Борба, 05. 12. 1994., стр. 25
машина
IM
BORBA PONEDELJAK 5. DECEMBAR 1994.
Fanfom opere
Svelislav Jovanov
"li ski i neprovetreni atar naših medija pre koji dan je zatalasala, čak, može se reći uzburkala vest o premijeri baleta „Grk Zorba“ Mikisa Teodorakisa, a u novosadskom Srpskom narodnom pozorištu. Uz već ustaljene epitete medijskog veterinarstva — Teodorakis je, pod obavezno, nazvan „kompozitorom i humanistom“ — novosadskoj i široj javnosti je inkriminisani balet (prema romanu Nikosa Kazancakisa, što ga je na filmskom platnu proslavio Entoni Kvin) predstavljen kao „internacionalni, multimedijalni, muzičko-dramski i scenski зректак!“ (!2)
Na svu tu pompu čovek bi pomislio da se baletska umetnost sve do dotične premijere razvijala kao kamerna, maltene tajna delatnost u kojoj se hodalo, recimo, na rukama. Šlag na baletskoj ·torti, međutim, jesu izjave raznoraznih zvaničnika o premijeri „Grka Zorbe“ i Teodorakisovom dolasku kao grandioznoj potvrdi vekovnog prijateljstva srpskog i grčkog naroda. Na stranu, ipak, umetničarske činjenice o još jednoj potvrdi drugorazrednosti novosadskih poduhvata (ekspresna „ponovna premijera“ u beogradskom Sava centru — da slučajno Prestonici nešto ne zafali na jelovniku), kao i slutnje kako i ovdašnji nacionalni teatar kreće tragom nabildovanih i deklarativnih saradnji sa strancima uhvaćenim na prenoćištu (beogradski „slučaj Del Monako“). Ono što kopka neukog posmatrača — i ne samo povodom baletskog Teodorakisa — jeste fiksacija i pretenzija određenih građanskih i institucionalnih krugova „srpske Atinice” na „grčko nasleđe“. Te plemenite namere se ispoljavaju u širokoj civilizacijskoj lepezi, od opskurnih fešti raznoraznih naško-helenskih društava prijateljstva, do ekonomskih mistifikacija i političkih izleta u svrhu međustranačkih svođenja računa, u najboljoj trađiciJi aristofanovske sirove komedije.
Pritom se zamagljuje „samo“ vapijuće odsustvo nekih sitnica, kojih je ipak ranije bilo (dok nismo toliko voleli Heladu i Grčku) iole pristojna izvedba neke važne starogrčke drame (na sceni tog istog „multimedijalnog“ SNP-a), ili minimalno prisustvo grčke književne matice u lokalnom izdavaštvu, ili, pak, nedavni gotovo bedan doprinos jubileju Anice Savić-Rebac, helenistkinje i jedne od najumnijih žena ne samo novosadske kulture u ovom veku. O atınskom (helenskom) poimanju demokratije i sličnim tradicijama ovog puta nećemo govoriti, jer smo u startu u neravnopravnom položaju; stari Grci su lako mogli da budu demokrate, kad su imali onolike trgove — s kojima se naša gradska biilevarska koncepcija ne slaže. A uostalom, dotični su tražili fenjerom čoveka i obitavali u buretu — dok su naši kontejneri svi odreda pre-
puni i zauzeti.
DEMOKRATSKA STRANKA O RASPISIVANJU LOKALNIH IZBORA
Мајевица
Smatrajući raspisivanie lokainih izbora idealnim rešenjem za petnaestak blokada rada gradskih organa u Novom Sadu, gradski odbor „Demokratske stranke predložio je to, kao prioritet još početkom jula u okviru svog „koncepta u pet tačaka za stabilnu gradsku upravu“, podsetila je na redovnoj konferenciji za štampu gradskog odbora DS, portparol Gordana Čomić. Umesto raspisivanja lokalnih izbora SPS je na nivou Republike napravio ozbilinu sondažu i procenu rejtinga svih stranaka u biračkom telu, i po njihovim izvorima, rezultati su sledeći: oko 57 posto ukupnog biračkog tela je neopredeljeno, odnosno potpuno nezainteresoуапо та stavove bilo koje političke stranke, a od.ostatka, od 43 posto, SPS je pao na 18 posto, što je u odnosu na 1990. godinu prepolovljeno biračko telo ove stranke. To je, po rečima gospođe Čomić, i bio razlog da Republička Vlada raspiše dodatne 10kalne izbore za po jednog ili dva odbornika širom Srbije, jer je to najjeftiniji način da se rezultati ove ankete provere (i ako treba pobolišljaju).
