Борба, 11. 03. 1996., стр. 10
Док је светска привреда последњих година ишла узлазном линијом, 0свајајући нове производе ми усавршавајући технологију, наша је у већем делу, уз часне изузетке, у периоду
Хо накок 070
економске изолације, стагнирала, све више заостајала и губила корак са савременим привредним токовима и техничким достигнућима. Нашем повратку на пробирљиво светско тржиште, неопходна је ефикасна промена власништва привреде као и њено преструктуирања уз што шире отварање према свету. Кључни елемент опоравка привреде и раста производње је, ипак, благовремено окончање процеса повратка и новог уласка наше земље у Светску трговинску организацију као и закључивање мултилатералних споразума о трговини са Европском унијом.
Свет много захтева
Прва, уједно и основна препрека за многе наше производе и фирме је примена система квалитета по серији стандарда „ИСО 9000“. При овоме се не мисли само на квалитет готових производа већ и на читав организациони систем предузећа, односно на начин привредничког мишљења и понашања. Многи су у овом послу далеко одмакли, али, притом, у дужем периоду треба одржати постигнути и достигнути степен стандардизације. Наиме, светска привреда из
захтеве — нове стандарде, и буквално тера све на, рекло би се, дневне производне промене, односно промене читавог организационог производног система фирме. Постоје, примера ради, у Шумадијскопоморавском региону, предузећа која су, пре санкција, успела да остваре европски квалитет. Производи из овог региона, који још, колико толико, задовољавају ино купце су; камиони, ланци, каблови и кабловски спојни при-
године у годину, поставља све веће
НЕВОЉЕ ИЗВОЗНИКА НА СВЕТСКОЈ ПИЈАЦИ
(«редњос неми ино“
Мали број производа регионалних али и других произвођача конкурентан на светском тржишту Ф Мања предузећа сналажљивија е Нема нових производа високог степена финализације за пробирљиву доброплатежну светску пијацу Ф Држава не прати, у довољној мери, опоравак привреде
ће, иначе, до проширења тржишта
бор, електро изолациони материјал, шамотне опеке, намештај и производи прехрамбене индустрије. Међутим, нема новог производа, високог степена прераде и обраде, у области
Тежан задатак за граВвевинаве — освајање нових тожишта па
индустрије, који би био конкурентан
на светској пијаци. Без тога, поред
осталог, нема продора на западна боље плаћена тржишта.
Сви хоће у Европу
Доста распрострањена нада, која вла-
да у нашој земљи, да ће наши производи наћи тржиште у земљама Источне Европе, недовољно је утемељена. Јер, шест држава из нашег непосредног окружења, такође, тражи своје место у Европи. Па, уколико се настави са досадашњим курсом постоји озбиљна опасност да се изгубе и та тржишта.
„Заставу“ треба, истичу стручњаци Регионалне привредне коморе Шумадије и Поморавља, пословно повезати са великим светским фирмама и запослити је производњом компонената, односно, заједничком производњом готових производа. Преговара се дуго са низом познатих светских произвођача аутомобила. Опипљивијих резултата за сада — нема. „Филип Кљајић“ је достигао европски квалитет у производњи галових ланаца а у свету нема битнијих техничких достигнућа којим би ови производи били замењени. Тако, перспектива — постоји. „Партизан“ развија стратегију да, поред прераде ситне и крупне коже, крене са производњом кожне галантарије, али ће свакако бити потребно време за заузимање и освајање позиција на светском тржишту, где, иначе, поред осталих, доминирају Италијани.
Страни капитал и слободне зоне
Либерализација светске трговине пољопривредним производима довеш-
прођу |
на оне земље које поседују значајну „природну“ конкурентност. Значајне извозне могућности у агрокомплексу постоје и ту може доћи до изражаја
наша јака компаративна предност, посебно у производњи „здраве хране“. За гргђевинаре повратак на ранија тржишта и освајање нових, биће, међутим, тежак задатак. Јер, инвестициони планови земаља где је наше грађевинарство имало значајно
присуство, знатно су редуковани.
Афирмисали су се неки нови извођачи, а и земље које финансирају такве пројекте, условљавају доделу посла својим фирмама.
