Борба, 06. 05. 1995., стр. 1

ни и Београд, суб-нед. 6-7. мај 1995. [1 (ЖИП [0 Број 126-127 [0 Цена 50 пара 25 Ден 60 514 К [0 В.Д. директора Драгутин Брчин С] Главни и одговорни уредник

ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ МИЛИСАВ _НИКИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК СУБНОР-А СРБИЈЕ

Осуђујемо“ нове злочине _-

МИРА АЛЕЧКОВИЋ

Толико смо живели колико смо љубави дали

ФАШИЗАМ _ ЈОШ __ НИЈЕ

УНИШТЕН: БОН_ Прелиставање мрачних страница историје

МОСКВА:

Сценарио на два колосека

ДР ЖИВОРАД ЂОРЂЕВИЋ

Историја не познаје флерт

ДРАГАН МИЈАНИЋ

„Будно око“ госпође Олбрајт

РАДОВАН МУЧИБАБИЋ

Привикавање на будућност

СТЕВАН ЗЕЦ

Купите векну леба више

„БОРБА“, 8. И 9. МАЈ 1945.

У огледалу времена и живола

ЛО СЕ 3

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ РАЗГОВАРАО СА КАРОЛОСОМ ПАПУЉАСОМ

Политичка мировна реше

ПОВОДОМ ДАНА ПОБЕДЕ НА ФАШИЗМОМ УКАЗОМ ЈЕЉЦИНА

Југословенима одликовања отаџбинског рата

Београд. — Поводом 50. годишњице победе над фашизмом, указом Бориса Јељцина одликовано је 2.200 Југословена.

У Амбасади Русије јуче је Медаље великог отаџбинског рата уручио Генадиј Шикин, амбасадор Русије у Београду. Одликовани су: народни херој Саша Јаворина, др Саша Божовић, Дана Лазаревић, Разуменка Петровић, Анастасија Папо, Пеко Дапчевић, Петар Грачанин, Осман Карабеговић,

Антоније Исаковић, Халил Хаџимуртезовић, Михајло Марковић, Исидор Папо, Милосав Бојић, Милисав Лукић, Михајло Швабић, Милан Даље_вић, Живан Васиљевић, Али Шукрија, Радивоје Јовановић — Брадоња, Милутин Бојић, Влада Бајић, Миладин Јовановић, Ђоко Јованић, Средоје Урошевић, Танасије Младеновић, Милан Антончић — Велебит, Милојица Пантелић, Влада Шћекић, Душан Радановић, Лазар Марковић, Милисав Николић, Јеврем Поповић, Драгослав Петровић, Милан Прибић, Драган Васиљевић, јовица Мишковић, Анђелко Вељић, Драгољуб Петровић и Предраг Стојановић. |

J.3.

Оцењено је да најновији догађаји проузроковани агресијом Хрватске на РСК представљају досад најтежи ударац мировном процесу Ф Југославија очекује да међународна заједница суштински допринесе успостављању равноправних односа међу државама и народима

Београд, (Танјуг). — Председник Републике Слобо-

"дан Милошевић примио

је јуче грчког министра иностраних послова Каролоса Папуљаса, који је у пратњи својих сарадника допутовао у Београд.

Свеобухватно су размењена гледишта о актуелној политичкој ситуацији у региону и напорима двеју земаља за постизање мира и политичко окончање кризе на просторима претходне Југославије.

Министар Папуљас упознао је председника Милошевића са најновијим настојањима Грчке да се потпомогне мировни процес о бившој БиХ.