— Nama je potpuno razumljiv ovakav pad rejtinga SPS-a kaže Gordana Čomić — jer je kratka istorija SPS-a — istorija pogrešnih političkih procena. Kad su početkom 1990. sve bivše jednopartijske države prešle na višestranački sistem, oni su čekali još šest meseci, verujući da se neizbežno može sprečiti. Kad su sve bivše socijalističke zemlje prihvatile privatizaciju kao neminovnost za ozdravljenje svojih privreda, oni veštački održavaju
„društvenu svojinu“ i traže ne-_
kakvo „srednje rešenje“ u ekonomiji, koja bi zadržala sve ele, mente bivšeg načina proizvod-
nje, a na volšeban način istovremeno postala uspešna. Kad je 1990. godine trebalo političkim dogovorom rešiti krizu u Jugoslaviji, oni su se opredelili za rat (uz čuvenu rečenicu Miloševića „bar umemo da se bijemo“), računajući da će tako očuvati državni integritet SFRJ, a kad je i to propalo podržali su zajedno sa srpskim Radikalima (čiji je spisak pogrešnih procena još duži) nacionalistički koncept „srpskih država“, računajući da
je jezik sile ono što svet razume.
Podsećajući da, napokon, nakon mnogo uzaludnih žrtava, stradanja i patnji, takav koncept Dropada na očigled svih, socijalisti odriču svako svoje učešće „proglašavajući pravedni mir“ i uvodeći blokadu na Drini istovremeno otvarajući raspravu u javnosti o tome da li je ovaj rat uopšte bio potreban i da li ga je bilo moguće izbeći, predstavljajići sebe kao integratora bivših jugoslovenskih republika i naroda, Gordana Čomić nadalje dodaje: Kada, u ovom trenutku, za njihov koncept „pravednog mira“ izostaje „pravedna nagrada“ u obliku skidanja sankcija i poklon — injekcije svežeg svetskog novca za očuvanje dinara, SPS rešava da zbog sopstvenog lošeg rejtinga, dobije lokalne izbore za jednog odbornika u beogradskoj opštini Vračar, kandidujući saveznog ministra Zorana Bingulca, „imenujući“ Milorada Vučelića šefom njegove odborničke kampanje i mobilušići sam vrh stranke, od Milomira Minića preko dva Jovanovića (Slobodana i Vladislava) do Perčevića i Dačića, da putem TV Dnevnika ubede narod da je istina ono što nije istina i time prave još jednu pogrešnu političku procenu računajući da će se narod prepasti
кећа 595-
RESTRIKCIJA STRUJE „POVUK
LA” JOŠ TRI
_ NOVI SAD. OB S
21
Cvokotanje uz mrak
Sve pojmove, ekonomske i laičke, o tome šta je marketing oborili su stručnjaci EPS-a, čiji predstavnik svakodnevno sa tv ekrana preti svojim sugrađanima i ostalima u zemlji, mrakom. Gustim a možda još i gušćim. Ako njihovi potrošači, oni koji plaćaju redovno, neredovno ili povremeno, ne budu disciplinovani. Kaže drugi čovek marketinga (za koji smo verovali da ima zadatak da stalno povećavapotrošnju struje) da onaj ko normalno troši 200 a prekorači samo jedan kilovat mora skoro za petinu da smanji potrošnju. Kako kad stanovi na Limanu, koji nemaju nijedan jedini bojler, troše bez TE-a peći, u proseku 250 „kilovata“ mesečno. Tojiko „iscuri“ struje preko štednjaka, koji se ne uključuje često, frižidera, zamrzivača, TV aparata i „dežurne“ sijalice od 75 vati.
