Борба, 12. 12. 1994., стр. 26

Da. NOVI SAD

по а Оран

PROMOCIJA ROMANA „MOĆ ĐENERALA“ U SRPSKOM NARODNOM POZORIŠTU

„Ubijanje“ knjizevnog lika

„Noć Đenerala“, romam koji je najviše oslonjen na uspomene iz budućnosti, kako to primeti književni kritičar dr Draško Ređep, nije sinoć „rušio“ samo Zakone poluvekovne istorije „pobednika“, nego i zakone arhitekture, primajući preko dve hiljade poštovalaca pisane reči Vuka Draškovića u veliku salu Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu projektovanu inače za 900 posetilaca. Jednom rečju, bila je to „noć“, u kojoj se pokušalo ispraviti ponešto od one nepravde koja je „bolela generacije lagane podjednako i od istorije i od politike, nepravde koja je bolela one koji znaju šta je književnost trpeći laži srpske literature“, kako sinoć reče književni kritičar Ljiljana Šop, nadajući se „da će se ovo novosadsko veče dugo pamtiti, i da će budućnost dati svoj sud o svemu što je na njoj rečeno“.

Govoreći o romanu Vuka Draškovića, kao o „pletivu“ dokumentarnosti, jednakom „pletivu“ snoviđenja famozne pesme Laze Kostića „Među javom i međ' snom“, književni kritičar

IZ „ELEKTROVOJDOVINE“

dr Draško Ređep je podvukao da, upravo to, treba glasno reći usred Novog Sada i usred Srpskog narodnog pozorišta.

Napominjući da ovih dana „fantomski SUBNOR, državno obdanište za sklerotiČne starce“ diže svoj glas tražeći da se knjiga Vuka Draškovića zabrani, kritičar Milenko Vučetić je primetio: „malo im je što su pucali u istorijsku ličnost, sada bi da pucaju u književni lik“. Pojašnjavajući kako se, pak, u nas piše istorija, Vučetić je rekao:

— Mi spadamo u retke narode koji su kompromitovali i tako velike pojmove kao što su sloboda, patriotizam, čast, hrabrost... Kada čovek čuje ko se kod nas proglašava, samoproglašava za broce za slobodu, za ponosnog, časnog, hrabrog patriotu, prosto poželi da bude neslobodan, izdajnik, nečastan i kukavica. Ako je, prostije rečeno, Slobodan Milošević — Car Lazar, ako je Goran Perčević — Miloš Obrenović, a Mihalj Kertes jedan od Devet Jugovića (a kod nas se i tako piše istorija), onda

je pitanje časti biti Vuk Branko- ·

vić.

Danas iskljućenja

od druge

агоре

Ukoliko se ponovo ne dogode neke havarije, današnja isključenja električne energije trebalo bi da počnu od druge grupe koja starшје и 8 1 „pali se“ u 11 sati. Treća grupa biće isključena od 11 do 14, četvrta od 14 do 17, peta od 17 do 20 i prva grupa od 20 do 23 sata. Iz „Elektrovojvodine“ smo dobili obaveštenje da je raspored sasvim izvestan, ali „ko zna šta se sve do sutra može dogoditi“. Upozoravamo s toga čitaoce da se previše ne opuštaju, pogotovo da ne koriste liftove ako baš nije velika potreba. Za njihovo zaglavljivanje, ostale štete u materijalnom pogledu, te u pogledu slobodnog kretanja — odgorovnih nema, hoće li ih uopšte biti ne

zna se!

SAOŠTENJE LIGE SOCIJALDEMOKRATA VOJVODINE

e ee AL | . „Imitacija zivota“

Povodom situacije koja je nastala svakodnevnim restrikcijama, Liga socijaldemokrata Vojvodine oglasila se sledećim saopštenjem: „Da bi se maksimalno uštedela električna energija do dolaska gasa iz Rusije, a da bi se uklopili u određene kvote dopustive potrošnje izražene u kilovat satima, slobodni smo da predložimo nadležnima u EPS-u da struju isključuju isključivo na celoj teritoriji „jedinstvene Srbije“ i to od 19,30 sati. Smatramo da bi tim, svakodnevnim isključenjem korist bila značajna i u strujnom pogledu i u pogledu mentalnog zdravlja građana. Upozoravamo da, ukoliko se nastavi sa ovim terorom i ovakvim „imitacijama života“ u vreme restricije, bićemo prinuđeni da pozovemo građane da izraze svoje nezadovoljstvo svim demokratskim sredstvima vanparlamentarne borbe“ — kaže se na kraju saopštenja LSV koje je postpisala šef resora za informisanje Nada N. Bre-

gun.

