Борба, 17. 04. 1996., стр. 2
ДР РАДОЈЕ КОНТИЋ У ИНТЕРВЈУУ ВАРШАВСКОМ ДНЕВНИКУ „ЖЕЧПОСПОЛИТА"
Миротворна политике
Потврда овог признања је и одлука 0 суспензији санкција чиме је почео процес нашег повратка у
међународну заједницу, прецизирао је југосло-
венски премијер у разговору с уредником листа
Ришардом Билским
Варшава. — Југославија има незаменљиву улогу у решавању кризе у нашем региону, а њена миротворна политика је стекла признање међународне заједнице, изјавио је у интервјуу, који објављује јуче варшавски дневник Жечпосполита“ југословенски премијер др Радоје Контић.
Потврда овог признања је и одлука о суспензији санкција крајем прошле године. Од тог тренутка почео је процес нашег повратка у међународну заједницу, прецизирао је Контић у разговору с уредником тог листа Ришардом Билским.
У интересу Југославије и Балкана је да тај повратак тече брзо и без препрека, иако „неки спољни фактори настоје да успоре и отежају тај процес, превасходно из политичких разлога“, рекао је Контић. Он је нагласио неопходност ефикасне и пуне реинтеграције СРЈ у светске структуре, институције и форуме, како би и даље била фактор мира и стабилности на Балкану.
Континумтет неоспоран Циљ спољне политике Београда
је нормализација односа са суседима и са свиф државама са који-
ма смо некада сарађивали, међу којима је и Пољска.
- Југословенски премијер се није сложио с оценом пољског новинара да се бивша СФРЈ распала и нагласио је да се радило о „класич-
Београда је мормалнзација односа са суседима и свим државама: др Радоје Контић
ној сецесији појединих бивших југословенских република“.
„Свет не може доводити у питање континуитет југословенске држа-
ве, земље која данас постоји у 06лику СРЈ“.
То међутим, нагласио је Контић, не значи да СРЈ државама насталим на просторима бивше СФРЈ одриче економска права по основи сукцесије, која ће се решавати деобним билансом претходне заједничке државе.
Југословенски премијер је подвукао да СР Југославија никада није прибегавала опструкцији када се радило о укључивању бивших југословенских република у међународну заједницу, иако оне — чаки после одлука у Дејтону и Паризу — према нама немају истоветан однос.
По речима Контића, постоје и други појединачни проблеми, од којих је спор око Превлаке са Загребом за нас веома значајан, али се упркос томе нормализација одно-
са са бившим југословенским ре--
публикама наставља.
На питање о политици Београда према Палама, Контић је скренуо пажњу пољском новинару да греши кад користи термин „такозвана“ кад говори о Републици Српској јер је то ентитет који је међународна заједница званично признала у Дејтону.
Стабилизација сопственим снагама
Југословенски премијер је подсетио да СРЈ, после двогодишњег прекида политичких и економских односа са руководством Републике Српске, због неприхватања плана Контакт групе, сада очекује брзи успон сарадње која је,
_БОРБА_ (РЕДА 17. 4. 1996.
(РЈ секли признање
како је нагласио, у интересу мира
и стабилности у региону.
Контић је исцрпно одговорио на
питање уредника „Жечпосполите“
о стању и реформама југословен-_ ске привреде и настојањима да се
обнове везе са бившим трговин-
ским партнерима.
Неоправдано наметнуте санкције
Савета безбедности нанеле су огромне штете нашој привреди, али
су почетком 1994. године предузете енергичне мере да се привреда
стабилизује уз ослањање на сопствене снаге, објаснио је југословенски премијер.
„Остварени резултати су били импресивни, иако смо свесни да без дубљих структурних промена. и равноправног укључивања у светско тржиште роба и капитала нема озбиљнијег јачања ефикасности наше привреде.
На питање о ситуацији на Косову,
- Контић је, између осталог, нагла-
сио да су сви припадници албанске мањине у потпуности равноправни са свим другим грађанима наше земље али да се проблеми јављају не због политике према нациоиналним · мањинама – већ због тога што се „један дио Албанаца на Косову и Метохији одриче лојалности према својој држави и опредељује за сецесију.
Контић је рекао да би учешће припадника албанске мањине, који чине приближно једну седмину становништва СРЈ, на парламентарним изборима значило њихов крупан утицај на укупан политички живот на свим нивоима, почев од општина до федерапије.