Како је саопштено из кабинета председника Србије, заједнички је констато-. вано да пут ка постизању коначног решења кризе на овим просторима води искључиво кроз преговоре инолвираних страна, као и да међународна заједница треба да пружи одлучујући подстицај опцији мира 06јективним приступом и равноправним третманом свих актера југословенске кризе. Оцењено је да најновији догађаји, проузроковани агресијом Хрватске на Републику Српску Крајину, представљају досад

најтежи ударац напорима за поновно започињање мировног процеса. Зато је неопходно да одмах буду испуњене обавезе из Споразума о прекиду непријатељстава и спречено страдање цивилног становништва, у чему је неопходно обезбедити ауторитет Уједињених нација, као први услов за оживљавање мировног процеса. Иницијатива Грчке, којој се придружио већи број црноморских земаља, у погледу захтева за укидање санкција представља, у том смислу, потврду увиђања

истар Кароло« Папу;

чињеничног стања на просторима бивше Југославије од стране дела међународне заједнице и изражава несумњиво опредељење за нормализацију односа и учвршћење мира и стабилности у региону.

Са своје стране, СР Југославија улаже максималне напоре да се мировни процес успешно настави и да се постигну политичка решења. Отуда, наша земља очекује да међународна заједница суштински допринесе остварењу мира и успостављању равноправних

односа међу државама и народима.

Током сусрета било је речи и о развоју свестраних билатералних односа Србије, односно СР Југославије са Грчком, а посебно о остваривању међусобне привредне сарадње и заједничких интереса у економској области, као и међудржавних уговора, каже се у саопштењу. У разговору је учествовао и југословенски министар иностраних послова Владислав Јовановић.

(Изјаве Јовановића и Папуљсса — Страна 2.)

ПРЕМИЈЕР МИКЕЛИЋ У ПИСМУ МЕРИМЕУ

Масакр, пљачка и етничко чишћење

Београд. — Председник владе Републике Српске Крајине Борислав Микелић јуче је упутио писмо председнику Савета безбедности Уједињених нација Жан Бернар Меримеу у којем тражи помоћ УН у заштити српског народа у Западној Славонији од масакра, пљачке и етничког чишћења, које у тој области спроводе формације хрватске војске, јавља агенција Искра.

Премијер Микелић у писму подсећа да је Хрватска војном силом извршила бруталну агресију на српски народ у Западној Славонији 1. маја ове године и да је у тој агресији убијено више од хиљаду циви-

ла, међу којима има и деце, а више хиљада лица је протерано из својих кућа.

Хрватска војска, према поузданим информацијама којима располаже влада РСК, из рејона Пакраца преживеле мушкарце, жене и децу одводи у концентрациони логор у Бјеловару. Истовремено, пљачка њихову имовину.

„Очекујем од Вас и од Савета безбедности УН, да спречите ове злочине хрватских власти и учините све што је у Вашој моћи у заштити српског народа у Западној Славонији“, стоји у писму премијера Микелића председнику“ Савета безбедности. У у

Из СРБИЈЕ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ Велика пошиљка помоћи

Јагодина, — Комесар Комесаријата за избеглице Републике Србије Братислава Морина изјавила је Танјугу да је у току велика акција прикупљања хуманитарне помоћи у Србији за избеглице из Западне Славоније, смештене у Републици

| Српској (РС).

„До сада је прикупљено преко 50 тона хране, олеће, обуће, лекова и санитетског материјала, а акција ће трајати до половине идуће седнице“, прецизирала је Морина и напоменула да грађани и предузећа дају и новац који ће бити подељен избеглицама или ће се за њега купити оно што им је неопходно, а неће се наћи у овој пошиљци. „Дирнути смо трагедијом

АЈ народа у Западној Славонији

како избеглог, међу којима је много деце и беспомоћних лица, тако и цивилним жртвама којих је по причању избеглица далеко више него што се у извештајима спомиње“, рекла је Морина и нагласила да је непријатељска офанзива Хрватске на овај део РСК заувек затрла многе породице, а нај гнусније је што су оне страдале у збеговима.

„Чудно је, али истинито, да се канцеларија Високог комесаријата за избеглице Уједињених нација у Београду још није огласила, а нити је упутила помоћ избеглицама из Западне Славоније, рекла је Морина и нагласила да ни помоћ Међународног црвеног крста није _ адекватна _ потребама страдалника.