IZ GRADSKOG SUP-A

Uhvaćen frgovac heroinom

Ovih dana inspektori novosadskog SUP-a presekli su još jedan lanac droge. Uhvatili su na delu pet lica koja su se bavila kupoprodajom heroina a među njima i tridesetjednogodišnjeg kapetana rečne plovidbe Nenada Frenčića sa devet grama ove opasne droge. Frenčić je uz pomoć posrednika Zorana Jovanovića (35) iz Novog Sada, Dragiše Brašovana 3, trgovca bez zaposlenja i Marte Diklić (29) Novosađanke, konobarice bez zaposlenja, pokušao da proda heroin Branislavu Radojčiću (26) nezaposlenom mašinobravaru i Vladi Toriju (25) takođe nezaposlenom. Sve se odigravalo oko 14 sati na ulici u blizini Obdaništa na Limanu i na očigled prolaznika. Puno muke je miliciji zadavala grupa koja je mesecima obijala stanove po Novom Sadu. Konačno su ovi vinovnici preko 50

provalnih krađa poznati a troje od njih su privedeni istražnom sudiji Miroslavu „Alimpiću. Uhapšeni su: Aleksandar Šimšić (1975) iz Foče, Dejan Kovačević (1972) iz Paraćina i Biljana Bogdanović (1976) iz Novog Sada dok su Zoran Bulatović (1971) iz Bara i Radun Radunović (1969) iz Podgorice još uvek u bekstvu. Prilikom provalničkih akcija najčešće je prvo Bogdanovićeva išla u izvidnicu ı „tipovala“ stan bez vlasnika. Potom su momci „češljem“ provaljivali i odnosili nakit, novac ali i oružje. U provale su išli naoružani (pištoljima) a priliom hapšenja kod Dejana Kovačevića je nađen ranije ukraden pištolj (7,65). Za Šimšića i Kovačevića je sudija Alimpić odredio pritvor dok je Bogdanovićeva puštena da se brani sa slobode. N. Jovicević

Obraćajući se prisutnima u sali, Vuk Drašković je ponovo ponovio da je reč kritike o romanu rekla svoje, ali da ponajviše strepi od kritike čitalaca, da

bi o „likovima“ i „glavnim juna-

cima“ rekao i sledeće:

— Nije glavni junak Đeneral Draža, nije glavni junak Krcun. Nije glavni junak dželat na jed-. noj, a žrtva na drugoj strani. Ispisujući svoj roman o Draži imao sam utisak, da smo glavni junak mi, Srbi. Mi smo žrtve, mi smo ti koji su streljani, koji su potamničeni, koji su po svetu raseljeni. Mi smo Ravna Gora, razapeta na krst. A sa druge strane, mi smo dželat koji je raseljavao, koji je ubijao, koji je tamničio, koji i danas i raseljava, i ubija, i tamniči. Na dve strane imamo rascepljeno biće,

organizam ovog naroda. Jedne u

ulozi dželata, jedne u ulozi žrtve, ali tako da je nemoguće napraviti granicu do kraja, poštenu, ko je dželat, a ko je žrtva. Granice su kroz porodice, granice su kroz brakove, ti međaši su

kroz naše pameti, naše sumnje,

naša verovanja, kroz naša srca.

Nikada sukobi, nastavio je Drašković, među narodima u ratovima ne mogu Diti tako tragični, tako nemilosrdni, tako krvavi kao kad je reč o sukobima unutar porodica, unutar jednog naroda. Neprijateljstvo u porodici i naciji je najveće prokletstvo. Sa tim prokletstvom je najteže živeti, sa tim prokletstvom je nemoguće živeti — rekao je

Vuk Drašković na novosadskoji–—

više nego uspešnoj promociji romana „Noć Đenerala“. B. Lazukic

DEMOGRAFSKA KRETANJA U VOJVODINI

Sve manje — тапјта

Izvršnom veću Vojvodine dostavljena je ovih dana informacija O kretanjima i tendencijama mađarske, rumunske, rusinske i slovačke nacionalne manjine u populaciji stanovništva u Vojvodini. Reč je zapravo o demografskim. kretanjima ovih nacionalnih manjina, koje u ukupnoj populaciji Pokrajine predstavljaju značajan etnički entitet. One čine gotovo 30 posto ukupnog broja stanovništva, no komparativnom analizom podataka iz popisa od 1961. do 1991. godine (svakih deset godina) evidentno je. njihovo stalno smanjivanje. Za 30 godina, broj Mađara se tako smanjeio za 23 odsto, Rumuna za 32,18, Rusina za 27,13 i Slovaka za 13,39 odsto. Smatra se da je smanjenje uglavnom posledica negativnog prirodnog priraštaja u sva četiri etnosa, što je i opšta karakteristika u Vojvodini, koja slovi za jednu od najkritičnijih sredina kada je reč o takozvanoj „beloj kugi“. N. M.

ACB

AGENCIJSKI CENTAR BORBA

Š i _Prnjačka Banja LJUBLJANA ZAGREB polasci sa Kosova i iz Beograda BREGENZ-INNSBRUCK - nedeljom Doček Nove Godine u Vrnjačkoj Banji IZNA.IMILJEVAN.IE

ЊЕ 'AUTOBUSAR ·

poci PR" a 036/61-035, 038/%0·152 011/4%4-8282, 3588-8280

O : IDA · BORBA PONEDELJAK 12. DECEMBAR 1994.