ta tu čovek još može da isključi i tako prištedi EPS-u neki
„Profesionalac“ i Veće sm „Milmem Meroedžićem: 1 ovog meseca, beogradski glumci gostovaće na sceni Novosadskog, pozorišta. „Profesionalac“ Zvezdara teatra biće prikazan 7. decembra u 19 sati. Režiser Duško Kovačević, istovremeno je napisao i tekst i uradio scenografiju. U ovoj predstavi za koju je muziku napisao Dragutin Balaban Bajka, igraju Danilo Bata Stojković, Bogdan Diklić, Neda Arnerić i Vanja Janketić. Ova predstava, inače, igraće se umesto najavljene „Noć tribada“, Ateljea 212 koja je otkazana zbog obaveze glumca Petra Kralja.
od tolikih autoriteta SPS-a i ćutke zaokružiti njihovog kandidata. Neće. A ovakva panična kampania za postizanje bar nekakvog uspeha, jasnije od svega pokazuje svest SPS-a da zbog poraznih efekata svoje politike više nema poverenje svojih birača. U tom kontekstu usledilo je i pitanje šta bi tek bilo da se raspišu lokalni izbori u Novom Sadu, uz podatak da je Gradski odbor DS uradio anketu na nereprezentativnom uzorku od 320 ljudi po kojoj bi tek 13,5 posto Novosađana dalo podršku SPS-u. Da li bi lično predsednik SPS-a тоrao da agituje za kandidate na pojedinim gradskim teritorijama kao što su Salajka ili Liman, zapitala se Gordana Čomić, zaključujući: Е — Gradski odbor DS mora, po ko zna koji put pozvati vladajuću stranku na razum i na uvažavanje činjenice o društvu kojim vlada, jer bi takav stav bio koristan i po njih same. SPS je u fazi da se od vladajuće ideološke korporacije koja sebe pogrešno izjednačava sa državom, polako pretvara и pravu političku stranku koju će ubrzo zahvatiti „demokratski virus“, konkurencija kvalitetnih i kritika razumnih. Za opštu društvenu korist je da prestanu da žmure pred gorkom istinom svojih neuspeha i da se okrenu ostvarenju društvenog konsenzusa za realne pravce razvoja društva i države. Tada će i lokalni izbori biti posao lokalnih organa, a ne državnog vrha — rekla je Gordana omić, uz napomenu da će se GO DS nastaviti da insistira na lokalnim izborima u Novom Sadu, uz paralelnu finalizaciju predloga da se Gradonačelnik bira neposrednim izjašnjavnjem građana. B. Lazukicć
kilovat? Makoliko bio svestan da svemoćna clektrodistribucija može da kod svakog prekoračenja potrošnje uzme makaze, i još da vam naplati po 15 dinara za svako isključenje.
Apeli za smanjenje potrošnje postaju smešni kada se zna da su radijatori mlaki a u vreme restrikcija struje potpuno hladni, što je uzročno vezano kao druga posledica iste stvari, isključenja električne energije. Mrak „ukida“ i vodu u višespratnicama sa takozvanim hidrocelima a njima se „pokrivaju“ i neki drugi, koji su problem obezbeđenja električne energije i za ovakve situacije morali odavno rešiti. Recimo RT (SP)S, čiji predajnici na Cotu, ne emituju Drugi i Treći program, čim sc pogase sijalice po Fruškoj gori. I nikom ništa. lako u susedstvu, na Brankovcu imaju sistem PTT koji mora da radi i u ovim situacijama. Zar se Prvi- program ne emituje, takođe, preko predajni-
Sledeće gostovanje Beograđana biće 16. decembra takođe u 19 sati na velikoj sceni Novosadskog pozorišta, a gostuje Mima Karadžić. On će novosadsku publiku podsetiti na tekstove njegovih poznatih monodrama, a govoriće i neke nove, do sada neizvođene. Karte za oba gostovanja u prodaji su na blagajni Novosadskog pozorišta, Ulica Jovana Subotića 3.
izložbe u Knjizeri „Miest”z Danas u 21 sat u Knjižari „Most“ (Zmaj Jovina 22) IK Agencija „Prometej“, u okviru svog pro-
stornog plana Republike“.
