Борба, 08. 05. 1995., стр. 15
У Спис: П7Мелосаљевк
праву — експлозију. У трговини "1991. године било запослено "000, да би шестомесечни обрачун шшле године евидентирао смање-на 220.000 радника. Истовремено, 1.700 некад регистрованих предуа у трговини, никло их је чак 200. Ова нелогичност упућује на восмислен закључак да је и број згалних „случајева“ — дебело позакао. То је, између осталог, раз'"поштених трговаца да организоо дигну глас — против нелојалне журенције. Уз праксу непријављиа радника, није редак случај да се занге-франге пословима, не пла-
адекватни порези и да је стартна
твљаци, тезге...
да постоје свуда у свету, нигде "код нас пијаце и бувљаци нису инантни облик продаје. Они су но зло, вентили за социјално ањавање грађана. Али чим се не блокада, оживљавање круппегалне трговине прво ступа на ту, наглашава Ташић.
позиција „сивих“ добила у замаху и на — цени. Оно што и „слепац“ види је градња, боље рећи „клепање“ разноразних продајних „објеката“, који од тезги, приколица, надстрешница, — постају преко ноћи продавнице свега и свачега. О овоме проблему морају, пре свега, много више рачуна повести општине, урбанисти, инспекције. Ригорозније је потребно прићи проблему ко и за шта може добити дозволу по питању услова рада у трговини, напомиње Тешић.
Шпекуланти — неконкурентни
Неспорно да је лагано, али стално пропадање великих трговачких система, као што су примера ради, нека-
"да стубови носачи великих послова,
„Атекс“, „Србијатекст“, „Центротекстил“, „Југоекспорт“, данас принуђени на преживљавање у блокади, суженом тржишту, уз танке џепове домаћих потрошача и тражење места под иностраним тржишним сунцем. Упошљавање капацитета и људи постало је њихов услов опстанка, кога је тешко постићи са недовољним прометом и још увек ниским ступњем производње. Простора за даље снижавање маржи од садашњих 20-ак за прехрамбену и 20 до 35 одсто за непрехрамбену робу, више нема. Побуна трговаца која се чула ових да-
ЕКОНОМИЈАВЕ
РАД НА ЦРНО (3) СЕКРЕТАР ОДБОРА ЗА ТРГОВИНУ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ РАДОСЛАВ ТАШИЋ
Безопасни ситни шверцери
На уличним тезгама и бувљацима многи су нашли ухлебљење, али они не представљају већу конкуренцију великој трговини. Непријављени радници у радњама — врло распрострањена и далеко поблематичнија појава, каже Ташић
на због скока цена више је него оправдана, јер сваки такав поремећај пада на леђа нижег промета. Психолошке и повремене несташице појединих артикала пак, асоцирају на повратак у вратоломну (бившу) хиперинфлацију. Нужно зло које се појавило као продукт руинирања великих трговачких система који су некада по савременом начину пословања достизали и европске стандарде су бујање уличне трговине, тезги и бувљака свих врста. Путем ових „објеката“ много је обичних грађана нашло ухлебљење и према суду стручњака, они нису нека велика опасност за тзв. легалну трговину уколико се доследно и систематски ставе под контролу. Шпекуланти са улица и булевара, међутим и даље добар извор зараде налазе пред вратима скупљих дућана, а инспекцијама промичу „кроз прсте“ многи ситни препродавци. Довитљивости нашег света тешко ко може стати на пут, што може илустровати и један баналан случај „бензинца“ са канистрима који продаје и карте за скорашњи — дерби. Из руке се нуде цигарете, маркице, чарапе, чоколаде, жваке, карте, и остале дрангулије. Ова „ситна боранија“ представља међутим, често само истурене експозитуре крупних трговаца, шверцера и
манипуланата којима се много теже може ући у траг.