ДР МИЛАН БУЛАЈИЋ НА ПРЕДАВАЊУ „ЈАСЕНОВАЦ — ШТА СЕ ТАМО ЗАНСТА ЗБИЛО2“ У КАРНЕГИ ЗАДУЖБИНИ У ВАШИНГТОНУ
Стратиште спасити од Туђмана
ВАШИНГТОН, (Танјуг) Јасеновац, највећи и најбруталнији усташки логор смрти из времена Другог светског рата, треба сачувати таквим какав јесте, нетакнутим, јер је то историјски значајно и за разумевање садашње трагедије на тим просторима.
Од те тезе је пошао у свом прексиноћњем предавању у Карнеги задужбини у Вашингтону др Милан Булајић, директор београдског Музеја жртава геноцида, који се, попут многих, придружио захтевима да хрватски председник Туђман не скрнави тд мученичко место сахрањујући тамо, У „заједничку
гробницу“, кости усташа и њихових жртава Срба, јевреја и Цигана.
У оквиру форума „Криза у претходној Југославији“, др Булајић је одржао предавање на тему „Јасеновац — шта се тамо заиста збило2“ Пред аудиторијумом угледних личности, међу којима је био и директор Карнеги задужбине Мортон Абрамовиц, др Булајић је истакао да Јасеновац треба сачувати од таквог насиља и због тога што су у њему фашистичке власти НДХ починиле нални злочин геноцида против Срба, против Јевреја и против Цигана“.
РАДИО ГЛАС РУСИЈЕ: „ОБНОВА ДИПЛОМАТСКИХ ОДНОСА СА СРЈ ПОСЛЕДИЦА САЗНАЊА ДА ЈЕ
ОНА КЉУЧНА ДРЖАВА НА БАЛКАНУ“
Београд фактор мировног процеса
Београд (Танјуг — Обнова дипломатских односа са Савезном Републиком јЈугославијом на највишем нивоу, на шта су се, следећи пример Париза, одлучиле многе земље, међу њима Велика Британија, Италија, Холандија и низ других, констатује Радио Глас Русије, „последица је сазнања да је СРЈ кључна држава на Балкану и да је немогуће средити ситуацију у региону не водећи рачуна о ставу Београда“.
Како прецизира Глас Русије, „све државе које су се одлучиле на признање СРЈ истичу њен допринос у припреми Дејтонског споразума, који су омогућили окончање рата у БиХ и отворили перспективу мира“.
Та радио станица, указујући на Београд као кључни фактор мировног процеса, подсећа да су „Србија и Црна Гора у свим фазама југословенске драме испољиле максималну уздржаност“.
Званична француска новинска агенција АФП, указује на спремност Европске уније да „ојача међународни положај СР Југославије тиме што ће је признати као државу“ и најављује да ће једна од кључ-
них чланица која још није подигла дипломатске односе на највиши ниво, СР Немачка, „вероватно то учинити током ове недеље“.
„Многе земље, међу којима су Русија и Француска, сматрају данас да би на политичком плану СРЈ требало да ужива статус државе настављача СФРЈ“, указује француска новинска агенција, скрећући пажњу на дипломатске активности званичног Париза у том правцу.
Француски лист „Либерасион“, подржавајући очито ставове званичног Париза о потреби што хитније реинтеграције Југославије у међународну заједницу и њене политичке и економске форуме, указује на „још присутну подељеност када је реч о ставу према СРЈ. Неки, као што је Париз, сматрају да „мини Југославија“ представља наставак некадашње федерације, неке земље да треба приступити новом дипломатском признању“, истиче „Либерасион“. ћ
За „Севодњу“, лист из Москве, ово признање је „још један корак СРЈ у изласку из међународне изолације“.
НОВА КЊИГА О ЈУГОСЛАВИЈИ У ИЗДАЊУ ВРХУНСКЕ ФРАНЦУСКЕ КУЋЕ „ФЛАМАРИОН“
Против страшне обмане јавности _
„тродимензио- | књижарским
Париз, (Танјуг). — „Лажна браћа“, наслов је нове књиге посвећене југословенској стварности која се јуче, у издању врхунске француске издавачке куће „Фламарион“, појавила. у излозима Француске.
"Аутор је Коста Христић,
новинар преко три деценије у водећим редакцијама Париза „Монд“, „Поен“.
Већ годинама Христић је
студиозни аналитичар на“
страницама париског недељника „Поен“ збивања на просторима Југославије: Његово објективно, зналачко и студиозно перо
значи свакако допринос да се истина бори голорука против страшне обмане француске јавности 0. југословенској кризи и драми. Недовољно _ познавање прошлости, ближе и даље, чини иначе овде неразумљивом југословенску трагедију .