SNP: Kamerna scena: Posle pola veka A. P. Čehov, „Prosidba + Medved + Jubilej, šale koje to nisu (20)
Bioskopi Arena: velika sala: „Petparačke priče“, američki triler Kventina Tarantina, uloge Džon Travolta, Uma Turman, Brus Vilis (17,30 i 20,15), mala sala: „Šaljive erotske priče“. italijanski erotski, (10 i 17), „Lepi Džoni“, američki triler Voltera Hila, uloge Miki Rurke i Elem Berkin (10,30 i 20,30). Tribina mladih: „Seis, laži i video trake, režija Stiven Spilberg, uloge Endi Mek Dauel, Piter Galogel (19 i 21) Jadran: „Gle, ko to govori“, američka komedija za decu | (60) „Grad radosti“, američka drama Rolanda Džofa, uloge Patrik Svejzi i Polin Kolins (18,30 i 20,30) Stražilovo: „Poludeli majmun“ (19,30)
IZVRŠNO VEĆE VOJVODINE ZADUŽILO SEKRETARIJATE DA RAZMOTRE PREDLOGE PROSTORNOG PLANA SRBIJE
Privreda prva ma ocemjivemiu
Pošto je Vojvodina, u dosadašnjem procesu urbanizacije, imala značajan doprinos kroz brojne planove kojima je usmeravala prostorni razvoj, zaključuju članovi pokrajinskog izvršnog veća, potrebno je da i Pokrajina, preko svojih organa, sagleda predložena rešenja u radnoj verziji Prostornog plana Republike Srbije. Stoga su, kako stoji u saopštenju pokrajinskog sekretarijata za informacije, zaduženi svi pokrajinski organi da do 15. decembra ove godine dostave svoja mišljenja i predloge Pokrajinskom sekretarijatu za privredu a pet dana kasnije sva ta mišljenja, sređena • i obrađena, treba da se nađu pred članovima Izvršnog veća. Ova rasprava se očekuje sa velikim zanimanjem. Pogotovo što je veliki deo Srema „potpao” pod Šabac a potom i Beograd a Banata, sa Pančevom pod Požarevac, takođe pod kapu „rasterećenog“ i „decentralizovanog“ Beograda. Jer, po onom što stoji u saopštenju brojni planovi Vojvodine „našli su mesto u radnoj verziji Pro-
ka Cot? Pitanje je laičko jer možda na ovom predajniku dobijaju samo onoliko struje dovoljno za rad Prvog a ne i DruBog ı Trećeg TV programa? Ili je u pitanju ipak nešto drugo. ili treće. Da ovom prilikom ne spominjemo i restrikciju u, inače, kako nas obaveštavaju „redovnom“ gradskom saobraćaju.
U EPS-u bi morali znati da uz njihov sve bučnije najavljivani mrak ide smrzavanje i žeđ a boвапи i pozamašni „cehovi“ potrošačima za kvarove na uređajima za domaćinstvo. Što se TV tiče dužni su bar objašnjenje onima koji posle dvočasovnog ili tročasovnog „zavlačenja“ pod ćebad i jorgane ipak žele da biraju film umesto Vučelićevih SPS idcoloških tirada, na Prvom programu. Bilo da je reč o njegovim „mudrostima izrečenim ıi republičkoj skupštini, na košarci, promociji PGP-a ili o pozorišnoj i filmsko] predstavi. D. VIJUK
jekta „Pinakoteka“, priređuje izložbu grafičkog lista jedne od najznačajnijih ličnosti savremene vojvođanske likovne umetnosti, vizuelnog pesnika i pionira jugoslovenskog signalističkog i novog stripa, nedavno preminulog Slavka Matkovića. O raznovrsnim aspektima MatkovićeVOg stvaralaštva govoriće profesor savremene umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu dr Ješa Denegri, glavni urednik časopisa za vizuelne umetnosti „Projeka(R)t“, Dragomir Ugren i urednik „Pinakoteke“, te Balint Sombati, zajedno sa Matkovićem osnivač grupe „Boš + Воз“ i njen glavni tcoretičar.
CENTAR VOJVODINA
SMENE NA KULIZALIŠ-
TU
Radni dan: 18 — 19.30 sati Vikend: 10 — 11.30, 16 — 17.30, 18 — 19.30, i samo subotom od 20 do 21.30
SMENE NA ZATVORENIM BAZENIMA
Radni dan: 10 — 11.45, 12.20 14, 15 — 17 sati
Vikend: 10 — 12, 13 — 15, 16 18 sati
Prodavnice rade od 8 do 20 sati. Informacije na telefon 622-222, lokali 239 i 230 |