„Кеш“ у сивим џеповима
„Фарбање“ сивих у белг тонове је стављање и једних и других у равноправне услове пословања. Пореска и царинска политика, као и јача контрола усмерена је, сматра Ташић, у последње време да што више илегалног легализује. Привредна комора је са своје стране предложила више мера усмерених управо на отклањање основне аномалије сивог тржишта, борбу са нелојалном конкуренцијом, од које би на крају крајева и држава имала више користи него штете. Пола промета одвија се сада у „кешу“, већина завршава у „сивим“ трговачким џеповима. Овај новац се брзо 06рће, даје профит, али новопеченим богаташима, а држава, па тиме и фондови, таворе тражећи друге облике пуњења буџета. Трговци јесу за увођење безготовинских облика плаћања, али не „сумњивих“ чекова и картица које се тешко могу наплатити, већ сигурних инструмената плаћања. Такође, залажу се за враћање светског имиџа трговине, где уместо обилазака, стајања у редовима, намргођеног и обично лоше плаћеног особља, одлазак у куповину представља — рекреацију. Добрила Солеша
том = скупо
гкреатурса“ у јеку сезоне кошта од 46 до 54 динара 'њама од 42 до 47 динара. Остали плаћају комерци-
10 и више одсто
лонику. У јеку сезоне, трошкови заном су од 42 динара у Врњачкој 1 до 47 у хотелу „Сребрно језеро“ пикој Градишки. итмански смештај за две особе у и јуну је 85 динара у хотелу „Биа обала“ у Чању да би у јеку сезоза цена била 105 динара, односно 7 бечићком хотелу „Шумадија“. гланинама и бањама најам апарза у вансезони за две особе изно· динара по дану у хотелу „Слати7 Врњачкој Бањи а 86 на Среб_· језеру. У пуној сезони двокревеппартман је сто динара у Слатигдносно 104 на Сребрном језеру. зве цене, које важе само за чла· „Рекреатурса“ пензионери имагтуст од десет одсто. остали који одлуче да летују погтвом „Рекреатурса“ мораће пречима директора туризма Радула жовића да рачунају у вансезони сони на увећане цене, од најмање исто. На Црногорском приморју, пмаја до 25. јуна, пансион — дан гокреветној- соби креће се од 47 са у бунгаловима у Чању, до 65 хра у хотелу „Шумадија“ у Бечи·. У периоду од 26. јуна до 3. сепа у бунгаловима у Чању је 70 уда, а у хотелу „Златибор“ 90 ди-
1
! Најскупље је у бечићком хотелу
i
TK O VOCA 00 ад V E PLN (бал re? | sre Алати
„Шумадија“, где у овом периоду за ноћење са доручком и вечером треба издвојити 110 динара по особи. На планинама и бањама је нешто јевтиније, с обзиром да су у ове аранжмане урачунати и трошкови исхране. У вансезони пансион се креће од 47 динара у Ивањици у хотелу „Голија“ до 50 динара, колико кошта у Врњачкој Бањи, Копаонику и Сребрном језеру. У пуној сезони ове цене су од 57 динара у Ивањици до 66 динара на Сребрном — језеру. Апартмански смештај на мору за две особе у вансезони је од 100 динара у бунгаловима до 120 у хотелу „Бисерна обала“ и
„Златибор“ у Бечићима. Од 26. јуна _
до 3. септембра најам ових апартмана је од 140 до 180 динара.
Према речима Чолаковића летовање се може уплатити у три месечне рате, с тим што се, пре одласка на одмор, мора измирити 30 одсто у вредности аранжмана. „Рекреатурс“ гарантује ове цене само за износе који су уплаћени, док су преостале квоте подложне променама у случају нестабилног курса. За оне који измире аранжман у потпуности предвиђен је попуст од десет одсто. За уплате до 60 одсто од цене летовања, попуст је 5
одсто. Ј. АРСИЋ
СВОЈИНСКА ТРАНСФОРМАЦИЈА
Власништво — радника
„јеоничарима припада свега 008 одсто вредности основног капитала „мај“ ће ове године произвести 200 житних комбтна ГОТОВИ ИЗВОЗНИ
пројекти чекају укидање санкција,
Једини произвођач комплетног асортимана пољопривредних машина у Србији, а до пре десетак година иу СФРЈ је, без сумње, „Змај“. И сваке године у ово доба питање производње житних комбајна поново је актуелно. Ове године „Змај“ ће до жетве, према речима Видоја Ђукановића, генералног директора, „Змаја“, испоручити 200 комбајна. Наиме, томе се тек надају, јер до жетве има још готово два месеца. Највећи проблем су за сада мотори, јер Ливница ИМР-а нема кокса, а недостају јој и разне друге увозне компоненте.
Говорећи о будућности „Змаја“ Ђукановић је посебно истакао опредељење Југославије за две кључне ствари — енергетику и пољопривреду. У том опредељењу је и место „Змаја“, као и осталих који су везани за производњу пољопривредне механизације где ради преко 50.000 људи. Уосталом и реализација економског програма и опоравка везана је првенствено за сферу производње, а не за банке или трговину, сматра Ђукановић, па цену одржавања у животу ове и других фабрика потребних овој земљи мора неко и да плати.
— Тешкоће које већ пар година прате нашу земљу и привреду одразиле су се и на „Змај“. Међутим, пре-
Po } Ea:sravsaoD A
JS ES 1 о ЕН
ма речима Ђукановића фабрика је сачувала све своје капацитете у радном стању, радили су и производили по сваку цену, а боре се и даље да сачувају људске ресурсе и пре свега, стручни кадар, каже Ђукановић.
— „Змај“ је деоничарско друштво, објашњава Ђукановић, које је остало власништво колектива. Наиме, током 1992. године спроведена је својинска трансформација у оквиру фирме па је до 30. јуна те године 16,59 одсто вредности фабрике припало деоничарима, односно приватном капиталу. Последње рачунице, после примене Закона о рачуноводству при изради завршног рачуна за прошлу годину и ревалоризације трајног капитала говоре да друштвени капитал чини 99,92 одсто, а деонички света 0,08 одсто основног капитала. — Основна ствар коју зна сваки радник „Змаја“ је да фабрику не може нико да купи, јер и није за продају. „Змај“ није вештачки претворен у приватну фирму, није „мафијашки“ трансформисан — све је очувано, и све ради. После укидања санкција спремни смо да радимо још боље и више, чак и под. оштријим режимом производње и квалитета него до сада, истиче Видоје Ђукановић.
М. Јањић