnjice osnivanja omladinskog Kulturno-umetničkog društva (KUD) „Ivo Lola Ribar“ održaće se u petak 18. novembra u beogradskom centru „Sava“, najavili su juče na konferenciji za štampu organizatori programa.

| Tome Galusa.

KAKO JE ŽANETA ĐUKIĆ PERIŠIĆ REK

NAŠEG NOBELOVCA

ONSTRUISALA NEDOVRŠENI ROMAN

To bi bio Andric

„Na sunčanoj strani“ je naziv pripremanog, ali nikad završenog romana Ive Andrića čiji je glavni juhak Toma Galus. Piščeva biografija je bez sumnje osnova na kojoj Je pravljen ovaj lik kao neka vrsta dvojhika,

Andrićevog alter ega | Slobodan Kostić

Zelena kartonska fascikla, čuvana u Arhivu SANU, na čijim je koricama Andrić nekad zapisao — „Na sunčanoj strani“ (Gallus), prerasla Je u knjigu, sa ovakvim naslovom, koja je nedavno objavljena u ediciji „Matice srpske“. To je rekonstrukcija pripremanog romana koje se poduhvatila, i na kraju ostvarila Zaneta Đukić Perišić. Pripremanog, ali nikad završenog „Andrićevom rukom.

Sam pisac je u jednom trenutku odustao od pisanja tog romana, koji je u srži nosio tamničko iskustvo junaka

* Preostale su samo brojne Andrićeve beleške i koncepti, ispisivani mastilom i olovkom, na hartijama različitih veličina, ali i čitava dva poglavlja otkucana na mašini. Ova dva teksta iz piščeve zaostavštine, Žaneta Perišić je isprepletala sa već objavljenim pripovetkama. Povezala je, kako sama kaže, ove celine sa drugom” prozom koja se odnosi na lik Tome Galusa, osećajući da su to samo fragmenti jedne veće celine. „Objavljena. ı neobjavljena proza o Galusu, očito Je deo jednog nerealizovanog literarnog projekta“ — kaže Žaneta Perišić. Ona će taj projekat ili „nedovršeni roman“ tokom razgovora nazvati Andrićevim rečiта — „napušteno gradilište“. „Suočavajući se s velikim stvaralačkim teškoćama u oblikovanju „romana“ o Galusu, Andrić je izabrao jednostavan put: gotove fragmente celine pretvaгао је u pripovetke i tako praktično, sa napuštenog gradilišta iznosio Ono što se moglo spasti“ — objašnjava naša sagovornica. Uvideo Je, kaže ona, da neće uspeti da završi ovaj roman.

Naša sagovornica je, čini se, prevalila suprotan put: ponovo je vratila dovršene proze na gradi-

lište. Stare pripovetke su postale materijal, ali je oživelo to davno napušteno gradilište, otkrivajući dva nikad ranije objavljena poglavlja „Postružnikovo carstvo“ i „Prokleta istorija“. Tu su drugo i četvrto poglavlje napuštenog romana oko kojih je priređivač isprepletao priče — „Zanos i stradanje Tome Galusa“, „Iskušenje u ćeliji 38“, „Na sunčanoj stra-

Povratak „napuštenom gradilištu“ : Žaneta Đukić Perišić

ni“, „U” ćeliji 115% i „Sunce“. „One se“, kaže dalje sagovornica, „odnose na različite tamničke faze istog lika, bez obzira što Je u nekima Galusovo ime zamenjeno bezličnim — mladić. Toma Galus Je ostao skriven u ruševinama jednog romana. _

Pokušala sam, kaže Zaneta

Perišić, da rekonstruišem Galusovu ličnu hronologiju. Ona upoređuje svoj rad sa poslom arheologa koji na osnovu fragmenata pokušava da uspostavi sliku celine. Ta uspostavljena celina ni sada nije tako čvrsta, narativna struktura. Ona je isprekidana ı iskidana „Galusovim snoviđenjima, monolozima... koja doživljava u mračnoj ı memljivoj ćeliji austrougarskog zatvora. Ipak, naglašava Zaneta Perišić,

B. Pantelić

postoji Jasan okvir koji povezuje delove napuštenog romana — tamničko iskustvo. I drugi Andrićevi romani sastavljeni su od nekoliko sižea, ali imaju „iznad“ jedan viši smisao.

Za našu sagovornicu, svakako Je bilo provokativno pitanje o tome zašto Andrić nije dovršio ovaj roman. Ona sluti da je Andrić tu zastao, jer nije mogao da se izbori sa građom koJa mu je bliska. „Toma Galus је neka vrsta Andrićevog alter-ega, ili dvojnika, objašnjava Zaneta Perišić. Osnova na kojoj se formira lik Tome Galusa istovremeno je i piščeva biografija. Kao jedan od dokaza naša sagovornica navodi Galusovo hapšenje koje je jako slično Andrićevim autobiografskim zapisima o sopstvenom hapšenju (u Splitu), „okrutnoj svetini“ ı „razularenim strastima“. Prizor koji je Andrić posmatrao kroz prozor mariborskog zatvora (1915 godine), jako je blizak opisima Galusovog „pogleda“. S druge strane — nudi i druge odgovore Zaneta · Perišić — pisanje romana „Na sunčanoj strani“ smešta se u raspon od Jedne decenije, kada se (tridesetih godina) Andrić polako opredeljivao za onu poetiku u kojoj će stvarati svoja najznačajnija dela. „Na sunčanoj strani“ predstavlja most na prelazu Andrićeve lirske u epsku fazu. Ali ı taj most je napušten kada se Andrić prihvatio pisanja „Proklete avlije“.

