Борба, 11. 03. 1996., стр. 15
=. овна
АБА 1. 3. 1996.
Х
ТИТА ПО ОЦЕНИ ПРИВРЕДНИКА УТИЧЕ НА ТРОШКОВЕ ПОСЛОВАЊА И ЦЕНЕ
Жривци - (фрискалне. дажбине 2
анкетиране индустрије — око 30 одсто производње неметала, 76,7 одсто производње металопрерађивачке индустрије, 24,5 одсто машиноградње, 32,7 одсто производње саобраћајних средстава, 30,6 одсто производње електричних машина и апарата, 50,9 одсто базне хемије, 28,2 одсто прерађивачке хемије, 61,6 одсто дрвне индустрије, итд. Никакве промене у
производним програмима за време
трајања санкција, нису урађене у 25,6 одсто анкетиране индустријске производње. То се односи на црну и о60-
као фактори од „утицаја“ издвајају се порез и допринос на зара22 недовољно коришћење производних капацитета и радне сназ. царине и ванцаринске дажбине... Само мали постотак индусхрије извршио је промене производних капацитета.
доцењују да ће ванцаринске дажбине, »жуколико се не сведу на „нормалније затранице“, још више утицати на трошгохове и цене. Као фактор који утиче на трошкоове издвојила се и неефикасна оргамнизација пословања. Врло јак (3,3 одогто) и јак (30,4 одсто) утицај она има ва трећину анкетираних. За 34,4 одотто индустријске производње њен чттицај је умерен, а за 31,8 одсто незннатан. поепитивање „пулса“ -
гоДопунски Конјунктурни тест показу' 2 у којој мери су, у време трајања нванкција УН, мењани производни офрограми предузећа и како се обнав(беају покидане и успостављају нове оогословне везе са инопартнером.
. _ Добијени одговори нису охрабругпући, јер је само мали постотак иномустрије застој за време санкција исдоористио за измене производних одрограма, односно спремнији дочек 'асремена после њих. Промене су, угакавном, биле у производњи саобра"кајних средстава, базној и прерађигачкој хемији, производњи предива зт тканина и, донекле, у дрвној и пре'воамбеној индустрији.
4 Незнатне промене у производним офограмима увођене су у 37,5 одсто
==
јену металургију, производњу папира и нафтну индустрију, а до неких, али малих промена, дошло је у производњи неметала, грађевинског материјала, готових текстилних производа, прехрамбеној индустрији... По оцени анкетираних привредника у њиховим извозним пословима преовлађује класичан извоз, а следе га бартер аранжмани, док су на задњем месту, са релативно малом заступљеношћу, ТОНМ, послови.
Кад су у питању покидане пословне везе, оне се врло успешно успостављају у 12 а успешно у 45 одсто извозно оријентисане индустрије. У нешто више од два одсто индустрије овај посао се, за сада, обавља неуспешно. Успешне нове пословне везе са инопартнерима тренутно остварује 24 одсто анкетиране индустрије, а 68 одсто њих то теже обавља.
Интересовања за пословну сарадњу инофирми са нашим представницима су велика, али се још одржавају на испитивању „пулса“ наше привреде. Најчешћи видови сарадње су заједнички наступ на домаћем (24,4 одсто) и иностраном тржишту (30,5 одсто случајева). Кооперација између инопартнера и наших привредника је актуелна у 31, а формирање мешовитих предузећа у 14 одсто случајева.
Д. новић
АННАБДЕВАЊЕ ТЕКСТИЛНИМ СИРОВИНАМА
врзином колу
2Мзвоз зависи од увоза сировина, а куповина сировина од делеизног прилива Ф Неопходан замајац — обједињени увоз, посоољнији кредити и мање дажбине.
гљило је знатно отежано. Ипак, текштилци су издржали санкције радећи ап просеку са око 30 одсто капацитета, :аористећи сопствене, затим залихе 5 а Савезне дирекције робних резерви жн неке раније закључене компензаговионе аранжмане.
О Са суспензијом санкција проблем сОабавке сировина је остао. Томе су лумовали скоро потпуна исцрпљетосост постојећих резерви и врло отенван извоз.
пеећузависнот извоза и увоза
(1! = Југославија до дефинитивног укизнања санкција није члан Уједињених чрација, нити може да буде члан ни знлдне међународне инстанце која чоооистиче из чланства у УН. Према змоме, каже Вера Паранос није ни у тогветској трговинској организацији, отто повлачи за собом низ последи| „А, међу којима је најважнија неемоизнавање статуса „најповлашћенивн „нације“. Практично то значи плазаање пуне царине за југословенску мообу. У Европској Унији и САД, са сазинишњим статусом за југословенску чдабу се плаћају највише „царинске
стопе, а могући су и други дискриминаторски третмани.
У таквим условима је нормално да се извозници готових текстилних производа суочавају са великим тешкоћама у пласману своје робе на светском тржишту, комбинованим са проблемима везаним за набавку сировина.