DUBORE7 ==

Rado ide Srbin u vojnike

Svefislav Jovanov

Mopu ovom prilikom samo jedno da izustim, dragi sugrađani (i suseljani): verodostojnije od agencije Beta i Tanjug, zvučnije od operetskog CNN-a i mrskog HBojtera, toplije i osećajnije od šarmantnog portparola opozicije ili Jasuši Akašija, izjavljujem MIR JE NA PRAGU: I dalje, naravno, dopiru vesti o „žestokom uzvraćanju“ (a do novosadskog Novog naselja — u narodu neprihvaćenog kao Bistrića — bogme, ponekad, i odjeci udaljenih kanonada), ore se polemike o Ujedinjenju i licitiranja o izdajstvu, oni najgluplji među „psima rata“ još ne skidaju uniforme — ali je sve, ipak, definitivno rešeno, očiglednije no utakmica između Vojvodine i L. A. Lejkersa. A prvi u to se možemo uveriti mi, dragi Novosađani, te je red razglasiti Dokaz da i drugi poveruju: mi, naime, od prošle nedelje priređujemo (ponovo) svečane ispraćaje regruta, sa kulturno-zabavnim programom. Pozivaju se prijatelji i roditelji, itd, ulaz, pretpostavlja se, besplatan. : A šta je sa izlazom, molićemo kasti? U MIRU koji nema (nije imao, niti će imati) alternativu, nama, koji smo se prvi suočili sa nepostojećim ratom — ravno je, što se toga tiče, sve do Mitrovice | (po novom Prostornom planu). U miru vaseljenskom i reketaškom, restriktivnom i JUL-skom, krenućemo, uparađeni familijarno, na ispraćaj Odsluženja i Zakletve, kako i dolikuje građanima i sprskoj pijemontskoj eliti. Prvi smo počeli, prvi ćemo i završiti tu stvar (na starosrpskom: cosa nostra). Jesmo li, naime, ali nismo, onomad, takođe svečano, ispratili našu nevaljalu limansku i podbarsku dečicu na Batinu zvanu Vukovar, da se malo preka-le u pauzi između dve Oktobarske revolucije? Jesmo li, ili nismo, organizovali i sa najlepšim željama (koje i nama takođe) otpravili par desetaka hiljada detelinarskih i telepskih derana na turistički obilazak evropskih kampova zabave (a svidelo im se izgleda, jer ih još nema natrag)? Da li smo, konačno, u punom sjaju, sa cvećem i suzama radosnicama, dočekali našu braću i sestre, pristigle ovamo na kraći trogodišnji vikend, a da bi se Radovan i Milan nesmetano igrali s one strane Reke (mal ne rekoh duge)? Kad se sve te nepobitne istine imaju u vidu, postaje jasno da smo itekako zaslužili da prvi okrenemo list (koji će, u tišini, prekriti nizove neugodnih, ničijih kovčega što već trunu). I da zapevamo onu našu, bećarsku, gore citiranu — bez obzira na primedbe gunđala da, u ovom kulturno-zabavnom programu, naplata sledi na izlasku.

GOVORNICA VOJVOĐANSKOG · KLUBA

„Politički život u Vojvodini“

voditelj Slobodan Budakov. Na Govornicu su pozvane SVE politiučke stranke, udruženja građana i nacionalne matice, kako bi svi izrazili svoje mišljenje o rečenoj temi. N. M.

Vojvođanski klub organizuje sutra u 18 sati u Plavoj sali Skupštine grada (Ž. Zrenjanina 8/a), Govornicu na temu „Politički život u Vojvodini“. Uvodničar je dr Boško Kovačević, a

DANAS U GRADU

Pozorišta ii SNP: mala scena: Dž. „Arsenik i stara čipka“, crna komedija (19.30) Kamerna scena: M. Nikolić, „Kovači“, komedija (20)

Bioskopi |

Arena: velika sala: „Petparačke priče“, američki triler Kventina Tarantina, uloge Džon Travolta, Una Turman Brus Vilis (17.30 i 20.15) mala sala: „Crna Emanuela“, italijanski erotski (10 i 17), „Grad radosti“ (18.30 i 20.45)

Tribina mladih: „Henri i Džun“, režija Filip Kaufman, uloge Fred Vord i Uma Turman (18 i 21) · | Jadran: „Kraljica Margo“, francuski istorijski spektakl Patrisa Šera, uloge Izabel Ađani, Daniel Otuil, Virna Lizi (17 i 20)

SMENE NA KLIZALISTU

VOJVODINA Radni dan: od 18 do 19.30 sati

Vikend: od 10 do 11.30, od 16 do 17.30, од 18 до 19.30 1 зато зићоtom od 20 do 21.30

SMENE NA ZATVORENIM BAZENIMA

Radni dan: od 10 do 11.45, od 12.20 do 14 i od 15 do 17 sati Vikend: od 10 do 12.30, od 13 do 15 i od 16 do 18 sati Prodavnice rade od 8 do 20 sati

Informacije na telefon 622-222, lokali 239 i 230

Prošlo je trideset godina od smrti

· Slobodana Krstanovića-Gice

novinara „Borbe“

U utorak 13.decembra u 13 časova okupićemo se na njegovom grobu.

Njegove Milica, Jovana i Šuca