Od čitave zamisli je preostao samo torzo romana, bez glave, ruku ı nogu — slikovito opisuje naša sagovornica, svesna da tek objavljena Andrićeva knjiga ne ulazi u sam vrh Andrićevog stvaralaštva. Sve je ostalo u razvalinama jer pisac nije dao „fajnal tač“. Ipak, ı ovaj „izgubljeni roman“ delo je jedne velike spisateljske snage — zaključuje Zaneta Perišić. Uostalom, sve što Je ovaj pisac zapisao, kaže ona,

IZ ZBORNIKA TEKSTOVA ČEŠKOG PEN CENTRA „O TOLERANCIJI" U KOJEM SU SAKUPLJENA RAZMIŠLJANJA NAJISTAKNUTIJIH

ČEŠKIH PISACA (4)

jubica, četnikinja u Švajcarskoj

Danas i sutra objavljujemo u dva nastavka tekst Jaroslava Vejvode u formi dokumentarne priče u kojoj autor opisuje atmosferu u jednom švajcarskom gradiću gde nastavnik, u razredu useljeničke dece, predaje lekciju o toleranciji

Kao švajcarski useljenik, nastavnik PražakPfister, u duhu porodične tradicije: objašnjava kretanje nacija od pamtiveka, učenicima koji složno idu ka željenom obrazovnom cilju: miroljubivoj granici tri države unutar sliva Jedne reke! 2

Jasan primer tolerancije u praksi, i ubedljiv, za decu koja nemaju ni korene, niti budućnosti: njihovi očevi izabrani su u okviru dozvoljenog kontingenta pridošlica da rade ono što domaći nezaposleni ne žele ili ne umeju.

Dok taj priliv preko granica nije ništa novo u istoriji, hroničarı radije beleže posete istaknutih ličnosti nego taj stampedo masa — u potrazi za hlebom, ıluzijama bolje budućnosti. Ali, ne i da bi išta naučili! Tako su i Pražakovi mališani, načas oslobođeni obaveze da mirno sede i slušaju propovednika koji im na stranom jeziku tumači značenje demokratije, prionuli na slobodu onako kako je oni vide: Sicilijanci su se dali u potragu za Antonijem izdajicom,

mešani arapski gang progoni alpsko-andska Huberova devojčice nečim na vrhu štapa; u međuvremenu, balkanski Sloveni se u domaćem maniru mešaju međusobno, kao i sa Albancima i Turcima, dok Kurdi vrebaju da Turci pokažu neki znak slabosti. Nekoliko zapadnih Evropljana i usamljeni Poljak u razredu jedini ne upotrebljavaju silu da okončaju raspravu...

To traje sve dok nastavnik ne dođe ı ne krene ka novom, sada vidljivom cilju trostrukoj granici, u formi srebrnog stuba, potopljenog u korito Rajne poput stene Jedini slušalac je Ljubica, srpska devojčica, koja prihvata tu situaciju da bi se spasla od poruge Hrvata, njenih drugova ız razreda.

„Vidite“, kaže nastavnik Ljubici, obraćajući se u formi množine, „Ovde se tri države sreću u zajedničkom jeziku. U miru

. bez svađe... Proslavićemo pola veka bezv

rata, shvatate li?

Osvrće se око sebe i posmatra školsku decu: još uvek su. preokupirana čarkama. Mnoga su već iskusila eksplozivne rakete

rata, ı Još će; replike raketa ih ni malo ne uzbuđuju. Samo Ljubica, nameštajući mašnice, klima glavom s razumevanjen,. To ohrabruje nastavnika da improvizuje: „Ko može da nabroji ove tri zemlje, tri miroljubiva suseda?“

Posmatra tri zastave, ali niko se dobrovoljno ne javlja. Samo Ljubica: „Bile su tri zastave kod mog dede, takođe, išla sam tamo na letovanje“. Podiže prste ı broji: „Sıpska, jedna, hrvatska, dve, i ...bosanska“. Uzdiše: „Ja nigde više ne idem taто“. Smatraj da si srećan, kaže nastavnik sebi. Glasno ponavlja pitanje. „Koje su to tri države na Rajni? Ljubice?“ podstiče je. Devojčica obara oči i mrmlja: „Moram da piškim, gospodine Pražak. Gde?" Nastavnik, zapanjen sleže ramenima. Iz gomile učenika neko dobacuje, ne tako jako, ali dovoljno da se čuje: „Idi u vodu, ti četnikinjo“. Ne možeš dva puta ući u istu učionicu, razmišlja učitelj Jan. Na obali ploveći re-

storan, usidren na granici triju država, dok on strepi za svoj život. On zapravo ne gleda netremice u oči jednog desetogodišnjaka, već-u nimalo smešnu cev puške kakvu on, pošto Je služio armiju u Civilstvu, a ne u vOJscI, nikad nije Video.

Dok je na nišanu uzalud se priseća praktičnog saveta policijsko psihologa: „Gledajte napadača pravo u oči“, ponavljao je psiholog. „Mirno ı odlučno zatražite oružje. Cekajte, ali ne ponavljajte zapovest. Ako Je prilika, ponudite garancije da neće biti kažnjen. Ali ne govorite previše. | pre svega, ne mrdajte!“

Od svih tih instrukcija, paralisani Jan shvata. da se pridržava samo poslednje Srećom, naoružani učenik samo opali: „Bang!“, poput onih malih stvorenja u komičnim stripovima.

Igra se prekida. Srpski izviđač Milan dobrovoljno pruža oružje nastavniku, uz komentar: „To je sranje. Samo zvuči kao pravi. Uzeo sam ga od ustaša. Oni su njime plašili Ljubicu“. (Nastaviće se)