На потезу држава
Имајући све ово у виду у Привредној комори Југославије текстилци су закључили да од државе затраже да пронађе неки модел финансирања увоза, бар пет хиљада тона памука, 1500 тона вуне, као и неопходних количина хемијских влакана, боја и хемикалија. Сматрало се да би то, иако далеко од нормалног обима, било довољно да ове године покрене производњу. Наиме, финансирање тих количина би се брзо ревалоризовало кроз брзи обрт капитала извозом и прилив свежих средстава за самостално сналажење предузећа. Иницијатива ПКЈ довела је недавно до састанка делегације текстилаца са
· председником савезне владе Радојем
' време бележи тенденција благог пада
ристичких водича
осле трогодишње паузе, због | | икција и ратних сукоба, за-
хваљујући упорности некадашњих чланова и помоћи Министарства за трговину и туризам, Удру-
од 1. марта налази се на адреси Моша Пијаде број 1.
— Пре јула 1991. године било је дивно бавити се послом туристичког водича, јер смо са 500 чланова били Удружење које је одлично радило, али једна од првих жртава насиља и сукоба на овим просторима био је туризам — каже Бранислав Поповић, председник Управног одбора Удружења туристичких водича Србије. — Пресахли су доласци странаца, а уместо њих стизали су ратни-репортери, посматрачи и миротворци. Путовања наших људи у иностранство сведена су на танак слој нових богаташа. Више од 2.000 агенција у Београду углавном се бавило само продајом авио-карата, санкције су довеле до процвата шверц-тура, а у Београду су радили „Дивљи“ водичи.
У таквим околностима Удружење туристичких водича Београда, некад изразито јако и финансијски поткрепљено, кад је почео рат у Словенији било је принуђено да обустави рад, а априла 1992. године тадашње председништво је решило да се напусте просторије и задржи само информативни пункт.
Увек „гладне“ машине: Контићем. Један од закључака недавног састанка је, према речима Вере Паранос, био да се образује међуресорска група од представника савезних министарства за привреду, финансије, трговину, НБЈ и ПКЈ, како би се изнашла потребна финансијска средства. Такође је договорено да увоз буде обједињен у Савезним робним резервама, које су одиграле велику улогу за време санкција.
Међуресорска група требало би, дакле, да усагласи видове финансирања и обједињавања увоза сировина, као и да. пронађе адекватније кључеве расподеле сировина из Савезних резерви.
Према мишљењу текстилаца, трајнијем решавању проблема набавке сировина допринеле би што веће набавке у оквиру Савезних робних резерви. Ово се односи и на благовремене куповине на светским берзама, на којима се, на пример, већ дуже
УДРУЖЕЊЕ ВОДИЧА СРБИЈЕ ПОСЛЕ ТРИ ГОДИНЕ ПОЧЕЛО СА РАДОМ
Најава боље понуде
После трогодишње паузе због рата и санкција, Удружење водича Србије је уз помоћ Министарства за трговину и туризам поново формирано, од 1. марта има просторије у улици Моше Пијаде број 1, и почиње да се бори за права својих чланова — ту-
жење туристичких водича Србије,
Бунарски комбимат „Бооград“
Средином децембра 1995. године одржан је први састанак новог Удружења коме је присуствовало 118 водича, а 22. фебруара одржана је прва конститутивна скупштина на којој је било 130 водича, представници Министарства и неке чланице ЈУТА (Путник, Кон Тики, Бетра, Компас, Атлас, Топ травел и Топ турс).
Пошто је сада Удружење на нивоу републике, а не само главног града, планирају да формирају подружнице по градовима Србије. У маркетиншку кампању крећу на Сајму туризма. Управо прилагођавају ценовнике, доносе водички кодекс и годишњи финансијски план.
Иако су многи, некад професионални туристички водичи отишли у иностранство или напустили овај посао, и у време санкција школовано је 45 нових водича, а ове недеље је почео курс за водиче за 25 полазника на Вишој туристичкој на Новом Београду. Сви они моћи ће да постану чланови Удружења.
Мислим да би било добро да се уведе „туристичка полиција“ која би проверавала да ли водич има легитимацију и чиме се агенције баве — туризмом или продајом карата. Такође, залагаћемо се да порез који водичи плаћају као самостална делатност буде смањен, као и то да се наш град уреди туристичким пунктовима и таблама, каже Поповић.
А. Миката
цена природних текстилних сировина. Поред тога, истиче се могућност повољног утицаја враћања дугова Савезној дирекцији кроз извозне послове, већих интервентних кредита НБЈ са нижим каматама и заједничких послова са финалистима-конфекционарима, трикотажерима и произвођачима тепиха.
У овом тренутку јединствени закључак текстилаца је да само заједничким снагама базна и финална индустрија, уз потребну подршку државе, могу да олакшају набавку сировина и допринесу повећању извоза. Први корак у том правцу је учи-
њен укидањем царина и либерализа- |
цијом спољнотрговинског режима. Али, закључује Вера Паранос, треба-
ло би брзо учинити и други корак.
Реч је о смањењу или чак укидању плаћања свих такси и дажбина, које сада достижу три одсто од укупне вредности увоза. Слободанма Плешинац