У неколико наредних година тежиште инвестиционе активности у привлачењу страног капитала, треба да буде на оспособљавању слободних зона. Већ сада постоје велики интерес пословних људи за улагања у слободне зоне, па је из тих разлога зна-
"чајан што бржи развој, примера ра-
ди, „зона Лапово“. Акцент светске трговине, иначе, све. се више помера са сектора роба на сектор услуга. Да би се све то реализовало неопходан је координиран наступ на ино-тржишта уз елиминисање међусобне, нелојалне конкуренције:
Све у свему, чињеница је, ипак да ће се мања предузећа брже и лакше прилагодити кретањима на светском тржишту и да ће им бити потребан краћи период за повратак на ниво производње и оствареног извоза из 88/89 године.
Предузеће ће, наиме, самостално брзо сагледати шта има прођу на страној пијаци, и већ су то у већини случајева и учинили, али и држава мора адекватном заштитном политиком да помогне ону производњу која је почела процес опоравка и која, дугорочно посматрано, има персисктиву, како у земљи, тако и у иностранству. ИВАН ДУБЉЕВИЋ
а трошкове пословања и Н Ирее много фактора, алијнт су од њих они, који по ој · привредника, зидају цене, види ' нј
Џ
допунског Конјунктурног тестајто ститута за тржишна истражимми» Према тесту најјачи утицај имају 61 фактори који суловљавају превеваг оптерећеност привреде фискалниг. другим обавезама, не оставља довољно простора да се значајви! део средстава усмери на пословезас тивност. Ограничавајуће делуџг фактори који утичу на интензијме ње производње и извоза, 60
ришћење производних капациту радне снаге, степен ефикасности словања, уважавање тржишта ин '
_лагођавање његовим захтевима Бе
Од переза до нерада у Привредници су се „сложили“ , ": ранг-листу најутицајнијих фанед на трошкове и цене ставе поркдо доприносе на зараде. Више од 82 сто анкетираних из индустрдт производње сматра да порези .м приноси битно опредељују њиходх: во, а свега 18,5 одсто је утицај5; фактора на своје трошкове ошо као умерен. |
На другом и трећем месту су вољно коришћење производнинн пацитета и радне снаге, „Када вд питању производни капацитетинт се и даље мало користе, па су ту кови по основу њиховог „мора а рабаћења и амортизације врло о! ки по јединици производа, „кажке гистар Слободан Милосављевзо“ ИЗИТ-а. Тест показује да је сло
_ стање и кад је у питању радна 0 6
која се плаћа, а недовољно корјо: Недовољно коришћење радне = код 70,4 одсто анкетираних | >: врло јако (37,1 одсто) и јако (3352. сто) на трошкове по јединици а ! рено (13,2 одсто) и незнатно (1601) сто) у 29,6 одсто индустрије. Даље, на трошкове и цене "9 царине и ванцаринске дажбинбит: су на четвртом, односно петом м ћ За више од 50 одсто анкетиранин! рине имају јак или врло јак утишт трошкове пословања. Коридк увозних сировина и репроматерјо“
угословенска текстилна индулј
спада у високо извозно оријезј:
не гране, чији масовни повравц:
нострано тржиште би знатите принео повећању девизног пруп Међутим, у овом тренутку јој ЈИ ( но отежано, истиче Вера Паг саветник за текстил у Одбору хе дустрију Привредне коморе Ју! вије.
Један од основних проблемлз стилаца је финансирање произм. уопште, а посебно производњеза воз готових производа. Главни ме зи за то су познати — неадејзд кредитна политика, мањак дејзд видан недостатак обртних срејзц без којих нема увоза сировинавн:
Понуда м тражња · — Укупне југословенске потрт природним и хемијским текст): влакнима у нормалним услов!но процењују на око 60 хиљада тбдт тога се у земљи производи приу! но 47 хиљада тона и то, преза вештачких, синтетичких вламкт филамената. То значи да је нн | између понуде и тражње тексто» " сировина у земљи очигледан нн : пољима у погледу обима и кил та, објашњава Вера Параносво
· том додаје да је дефицит помо:
увозом, углавном памучних ва из Узбекистана, Таџекистана, | „Б Египта и Судана, а вуне из Аубфу; је, Новог Зеланда и Русије. Ннавн све то по берзанским ценама. | .Б За време међународне 6:09 снабдевање текстилним сирово: